Скрыть
Церковнославянский (рус)
И а́зъ при­­ше́дъ къ ва́мъ, бра́тiе, прiидо́хъ не по превосхо́дному словеси́ или́ прему́дрости воз­вѣща́я ва́мъ свидѣ́тел­ст­во Бо́жiе:
не суди́хъ бо вѣ́дѣти что́ въ ва́съ, то́чiю Иису́са Христа́, и Сего́ ра́спята:
и а́зъ въ не́мощи и стра́сѣ и тре́петѣ мно́зѣ бы́хъ въ ва́съ.
И сло́во мое́ и про́повѣдь моя́ не въ препрѣ́телныхъ человѣ́ческiя прему́дрости словесѣ́хъ, но въ явле́нiи ду́ха и си́лы,
да вѣ́ра ва́ша не въ му́дрости человѣ́честѣй, но въ си́лѣ Бо́жiей бу́детъ.
[Зач. 126.] Прему́дрость же глаго́лемъ въ соверше́н­ныхъ, прему́дрость же не вѣ́ка сего́, ни князе́й вѣ́ка сего́ престаю́щихъ,
но глаго́лемъ прему́дрость Бо́жiю, въ та́йнѣ сокрове́н­ную, ю́же предуста́ви Бо́гъ пре́жде вѣ́къ въ сла́ву на́шу,
ю́же никто́же от­ князе́й вѣ́ка сего́ разумѣ́: а́ще бо бы́ша разумѣ́ли, не бы́ша Го́спода сла́вы ра́спяли.
Но я́коже е́сть пи́сано: [Зач. 127.] и́хже о́ко не ви́дѣ, и у́хо не слы́ша, и на се́рдце человѣ́ку не взыдо́ша, я́же угото́ва Бо́гъ лю́бящымъ Его́.
На́мъ же Бо́гъ от­кры́лъ е́сть Ду́хомъ Сво­и́мъ: Ду́хъ бо вся́ испыту́етъ, и глубины́ Бо́жiя.
Кто́ бо вѣ́сть от­ человѣ́къ, я́же въ человѣ́цѣ, то́чiю ду́хъ человѣ́ка, живу́щiй въ не́мъ? Та́кожде и Бо́жiя никто́же вѣ́сть, то́чiю Ду́хъ Бо́жiй.
Мы́ же не ду́ха мíра сего́ прiя́хомъ, но Ду́ха и́же от­ Бо́га, да вѣ́мы я́же от­ Бо́га дарова́н­ная на́мъ,
я́же и глаго́лемъ не въ науче́ныхъ человѣ́ческiя прему́дрости словесѣ́хъ, но въ науче́ныхъ Ду́ха Свята́го, духо́вная духо́вными сразсужда́юще.
Душе́венъ же человѣ́къ не прiе́млетъ я́же Ду́ха Бо́жiя: юро́д­ст­во бо ему́ е́сть, и не мо́жетъ разумѣ́ти, зане́ духо́внѣ востязу́ет­ся.
Духо́вный же востязу́етъ у́бо вся́, а са́мъ то́й ни от­ еди́наго востязу́ет­ся.
Кто́ бо разумѣ́ у́мъ Госпо́день, и́же изъясни́тъ и́? Мы́ же у́мъ Христо́въ и́мамы.
Синодальный
1 Заявление Павла, что он благовествует только Иисуса Христа распятого. 6 «Возвещаем не от человеческой мудрости изученными словами».
И когда я приходил к вам, братия, приходил возвещать вам свидетельство Божие не в превосходстве слова или мудрости,
ибо я рассудил быть у вас незнающим ничего, кроме Иисуса Христа, и притом распятого,
и был я у вас в немощи и в страхе и в великом трепете.
И слово мое и проповедь моя не в убедительных словах человеческой мудрости, но в явлении духа и силы,
чтобы вера ваша утверждалась не на мудрости человеческой, но на силе Божией.
[Зач. 126.] Мудрость же мы проповедуем между совершенными, но мудрость не века сего и не властей века сего преходящих,
но проповедуем премудрость Божию, тайную, сокровенную, которую предназначил Бог прежде веков к славе нашей,
которой никто из властей века сего не познал; ибо если бы познали, то не распяли бы Господа славы.
Но, как написано: [Зач. 127.] не видел того глаз, не слышало ухо, и не приходило то на сердце человеку, что приготовил Бог любящим Его.
А нам Бог открыл это Духом Своим; ибо Дух все проницает, и глубины Божии.
Ибо кто из человеков знает, что́ в человеке, кроме духа человеческого, живущего в нем? Та́к и Божьего никто не знает, кроме Духа Божия.
Но мы приняли не духа мира сего, а Духа от Бога, дабы знать дарованное нам от Бога,
что и возвещаем не от человеческой мудрости изученными словами, но изученными от Духа Святаго, соображая духовное с духовным.
Душевный человек не принимает того, что́ от Духа Божия, потому что он почитает это безумием; и не может разуметь, потому что о сем надобно судить духовно.
Но духовный судит о всем, а о нем судить никто не может.
Ибо кто познал ум Господень, чтобы мог судить его? А мы имеем ум Христов.
Итальянский
Anch'io, fratelli, quando venni tra voi, non mi presentai ad annunciarvi il mistero di Dio con l'eccellenza della parola o della sapienza.
Io ritenni infatti di non sapere altro in mezzo a voi se non Gesù Cristo, e Cristo crocifisso.
Mi presentai a voi nella debolezza e con molto timore e trepidazione.
La mia parola e la mia predicazione non si basarono su discorsi persuasivi di sapienza, ma sulla manifestazione dello Spirito e della sua potenza,
perché la vostra fede non fosse fondata sulla sapienza umana, ma sulla potenza di Dio.
Tra coloro che sono perfetti parliamo, sì, di sapienza, ma di una sapienza che non è di questo mondo, né dei dominatori di questo mondo, che vengono ridotti al nulla.
Parliamo invece della sapienza di Dio, che è nel mistero, che è rimasta nascosta e che Dio ha stabilito prima dei secoli per la nostra gloria.
Nessuno dei dominatori di questo mondo l'ha conosciuta; se l'avessero conosciuta, non avrebbero crocifisso il Signore della gloria.
Ma, come sta scritto:
Quelle cose che occhio non vide, né orecchio udì,
né mai entrarono in cuore di uomo,
Dio le ha preparate per coloro che lo amano
.

Ma a noi Dio le ha rivelate per mezzo dello Spirito; lo Spirito infatti conosce bene ogni cosa, anche le profondità di Dio.
Chi infatti conosce i segreti dell'uomo se non lo spirito dell'uomo che è in lui? Così anche i segreti di Dio nessuno li ha mai conosciuti se non lo Spirito di Dio.
Ora, noi non abbiamo ricevuto lo spirito del mondo, ma lo Spirito di Dio per conoscere ciò che Dio ci ha donato.
Di queste cose noi parliamo, con parole non suggerite dalla sapienza umana, bensì insegnate dallo Spirito, esprimendo cose spirituali in termini spirituali.
Ma l'uomo lasciato alle sue forze non comprende le cose dello Spirito di Dio: esse sono follia per lui e non è capace di intenderle, perché di esse si può giudicare per mezzo dello Spirito.
L'uomo mosso dallo Spirito, invece, giudica ogni cosa, senza poter essere giudicato da nessuno.
Infatti chi mai ha conosciuto il pensiero del Signore in modo da poterlo consigliare? Ora, noi abbiamo il pensiero di Cristo.
И ја дошавши к вама, браћо, не дођох с високом речи или премудрости да вам јављам сведочанство Божије.
Јер нисам мислио да знам шта међу вама осим Исуса Христа, и то распетог.
И ја бејах међу вама у слабости, и у страху и у великом дрхтању.
И реч моја, и поучење моје не беше у надговорљивим речима људске премудрости, него у доказивању Духа и силе.
Да вера ваша не буде у мудрости људској него у сили Божијој.
Али премудрост говоримо која је у савршенима, а не премудрост века овог ни кнезова века овог који пролазе.
Него говоримо премудрост Божију у тајности сакривену, коју одреди Бог пре света за славу нашу;
Које ниједан од кнезова века овог не позна; јер да су је познали, не би Господа славе разапели.
Него као што је писано: Шта око не виде, и ухо не чу, и у срце човеку не дође, оно уготови Бог онима, који Га љубе.
А нама је Бог открио Духом својим; јер Дух све испитује, и дубине Божије.
Јер ко од људи зна шта је у човеку осим духа човечијег који живи у њему? Тако и у Богу шта је нико не зна осим Духа Божијег.
А ми не примисмо духа овог света, него Духа који је из Бога, да знамо шта нам је даровано од Бога;
Које и говоримо не речима што је научила човечија премудрост, него шта учи Дух Свети; и духовне ствари духовно радимо.
А телесни човек не разуме шта је од Духа Божијег; јер му се чини лудост и не може да разуме, јер треба духовно да се разгледа.
Духовни пак све разгледа, а њега самог нико не разгледа.
Јер ко позна ум Господњи да Га поучи? А ми ум Христов имамо.
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible