Скрыть
11:4
11:5
11:6
11:9
11:10
11:11
11:12
11:13
11:14
11:15
11:16
11:17
11:20
11:21
11:22
11:24
11:25
11:26
11:29
11:30
11:32
11:33
11:34
Церковнославянский (рус)
Подража́теле мнѣ́ быва́йте, я́коже и а́зъ Христу́.
Хвалю́ же вы́, бра́тiе, я́ко вся́ моя́ по́мните, и я́коже преда́хъ ва́мъ, преда́нiя держите́.
Хощу́ же ва́съ вѣ́дѣти, я́ко вся́кому му́жу глава́ Христо́съ е́сть, глава́ же женѣ́ му́жъ, глава́ же Христу́ Бо́гъ.
Вся́къ му́жъ, моли́тву дѣ́я или́ проро́че­ст­вуяй покры́тою главо́ю, срамля́етъ главу́ свою́:
и вся́ка жена́, моли́тву дѣ́ющая или́ проро́че­ст­ву­ю­щая от­крове́н­ною главо́ю, срамля́етъ главу́ свою́: еди́но бо е́сть и то́жде {е́же бы́ти} остри́жен­нѣй:
а́ще бо не покрыва́ет­ся жена́, да стриже́т­ся: а́ще ли же сра́мъ женѣ́ стри́щися или́ бри́тися, да покрыва́ет­ся.
Му́жъ у́бо не до́лженъ е́сть покрыва́ти главу́, о́бразъ и сла́ва Бо́жiя сы́й: жена́ же сла́ва му́жу е́сть.
[Зач. 148.] Нѣ́сть бо му́жъ от­ жены́, но жена́ от­ му́жа:
и́бо не со́зданъ бы́сть му́жъ жены́ ра́ди, но жена́ му́жа ра́ди.
Сего́ ра́ди должна́ е́сть жена́ вла́сть имѣ́ти на главѣ́ А́нгелъ ра́ди.
Оба́че ни му́жъ безъ жены́, ни жена́ безъ му́жа, о Го́сподѣ.
Я́коже бо жена́ от­ му́жа, си́це и му́жъ жено́ю: вся́ же от­ Бо́га.
Въ ва́съ самѣ́хъ суди́те, лѣ́по ли е́сть женѣ́ от­крове́н­нѣй Бо́гу моли́тися?
Или́ и не са́мое есте­с­т­во́ учи́тъ вы́, я́ко му́жъ у́бо а́ще власы́ расти́тъ, безче́стiе ему́ е́сть,
жена́ же а́ще власы́ расти́тъ, сла́ва е́й е́сть? зане́ растѣ́нiе власо́въ вмѣ́сто одѣя́нiя дано́ бы́сть е́й.
А́ще ли кто́ мни́т­ся спо́рливъ бы́ти, мы́ такова́го обы́чая не и́мамы, ниже́ це́ркви Бо́жiя.
Сiе́ же завѣщава́я не хвалю́, я́ко не на лу́чшее, но на ху́ждшее сбира́етеся.
Пе́рвое у́бо, сходя́щымся ва́мъ въ це́рковь, слы́шу въ ва́съ ра́спри су́щыя, и ча́сть нѣ́кую [си́хъ] вѣ́рую.
Подоба́етъ бо и ересе́мъ въ ва́съ бы́ти, да иску́снiи явле́ни быва́ютъ въ ва́съ.
Сходя́щымся у́бо ва́мъ вку́пѣ, нѣ́сть Го́сподскую ве́черю я́сти:
кі́йждо бо свою́ ве́черю предваря́етъ въ снѣде́нiе, и о́въ у́бо а́лчетъ, о́въ же упива́ет­ся.
Еда́ бо домо́въ не и́мате, во е́же я́сти и пи́ти? Или́ о це́ркви Бо́жiей нерадите́ и срамля́ете не иму́щыя? Что́ ва́мъ реку́? Похвалю́ ли вы́ о се́мъ? Не похвалю́.
[Зач. 149.] А́зъ бо прiя́хъ от­ Го́спода, е́же и преда́хъ ва́мъ, я́ко Госпо́дь Иису́съ въ но́щь, въ ню́же пре́данъ быва́­ше, прiе́мь хлѣ́бъ,
и благодари́въ преломи́, и рече́: прiими́те, яди́те, сiе́ е́сть Тѣ́ло Мое́, е́же за вы́ ломи́мо­е: сiе́ твори́те въ Мое́ воспомина́нiе.
Та́кожде и ча́шу по ве́чери, глаго́ля: сiя́ ча́ша но́вый завѣ́тъ е́сть въ Мо­е́й Кро́ви: сiе́ твори́те, ели́жды а́ще пiе́те, въ Мое́ воспомина́нiе.
Ели́жды бо а́ще я́сте хлѣ́бъ се́й и ча́шу сiю́ пiе́те, сме́рть Госпо́дню воз­вѣща́ете, до́ндеже прiи́детъ.
Тѣ́мже и́же а́ще я́стъ хлѣ́бъ се́й или́ пiе́тъ ча́шу Госпо́дню недосто́йнѣ, пови́ненъ бу́детъ Тѣ́лу и Кро́ви Госпо́дни.
Да искуша́етъ же человѣ́къ себе́, и та́ко от­ хлѣ́ба да я́стъ и от­ ча́ши да пiе́тъ.
Яды́й бо и пiя́й недосто́йнѣ, су́дъ себѣ́ я́стъ и пiе́тъ, не разсужда́я Тѣ́ла Госпо́дня.
Сего́ ра́ди въ ва́съ мно́зи не́мощни и неду́жливи, и спя́тъ [усыпа́ютъ] дово́лни.
[Зач. 150.] А́ще бо бы́хомъ себе́ разсужда́ли, не бы́хомъ осужде́ни бы́ли.
Суди́ми же, от­ Го́спода наказу́емся, да не съ мíромъ осу́димся.
Тѣ́мже, бра́тiе моя́, сходя́щеся я́сти, дру́гъ дру́га жди́те.
А́ще ли кто́ а́лчетъ, въ дому́ да я́стъ, да не въ грѣ́хъ схо́дитеся. О про́чихъ же, егда́ прiиду́, устро́ю.
Синодальный
1 Покрывало для молящейся или пророчествующей жены. 17 О порядке при вечере Господней; как Господь Иисус взял хлеб и чашу.
Будьте подражателями мне, как я Христу.
Хвалю вас, братия, что вы все мое помните и держите предания так, как я передал вам.
Хочу также, чтобы вы знали, что всякому мужу глава Христос, жене глава – муж, а Христу глава – Бог.
Всякий муж, молящийся или пророчествующий с покрытою головою, постыжает свою голову.
И всякая жена, молящаяся или пророчествующая с открытою головою, постыжает свою голову, ибо это то же, как если бы она была обритая.
Ибо если жена не хочет покрываться, то пусть и стрижется; а если жене стыдно быть остриженной или обритой, пусть покрывается.
Итак муж не должен покрывать голову, потому что он есть образ и слава Божия; а жена есть слава мужа.
[Зач. 148.] Ибо не муж от жены, но жена от мужа;
и не муж создан для жены, но жена для мужа.
Посему жена и должна иметь на голове своей знак власти над нею, для Ангелов.
Впрочем ни муж без жены, ни жена без мужа, в Господе.
Ибо как жена от мужа, так и муж через жену; все же – от Бога.
Рассудите сами, прилично ли жене молиться Богу с непокрытою головою?
Не сама ли природа учит вас, что если муж растит волосы, то это бесчестье для него,
но если жена растит волосы, для нее это честь, так как волосы даны ей вместо покрывала?
А если бы кто захотел спорить, то мы не имеем такого обычая, ни церкви Божии.
Но, предлагая сие, не хвалю вас, что вы собираетесь не на лучшее, а на худшее.
Ибо, во-первых, слышу, что, когда вы собираетесь в церковь, между вами бывают разделения, чему отчасти и верю.
Ибо надлежит быть и разномыслиям между вами, дабы открылись между вами искусные.
Далее, вы собираетесь, так, что это не значит вкушать вечерю Господню;
ибо всякий поспешает прежде других есть свою пищу, так что иной бывает голоден, а иной упивается.
Разве у вас нет домов на то, чтобы есть и пить? Или пренебрегаете церковь Божию и унижаете неимущих? Что́ сказать вам? похвалить ли вас за это? Не похвалю.
[Зач. 149.] Ибо я от Самого Господа принял то́, что и вам передал, что Господь Иисус в ту ночь, в которую предан был, взял хлеб
и, возблагодарив, преломил и сказал: приимите, ядите, сие есть Тело Мое, за вас ломимое; сие творите в Мое воспоминание.
Также и чашу после вечери, и сказал: сия чаша есть новый завет в Моей Крови; сие творите, когда только будете пить, в Мое воспоминание.
Ибо всякий раз, когда вы едите хлеб сей и пьете чашу сию, смерть Господню возвещаете, доколе Он придет.
Посему, кто будет есть хлеб сей или пить чашу Господню недостойно, виновен будет против Тела и Крови Господней.
Да испытывает же себя человек, и таким образом пусть ест от хлеба сего и пьет из чаши сей.
Ибо, кто ест и пьет недостойно, тот ест и пьет осуждение себе, не рассуждая о Теле Господнем.
Оттого многие из вас немощны и больны и немало умирает.
[Зач. 150.] Ибо если бы мы судили сами себя, то не были бы судимы.
Будучи же судимы, наказываемся от Господа, чтобы не быть осужденными с миром.
Посему, братия мои, собираясь на вечерю, друг друга ждите.
А если кто голоден, пусть ест дома, чтобы собираться вам не на осуждение. Прочее устрою, когда приду.
Сербский
Угледајте се на мене, као и ја на Христа.
Хвалим вас пак, браћо, што све моје памтите и држите заповести као што вам предадох.
Али хоћу да знате да је свакоме мужу глава Христос; а муж је глава жени; а Бог је глава Христу.
Сваки муж који се с покривеном главом моли Богу или пророкује, срамоти главу своју.
И свака жена које се гологлава моли Богу или пророкује, срамоти главу своју; јер је свеједно као да је обријана.
Ако се, дакле, не покрива жена, нека се стриже; ако ли је ружно жени стрићи се или бријати се, нека се покрива.
Али муж да не покрива главу, јер је обличје и слава Божија; а жена је слава мужевља.
Јер није муж од жене него жена од мужа.
Јер муж није саздан жене ради него жена мужа ради.
Зато жена треба да има власт на глави, анђела ради.
Али нити је муж без жене ни жена без мужа у Господу.
Јер како је жена од мужа, тако је и муж из жене; а све је од Бога.
Сами међу собом судите је ли лепо да се жена гологлава моли Богу?
Или не учи ли вас и сама природа да је мужу срамота ако гаји дугачку косу;
А жени је слава ако гаји дугачку косу? Јер јој је коса дана место покривала.
Ако ли је ко свадљив, ми такав обичај немамо, нити цркве Божије.
Али ово заповедајући не хвалим да се не на боље него на горе сабирате.
Прво дакле кад се сабирате у цркву, чујем да имају распре међу вама, и нешто верујем од овог.
Јер треба и јереси да буду међу вама, да се покажу поштени који су међу вама.
А кад се скупите на једно место, не једе се вечера Господња.
Јер сваки своју вечеру узме најпре и једе, и тако један гладује а други се опија.
Еда ли дакле немате кућа да једете и пијете? Или не марите за цркву Божију, и срамотите оне који немају? Шта ћу вам рећи? Хоћу ли вас похвалити за то? Нећу.
Јер ја примих од Господа шта вам и предадох, да Господ Исус ону ноћ у коју биваше предан узе хлеб.
И захваливши преломи и рече: Узмите, једите, ово је тело моје које се за вас ломи; ово чините мени за спомен.
Тако и чашу, по вечери, говорећи: Ова је чаша нови завет у мојој крви; ово чините, кад год пијете, мени за спомен.
Јер кад год једете овај хлеб и чашу ову пијете, смрт Господњу обзнањујете, докле не дође.
Тако који недостојно једе овај хлеб или пије чашу Господњу, крив је телу и крви Господњој.
Али човек да испитује себе, па онда од хлеба да једе и од чаше да пије;
Јер који недостојно једе и пије, суд себи једе и пије, не разликујући тела Господњег.
Зато су међу вама многи слаби и болесни, и довољно их спавају.
Јер кад бисмо себе расуђивали, не бисмо осуђени били.
Али кад смо суђени, наказује нас Господ, да се не осудимо са светом.
Зато, браћо моја, кад се састајете да једете, ишчекујте један другог.
Ако ли је ко гладан, нека једе код куће, да се на грех не састајете. А за остало уредићу кад дођем.
Diventate miei imitatori, come io lo sono di Cristo.
Vi lodo perché in ogni cosa vi ricordate di me e conservate le tradizioni così come ve le ho trasmesse.
Voglio però che sappiate che di ogni uomo il capo è Cristo, e capo della donna è l'uomo, e capo di Cristo è Dio.
Ogni uomo che prega o profetizza con il capo coperto, manca di riguardo al proprio capo.
Ma ogni donna che prega o profetizza a capo scoperto, manca di riguardo al proprio capo, perché è come se fosse rasata.
Se dunque una donna non vuole coprirsi, si tagli anche i capelli! Ma se è vergogna per una donna tagliarsi i capelli o radersi, allora si copra.
L'uomo non deve coprirsi il capo, perché egli è immagine e gloria di Dio; la donna invece è gloria dell'uomo.
E infatti non è l'uomo che deriva dalla donna, ma la donna dall'uomo;
né l'uomo fu creato per la donna, ma la donna per l'uomo.
Per questo la donna deve avere sul capo un segno di autorità a motivo degli angeli.
Tuttavia, nel Signore, né la donna è senza l'uomo, né l'uomo è senza la donna.
Come infatti la donna deriva dall'uomo, così l'uomo ha vita dalla donna; tutto poi proviene da Dio.
Giudicate voi stessi: è conveniente che una donna preghi Dio col capo scoperto?
Non è forse la natura stessa a insegnarci che è indecoroso per l'uomo lasciarsi crescere i capelli,
mentre è una gloria per la donna lasciarseli crescere? La lunga capigliatura le è stata data a modo di velo.
Se poi qualcuno ha il gusto della contestazione, noi non abbiamo questa consuetudine e neanche le Chiese di Dio.
Mentre vi do queste istruzioni, non posso lodarvi, perché vi riunite insieme non per il meglio, ma per il peggio.
Innanzi tutto sento dire che, quando vi radunate in assemblea, vi sono divisioni tra voi, e in parte lo credo.
È necessario infatti che sorgano fazioni tra voi, perché in mezzo a voi si manifestino quelli che hanno superato la prova.
Quando dunque vi radunate insieme, il vostro non è più un mangiare la cena del Signore.
Ciascuno infatti, quando siete a tavola, comincia a prendere il proprio pasto e così uno ha fame, l'altro è ubriaco.
Non avete forse le vostre case per mangiare e per bere? O volete gettare il disprezzo sulla Chiesa di Dio e umiliare chi non ha niente? Che devo dirvi? Lodarvi? In questo non vi lodo!
Io, infatti, ho ricevuto dal Signore quello che a mia volta vi ho trasmesso: il Signore Gesù, nella notte in cui veniva tradito, prese del pane
e, dopo aver reso grazie, lo spezzò e disse: "Questo è il mio corpo, che è per voi; fate questo in memoria di me".
Allo stesso modo, dopo aver cenato, prese anche il calice, dicendo: "Questo calice è la nuova alleanza nel mio sangue; fate questo, ogni volta che ne bevete, in memoria di me".
Ogni volta infatti che mangiate questo pane e bevete al calice, voi annunciate la morte del Signore, finché egli venga.
Perciò chiunque mangia il pane o beve al calice del Signore in modo indegno, sarà colpevole verso il corpo e il sangue del Signore.
Ciascuno, dunque, esamini se stesso e poi mangi del pane e beva dal calice;
perché chi mangia e beve senza riconoscere il corpo del Signore, mangia e beve la propria condanna.
È per questo che tra voi ci sono molti ammalati e infermi, e un buon numero sono morti.
Se però ci esaminassimo attentamente da noi stessi, non saremmo giudicati;
quando poi siamo giudicati dal Signore, siamo da lui ammoniti per non essere condannati insieme con il mondo.
Perciò, fratelli miei, quando vi radunate per la cena, aspettatevi gli uni gli altri.
E se qualcuno ha fame, mangi a casa, perché non vi raduniate a vostra condanna. Quanto alle altre cose, le sistemerò alla mia venuta.
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible