Ве́тхий Заве́т:
Быт.
Исх.
Лев.
Чис.
Втор.
Нав.
Суд.
Руф.
1Цар.
2Цар.
3Цар.
4Цар.
1Пар.
2Пар.
1Ездр.
Неем.
2Ездр.
Тов.
Иудиф.
Есф.
Иов.
Пс.
Притч.
Еккл.
Песн.
Прем.
Сир.
Ис.
Иер.
Плч.
ПослИер.
Вар.
Иез.
Дан.
Ос.
Иоил.
Ам.
Авд.
Ион.
Мих.
Наум.
Авв.
Соф.
Аг.
Зах.
Мал.
1Макк.
2Макк.
3Макк.
3Ездр.
Но́вый Заве́т: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
Но́вый Заве́т: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
Скрыть
2:15
см.:Притч.28:5;
1 Заявление Павла, что он благовествует только Иисуса Христа распятого. 6 «Возвещаем не от человеческой мудрости изученными словами».
И когда я приходил к вам, братия, приходил возвещать вам свидетельство Божие не в превосходстве слова или мудрости,
ибо я рассудил быть у вас незнающим ничего, кроме Иисуса Христа, и притом распятого,
и был я у вас в немощи и в страхе и в великом трепете.
И слово мое и проповедь моя не в убедительных словах человеческой мудрости, но в явлении духа и силы,
чтобы вера ваша утверждалась не на мудрости человеческой, но на силе Божией.
[Зач. 126.] Мудрость же мы проповедуем между совершенными, но мудрость не века сего и не властей века сего преходящих,
но проповедуем премудрость Божию, тайную, сокровенную, которую предназначил Бог прежде веков к славе нашей,
которой никто из властей века сего не познал; ибо если бы познали, то не распяли бы Господа славы.
Но, как написано: [Зач. 127.] не видел того глаз, не слышало ухо, и не приходило то на сердце человеку, что приготовил Бог любящим Его.
А нам Бог открыл это Духом Своим; ибо Дух все проницает, и глубины Божии.
Ибо кто из человеков знает, что́ в человеке, кроме духа человеческого, живущего в нем? Та́к и Божьего никто не знает, кроме Духа Божия.
Но мы приняли не духа мира сего, а Духа от Бога, дабы знать дарованное нам от Бога,
что и возвещаем не от человеческой мудрости изученными словами, но изученными от Духа Святаго, соображая духовное с духовным.
Душевный человек не принимает того, что́ от Духа Божия, потому что он почитает это безумием; и не может разуметь, потому что о сем надобно судить духовно.
Но духовный судит о всем, а о нем судить никто не может.
Ибо кто познал ум Господень, чтобы мог судить его? А мы имеем ум Христов.
И а́зъ прише́дъ къ ва́мъ, бра́тiе, прiидо́хъ не по превосхо́дному словеси́ или́ прему́дрости возвѣща́я ва́мъ свидѣ́телство Бо́жiе:
не суди́хъ бо вѣ́дѣти что́ въ ва́съ, то́чiю Иису́са Христа́, и Сего́ ра́спята:
и а́зъ въ не́мощи и стра́сѣ и тре́петѣ мно́зѣ бы́хъ въ ва́съ.
И сло́во мое́ и про́повѣдь моя́ не въ препрѣ́телныхъ человѣ́ческiя прему́дрости словесѣ́хъ, но въ явле́нiи ду́ха и си́лы,
да вѣ́ра ва́ша не въ му́дрости человѣ́честѣй, но въ си́лѣ Бо́жiей бу́детъ.
[Зач. 126.] Прему́дрость же глаго́лемъ въ соверше́нныхъ, прему́дрость же не вѣ́ка сего́, ни князе́й вѣ́ка сего́ престаю́щихъ,
но глаго́лемъ прему́дрость Бо́жiю, въ та́йнѣ сокрове́нную, ю́же предуста́ви Бо́гъ пре́жде вѣ́къ въ сла́ву на́шу,
ю́же никто́же от князе́й вѣ́ка сего́ разумѣ́: а́ще бо бы́ша разумѣ́ли, не бы́ша Го́спода сла́вы ра́спяли.
Но я́коже е́сть пи́сано: [Зач. 127.] и́хже о́ко не ви́дѣ, и у́хо не слы́ша, и на се́рдце человѣ́ку не взыдо́ша, я́же угото́ва Бо́гъ лю́бящымъ Его́.
На́мъ же Бо́гъ откры́лъ е́сть Ду́хомъ Свои́мъ: Ду́хъ бо вся́ испыту́етъ, и глубины́ Бо́жiя.
Кто́ бо вѣ́сть от человѣ́къ, я́же въ человѣ́цѣ, то́чiю ду́хъ человѣ́ка, живу́щiй въ не́мъ? Та́кожде и Бо́жiя никто́же вѣ́сть, то́чiю Ду́хъ Бо́жiй.
Мы́ же не ду́ха мíра сего́ прiя́хомъ, но Ду́ха и́же от Бо́га, да вѣ́мы я́же от Бо́га дарова́нная на́мъ,
я́же и глаго́лемъ не въ науче́ныхъ человѣ́ческiя прему́дрости словесѣ́хъ, но въ науче́ныхъ Ду́ха Свята́го, духо́вная духо́вными сразсужда́юще.
Душе́венъ же человѣ́къ не прiе́млетъ я́же Ду́ха Бо́жiя: юро́дство бо ему́ е́сть, и не мо́жетъ разумѣ́ти, зане́ духо́внѣ востязу́ется.
Духо́вный же востязу́етъ у́бо вся́, а са́мъ то́й ни от еди́наго востязу́ется.
Кто́ бо разумѣ́ у́мъ Госпо́день, и́же изъясни́тъ и́? Мы́ же у́мъ Христо́въ и́мамы.
Сербский (синод.)
Языки
- Добавить язык
- Церковнослав. (рус)
- Церковнослав. (цс)
- Рус. (Синодальный)
- Рус. (Синод. с ударе́-ми)
- Рус. (еп. Кассиан)
- Рус. (К.П. Победоносцев)
- Arab (JAB)
- Arab (AVD)
- Azerbaijani
- Armenian
- Belarusian
- Bulgarian
- Chinese (simpl.)
- Croatian (S&D)
- English (NKJV)
- English (NRSV)
- English (KJV)
- Estonian
- Finnish (1992)
- French (LSG)
- Georgian (ancient)
- Georgian
- German (MLU, 1912)
- German (GNB)
- Greek (Koine)
- Greek (TGV)
- Greek (NA, 28)
- Hebrew NT by Delitzsch
- Italian (CEI 1974)
- Italian
- Kyrgyz
- Latin (Nova Vulgata)
- Latvian
- Romanian
- Polish
- Portuguese
- Serbian (synod.)
- Serbian
- Spanish (RVR 1995)
- Swedish (Folkbibeln)
- Tajik
- Ukrainian (Homenko)
- Ukrainian (Ogienko)
- Uzbek
И ја дошавши к вама, браћо, не дођох с високом ријечи или мудрошћу да вам јавим свједочанство Божије.
Јер расудих да не знам међу вама ишта сем Исуса Христа, и то распетога.
И ја бијах међу вама у слабости и у страху и у великом трепету,
И ријеч моја и проповијед моја не би у убједљивим ријечима људске мудрости, него у показивању Духа и силе.
Да вјера ваша не буде у мудрости људској него у сили Божијој.
А мудрост говоримо међу савршенима, али не мудрост овога вијека, ни кнезова овога вијека који су пролазни;
Него говоримо премудрост Божију у тајни сакривену, коју предодреди Бог прије вијекова за славу нашу,
Коју ни један од кнезова овога вијека није познао; јер да су је познали не би Господа славе разапели.
Него као што је написано: (то око не видје, и ухо не чу, и у срце човјеку не дође, оно припреми Бог онима који га љубе.
А нама Бог откри Духом својим; јер Дух све испитује, и дубине Божије.
Јер ко од људи зна шта је у човјеку осим духа човјекова који је у њему? Тако и шта је у Богу нико не зна осим Духа Божијега.
А ми не примисмо духа овога свијета, него Духа који је од Бога, да знамо што нам је даровано од Бога;
(то и говоримо, не ријечима наученим од људске мудрости, него наученим од Духа Светог; духовно духовним доказујући.
А тјелесни човјек не прима што је од Духа Божијега, јер му је лудост, и не може да разумије, јер се то испитује духовно.
Духован пак све испитује, а њега самог нико не испитује.
Јер ко познаде ум Господњи да би га поучио? А ми имамо ум Христов.