Скрыть
29:3
29:4
29:6
29:7
29:8
29:10
29:13
29:16
29:19
29:20
29:21
29:24
29:29
29:30
Церковнославянский (рус)
И рече́ дави́дъ ца́рь ко всему́ собра́нiю: Соломо́нъ сы́нъ мо́й, его́же избра́ себѣ́ Госпо́дь, ю́нъ и мла́дъ, а дѣ́ло вели́ко, зане́же не человѣ́ку угото́вит­ся зда́нiе, но Го́споду Бо́гу:
все́ю си́лою угото́вахъ на до́мъ Бо́га мо­его́ зла́то, сребро́, мѣ́дь, желѣ́зо, древа́, ка́менiе мра́морное, и мно́же­с­т­во ка́менiй многоцѣ́н­ныхъ и разли́чныхъ, и вся́кое честно́е ка́менiе, и ка́менiй парі́йскихъ мно́го:
и еще́ внегда́ благоволи́ти ми́ въ дому́ Бо́га мо­его́, е́сть у мене́ е́же при­­гото́вахъ зла́то и сребро́, и се́, да́хъ въ до́мъ Бо́га мо­его́, въ высоту́, кромѣ́ о́ныхъ, я́же угото́вахъ на до́мъ святы́хъ:
три́ ты́сящи тала́нтъ зла́та суфи́рска и се́дмь ты́сящъ тала́нтъ сребра́ искуше́на къ позлаще́нiю стѣ́нъ святи́лища,
идѣ́же дѣ́ло злато́е зла́томъ, а идѣ́же сре́бряное сребро́мъ, и на вся́кое дѣ́ло руко́ю худо́жниковъ: и кто́ благоволя́й испо́лнити ру́ку свою́ дне́сь Го́споду?
И обѣща́ша усе́рдно нача́лницы оте́че­ст­въ и кня́зи сыно́въ Изра́илевыхъ, и ты́сящницы и со́тницы, и нача́лницы дѣ́лъ и иконо́мы царе́вы,
и да́ша на дѣла́ до́му Госпо́дня зла́та тала́нтъ пя́ть ты́сящъ, и златни́къ де́сять ты́сящъ, и сребра́ тала́нтъ де́сять ты́сящъ, и мѣ́ди тала́нтъ осмь­на́­де­сять ты́сящъ, желѣ́за же сто́ ты́сящъ тала́нтъ:
и у ни́хже обрѣ́теся ка́менiе, да́ша во влага́лище до́му Госпо́дня, подъ ру́ку Иеiи́ля герсо́нина.
И воз­весели́шася лю́дiе о усе́рднѣмъ подая́нiи, поне́же всѣ́мъ се́рдцемъ при­­ноша́ху Го́споду, и дави́дъ ца́рь воз­весели́ся зѣло́:
и благослови́ ца́рь дави́дъ Го́спода предъ всѣ́мъ мно́же­с­т­вомъ, глаго́ля: благослове́нъ еси́, Го́споди Бо́же Изра́илевъ, Оте́цъ на́шъ, от­ вѣ́ка и до вѣ́ка:
тебѣ́, Го́споди, вели́че­с­т­во, и си́ла, и сла́ва, и одолѣ́нiе, и исповѣ́данiе, и крѣ́пость, я́ко ты́ всѣ́ми, и́же на небеси́ и на земли́, Влады́ч­ст­вуеши: от­ лица́ тво­его́ трепе́щетъ вся́къ ца́рь и язы́къ: и тебѣ́, Го́споди, ца́р­ст­во и великолѣ́пiе во всѣ́хъ и во вся́цѣмъ нача́лѣ:
от­ тебе́ бога́т­ст­во и сла́ва, ты́ надъ всѣ́ми нача́л­ст­вуеши, Го́споди, нача́ло вся́каго нача́ла, и въ руку́ твое́ю крѣ́пость и вла́сть, и въ руку́ твое́ю ми́лость, Вседержи́телю, воз­вели́чити и укрѣпи́ти вся́:
и ны́нѣ, Го́споди, исповѣ́даемся тебѣ́ и хва́лимъ и́мя хвале́нiя тво­его́:
и кто́ а́зъ е́смь, и кто́ лю́дiе мо­и́, я́ко воз­мого́хомъ сiя́ тебѣ́ благово́льнѣ обѣща́ти? твоя́ бо су́ть вся́, и от­ тво­и́хъ да́хомъ тебѣ́:
при­­ше́лцы бо есмы́ предъ тобо́ю и пресе́лницы, я́коже вси́ отцы́ на́ши: дні́е на́ши я́ко сѣ́нь на земли́, и нѣ́сть постоя́нiя:
Го́споди Бо́же на́шъ, ко всему́ мно́же­ст­ву сему́, е́же угото́вахъ, да сози́ждет­ся до́мъ и́мени свято́му тво­ему́, от­ руку́ твое́ю су́ть, и тебѣ́ вся́:
и вѣ́мъ, Го́споди мо́й, я́ко ты́ еси́ испыту́яй сердца́, и пра́вду лю́биши: въ простотѣ́ се́рдца мо­его́ про­изво́лихъ сiя́ вся́, и ны́нѣ люді́й тво­и́хъ, и́же здѣ́ обрѣто́шася, ви́дѣхъ съ ра́достiю тебѣ́ про­изво́лив­шихъ [принести́ да́ры]:
Го́споди Бо́же Авраа́ма и Исаа́ка и Изра́иля оте́цъ на́шихъ, сохрани́ сiя́ въ во́ли се́рдца люді́й тво­и́хъ во вѣ́ки, и испра́ви сердца́ и́хъ къ тебѣ́:
Соломо́ну же сы́ну мо­ему́ да́ждь се́рдце бла́го, да храни́тъ за́повѣди твоя́ и свидѣ́нiя твоя́ и повелѣ́нiя твоя́, и къ соверше́нiю при­­вести́ зда́нiе до́му тво­его́.
И рече́ дави́дъ всему́ собра́нiю [люді́й]: благослови́те Го́спода Бо́га на́­шего. И благослови́ша все́ собра́нiе Го́спода Бо́га оте́цъ сво­и́хъ: и прекло́нше колѣ́на поклони́шася Го́споду и царю́.
И пожре́ дави́дъ же́ртвы Го́споду, и воз­несе́ всесожже́нiя Бо́гу на у́трiе пе́рваго дне́, теле́цъ ты́сящу, овно́въ ты́сящу, а́гнецъ ты́сящу, и воз­лiя́нiя и́хъ, и же́ртвы мно́же­с­т­во от­ всего́ Изра́иля.
И ядо́ша и пи́ша предъ Го́сподемъ въ де́нь то́й съ вели́кимъ весе́лiемъ: и поста́виша царе́мъ второ́е Соломо́на сы́на дави́дова, и пома́заша его́ Го́споду въ царя́, и садо́ка же во архiере́а.
И сѣ́де Соломо́нъ на престо́лѣ Госпо́дни въ царя́, вмѣ́сто дави́да отца́ сво­его́, и благо­уго́денъ бы́сть: и покори́ся ему́ ве́сь Изра́иль.
Кня́зи и си́льнiи и вси́ сы́нове царя́ дави́да отца́ его́ повину́шася ему́.
И воз­вели́чи Госпо́дь Соломо́на надъ всѣ́мъ Изра́илемъ и даде́ ему́ сла́ву ца́р­ст­ва, ея́же ни́ еди́нъ ца́рь имѣ́ пре́жде его́.
И дави́дъ сы́нъ Иессе́евъ ца́р­ст­вова надъ всѣ́мъ Изра́илемъ четы́редесять лѣ́тъ,
въ Хевро́нѣ се́дмь лѣ́тъ, а во Иерусали́мѣ лѣ́тъ три́десять три́,
и у́мре въ ста́рости бла́зѣ, испо́лнь дні́й, въ бога́т­ст­вѣ и сла́вѣ, и воцари́ся Соломо́нъ сы́нъ его́ вмѣ́сто его́.
Про́чая же словеса́ царя́ дави́да пе́рвая и послѣ́дняя напи́сана су́ть въ словесѣ́хъ самуи́ла ви́дящаго и въ словесѣ́хъ наѳа́на проро́ка и въ словесѣ́хъ га́да прови́дящаго,
о все́мъ ца́р­ст­вѣ его́ и крѣ́пости его́, и времена́ я́же бы́ша при­­ не́мъ и во Изра́или и во всѣ́хъ ца́р­ст­вахъ земны́хъ.
Синодальный
1 Давид объявляет народу о даровании им больших сокровищ для храма; 6 князья, начальники и правители тоже жертвовали от сердца; 10 молитва благодарения Давида и ходатайство о Соломоне; народ принес жертвы и пиршествовал с великою радостью; 22 вторичное помазание Соломона на царство; 26 итог царствования Давида.
И сказал царь Давид всему собранию: Соломон, сын мой, которого одного избрал Бог, молод и малосилен, а дело сие велико, потому что не для человека здание сие, а для Господа Бога.
Всеми силами я заготовил для дома Бога моего золото для золотых вещей и серебро для серебряных, и медь для медных, железо для железных, и дерева́ для деревянных, камни оникса и камни вставные, камни красивые и разноцветные, и всякие дорогие камни, и множество мрамора;
и еще по любви моей к дому Бога моего, есть у меня сокровище собственное из золота и серебра, и его я отдаю для дома Бога моего, сверх всего, что заготовил я для святаго дома:
три тысячи талантов золота, золота Офирского, и семь тысяч талантов серебра чистого, для обложения стен в домах,
для каждой из золотых вещей, и для каждой из серебряных, и для всякого изделия рук художнических. Не поусердствует ли еще кто жертвовать сегодня для Господа?
И стали жертвовать начальники семейств и начальники колен Израилевых, и начальники тысяч и сотен, и начальники над имениями царя.
И дали на устроение дома Божия пять тысяч талантов и десять тысяч драхм золота, и серебра десять тысяч талантов, и меди восемнадцать тысяч талантов, и железа сто тысяч талантов.
И у кого нашлись дорогие камни, те отдавали и их в сокровищницу дома Господня, на руки Иехиилу Герсонитянину.
И радовался народ усердию их, потому что они от всего сердца жертвовали Господу, также и царь Давид весьма радовался.
И благословил Давид Господа пред всем собранием, и сказал Давид: благословен Ты, Господи Боже Израиля, отца нашего, от века и до века!
Твое, Господи, величие, и могущество, и слава, и победа и великолепие, и все, что на небе и на земле, Твое: Твое, Господи, царство, и Ты превыше всего, как Владычествующий.
И богатство и слава от лица Твоего, и Ты владычествуешь над всем, и в руке Твоей сила и могущество, и во власти Твоей возвеличить и укрепить все.
И ныне, Боже наш, мы славословим Тебя и хвалим величественное имя Твое.
Ибо кто я и кто народ мой, что мы имели возможность так жертвовать? Но от Тебя все, и от руки Твоей полученное мы отдали Тебе,
потому что странники мы пред Тобою и пришельцы, как и все отцы наши, как тень дни наши на земле, и нет ничего прочного.
Господи Боже наш! все это множество, которое приготовили мы для построения дома Тебе, святому имени Твоему, от руки Твоей оно, и все Твое.
Знаю, Боже мой, что Ты испытуешь сердце и любишь чистосердечие; я от чистого сердца моего пожертвовал все сие, и ныне вижу, что и народ Твой, здесь находящийся, с радостью жертвует Тебе.
Господи, Боже Авраама, Исаака и Израиля, отцов наших! сохрани сие навек, сие расположение мыслей сердца народа Твоего, и направь сердце их к Тебе.
Соломону же, сыну моему, дай сердце правое, чтобы соблюдать заповеди Твои, откровения Твои и уставы Твои, и исполнить все это и построить здание, для которого я сделал приготовление.
И сказал Давид всему собранию: благословите Господа Бога нашего. – И благословило все собрание Господа Бога отцов своих, и пало, и поклонилось Господу и царю.
И принесли Господу жертвы, и вознесли всесожжения Господу, на другой после сего день: тысячу тельцов, тысячу овнов, тысячу агнцев с их возлияниями, и множество жертв от всего Израиля.
И ели и пили пред Господом в тот день, с великою радостью; и в другой раз воцарили Соломона, сына Давидова, и помазали пред Господом в правителя верховного, а Садока во священника.
И сел Соломон на престоле Господнем, как царь, вместо Давида, отца своего, и был благоуспешен, и весь Израиль повиновался ему.
И все начальники и сильные, также и все сыновья царя Давида подчинились Соломону царю.
И возвеличил Господь Соломона пред очами всего Израиля, и даровал ему славу царства, какой не имел прежде его ни один царь у Израиля.
И Давид, сын Иессеев, царствовал над всем Израилем.
Времени царствования его над Израилем было сорок лет: в Хевроне царствовал он семь лет, и в Иерусалиме царствовал тридцать три года.
И умер в доброй старости, насыщенный жизнью, богатством и славою; и воцарился Соломон, сын его, вместо него.
Дела царя Давида, первые и последние, описаны в записях Самуила провидца и в записях Нафана пророка и в записях Гада прозорливца,
равно и все царствование его, и мужество его, и происшествия, случившиеся с ним и с Израилем и со всеми земными царствами.
Киргизский
Дљљт падыша бєткєл жыйынга мындай деди: «Кудай уулдарымдын ичинен бир гана Сулайман уулумду тандап алды. Бирок ал жаш, кубаты аз, бул иш болсо эбегейсиз чоњ иш, анткени бул имарат адам єчєн эмес, Кудай-Тењир єчєн!
Менин Кудайымдын єйєнљ алтын буюмдар єчєн алтын, кємєш буюмдар єчєн кємєш, жез буюмдар єчєн жез, темир буюмдар єчєн темир, жыгач буюмдар єчєн жыгач, акак таштарды, коюлуучу таштарды, ар тєрдєє кооз таштарды, ар кандай асыл таштарды, кљп мрамор таштарды болгон кєч-кубатым менен даярдап койдум.
Алтын-кємєш сакталган љзємдєн казынам бар. Ыйык жай єчєн даярдагандарымдан тышкары, мен аны Кудайдын єйєн сєйгљндєктљн, Кудайдын єйє єчєн берем.
-5 Yйдєн дубалдарын капташ єчєн, алтындан жасала турган алтын буюм єчєн, кємєштљн жасала турган ар бир буюм єчєн, чебер усталар жасай турган ар кандай нерселер єчєн єч мињ талант Опир алтынын, жети мињ талант таза кємєш бердим. Бєгєн дагы ким љз каалоосу менен Тењир єчєн курмандык кылат?»
Ошондо уруу башчылары, Ысрайыл урууларынын башчылары, мињ башылары, жєз башылары, падышанын чарба иштерин башкаруучулары ар кандай курмандык бере башташты.
Кудай єйєн тургузуш єчєн, алар беш мињ талант таза алтын, он мињ алтын драхма, он мињ талант кємєш, он сегиз мињ талант жез, жєз мињ талант темир беришти.
Кимдин асыл таштары болсо, аларды Кудай єйєндљгє казынага, гейиршунилик Жехиелдин колуна беришти.
Эл алардын демилгесине аябай кубанды, анткени алар Тењирге чын жєрљктљн курмандык кылышты. Буга Дљљт падыша да абдан кубанды.
Дљљт бєт жыйындын кљз алдында Тењирди мындай деп дањктады: «Атабыз Ысрайылдын Кудай-Тењири, Сага кылымдан кылымга дањк!
Тењир, улуулук да, кудуреттєєлєк да, дањк да, жењиш да, урмат-сый да Сага таандык, жердеги менен асмандагынын баары Сеники! Тењир, падышачылык бийлик да Сеники! Бардыгынын Эгедери Сенсињ, бир Љзєњ бардыгынан жогорусуњ!
Байлык да, атак-дањк да Сенден келет, бардыгына Сен єстљмдєк кылып турасыњ, Сен кєчтєєсєњ жана кудуреттєєсєњ. Жогору кљтљрєє жана бардыгын бекемдљљ Сенин колуњда!
Бєгєн биз Сени, Тењир, дањазалап, улуу ысымыњды мактап жатабыз!
Анткени ушундай курмандык кылууга кудуретибиз жеткидей, мен киммин да, менин элим ким? Анткени бардыгы Сенден, Сенин колуњдан алганыбызды кайра Љзєњљ бердик.
Себеби биз ата-бабаларыбыздай эле Сенин алдыњда жолоочубуз, келгинбиз. Жер єстєндљгє биздин љмєрєбєз кљлљкљ сыяктуу, эч кандай ємєт жок.
Тењир, Кудайыбыз! Сага, Сенин ыйык ысымыња арнап єй куруу єчєн даярдап койгондорубуздун баары Сенин колуњдан чыккан, баары Сеники!
Кудуреттєє Кудайым, Сенин жєрљктє сынарыњды, таза жєрљктє сєйљрєњдє билем. Мен ушунун бардыгын чын жєрљгємдљн курмандык кылдым, бул жерде турган элињдин да Сага кубаныч менен курмандык кылып жатканын кљрєп турам.
Тењир, биздин ата-бабаларыбыз Ыбрайымдын, Ыскактын, Ысрайылдын Кудайы! Љз элињдин жєрљгєндљгє ушул жакшы ниетти тєбљлєккљ сактай кљр, алардын жєрљгєн Љзєњљ бур.
Сенин осуяттарыњды, кљрсљтмљлљрєњдє, мыйзамдарыњды сакташы єчєн, ушунун бардыгын аткарышы єчєн жана керек-жарактарын љзєм даярдап берген имаратты курушу єчєн, менин уулум Сулайманга таза жєрљк бер».
Дљљт бєт жыйынга: «Биздин Кудай-Тењирибизди дањктагыла!» – деди. Ошондо жыйындагы бєт жамаат ата-бабаларынын Кудай-Тењирин дањктады, жерге жыгылып, Тењирге жана падышага таазим кылышты.
Эртеси кєнє алар Тењирге курмандыктарын алып келишти, бєтєндљй љрттљлєєчє курмандыктарды: бир мињ букачар, бир мињ кочкор, бир мињ козу, куюлуучу курмандыктарын жана бєт Ысрайылдан кљп курмандыктарды алып келишти.
Ошол кєнє Тењирдин алдында зор кубаныч менен ичип-жешти. Дљљттєн уулу Сулайманды экинчи ирет падыша кљтљрєп, Тењирдин алдында жогорку бийликке майлашты, Садокту болсо ыйык кызмат кылуучу кылып майлашты.
Сулайман љз атасы Дљљттєн ордуна Тењирдин тагына падыша болуп отурду, аны ийгилик коштоп жєрдє. Бєткєл Ысрайыл эли ага баш ийип турду.
Бардык башчылар, бардык кєчтєєлљр, ошондой эле Дљљттєн башка бардык уулдары Сулайман падышага баш ийишти.
Тењир бєткєл Ысрайылдын кљз алдында Сулаймандын зоболосун кљтљрдє. Ага буга чейин Ысрайылдын эч бир падышасы ээ болбогон падышачылык атак-дањкты берди.
Жышай уулу Дљљт Ысрайылга падышачылык кылды,
ал Ысрайылга кырк жыл падыша болду: Хеброндо жети жыл падышачылык кылды, Иерусалимде отуз єч жыл падышачылык кылды.
Ал бакыбат љмєр сєрєп, љмєргљ тоюп, байлыкка, дањкка ээ болуп кљз жумду. Анын ордуна уулу Сулайман падыша болду.
Дљљттєн алгачкы жана акыркы иштери кљрљгљч Шемуелдин жазууларында, пайгамбар Натандын жазууларында жана кљрљгљч Гаттын жазууларында жазылган.
Ошондой эле ал жазууларда Дљљттєн падышачылык кылышы, эрдиги, анын башынан љткљргљн окуялары, Ысрайылдын жана жер жєзєндљгє бардык падышачылыктардын тарыхы жазылган.
Furthermore King David said to all the assembly: «My son Solomon, whom alone God has chosen, is young and inexperienced; and the work is great, because the temple is not for man but for the LORD God.
Now for the house of my God I have prepared with all my might: gold for things to be made of gold, silver for things of silver, bronze for things of bronze, iron for things of iron, wood for things of wood, onyx stones, stones to be set, glistening stones of various colors, all kinds of precious stones, and marble slabs in abundance.
Moreover, because I have set my affection on the house of my God, I have given to the house of my God, over and above all that I have prepared for the holy house, my own special treasure of gold and silver:
three thousand talents of gold, of the gold of Ophir, and seven thousand talents of refined silver, to overlay the walls of the houses;
the gold for things of gold and the silver for things of silver, and for all kinds of work to be done by the hands of craftsmen. Who then is willing to consecrate himself this day to the LORD?»
Then the leaders of the fatherś houses, leaders of the tribes of Israel, the captains of thousands and of hundreds, with the officers over the kinǵs work, offered willingly.
They gave for the work of the house of God five thousand talents and ten thousand darics of gold, ten thousand talents of silver, eighteen thousand talents of bronze, and one hundred thousand talents of iron.
And whoever had precious stones gave them to the treasury of the house of the LORD, into the hand of Jehiel the Gershonite.
Then the people rejoiced, for they had offered willingly, because with a loyal heart they had offered willingly to the LORD; and King David also rejoiced greatly.
Therefore David blessed the LORD before all the assembly; and David said: «Blessed are You, LORD God of Israel, our Father, forever and ever.
Yours, O LORD, is the greatness, The power and the glory, The victory and the majesty; For all that is in heaven and in earth is Yours; Yours is the kingdom, O LORD, And You are exalted as head over all.
Both riches and honor come from You, And You reign over all. In Your hand is power and might; In Your hand it is to make great And to give strength to all.
«Now therefore, our God, We thank You And praise Your glorious name.
But who am I, and who are my people, That we should be able to offer so willingly as this? For all things come from You, And of Your own we have given You.
For we are aliens and pilgrims before You, As were all our fathers; Our days on earth are as a shadow, And without hope.
«O LORD our God, all this abundance that we have prepared to build You a house for Your holy name is from Your hand, and is all Your own.
I know also, my God, that You test the heart and have pleasure in uprightness. As for me, in the uprightness of my heart I have willingly offered all these things; and now with joy I have seen Your people, who are present here to offer willingly to You.
O LORD God of Abraham, Isaac, and Israel, our fathers, keep this forever in the intent of the thoughts of the heart of Your people, and fix their heart toward You.
And give my son Solomon a loyal heart to keep Your commandments and Your testimonies and Your statutes, to do all these things, and to build the temple for which I have made provision.»
Then David said to all the assembly, «Now bless the LORD your God.» So all the assembly blessed the LORD God of their fathers, and bowed their heads and prostrated themselves before the LORD and the king.
And they made sacrifices to the LORD and offered burnt offerings to the LORD on the next day: a thousand bulls, a thousand rams, a thousand lambs, with their drink offerings, and sacrifices in abundance for all Israel.
So they ate and drank before the LORD with great gladness on that day. And they made Solomon the son of David king the second time, and anointed him before the LORD to be the leader, and Zadok to be priest.
Then Solomon sat on the throne of the LORD as king instead of David his father, and prospered; and all Israel obeyed him.
All the leaders and the mighty men, and also all the sons of King David, submitted themselves to King Solomon.
So the LORD exalted Solomon exceedingly in the sight of all Israel, and bestowed on him such royal majesty as had not been on any king before him in Israel.
Thus David the son of Jesse reigned over all Israel.
And the period that he reigned over Israel was forty years; seven years he reigned in Hebron, and thirty-three years he reigned in Jerusalem.
So he died in a good old age, full of days and riches and honor; and Solomon his son reigned in his place.
Now the acts of King David, first and last, indeed they are written in the book of Samuel the seer, in the book of Nathan the prophet, and in the book of Gad the seer,
with all his reign and his might, and the events that happened to him, to Israel, and to all the kingdoms of the lands.
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible