Скрыть
3:3
3:7
3:8
3:10
3:12
3:14
3:15
3:17
3:21
3:22
3:23
Церковнославянский (рус)
И а́зъ, бра́тiе, не мого́хъ ва́мъ глаго́лати я́ко духо́внымъ, но я́ко пло́тянымъ, я́ко младе́нцемъ о Христѣ́.
Млеко́мъ вы́ напо­и́хъ, а не бра́шномъ: и́бо не у́ можа́сте, но ниже́ еще́ мо́жете ны́нѣ,
еще́ бо пло́тстiи есте́. Идѣ́же бо въ ва́съ за́висти и рве́нiя и ра́спри, не пло́тстiи ли есте́ и по человѣ́ку хо́дите?
Егда́ бо глаго́летъ кто́: а́зъ у́бо е́смь Па́вловъ, другі́й же: а́зъ Аполло́совъ: не пло́тстiи ли есте́?
Кто́ у́бо е́сть Па́велъ? Кто́ же ли Аполло́съ? Но то́чiю служи́телiе, и́миже вѣ́ровасте, и кому́ждо я́коже Госпо́дь даде́.
А́зъ насади́хъ, Аполло́съ напо­и́, Бо́гъ же воз­расти́:
тѣ́мже ни насажда́яй е́сть что́, ни напая́яй, но воз­раща́яй Бо́гъ.
Насажда́яй же и напая́яй еди́но еста́: кі́йждо же свою́ мзду́ прiи́метъ по сво­ему́ труду́.
[Зач. 128.] Бо́гу бо есмы́ споспѣ́шницы: Бо́жiе тяжа́нiе, Бо́жiе зда́нiе есте́.
По благода́ти Бо́жiей да́н­нѣй мнѣ́, я́ко прему́дръ архите́ктонъ основа́нiе положи́хъ, и́нъ же назида́етъ: кі́йждо же да блюде́тъ, ка́ко назида́етъ.
Основа́нiя бо ина́го никто́же мо́жетъ положи́ти па́че лежа́щаго, е́же е́сть Иису́съ Христо́съ.
А́ще ли кто́ назида́етъ на основа́нiи се́мъ зла́то, сребро́, ка́менiе честно́е, дрова́, сѣ́но, тро́стiе,
кого́ждо дѣ́ло явле́но бу́детъ: де́нь бо яви́тъ, зане́ огне́мъ от­крыва́ет­ся: и кого́ждо дѣ́ло, яково́же е́сть, о́гнь иску́ситъ.
[И] его́же а́ще дѣ́ло пребу́детъ, е́же назда́, мзду́ прiи́метъ:
[а] его́же дѣ́ло сгори́тъ, отщети́т­ся: са́мъ же спасе́т­ся, та́кожде я́коже огне́мъ.
Не вѣ́сте ли, я́ко хра́мъ Бо́жiй есте́, и Ду́хъ Бо́жiй живе́тъ въ ва́съ?
А́ще кто́ Бо́жiй хра́мъ растли́тъ, растли́тъ сего́ Бо́гъ: хра́мъ бо Бо́жiй свя́тъ е́сть, и́же есте́ вы́.
[Зач. 129.] Никто́же себе́ да прельща́етъ: а́ще кто́ мни́т­ся му́дръ бы́ти въ ва́съ въ вѣ́цѣ се́мъ, бу́й да быва́етъ, я́ко да прему́дръ бу́детъ.
Прему́дрость бо мíра сего́ бу́й­ст­во у Бо́га е́сть, пи́сано бо е́сть: запина́яй прему́дрымъ въ кова́р­ст­вѣ и́хъ.
И па́ки: Госпо́дь вѣ́сть помышле́нiя человѣ́ческа {му́дрыхъ}, я́ко су́ть су́етна.
Тѣ́мже никто́же да хва́лит­ся въ человѣ́цѣхъ, вся́ бо ва́ша су́ть:
а́ще Па́велъ, или́ Аполло́съ, или́ Ки́фа, или́ мíръ, или́ живо́тъ, или́ сме́рть, или́ настоя́щая, или́ бу́дущая, вся́ ва́ша су́ть:
вы́ же Христо́вы, Христо́съ же Бо́жiй.
Синодальный
1 «Я насадил, Аполлос поливал, но возрастил Бог». 10 «Никто не может положить другого основания». 16 «Вы храм Божий». 18 «Никто не хвались человеками, ибо всё ваше».
И я не мог говорить с вами, братия, как с духовными, но как с плотскими, как с младенцами во Христе.
Я питал вас молоком, а не твердою пищею, ибо вы были еще не в силах, да и теперь не в силах,
потому что вы еще плотские. Ибо если между вами зависть, споры и разногласия, то не плотские ли вы? и не по человеческому ли обычаю поступаете?
Ибо когда один говорит: «я Павлов», а другой: «я Аполлосов», то не плотские ли вы?
Кто Павел? кто Аполлос? Они только служители, через которых вы уверовали, и притом поскольку каждому дал Господь.
Я насадил, Аполлос поливал, но возрастил Бог;
посему и насаждающий и поливающий есть ничто, а все Бог возращающий.
Насаждающий же и поливающий суть одно; но каждый получит свою награду по своему труду.
[Зач. 128.] Ибо мы соработники у Бога, а вы Божия нива, Божие строение.
Я, по данной мне от Бога благодати, как мудрый строитель, положил основание, а другой строит на нем; но каждый смотри, ка́к строит.
Ибо никто не может положить другого основания, кроме положенного, которое есть Иисус Христос.
Строит ли кто на этом основании из золота, серебра, драгоценных камней, дерева, сена, соломы, –
каждого дело обнаружится; ибо день покажет, потому что в огне открывается, и огонь испытает дело каждого, каково оно есть.
У кого дело, которое он строил, устоит, тот получит награду.
А у кого дело сгорит, тот потерпит урон; впрочем сам спасется, но та́к, как бы из огня.
Разве не знаете, что вы храм Божий, и Дух Божий живет в вас?
Если кто разорит храм Божий, того покарает Бог: ибо храм Божий свят; а этот храм – вы.
[Зач. 129.] Никто не обольщай самого себя. Если кто из вас думает быть мудрым в веке сем, тот будь безумным, чтобы быть мудрым.
Ибо мудрость мира сего есть безумие пред Богом, как написано: уловляет мудрых в лукавстве их.
И еще: Господь знает умствования мудрецов, что они суетны.
Итак никто не хвались человеками, ибо все ваше:
Павел ли, или Аполлос, или Кифа, или мир, или жизнь, или смерть, или настоящее, или будущее, – все ваше;
вы же – Христовы, а Христос – Божий.
Сербский
И ја, браћо, не могох с вама говорити као с духовнима него како с телеснима, као с малом децом у Христу.
Млеком вас напојих а не јелом, јер још не могасте, и ни сад још не можете,
Јер сте још телесни. Јер где су међу вама зависти и свађе и неслоге, нисте ли телесни, и не живите ли по човеку?
Јер кад говори ко: Ја сам Павлов; а други: Ја сам Аполов; нисте ли телесни?
Ко је дакле Павле а ко ли Аполо до само слуге кроз које веровасте, као што и сваком Господ даде?
Ја посадих, Аполо зали, а Бог даде те узрасте.
Тако нити је онај шта који сади, ни онај који залива, него Бог који даје те расте.
А онај који сади и који залива једнаки су; и сваки ће примити своју плату по свом труду.
Јер ми смо Богу помагачи, а ви сте Божија њива, Божија грађевина.
По благодати Божијој која ми је дана, ја као премудри неимар поставих темељ, а други зида у висину; али сваки нека гледа како зида.
Јер темеља другог нико не може поставити осим оног који је постављен, који је Исус Христос.
Ако ли ко зида на овом темељу, злато, сребро, драго камење, дрва сено, сламу,
Сваког ће дело изаћи на видело; јер ће дан показати, јер ће се огњем открити, и свако дело показаће огањ као што јесте.
И ако остане чије дело што је назидао, примиће плату.
А чије дело изгори, отићи ће у штету: а сам ће се спасти тако као кроз огањ.
Не знате ли да сте ви црква Божија, и Дух Божји живи у вама?
Ако поквари ко цркву Божију, поквариће њега Бог: јер је црква Божија света, а то сте ви.
Нико нека се не вара: ако ко међу вама мисли да је мудар на овом свету, нека буде луд да буде мудар.
Јер је премудрост овог света лудост пред Богом, јер је писано: Хвата премудре у њиховом лукавству.
И опет: Господ зна помисли мудрих да су ништа.
Зато нико да се не хвали човеком, јер је све ваше.
Био Павле, или Аполо, или Кифа, или свет, или живот или смрт, или садашње, или будуће: све је ваше;
А ви сте Христови, а Христос Божји.
Pour moi, frères, ce n'est pas comme à des hommes spirituels que j'ai pu vous parler, mais comme à des hommes charnels, comme à des enfants en Christ.
Je vous ai donné du lait, non de la nourriture solide, car vous ne pouviez pas la supporter; et vous ne le pouvez pas même à présent, parce que vous êtes encore charnels.
En effet, puisqu'il y a parmi vous de la jalousie et des disputes, n'êtes-vous pas charnels, et ne marchez-vous pas selon l'homme?
Quand l'un dit: Moi, je suis de Paul! et un autre: Moi, d'Apollos! n'êtes-vous pas des hommes?
Qu'est-ce donc qu'Apollos, et qu'est-ce que Paul? Des serviteurs, par le moyen desquels vous avez cru, selon que le Seigneur l'a donné à chacun.
J'ai planté, Apollos a arrosé, mais Dieu a fait croître,
en sorte que ce n'est pas celui qui plante qui est quelque chose, ni celui qui arrose, mais Dieu qui fait croître.
Celui qui plante et celui qui arrose sont égaux, et chacun recevra sa propre récompense selon son propre travail.
Car nous sommes ouvriers avec Dieu. Vous êtes le champ de Dieu, l'édifice de Dieu.
Selon la grâce de Dieu qui m'a été donnée, j'ai posé le fondement comme un sage architecte, et un autre bâtit dessus. Mais que chacun prenne garde à la manière dont il bâtit dessus.
Car personne ne peut poser un autre fondement que celui qui a été posé, savoir Jésus Christ.
Or, si quelqu'un bâtit sur ce fondement avec de l'or, de l'argent, des pierres précieuses, du bois, du foin, du chaume, l'oeuvre de chacun sera manifestée;
car le jour la fera connaître, parce qu'elle se révèlera dans le feu, et le feu éprouvera ce qu'est l'oeuvre de chacun.
Si l'oeuvre bâtie par quelqu'un sur le fondement subsiste, il recevra une récompense.
Si l'oeuvre de quelqu'un est consumée, il perdra sa récompense; pour lui, il sera sauvé, mais comme au travers du feu.
Ne savez-vous pas que vous êtes le temple de Dieu, et que l'Esprit de Dieu habite en vous?
Si quelqu'un détruit le temple de Dieu, Dieu le détruira; car le temple de Dieu est saint, et c'est ce que vous êtes.
Que nul ne s'abuse lui-même: si quelqu'un parmi vous pense être sage selon ce siècle, qu'il devienne fou, afin de devenir sage.
Car la sagesse de ce monde est une folie devant Dieu. Aussi est-il écrit: Il prend les sages dans leur ruse.
Et encore: Le Seigneur connaît les pensées des sages, Il sait qu'elles sont vaines.
Que personne donc ne mette sa gloire dans des hommes; car tout est à vous,
soit Paul, soit Apollos, soit Céphas, soit le monde, soit la vie, soit la mort, soit les choses présentes, soit les choses à venir.
Tout est à vous; et vous êtes à Christ, et Christ est à Dieu.
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible