Ве́тхий Заве́т:
Быт.
Исх.
Лев.
Чис.
Втор.
Нав.
Суд.
Руф.
1Цар.
2Цар.
3Цар.
4Цар.
1Пар.
2Пар.
1Езд.
Неем.
2Езд.
Тов.
Иудиф.
Есф.
Иов.
Пс.
Прит.
Еккл.
Песн.
Прем.
Сир.
Ис.
Иер.
Плч.
ПослИер.
Вар.
Иез.
Дан.
Ос.
Иоил.
Ам.
Авд.
Ион.
Мих.
Наум.
Авв.
Соф.
Аг.
Зах.
Мал.
1Мак.
2Мак.
3Мак.
3Езд.
Но́вый Заве́т: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
Но́вый Заве́т: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
Скрыть
3:3
3:7
3:8
3:10
3:12
3:14
3:15
3:17
3:21
3:22
3:23
Глава 6
6:1
6:3
6:4
6:5
6:6
6:8
6:10
6:17
6:18
И а́зъ, бра́тiе, не мого́хъ ва́мъ глаго́лати я́ко духо́внымъ, но я́ко пло́тянымъ, я́ко младе́нцемъ о Христѣ́.
Млеко́мъ вы́ напои́хъ, а не бра́шномъ: и́бо не у́ можа́сте, но ниже́ еще́ мо́жете ны́нѣ,
еще́ бо пло́тстiи есте́. Идѣ́же бо въ ва́съ за́висти и рве́нiя и ра́спри, не пло́тстiи ли есте́ и по человѣ́ку хо́дите?
Егда́ бо глаго́летъ кто́: а́зъ у́бо е́смь Па́вловъ, другі́й же: а́зъ Аполло́совъ: не пло́тстiи ли есте́?
Кто́ у́бо е́сть Па́велъ? Кто́ же ли Аполло́съ? Но то́чiю служи́телiе, и́миже вѣ́ровасте, и кому́ждо я́коже Госпо́дь даде́.
А́зъ насади́хъ, Аполло́съ напои́, Бо́гъ же возрасти́:
тѣ́мже ни насажда́яй е́сть что́, ни напая́яй, но возраща́яй Бо́гъ.
Насажда́яй же и напая́яй еди́но еста́: кі́йждо же свою́ мзду́ прiи́метъ по своему́ труду́.
[Зач. 128.] Бо́гу бо есмы́ споспѣ́шницы: Бо́жiе тяжа́нiе, Бо́жiе зда́нiе есте́.
По благода́ти Бо́жiей да́ннѣй мнѣ́, я́ко прему́дръ архите́ктонъ основа́нiе положи́хъ, и́нъ же назида́етъ: кі́йждо же да блюде́тъ, ка́ко назида́етъ.
Основа́нiя бо ина́го никто́же мо́жетъ положи́ти па́че лежа́щаго, е́же е́сть Иису́съ Христо́съ.
А́ще ли кто́ назида́етъ на основа́нiи се́мъ зла́то, сребро́, ка́менiе честно́е, дрова́, сѣ́но, тро́стiе,
кого́ждо дѣ́ло явле́но бу́детъ: де́нь бо яви́тъ, зане́ огне́мъ открыва́ется: и кого́ждо дѣ́ло, яково́же е́сть, о́гнь иску́ситъ.
[И] его́же а́ще дѣ́ло пребу́детъ, е́же назда́, мзду́ прiи́метъ:
[а] его́же дѣ́ло сгори́тъ, отщети́тся: са́мъ же спасе́тся, та́кожде я́коже огне́мъ.
Не вѣ́сте ли, я́ко хра́мъ Бо́жiй есте́, и Ду́хъ Бо́жiй живе́тъ въ ва́съ?
А́ще кто́ Бо́жiй хра́мъ растли́тъ, растли́тъ сего́ Бо́гъ: хра́мъ бо Бо́жiй свя́тъ е́сть, и́же есте́ вы́.
[Зач. 129.] Никто́же себе́ да прельща́етъ: а́ще кто́ мни́тся му́дръ бы́ти въ ва́съ въ вѣ́цѣ се́мъ, бу́й да быва́етъ, я́ко да прему́дръ бу́детъ.
Прему́дрость бо мíра сего́ бу́йство у Бо́га е́сть, пи́сано бо е́сть: запина́яй прему́дрымъ въ кова́рствѣ и́хъ.
И па́ки: Госпо́дь вѣ́сть помышле́нiя человѣ́ческа {му́дрыхъ}, я́ко су́ть су́етна.
Тѣ́мже никто́же да хва́лится въ человѣ́цѣхъ, вся́ бо ва́ша су́ть:
а́ще Па́велъ, или́ Аполло́съ, или́ Ки́фа, или́ мíръ, или́ живо́тъ, или́ сме́рть, или́ настоя́щая, или́ бу́дущая, вся́ ва́ша су́ть:
вы́ же Христо́вы, Христо́съ же Бо́жiй.
Смѣ́етъ ли кто́ от ва́съ, ве́щь имѣ́я ко ино́му, суди́тися от непра́ведныхъ, а не от святы́хъ?
Не вѣ́сте ли, я́ко святі́и мíрови и́мутъ суди́ти? И а́ще ва́ми су́дъ прiи́метъ мíръ, недосто́йни есте́ суди́щемъ худы́мъ?
Не вѣ́сте ли, я́ко а́ггеловъ суди́ти и́мамы, а не то́чiю жите́йскихъ?
Жите́йская бо суди́ща а́ще и́мате, уничиже́нныхъ въ це́ркви, си́хъ посажда́ете.
Къ сра́му ва́мъ глаго́лю: та́ко ли нѣ́сть въ ва́съ му́дръ ни еди́нъ, и́же мо́жетъ разсуди́ти между́ бра́тiй свои́хъ?
Но бра́тъ съ бра́томъ су́дится, и то́ предъ невѣ́рными.
Уже́ у́бо отню́дъ ва́мъ сра́мъ е́сть, я́ко тяжбы́ и́мате между́ собо́ю. Почто́ не па́че оби́дими есте́? Почто́ не па́че лише́ни быва́ете?
Но вы́ [са́ми] оби́дите и лиша́ете, да еще́ бра́тiю.
Или́ не вѣ́сте, я́ко непра́ведницы Ца́рствiя Бо́жiя не наслѣ́дятъ? Не льсти́те себе́: ни блудницы́, ни идолослужи́теле, ни прелюбодѣ́е, [ни скверни́теле,] ни малакі́и, ни мужело́жницы,
ни лихои́мцы, ни та́тiе, ни пiя́ницы, ни досади́теле, ни хи́щницы Ца́рствiя Бо́жiя не наслѣ́дятъ.
И си́ми [у́бо] нѣ́цыи бѣ́сте, но омы́стеся, но освяти́стеся, но оправди́стеся и́менемъ Го́спода на́шего Иису́са Христа́ и Ду́хомъ Бо́га на́шего.
[Зач. 135.] Вся́ ми́ лѣ́ть су́ть, но не вся́ на по́льзу: вся́ ми́ лѣ́ть су́ть, но не а́зъ облада́нъ бу́ду от чего́.
Бра́шна чре́ву, и чре́во бра́шномъ: Бо́гъ же и сiе́ и сiя́ упраздни́тъ. Тѣ́ло же не блуже́нiю, но Го́сподеви, и Госпо́дь тѣ́лу.
Бо́гъ же и Го́спода воздви́же, и на́съ воздви́гнетъ си́лою Свое́ю.
Не вѣ́сте ли, я́ко тѣлеса́ ва́ша у́дове Христо́вы су́ть? Взе́мь ли у́бо у́ды Христо́вы, сотворю́ у́ды блудни́чи? Да не бу́детъ.
Или́ не вѣ́сте, я́ко прилѣпля́яйся сквернодѣ́йцѣ еди́но тѣ́ло е́сть [съ блудодѣ́йцею]? Бу́дета бо, рече́, о́ба въ пло́ть еди́ну.
Прилѣпля́яйся же Го́сподеви еди́нъ ду́хъ е́сть [съ Го́сподемъ].
Бѣ́гайте блудодѣя́нiя: вся́къ [бо] грѣ́хъ, его́же а́ще сотвори́тъ человѣ́къ, кромѣ́ тѣ́ла е́сть: а блудя́й во свое́ тѣ́ло согрѣша́етъ.
Или́ не вѣ́сте, я́ко тѣлеса́ ва́ша хра́мъ живу́щаго въ ва́съ Свята́го Ду́ха су́ть, Его́же и́мате от Бо́га, и нѣ́сте свои́?
Ку́плени бо есте́ цѣно́ю. [Зач. 136.] Просла́вите у́бо Бо́га въ тѣлесѣ́хъ ва́шихъ и въ душа́хъ ва́шихъ, я́же су́ть Бо́жiя.
Zu euch, Brüder und Schwestern, konnte ich bisher nicht reden wie zu Menschen, die von Gottes Geist erfüllt sind. Ich musste euch behandeln wie Menschen, die sich von ihrer selbstsüchtigen Natur leiten lassen und im Glauben noch Kinder sind.
Darum gab ich euch Milch, nicht feste Nahrung, weil ihr die noch nicht vertragen konntet.
Auch jetzt könnt ihr das noch nicht;
denn ihr steht immer noch im Bann eurer selbstsüchtigen Natur. Ihr rivalisiert miteinander und streitet euch. Das beweist doch, dass ihr nicht aus dem Geist Gottes lebt, sondern eurer selbstsüchtigen Natur folgt und so handelt wie alle anderen Menschen auch!
Wenn die einen sagen: »Ich gehöre zu Paulus«, und die andern: »Ich gehöre zu Apollos« – seid ihr da nicht immer noch die ́alteń Menschen?
Nun, was ist denn Apollos? Und was ist Paulus? Gottes Helfer sind sie, durch die ihr zum Glauben gekommen seid. Jeder von uns beiden hat von Gott seine besondere Aufgabe bekommen.
Ich habe gepflanzt, Apollos hat begossen; aber Gott hat es wachsen lassen.
Es zählt also nicht, wer pflanzt oder wer begießt; es kommt alles auf Gott an, der es wachsen lässt.
Wir beide arbeiten an demselben Werk: der, der pflanzt, und der, der begießt; doch wird Gott jeden nach seinem persönlichen Einsatz belohnen.
Wir sind also Gottes Mitarbeiter, ihr aber seid Gottes Ackerland. Oder mit einem anderen Bild: Ihr seid Gottes Bau.
Nach dem Auftrag, den Gott mir gegeben hat, habe ich wie ein umsichtiger Bauleiter das Fundament gelegt. Andere bauen nun darauf weiter. Aber jeder soll sehen, wie er weiterbaut!
Das Fundament ist gelegt: Jesus Christus. Niemand kann ein anderes legen.
Es wird auch nicht verborgen bleiben, was jemand darauf baut, ob Gold, Silber oder wertvolle Steine, ob Holz, Schilf oder Stroh.
Am Tag des Gerichts wird sich erweisen, ob es Bestand hat. Dann wird die Feuerprobe gemacht: Das Werk eines jeden wird im Feuer auf seinen Wert geprüft.
Wenn das, was ein Mensch gebaut hat, die Probe besteht, wird er belohnt.
Wenn es verbrennt, wird er bestraft. Er selbst wird zwar gerettet, aber so, wie jemand gerade noch aus dem Feuer gerissen wird.
Wisst ihr nicht, dass ihr als Gemeinde der Tempel Gottes seid und dass der Geist Gottes in euch wohnt?
Wer den Tempel Gottes zugrunde richtet, wird dafür von Gott zugrunde gerichtet. Denn der Tempel Gottes ist heilig, und dieser Tempel seid ihr.
Niemand soll sich etwas vormachen! Wenn es welche unter euch gibt, die sich nach den Maßstäben dieser Welt für weise halten, müssen sie erst töricht werden nach diesen Maßstäben, um wirklich weise zu sein.
Was die Menschen für Tiefsinn halten, ist in den Augen Gottes Unsinn. In den Heiligen Schriften heißt es: »Gott fängt die Klugen im Netz ihrer eigenen Schlauheit.«
nach Ijob 5,12-13; 1Kor 1,20
nach Ijob 5,12-13; 1Kor 1,20
Und es heißt auch: »Der Herr kennt die Gedanken der Weisen und weiß, wie sinnlos sie sind.«
zit Ps 94,11
zit Ps 94,11
Darum soll sich niemand etwas auf einen Menschen einbilden und mit dem von ihm bevorzugten Lehrer prahlen. Euch gehört doch alles,
ob es nun Paulus ist oder Apollos oder Petrus; euch gehört die ganze Welt, das Leben und der Tod, die Gegenwart und die Zukunft. Alles gehört euch,
ihr aber gehört Christus, und Christus gehört Gott.
Wenn jemand von euch mit einem Mitchristen Streit hat, wie kann er da vor ungläubige Richter gehen, anstatt die Gemeinde entscheiden zu lassen?
Ihr wisst doch, dass die Gemeinde Gottes einst die Welt richten wird. Und da seid ihr nicht fähig, Bagatellfälle zu entscheiden?
Wisst ihr nicht, dass wir sogar über Engel zu Gericht sitzen werden? Dann werden wir doch auch Alltagsstreitigkeiten beurteilen können!
Und ihr lasst solche Fälle von Außenstehenden entscheiden, die in der Gemeinde nichts zu sagen haben!
Ich sage dies, damit ihr euch schämt. Hat denn unter euch niemand so viel Verstand und kann einen Streit unter Brüdern und Schwestern schlichten?
Müsst ihr wirklich gegeneinander prozessieren, und das auch noch vor Ungläubigen?
Es ist schon schlimm genug, dass ihr überhaupt Prozesse gegeneinander führt. Warum lasst ihr euch nicht lieber Unrecht tun? Warum lasst ihr euch nicht lieber übervorteilen?
Stattdessen tut ihr selbst Unrecht und übervorteilt andere, und das unter Brüdern und Schwestern!
Denkt daran: Für Menschen, die Unrecht tun, ist kein Platz in Gottes neuer Welt! Täuscht euch nicht: Menschen, die Unzucht treiben oder Götzen anbeten, die die Ehe brechen oder als Männer mit Knaben oder ihresgleichen verkehren,
Diebe, Wucherer, Trinker, Verleumder und Räuber werden nicht in Gottes neue Welt kommen.
Manche von euch gehörten früher dazu. Aber ihr seid reingewaschen und Gott hat euch zu seinem heiligen Volk gemacht, zu Menschen, die vor seinem Urteil als gerecht bestehen können. Das ist geschehen, als ihr Jesus Christus, dem Herrn, übereignet worden seid und den Geist unseres Gottes empfangen habt.
Ihr sagt: »Mir ist alles erlaubt!« Mag sein, aber nicht alles ist gut für euch. Alles ist mir erlaubt; aber das darf nicht dazu führen, dass ich meine Freiheit an irgendetwas verliere.
Ihr sagt: »Die Nahrung ist für den Magen und der Magen für die Nahrung. Gott wird ja doch allen beiden ein Ende machen.« Aber unser Körper ist deshalb noch lange nicht für die Unzucht da, sondern für den Herrn, der auch der Herr über unseren Körper ist.
Denn so wie Gott Christus, den Herrn, vom Tod auferweckt hat, so wird er durch seine Kraft auch uns vom Tod auferwecken.
Wisst ihr nicht, dass ihr samt eurem Körper Glieder am Leib von Christus seid? Kann ich die Glieder von Christus einfach zu Gliedern von Prostituierten machen? Das darf nicht sein!
Ihr müsst doch wissen, dass jemand, der sich mit einer Prostituierten einlässt, mit ihr ein einziger Leib wird. In den Heiligen Schriften heißt es ja: »Die zwei sind dann ein Leib.«
zit Gen 2,24
zit Gen 2,24
Aber wer sich mit dem Herrn verbindet, ist mit ihm ein Geist.
Hütet euch vor der Unzucht! Alle anderen Sünden, die ein Mensch begehen kann, betreffen nicht seinen Körper. Wer aber Unzucht treibt, vergeht sich an seinem eigenen Leib.
Wisst ihr nicht, dass euer Leib ein Tempel des Heiligen Geistes ist, der in euch wohnt? Gott hat euch seinen Geist gegeben und ihr gehört nicht mehr euch selbst.
Er hat euch freigekauft und als sein Eigentum erworben. Macht ihm also Ehre an eurem Leib!
Синодальный
Языки
- Добавить язык
- Церковнослав. (рус)
- Церковнослав. (цс)
- Рус. (Синодальный)
- Рус. (Синод. с ударе́-ми)
- Рус. (еп. Кассиан)
- Рус. (К.П. Победоносцев)
- Arab (JAB)
- Arab (AVD)
- Azerbaijani
- Armenian
- Belarusian
- Bulgarian
- Chinese (simpl.)
- Croatian (S&D)
- English (NKJV)
- English (NRSV)
- English (KJV)
- Estonian
- Finnish (1992)
- French (LSG)
- Georgian (ancient)
- Georgian
- German (MLU, 1912)
- German (GNB)
- Greek (Koine)
- Greek (TGV)
- Greek (NA, 28)
- Hebrew NT by Delitzsch
- Italian (CEI 1974)
- Italian
- Kyrgyz
- Latin (Nova Vulgata)
- Latvian
- Romanian
- Polish
- Portuguese
- Serbian (synod.)
- Serbian
- Spanish (RVR 1995)
- Swedish (Folkbibeln)
- Tajik
- Ukrainian (Homenko)
- Ukrainian (Ogienko)
- Uzbek
1 «Я насадил, Аполлос поливал, но возрастил Бог». 10 «Никто не может положить другого основания». 16 «Вы храм Божий». 18 «Никто не хвались человеками, ибо всё ваше».
И я не мог говорить с вами, братия, как с духовными, но как с плотскими, как с младенцами во Христе.
Я питал вас молоком, а не твердою пищею, ибо вы были еще не в силах, да и теперь не в силах,
потому что вы еще плотские. Ибо если между вами зависть, споры и разногласия, то не плотские ли вы? и не по человеческому ли обычаю поступаете?
Ибо когда один говорит: «я Павлов», а другой: «я Аполлосов», то не плотские ли вы?
Кто Павел? кто Аполлос? Они только служители, через которых вы уверовали, и притом поскольку каждому дал Господь.
Я насадил, Аполлос поливал, но возрастил Бог;
посему и насаждающий и поливающий есть ничто, а все Бог возращающий.
Насаждающий же и поливающий суть одно; но каждый получит свою награду по своему труду.
[Зач. 128.] Ибо мы соработники у Бога, а вы Божия нива, Божие строение.
Я, по данной мне от Бога благодати, как мудрый строитель, положил основание, а другой строит на нем; но каждый смотри, ка́к строит.
Ибо никто не может положить другого основания, кроме положенного, которое есть Иисус Христос.
Строит ли кто на этом основании из золота, серебра, драгоценных камней, дерева, сена, соломы, –
каждого дело обнаружится; ибо день покажет, потому что в огне открывается, и огонь испытает дело каждого, каково оно есть.
У кого дело, которое он строил, устоит, тот получит награду.
А у кого дело сгорит, тот потерпит урон; впрочем сам спасется, но та́к, как бы из огня.
Разве не знаете, что вы храм Божий, и Дух Божий живет в вас?
Если кто разорит храм Божий, того покарает Бог: ибо храм Божий свят; а этот храм – вы.
[Зач. 129.] Никто не обольщай самого себя. Если кто из вас думает быть мудрым в веке сем, тот будь безумным, чтобы быть мудрым.
Ибо мудрость мира сего есть безумие пред Богом, как написано: уловляет мудрых в лукавстве их.
И еще: Господь знает умствования мудрецов, что они суетны.
Итак никто не хвались человеками, ибо все ваше:
Павел ли, или Аполлос, или Кифа, или мир, или жизнь, или смерть, или настоящее, или будущее, – все ваше;
вы же – Христовы, а Христос – Божий.
1 Суд неверных над верующими. 12 «Вы куплены дорогою ценою... прославляйте Бога в телах ваших».
Как смеет кто у вас, имея дело с другим, судиться у нечестивых, а не у святых?
Разве не знаете, что святые будут судить мир? Если же вами будет судим мир, то неужели вы недостойны судить маловажные дела?
Разве не знаете, что мы будем судить ангелов, не тем ли более дела житейские?
А вы, когда имеете житейские тяжбы, поставляете своими судьями ничего не значащих в церкви.
К стыду вашему говорю: неужели нет между вами ни одного разумного, который мог бы рассудить между братьями своими?
Но брат с братом судится, и притом перед неверными.
И то уже весьма унизительно для вас, что вы имеете тяжбы между собою. Для чего бы вам лучше не оставаться обиженными? для чего бы вам лучше не терпеть лишения?
Но вы сами обижаете и отнимаете, и притом у братьев.
Или не знаете, что неправедные Царства Божия не наследуют? Не обманывайтесь: ни блудники, ни идолослужители, ни прелюбодеи, ни малакии, ни мужеложники,
ни воры, ни лихоимцы, ни пьяницы, ни злоречивые, ни хищники – Царства Божия не наследуют.
И такими были некоторые из вас; но омылись, но освятились, но оправдались именем Господа нашего Иисуса Христа и Духом Бога нашего.
[Зач. 135.] Все мне позволительно, но не все полезно; все мне позволительно, но ничто не должно обладать мною.
Пища для чрева, и чрево для пищи; но Бог уничтожит и то и другое. Тело же не для блуда, но для Господа, и Господь для тела.
Бог воскресил Господа, воскресит и нас силою Своею.
Разве не знаете, что тела́ ваши суть члены Христовы? Итак отниму ли члены у Христа, чтобы сделать их членами блудницы? Да не будет!
Или не знаете, что совокупляющийся с блудницею становится одно тело с нею? ибо сказано: два будут одна плоть.
А соединяющийся с Господом есть один дух с Господом.
Бегайте блуда; всякий грех, какой делает человек, есть вне тела, а блудник грешит против собственного тела.
Не знаете ли, что тела́ ваши суть храм живущего в вас Святаго Духа, Которого имеете вы от Бога, и вы не свои?
Ибо вы куплены дорогою ценою. [Зач. 136.] Посему прославляйте Бога и в телах ваших, и в душах ваших, которые суть Божии.