Скрыть

Паралипоме́нон 1-я, Глава 11

Толкования
Толкования главы
    11:5
    11:7
    11:8
    11:13
    11:15
    11:16
    11:18
    11:19
    11:24
    11:27
    11:28
    11:29
    11:31
    11:32
    11:33
    11:34
    11:35
    11:36
    11:37
    11:38
    11:39
    11:40
    11:42
    11:43
    11:44
    11:45
    11:46
    11:47
    Синодальный
    1 Воцарение Давида в Хевроне; 4 он взял крепость Сион и сделал Иерусалим своим городом; 10 главные из сильных у Давида и их выдающиеся поступки; 15 трое главных принесли воду Давиду из колодезя Вифлеемского; 26 главные из воинов.
    И собрались все Израильтяне к Давиду в Хеврон и сказали: вот, мы кость твоя и плоть твоя;
    и вчера, и третьего дня, когда еще Саул был царем, ты выводил и вводил Израиля, и Господь Бог твой сказал тебе: «ты будешь пасти народ Мой, Израиля и ты будешь вождем народа Моего Израиля».
    И пришли все старейшины Израилевы к царю в Хеврон, и заключил с ними Давид завет в Хевроне пред лицем Господним; и они помазали Давида в царя над Израилем, по слову Господню, чрез Самуила.
    И пошел Давид и весь Израиль к Иерусалиму, то есть к Иевусу. А там были Иевусеи, жители той земли.
    И сказали жители Иевуса Давиду: не войдешь сюда. Но Давид взял крепость Сион; это город Давидов.
    И сказал Давид: кто прежде всех поразит Иевусеев, тот будет главою и военачальником. И взошел прежде всех Иоав, сын Саруи, и сделался главою.
    Давид жил в той крепости, потому и называли ее городом Давидовым.
    И он обстроил город кругом, начиная от Милло, всю окружность, а Иоав возобновил остальные части города.
    И преуспевал Давид, и возвышался более и более, и Господь Саваоф был с ним.
    Вот главные из сильных у Давида, которые крепко подвизались с ним в царстве его, вместе со всем Израилем, чтобы воцарить его, по слову Господню, над Израилем,
    и вот число храбрых, которые были у Давида: Иесваал, сын Ахамани, главный из тридцати. Он поднял копье свое на триста человек и поразил их в один раз.
    По нем Елеазар, сын Додо Ахохиянина, из трех храбрых:
    он был с Давидом в Фасдамиме, куда Филистимляне собрались на войну. Там часть поля была засеяна ячменем, и народ побежал от Филистимлян;
    но они стали среди поля, сберегли его и поразили Филистимлян. И даровал Господь спасение великое!
    Трое сих главных из тридцати вождей взошли на скалу к Давиду, в пещеру Одоллам, когда стан Филистимлян был расположен в долине Рефаимов.
    Давид тогда был в укрепленном месте, а охранное войско Филистимлян было тогда в Вифлееме.
    И сильно захотелось пить Давиду, и он сказал: кто напоит меня водою из колодезя Вифлеемского, что у ворот?
    Тогда эти трое пробились сквозь стан Филистимский и почерпнули воды из колодезя Вифлеемского, что у ворот, и взяли, и принесли Давиду. Но Давид не захотел пить ее и вылил ее во славу Господа,
    и сказал: сохрани меня Господь, чтоб я сделал это! Стану ли я пить кровь мужей сих, полагавших души свои! Ибо с опасностью собственной жизни они принесли воду. И не захотел пить ее. Вот что сделали трое этих храбрых.
    И Авесса, брат Иоава, был главным из трех: он убил копьем своим триста человек, и был в славе у тех троих.
    Из трех он был знатнейшим и был начальником; но с теми тремя не равнялся.
    Ванея, сын Иодая, мужа храброго, великий по делам, из Кавцеила: он поразил двух Ариилов Моавитских; он же сошел и убил льва во рве, в снежное время;
    он же убил Египтянина, человека ростом в пять локтей: в руке Египтянина было копье, как навой у ткачей, а он подошел к нему с палкою и, вырвав копье из руки Египтянина, убил его его же копьем:
    вот что сделал Ванея, сын Иодая. И он был в славе у тех троих храбрых;
    он был знатнее тридцати, но с тремя не равнялся, и Давид поставил его ближайшим исполнителем своих приказаний.
    А главные из воинов: Асаил, брат Иоава; Елханан, сын Додо, из Вифлеема;
    Шамма Гародитянин; Херец Пелонитянин;
    Ира, сын Икеша, Фекоитянин; Евиезер Анафофянин;
    Сивхай Хушатянин; Илай Ахохиянин;
    Магарай Нетофафянин; Хелед, сын Вааны, Нетофафянин;
    Иттай, сын Рибая, из Гивы Вениаминовой; Ванея Пирафонянин;
    Хурай из Нагале-Гааша; Авиел из Аравы;
    Азмавеф Бахарумиянин; Елияхба Шаалбонянин.
    Сыновья Гашема Гизонитянина: Ионафан, сын Шаге, Гараритянин;
    Ахиам, сын Сахара, Гараритянин; Елифал, сын Уры;
    Хефер из Махеры; Ахиа Пелонитянин;
    Хецрой Кармилитянин; Наарай, сын Езбая;
    Иоиль, брат Нафана; Мивхар, сын Гагрия;
    Целек Аммонитянин; Нахарай Берофянин, оруженосец Иоава, сына Саруи;
    Ира Ифриянин; Гареб Ифриянин;
    Урия Хеттеянин; Завад, сын Ахлая;
    Адина, сын Шизы, Рувимлянин, глава Рувимлян, и у него было тридцать;
    Ханан, сын Маахи; Иосафат Мифниянин;
    Уззия Аштерофянин; Шама и Иеиел, сыновья Хофама Ароерянина;
    Иедиаел, сын Шимрия, и Иоха, брат его, Фициянин;
    Елиел из Махавима, и Иеривай и Иошавия, сыновья Елнаама, и Ифма Моавитянин;
    Елиел, Овед и Иасиел из Мецоваи.
    Церковнославянский (рус)
    И собра́ся ве́сь Изра́иль къ дави́ду въ Хевро́нъ, глаго́люще: се́, ко́сти твоя́ и пло́ть твоя́ мы́:
    вчера́ же и тре́тiяго дне́, егда́ еще́ ца́р­ст­воваше Сау́лъ, ты́ бы́лъ еси́ изводя́й и вводя́й Изра́иля, и тебѣ́ рече́ Госпо́дь Бо́гъ тво́й: ты́ упасе́ши лю́ди моя́ Изра́иля, и ты́ бу́деши кня́зь надъ людьми́ мо­и́ми Изра́илемъ.
    И прiидо́ша вси́ старѣ́йшины Изра́илевы ко царю́ въ Хевро́нъ: и утверди́ дави́дъ съ ни́ми завѣ́тъ въ Хевро́нѣ предъ Го́сподемъ: и пома́заша дави́да въ царя́ надъ Изра́илемъ по словеси́ Госпо́дню, [е́же глаго́ла] руко́ю самуи́ловою.
    И и́де ца́рь дави́дъ и ве́сь Изра́иль во Иерусали́мъ, се́й е́сть Иеву́съ, идѣ́же бя́ху Иевусе́е жи́телiе земли́.
    Реко́ша же дави́ду, и́же обита́ша въ Иеву́сѣ: не вни́деши сѣ́мо. И взя́ дави́дъ крѣ́пость Сiо́ню, я́же е́сть гра́дъ дави́довъ.
    Рече́ же дави́дъ: вся́къ и́же убiе́тъ Иевусе́а въ пе́рвыхъ, бу́детъ кня́зь и во­ево́да. И взы́де на́нь пре́жде Иоа́въ сы́нъ саруі́евъ и бы́сть кня́земъ.
    И сѣ́де дави́дъ во обдержа́нiи: сего́ ра́ди именова́ е́ гра́дъ дави́довъ.
    И созда́ гра́дъ о́крестъ от­ ма́ала да́же до окруже́нiя: Иоа́въ же про́чее гра́да состро́и: и во­ева́ и взя́ гра́дъ.
    Преспѣва́­ше же дави́дъ иды́й и расты́й, и Госпо́дь Вседержи́тель бѣ́ съ ни́мъ.
    Сі́и же кня́зи си́льныхъ дави́довыхъ, и́же помога́ху ему́ въ ца́р­ст­вѣ его́ со всѣ́мъ Изра́илемъ, да ца́рь бу́детъ по словеси́ Госпо́дню, надъ Изра́илемъ,
    и сiе́ число́ крѣ́пкихъ дави́довыхъ: Иесваа́лъ сы́нъ Ахама́нь, пе́рвый между́ три́десятми: то́й извлече́ ме́чь сво́й еди́ножды на три́ста я́звеныхъ во еди́но вре́мя.
    И по не́мъ Елеаза́ръ, сы́нъ доде́а Ахохі́и: се́й бѣ́ между́ тре́ми си́льными:
    се́й бѣ́ съ дави́домъ въ фасодоми́нѣ, идѣ́же иноплеме́н­ницы со́брани бы́ша на бра́нь, и бѣ́ ча́сть ни́вы полна́ ячме́ня, и лю́дiе побѣго́ша от­ лица́ иноплеме́н­нича:
    и ста́ посредѣ́ ча́сти и защити́ ю́, и изби́ иноплеме́н­ники, и сотвори́ Госпо́дь спасе́нiе ве́лiе [лю́демъ сво­и́мъ].
    Снидо́ша же ті́и трiе́ от­ три́десяти князе́й на ка́мень ко дави́ду въ пеще́ру Одолла́млю, а по́лкъ иноплеме́н­ничь стоя́ше во юдо́ли гига́нтовъ.
    Дави́дъ же бѣ́ тогда́ въ крѣ́пости, по́лкъ же иноплеме́н­ничь бѣ́ тогда́ въ Виѳлее́мѣ.
    И воз­жада́ дави́дъ и рече́: кто́ напо­и́тъ мя́ водо́ю от­ кла́дязя Виѳлее́мска, и́же е́сть во вратѣ́хъ?
    И трiе́ ті́и проторго́шася сквоз­ѣ́ по́лкъ иноплеме́н­ничь и почерпо́ша во́ду изъ кла́дязя, и́же въ Виѳлее́мѣ, и́же бѣ́ во вратѣ́хъ, и взя́ша и при­­несо́ша къ дави́ду, да пiе́тъ. И не восхотѣ́ дави́дъ пи́ти ея́ и воз­лiя́ ю́ Го́сподеви
    и рече́: ми́лостивъ ми́ Бо́гъ, е́же сотвори́ти глаго́лъ се́й: а́ще кро́вь муже́й си́хъ испiю́ въ душа́хъ и́хъ, поне́же душа́ми сво­и́ми при­­несо́ша. И не восхотѣ́ пи́ти ея́. Сiе́ сотвори́ша трiе́ си́льнiи.
    И Аве́сса бра́тъ Иоа́вль, то́й бѣ́ пе́рвый въ трiе́хъ: се́й извлече́ ме́чь сво́й проти́ву трiе́хъ со́тъ муже́й во еди́нъ ча́съ и уби́ и́хъ, и то́й бѣ́ посредѣ́ трiе́хъ имени́тъ:
    от­ трiе́хъ между́ двѣма́ пресла́вный, и бѣ́ и́мъ нача́лникъ, оба́че ко трiе́мъ пе́рвымъ не дости́же.
    И ване́а сы́нъ Иода́евъ, сы́нъ му́жа крѣ́пкаго, мно́га дѣла́ его́, от­ кавасли́ла: то́й уби́ дво­и́хъ Арiи́ловъ Моа́вскихъ, и то́й сни́де и уби́ льва́ у кла́дязя во вре́мя снѣ́га:
    и то́й уби́ му́жа Еги́птянина, ему́же во́зрастъ бѣ́ пя́ть лако́тъ, и въ руцѣ́ Еги́птянина копiе́ я́ко врати́ло тку́щихъ: и сни́де къ нему́ ване́а съ жезло́мъ, и восхи́ти копiе́ изъ руки́ Еги́птянина и уби́ его́ копiе́мъ его́:
    сiя́ сотвори́ ване́а сы́нъ Иода́евъ, и бѣ́ имени́тъ посредѣ́ трiе́хъ си́льныхъ:
    надъ три́десятiю бѣ́ сла́венъ се́й, а ко трiе́мъ не дости́же: и поста́ви его́ дави́дъ надъ оте́че­с­т­вомъ сво­и́мъ.
    И си́льнiи си́лъ: Асаи́лъ, бра́тъ Иоа́вль, Елеана́нъ, сы́нъ додо́евъ от­ Виѳлее́ма,
    саммо́ѳъ Адди́тянинъ, хелкі́й Афело́нинъ,
    оре́й сы́нъ от­ ки́са Ѳеку́йскiй, Авiезе́ръ Анаѳо́ѳскiй,
    совоха́й Асоѳі́йскiй, илі́й Ахо́йскiй,
    воора́й сы́нъ нетофаѳі́евъ, Елла́ѳъ сы́нъ ваина́ка нетофаѳі́йскаго,
    иѳа́й сы́нъ риве́инъ от­ хо́лма Венiами́ня, ване́а сы́нъ фараѳо́нiевъ,
    урі́й от­ неа́ли, Галсавiи́лъ Аравеѳі́йскiй,
    азмо́ѳъ Варсамі́йскiй, Елiа́ва Саламі́йскiй,
    Ира́съ го­ині́йскiй, Ионаѳа́нъ сы́нъ саги́ Арарі́йскiй,
    Ахiа́мъ сы́нъ саха́ра Арарі́йскаго, зифаа́лъ сы́нъ о́ринъ,
    Афе́ръ мехураѳи́нскiй, Ахі́а фелоні́йскiй,
    Асара́й мармели́нскiй, ноора́й сы́нъ Авді́евъ,
    Иои́ль бра́тъ наѳа́новъ, мава́ръ сы́нъ тараі́евъ,
    Селли́къ Аммоні́инъ, Нааре́й виро́ѳинъ, и́же носи́лъ ору́жiе Иоа́ва сы́на саруі́ева,
    Ира́ Иеѳе́рiинъ, гари́въ Ѳе́рiинъ,
    урі́а Хетѳе́йскiй, ваза́ѳъ сы́нъ оолі́евъ,
    Адина́ сы́нъ са́ха, Руви́ма кня́зь, и у него́ три́десять,
    Ана́нъ сы́нъ маа́хинъ, и Иосафа́тъ Ѳаѳаи́нъ,
    Озі́а Астаро́ѳинъ, самма́ и Иеи́лъ сы́нове хоѳа́на Арарі́ина,
    Иедiи́лъ сы́нъ сааме́ринъ, и Иоза́е бра́тъ его́ Ѳоса́инъ,
    Иелiи́лъ маои́нъ, и Ари́ва, и осо́iа сы́нъ его́, енаа́мъ, и Иеѳема́ Моави́тскiй,
    Елiи́лъ, и ови́дъ, и Иесiи́лъ месові́евъ.
    Taavet võitakse Iisraeli kuningaks
    Ja kogu Iisrael kogunes Taaveti juurde Hebronisse, öeldes: „Vaata, me oleme sinu luu ja liha!
    Juba varem, siis kui Saul oli kuningas, olid sina Iisraeli väljaviijaks ja tagasitoojaks. Ja sinule on Issand, su Jumal, öelnud: Sina pead hoidma mu Iisraeli rahvast kui karjane ja sina pead olema mu Iisraeli rahva vürst!”
    Ja kõik Iisraeli vanemad tulid kuninga juurde Hebronisse ning Taavet tegi Hebronis Issanda ees nendega lepingu; siis nad võidsid Taaveti Iisraeli kuningaks, nagu Issand Saamueli läbi oli käskinud.
    Taavet vallutab Jeruusalemma
    Seejärel läksid Taavet ja kogu Iisrael Jeruusalemma, see on Jebuusi; seal olid jebuuslased, maa elanikud.
    Ja Jebuusi elanikud ütlesid Taavetile: „Siia sisse sa ei pääse!” Aga Taavet vallutas Siioni linnuse - see on nüüd Taaveti linn.
    Taavet oli öelnud: „Kes esimesena lööb jebuuslasi, saab peameheks ja pealikuks!” Ja Joab, Seruja poeg, läks esimesena sinna üles ning sai peameheks.
    Siis elas Taavet linnuses; sellepärast nimetati see Taaveti linnaks.
    Ja ta ehitas linna ringikujuliselt ümber kantsi; ja Joab taastas ülejäänud linna.
    Ja Taavet läks üha vägevamaks, sest vägede Issand oli temaga.
    Taaveti sõjakangelased
    Ja need olid Taaveti kangelaste peamehed, kes koos kogu Iisraeliga teda toetasid kuningaausse saamisel, teda Issanda käsul kuningaks tõstes -
    Taaveti kangelaste loetelu: Jaasobeam, hakmonlase poeg, sangarite pealik; see oli tema, kes lennutas oma piigi kolmesaja vastu, neid ühekorraga maha lüües.
    Ja tema järel Eleasar, Doodo poeg, ahohlane; üks neist kolmest kangelasest.
    Tema oli koos Taavetiga Pas-Dammimis, kui vilistid olid sinna kogunenud sõdima. Seal oli põllujagu, täis otra. Rahvas põgenes vilistite eest,
    aga nemad asusid keset põllujagu, päästsid selle ja lõid vilistid maha. Nõnda andis Issand suure võidu.
    Ja kolm neist kolmekümnest peamehest läks alla kalju peale Taaveti juurde Adullami koopasse, kui vilistid olid leeri üles löönud Refaimi orus.
    Aga Taavet oli siis mäelinnuses ja vilistite linnavägi oli Petlemmas.
    Taavetile tuli janu ja ta ütles: „Kes annaks mulle vett juua Petlemma kaevust, mis on värava juures?”
    Siis tungisid need kolm vilistite leeri ja ammutasid vett Petlemma kaevust värava juures, kandsid ja tõid Taavetile. Aga Taavet ei tahtnud seda juua, vaid valas selle Issandale
    ja ütles: „Jäägu Jumala pärast minust kaugele, et teeksin seda! Kas peaksin jooma nende meeste verd, nende hinge? Sest nad tõid seda oma hinge hinnaga!” Sellepärast ta ei tahtnud seda juua. Seda tegid need kolm kangelast.
    Ja Abisai, Joabi vend, oli nende kolmekümne peamees; tema lennutas oma piigi kolmesaja vastu ja lõi need maha; ta oli nende kolmekümne hulgas kuulus.
    Ta oli küll lugupeetuim nende kolmekümne hulgas ja oli neile pealikuks, aga nende kolme vastu ta ei saanud.
    Benaja, Joojada poeg, pärit Kabseelist, sõjamehe poeg, oli rikas tegudelt; tema lõi maha kaks vägevat Moabi meest; tema läks alla ja tappis kaevus ühe lõvi, kord kui lund oli sadanud.
    Ja ta lõi maha Egiptuse mehe, pikakasvulise mehe, kes oli viis küünart pikk; egiptlasel oli käes piik nagu kangrupoom, aga tema läks ta juurde kepiga ja kiskus egiptlase käest piigi ning tappis tema ta oma piigiga.
    Seda tegi Benaja, Joojada poeg, ja tema oli nende kolmekümne kangelase hulgas kuulus.
    Vaata, ta oli lugupeetuim nende kolmekümne hulgas, aga nende kolme vastu ta ei saanud. Ja Taavet pani tema oma ihukaitseväe ülemaks.
    Ja sõjakangelased olid: Asael, Joabi vend; Elhanan, Doodo poeg Petlemmast;
    Sammot, harorlane; Heles, pelonlane;
    Iira, Ikkesi poeg, tekoalane; Abieser, anatotlane;
    Sibkai, huusalane; Iilai, ahohlane;
    Mahrai, netofalane; Heeled, Baana poeg, netofalane;
    Iitai, Riibai poeg, benjaminlaste Gibeast; Benaja, piraatonlane;
    Huurai, Nahale-Gaasist; Abiel, arbalane;
    Asmavet, baharuumlane; Eljahba, saalbonlane;
    gisonlase Haasemi pojad; Joonatan, Saage poeg, hararlane;
    Ahiam, Saakari poeg, hararlane; Elifal, Uuri poeg;
    Heefer, mekeralane; Ahija, pelonlane;
    Hesro, karmellane; Naarai, Esbai poeg;
    Joel, Naatani vend; Mibhar, Hagri poeg;
    Selek, ammonlane; Nahrai, beerotlane, Joabi, Seruja poja sõjariistade kandja;
    Iira, jeterlane; Gaareb, jeterlane;
    Uurija, hett; Saabad, Ahlai poeg;
    Adiina, Siisa poeg, ruubenlane, ruubenlaste peamees, ja temaga oli koos kolmkümmend meest;
    Haanan, Maaka poeg; Joosafat, mitnilane;
    Ussija, astarotlane; Saama ja Jeiel, aroerlase Hootami pojad;
    Jediael, Simri poeg, ja Joha, tema vend, tiislane;
    Eliel, mahavlane; Jeribai ja Joosavja, Elnaami pojad; Jitma, moab;
    Eliel, Oobed ja Jaasiel Sobajast.
    Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
    Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
    Цитата из Библии каждое утро
    TG: t.me/azbible
    Viber: vb.me/azbible