Скрыть

Паралипоме́нонъ 1-я, Глава 21

Толкования
Толкования главы
    21:2
    21:3
    21:5
    21:6
    21:10
    21:12
    21:14
    21:16
    21:19
    21:20
    21:22
    21:23
    21:24
    21:25
    21:27
    21:28
    21:30
    Церковнославянский (рус)
    Воста́ же дiа́волъ на Изра́иля и подусти́ дави́да, да сочи́слитъ Изра́иля.
    И рече́ ца́рь дави́дъ ко Иоа́ву и къ нача́лникомъ си́лы: иди́те и сочти́те Изра́иля от­ вирсаве́и да́же до Да́на, и при­­неси́те ко мнѣ́, да позна́ю число́ и́хъ.
    И рече́ Иоа́въ: да при­­ложи́тъ Госпо́дь къ лю́демъ сво­и́мъ, я́коже сі́и стори́цею, и о́чи господи́на мо­его́ царя́ да ви́дятъ: не вси́ ли господи́ну мо­ему́ царю́ раби́ су́ть? и почто́ хо́щетъ сего́ господи́нъ мо́й? дабы́ не вмѣни́лося въ грѣ́хъ Изра́илю.
    Но сло́во царе́во премо́же Иоа́ва: и по́йде Иоа́въ, и обы́де всего́ Изра́иля, и прiи́де во Иерусали́мъ.
    И даде́ Иоа́въ дави́ду число́ сочте́нiя люді́й: и обрѣ́теся всего́ Изра́иля ты́сяща ты́сящъ и сто́ ты́сящъ муже́й и нося́щихъ ору́жiя: и от­ сыно́въ Иу́диныхъ четы́ре ста́ и се́дмьдесятъ ты́сящъ муже́й нося́щихъ ору́жiе:
    Леві́и же и Венiами́на не сочте́ средѣ́ и́хъ, поне́же воз­негодова́ о словеси́ царе́вѣ Иоа́въ.
    И не уго́дно яви́ся предъ Бо́гомъ повелѣ́нiе сiе́, и порази́ Изра́иля.
    Рече́ же дави́дъ ко Бо́гу: согрѣши́хъ зѣло́, я́ко сотвори́хъ ве́щь сiю́: и ны́нѣ молю́, от­ими́ беззако́нiе раба́ тво­его́, я́ко обезу́михся зѣло́.
    И рече́ Госпо́дь ко га́ду проро́ку дави́дову, глаго́ля:
    иди́ и рцы́ къ дави́ду, глаго́ля: та́ко глаго́летъ Госпо́дь: трiе́ а́зъ наведу́ на тя́, избери́ себѣ́ еди́но от­ ни́хъ, и сотворю́ тебѣ́.
    И прiи́де га́дъ къ дави́ду и рече́ ему́:
    си́це глаго́летъ Госпо́дь: избери́ себѣ́, [е́же хо́щеши,] или́ три́ лѣ́та гла́да, или́ три́ ме́сяцы бѣ́гати тебѣ́ от­ лица́ вра́гъ тво­и́хъ, и ору́жiе вра́гъ тво­и́хъ пости́гнетъ тя́, или́ три́ дни́ ме́чь Госпо́день, и сме́рть на зе́млю, и а́нгелъ Госпо́день убива́яй во все́мъ наслѣ́дiи Изра́илевѣ: ны́нѣ у́бо разсмотри́, что́ от­вѣща́ю посла́в­шему мя́ со сло́вомъ.
    И рече́ дави́дъ ко га́ду: тѣ́сна ми́ су́ть три́ сiя́ зѣло́: но лу́чше ми́ е́сть впа́сти въ ру́цѣ Госпо́дни, зане́ мно́ги щедро́ты его́ зѣло́, въ ру́ки же человѣ́ческiя да не впаду́.
    И посла́ Госпо́дь сме́рть во Изра́иля, и падо́ша от­ Изра́иля се́дмьдесятъ ты́сящъ муже́й.
    И посла́ Бо́гъ а́нгела во Иерусали́мъ, да избiе́тъ его́. И егда́ избива́­ше, ви́дѣ Госпо́дь и раска́яся о злѣ́, и рече́ а́нгелу избива́ющему: довлѣ́етъ ти́, от­ими́ ру́ку твою́. А́нгелъ же Госпо́день стоя́ше на гумнѣ́ о́рны Иевусе́анина.
    И воз­веде́ дави́дъ о́чи своя́, и ви́дѣ а́нгела Госпо́дня стоя́ща между́ земле́ю и не́бомъ, и ме́чь его́ извлече́нъ въ руку́ его́, просте́ртъ на Иерусали́мъ. И паде́ дави́дъ и старѣ́йшины [Изра́илевы] облече́н­нiи во вре́тище на лице́ свое́,
    и рече́ дави́дъ къ Бо́гу: не а́зъ ли повелѣ́хъ сочи́слити лю́ди? а́зъ е́смь, и́же согрѣши́хъ, и зло́ творя́ зло́ сотвори́хъ, сiя́ же о́вцы что́ сотвори́ша? Го́споди Бо́же мо́й, да бу́детъ рука́ твоя́ на мнѣ́ и на дому́ отца́ мо­его́, а не на лю́дехъ тво­и́хъ въ погубле́нiе, Го́споди.
    А́нгелъ же Госпо́день рече́ га́ду, е́же глаго́лати къ дави́ду: да взы́детъ и сози́ждетъ олта́рь Го́споду Бо́гу на гумнѣ́ о́рны Иевусе́анина.
    И взы́де дави́дъ по словеси́ га́дову, е́же глаго́ла и́менемъ Госпо́днимъ.
    И обрати́ся о́рна и ви́дѣ царя́, и четы́ри сы́нове его́ съ ни́мъ кры́ющiися. О́рна же бѣ́ [въ то́ вре́мя] млатя́ на гумнѣ́ пшени́цу.
    И прiи́де дави́дъ ко о́рнѣ, и обрати́ся о́рна, и узрѣ́ дави́да, и по́йде от­ гумна́, и поклони́ся дави́ду лице́мъ на зе́млю.
    Рече́ же о́рнѣ дави́дъ: да́ждь мнѣ́ мѣ́сто гумна́ тво­его́, да сози́жду на не́мъ олта́рь Го́сподеви, на сребрѣ́ досто́йнѣ да́ждь ми́ е́, и преста́нетъ я́зва от­ люді́й.
    Рече́ же о́рна къ дави́ду: воз­ми́ себѣ́, и да сотвори́тъ господи́нъ мо́й ца́рь, е́же уго́дно предъ ни́мъ: се́, даю́ телцы́ на всесожже́нiе, и плу́гъ на дрова́, и пшени́цу въ же́ртву, вся́ [доброво́льно] даю́.
    И рече́ ца́рь дави́дъ о́рнѣ: ни́, но ку́плею куплю́, сребро́мъ досто́йнымъ, поне́же не воз­му́ Го́сподеви, я́же су́ть твоя́, е́же воз­нести́ всесожже́нiе ту́не Го́сподеви.
    И даде́ дави́дъ о́рнѣ за мѣ́сто то́ Си́кль златы́хъ вѣ́сомъ ше́сть со́тъ.
    И созда́ ту́ дави́дъ олта́рь Го́сподеви, и воз­несе́ всесожже́нiя и спаси́телная и воз­зва́ ко Го́споду, и услы́ша его́ во огни́ от­ небесе́ на олта́рь всесожже́нiя, и потреби́ всесожже́нiе.
    И рече́ Госпо́дь ко а́нгелу: и вложи́ ме́чь во влага́лище его́.
    Во вре́мя о́но, егда́ ви́дѣ дави́дъ, я́ко услы́ша его́ Госпо́дь на гумнѣ́ о́рны Иевусе́анина, и пожре́ ту́ же́ртвы.
    И ски́нiя Госпо́дня, ю́же сотвори́ Моисе́й въ пусты́ни, и олта́рь всесожже́нiя во вре́мя о́но бы́сть въ вы́шнемъ, е́же въ гавао́нѣ.
    И не воз­мо́же дави́дъ ити́ предъ него́, е́же вопроси́ти Бо́га, поне́же устраше́нъ бы́сть от­ лица́ меча́ а́нгела Госпо́дня.
    Латинский (Nova Vulgata)
    Consurrexit autem Satan contra Israel et incitavit Da vid, ut numeraret Israel.
    Dixitque David ad Ioab et ad principes populi: «Ite et numerate Israel a Bersabee usque Dan et afferte mihi numerum, ut sciam».
    Responditque Ioab: «Augeat Dominus populum suum centuplum quam sunt. Nonne, domine mi rex, omnes servi tui sunt? Quare hoc quaerit dominus meus, quod in peccatum reputetur Israeli?».
    Sed sermo regis magis praevaluit; egressusque est Ioab et circuivit universum Israel et reversus est Ierusalem.
    Deditque David numerum census, et inventus est omnis Israel numerus mille milia et centum milia virorum educentium gladium; de Iuda autem quadringenta septuaginta milia bellatorum;
    nam Levi et Beniamin non numeravit in medio eorum, eo quod invitus exequeretur regis imperium.
    Displicuit autem Deo, quod iussum erat, et percussit Israel.
    Dixitque David ad Deum: «Peccavi nimis, ut hoc facerem; obsecro, aufer iniquitatem servi tui, quia valde insipienter egi».
    Et locutus est Dominus ad Gad videntem David dicens:
    «Vade et loquere ad David et dic: Haec dicit Dominus: Trium tibi optionem do: unum, quod volueris, elige, et faciam tibi».
    Cumque venisset Gad ad David, dixit ei: «Haec dicit Dominus: Elige, quod volueris:
    aut tribus annis famem aut tribus mensibus fugere te hostes tuos et gladium eorum non posse evadere aut tribus diebus gladium Domini et pestilentiam versari in terra et angelum Domini interficere in universis finibus Israel. Nunc igitur vide quid respondeam ei, qui misit me».
    Et dixit David ad Gad: «Ex omni parte me angustiae premunt, sed melius mihi est, ut incidam in manus Domini, quia multae sunt miserationes eius, quam in manus hominum».
    Misit ergo Dominus pestilentiam in Israel, et ceciderunt de Israel septuaginta milia virorum.
    Misit quoque Deus angelum in Ierusalem, ut percuteret eam. Cumque percuteretur, vidit Dominus et misertus est super magnitudinem mali et imperavit angelo, qui percutiebat: «Sufficit, iam cesset manus tua». Porro angelus Domini stabat iuxta aream Ornan Iebusaei.
    Levansque David oculos suos vidit angelum Domini stantem inter terram et caelum et evaginatum gladium in manu eius et versum contra Ierusalem; et ceciderunt tam ipse quam maiores natu vestiti ciliciis proni in terram.
    Dixitque David ad Deum: «Nonne ego sum, qui iussi, ut numeraretur populus? Ego qui peccavi, ego qui malum feci; iste grex quid commeruit? Domine Deus meus, vertatur, obsecro, manus tua in me et in domum patris mei; populus autem tuus non percutiatur».
    Angelus autem Domini praecepit Gad dicere David, ut ascenderet exstrueretque altare Domino in area Ornan Iebusaei.
    Ascendit ergo David iuxta sermonem Gad, quem locutus fuerat ex nomine Domini.
    Porro Ornan, cum conversus vidisset angelum, quattuorque filii eius cum eo absconderunt se; nam eo tempore terebat in area triticum.
    Igitur, cum veniret David ad Ornan, conspexit eum Ornan et processit ei obviam de area et adoravit illum pronus in terram.
    Dixitque ei David: «Da mihi locum areae tuae, ut aedificem in ea altare Domino, ita ut quantum valet argenti accipias, et cesset plaga a populo».
    Dixit autem Ornan ad David: «Tolle, et faciat dominus meus rex, quodcumque ei placet; sed et boves do in holocaustum et tribulas in ligna et triticum in sacrificium; omnia libens praebebo».
    Dixitque ei rex David: «Nequaquam ita fiet, sed argentum dabo quantum valet; neque enim tibi auferre debeo et sic offerre Domino holocausta gratuita».
    Dedit ergo David Ornan pro loco siclos auri iustissimi ponderis sescentos
    et aedificavit ibi altare Domino obtulitque holocausta et pacifica et invocavit Dominum. Et exaudivit eum in igne de caelo super altare holocausti,
    praecepitque Dominus angelo, et convertit gladium suum in vaginam.
    In illo ergo tempore David videns quod exaudisset eum Dominus in area Ornan Iebusaei immolavit ibi victimas.
    Tabernaculum autem Domini, quod fecerat Moyses in deserto, et altare holocaustorum ea tempestate erat in excelso Gabaon;
    et non praevaluit David ire, ut ibi obsecraret Deum; nimio enim fuerat timore perterritus videns gladium angeli Domini.
    Таджикский
    Ва шайтон зидди Исроил бархоста, Довудро барангехт шӯр андохт иғво дод, ки аҳли Исроилро дар шумор оварад.
    Ва Довуд ба Юоб ва сарварони қавм гуфт: «Рафта, аҳли Исроилро аз Беэр-Шобаъ то Дон саршуморӣ намоед, ва ба ман маълум кунед, то ки шумораи онҳоро бидонам».
    Юоб ба саршуморӣ эрод мегирад.
    Ва Юоб гуфт: «Бигзор Парвардигор шумораи қавми Худро аз он қадар, ки ҳаст, сад баробар зиёд кунад! Эй хоҷаам подшоҳ, оё ҳамаи онҳо навкарони хоҷаам нестанд? Пас чаро ин корро хоҳон аст? Ва чаро ин сабаби гуноҳи Исроил бишавад?»
    Вале сухани подшоҳ бар Юоб ғолиб омад; ва Юоб берун рафта, дар тамоми Исроил гардиш кард, ва ба Уршалим омад;
    Ва Юоб рӯйхати саршумории қавмро ба Довуд пешниҳод кард; ва аз тамоми Исроил як милёну сад ҳазор ҳазор ҳазор ва сад ҳазор нафар мардони шамшерзан, ва аз Яҳудо чорсаду ҳафтод ҳазор нафар мардони шамшерзан буданд.
    Вале ӯ левизодагон ва бинёминиёнро андаруни онҳо дар шумор наовард, зеро ки сухани подшоҳ барои Юоб нафратангез буд.
    Ва ин кор дар назари Худо бад буд, ва Ӯ Исроилро зарба зад.
    Ва Довуд ба Худо гуфт: «Бо ин коре ки кардам, бағоят гуноҳкор шудам; ва алҳол аз гуноҳи бандаи Худ гузар, зеро ки бағоят беақлона рафтор кардам».
    Ва Парвардигор ба Ҷод, ки пешбини Довуд буд, сухан ронда, гуфт:
    «Бирав ва ба Довуд сухан ронда, бигӯй: ́Парвардигор чунин мегӯяд: Ман се чизро ба ту таклиф мекунам; яке аз онҳоро ба худ интихоб намо, то ки бар ту ба амал оварам́».
    Ва Ҷод назди Довуд омад, ва ба ӯ гуфт: «Парвардигор чунин мегӯяд: ́Барои худ интихоб намо:
    Ё се сол гуруснагӣ рӯй диҳад, ва ё се моҳ аз пеши душманонат бигрезӣ, ва шамшери душманонат ба ту бирасад, ва ё шамшери Парвардигор ва вабо дар замин ҳукмфармо гардад, ва фариштаи Парвардигор дар тамоми ҳудуди Исроил ба ҳалокат бирасонад́. Ва алҳол мулоҳиза намо, ки ба Фиристандаи худ чӣ ҷавобе гардонам».
    Ва Довуд ба Ҷод гуфт: «Ман дар шиддати тангӣ ҳастам; Ба ман бағоят мушкил, аммо беҳтар аст, ки ба дасти Парвардигор афтам, зеро ки марҳамати Ӯ бузург аст; вале ба дасти одамизод наафтам».
    Ва Парвардигор бар Исроил вабо фиристод, ва аз исроилиён ҳафтод ҳазор нафар мурданд.
    Ва Худо фариштае ба Уршалим фиристод, то ки онро ба ҳалокат бирасонад; ва ҳангоме ки вай мехост ба расонидани ҳалокат шурӯъ намояд, Парвардигор дида, аз ин офат афсӯс хӯрд, ва ба фариштаи ҳалокатовар гуфт: «Басанда аст, акнун дасти худро боздор!» Ва фариштаи Парвардигор назди хирмангоҳи Орнони ябусӣ истода буд.
    Ва Довуд чашмонашро боло карда, фариштаи Парвардигорро дид, ки дар миёни замин ва осмон истодааст, ва шамшери бараҳна дар дасташ бар Уршалим дароз карда шудааст; ва Довуд ва пироне ки палос дар бар доштанд, бар рӯи худ афтоданд.
    Ва Довуд ба Худо гуфт: «Ман, охир, барои саршумории қавм фармон додаам, ва ман ҳамонам, ки гуноҳ кардаам, ва бадкорӣ намудаам, вале ин гӯсфандон чӣ кардаанд? Эй Парвардигор Худои ман! Бигзор дасти Ту бар ман ва бар хонадони падарам бошад, вале на бар қавми Ту барои нобуд кардани вай».
    Ва фариштаи Парвардигор ба Ҷод гуфт, ки вай ба Довуд бигӯяд, ки Довуд баромада, дар хирмангоҳи Орнони ябусӣ қурбонгоҳе барои Парвардигор барпо намояд.
    Ва Довуд мувофиқи сухани Ҷод, ки вай ба номи Парвардигор гуфта буд, баромад.
    Ва Орнон рӯ гардонида, фариштаро дид, ва чор писараш, ки бо ӯ буданд, пинҳон шуданд; ва Орнон гандум мекӯфт.
    Ва Довуд назди Орнон омад, ва Орнон назар андохта, Довудро дид, ва аз хирмангоҳ берун омада, ба Довуд рӯ ба замин афтода саҷда бурд.
    Ва Довуд ба Орнон гуфт: «Ҷои хирмангоҳро ба ман бидеҳ, то ки қурбонгоҳе дар он барои Парвардигор барпо намоям; онро ба арзиши пурра ба ман бидеҳ, то ки вабо аз қавм дур шавад».
    Ва Орнон ба Довуд гуфт: «Онро барои худ бигир; бигзор хоҷаам подшоҳ он чи дар назараш писанд ояд, ба амал оварад; инак, ман говҳоро барои қурбонии сӯхтанӣ, ва асбоби ғаллакӯбиро барои ҳезум, ва гандумро барои ҳадияи ордӣ медиҳам, – ҳамаашро бахшиш мекунам».
    Вале подшоҳ Довуд ба Орнон гуфт: «Не, балки ба арзиши пурра хоҳам харид, зеро он чиро, ки аз они туст, барои Парвардигор нахоҳам гирифт, ва он чиро, ки муфт бошад, ҳамчун қурбонии сӯхтанӣ пешкаш нахоҳам кард».
    Ва Довуд барои он ҷой ба вазни шашсад сиқл ба Орнон тилло дод.
    Ва дар он ҷо Довуд қурбонгоҳе барои Парвардигор бино карда, қурбонии сӯхтанӣ ва қурбонии саломатӣ пешкаш намуд, ва сӯи Парвардигор дуо кард хонд, ва Ӯ ба вай ҷавоб дода, бар қурбонгоҳи қурбонии сӯхтанӣ оташе аз осмон фиристод.
    Ва Парвардигор ба фаришта фармуд, ва вай шамшери худро ба ғилофаш баргардонид.
    Дар он замон, чун Довуд дид, ки Парвардигор ба ӯ дар хирмангоҳи Орнони ябусӣ ҷавоб дод, дар он ҷо қурбонӣ мекард.
    Вале манзили Парвардигор, ки онро Мусо дар биёбон сохта буд, ва қурбонгоҳи қурбонии сӯхтанӣ дар он замон бар баландии Ҷибъӯн буд.
    Ва Довуд наметавонист назди он биравад, то ки аз Худо пурсон кунад, чунки аз шамшери фариштаи Парвардигор тарсида буд.

    1 Давид исчисляет народ; 9 кается, когда прозорливец Гад объявляет ему гнев Божий за это; 14 Господь посылает язву, и Давид ходатайствует за невинный народ; 18 по повелению Божию он покупает гумно Орны и приносит на нем жертву; 27 ангел Господень «возвращает меч в ножны его».
    И восстал сатана на Израиля, и возбудил Давида сделать счисление Израильтян.
    И сказал Давид Иоаву и начальствующим в народе: пойдите исчислите Израильтян, от Вирсавии до Дана, и представьте мне, чтоб я знал число их.
    И сказал Иоав: да умножит Господь народ Свой во сто раз против того, сколько есть его. Не все ли они, господин мой царь, рабы господина моего? Для чего же требует сего господин мой? Чтобы вменилось это в вину Израилю?
    Но царское слово превозмогло Иоава; и пошел Иоав, и обошел всего Израиля, и пришел в Иерусалим.
    И подал Иоав Давиду список народной переписи, и было всех Израильтян тысяча тысяч, и сто тысяч мужей, обнажающих меч, и Иудеев – четыреста семьдесят тысяч, обнажающих меч.
    А левитов и Вениаминян он не исчислял между ними, потому что царское слово противно было Иоаву.
    И не угодно было в очах Божиих дело сие, и Он поразил Израиля.
    И сказал Давид Богу: весьма согрешил я, что сделал это. И ныне прости вину раба Твоего, ибо я поступил очень безрассудно.
    И говорил Господь Гаду, прозорливцу Давидову, и сказал:
    пойди и скажи Давиду: так говорит Господь: три наказания Я предлагаю тебе, избери себе одно из них, – и Я пошлю его на тебя.
    И пришел Гад к Давиду и сказал ему: так говорит Господь: избирай себе:
    или три года – голод, или три месяца будешь ты преследуем неприятелями твоими и меч врагов твоих будет досягать до тебя; или три дня – меч Господень и язва на земле и Ангел Господень, истребляющий во всех пределах Израиля. Итак, рассмотри, что мне отвечать Пославшему меня с словом.
    И сказал Давид Гаду: тяжело мне очень, но пусть лучше впаду в руки Господа, ибо весьма велико милосердие Его, только бы не впасть мне в руки человеческие.
    И послал Господь язву на Израиля, и умерло Израильтян семьдесят тысяч человек.
    И послал Бог Ангела в Иерусалим, чтобы истреблять его. И когда он начал истреблять, увидел Господь и пожалел о сем бедствии, и сказал Ангелу-истребителю: довольно! теперь опусти руку твою. Ангел же Господень стоял тогда над гумном Орны Иевусеянина.
    И поднял Давид глаза свои, и увидел Ангела Господня, стоящего между землею и небом, с обнаженным в руке его мечом, простертым на Иерусалим; и пал Давид и старейшины, покрытые вретищем, на лица свои.
    И сказал Давид Богу: не я ли велел исчислить народ? я согрешил, я сделал зло, а эти овцы что сделали? Господи, Боже мой! да будет рука Твоя на мне и на доме отца моего, а не на народе Твоем, чтобы погубить его.
    И Ангел Господень сказал Гаду, чтобы тот сказал Давиду: пусть Давид придет и поставит жертвенник Господу на гумне Орны Иевусеянина.
    И пошел Давид, по слову Гада, которое он говорил именем Господним.
    Орна обратился, увидел Ангела, и четыре сына его с ним скрылись. Орна молотил тогда пшеницу.
    И пришел Давид к Орне. Орна, взглянув и увидев Давида, вышел из гумна и поклонился Давиду лицем до земли.
    И сказал Давид Орне: отдай мне место под гумном, я построю на нем жертвенник Господу; за настоящую цену отдай мне его, чтобы прекратилось истребление народа.
    И сказал Орна Давиду: возьми себе; пусть делает господин мой царь что ему угодно; вот я отдаю и волов на всесожжение, и молотильные орудия на дрова, и пшеницу на приношение; все это отдаю даром.
    И сказал царь Давид Орне: нет, я хочу купить у тебя за настоящую цену, ибо не стану я приносить твоей собственности Господу, и не буду приносить во всесожжение взятого даром.
    И дал Давид Орне за это место шестьсот сиклей золота.
    И соорудил там Давид жертвенник Господу и вознес всесожжения и мирные жертвы; и призвал Господа, и Он услышал его, послав огонь с неба на жертвенник всесожжения.
    И сказал Господь Ангелу: возврати меч твой в ножны его.
    В это время Давид, видя, что Господь услышал его на гумне Орны Иевусеянина, принес там жертву.
    Скиния же Господня, которую сделал Моисей в пустыне, и жертвенник всесожжения находились в то время на высоте в Гаваоне.
    И не мог Давид пойти туда, чтобы взыскать Бога, потому что устрашен был мечом Ангела Господня.
    Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
    Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
    Цитата из Библии каждое утро
    TG: t.me/azbible
    Viber: vb.me/azbible