[Зач. 70.] Возлю́бленнiи, не за́повѣдь но́ву пишу́ ва́мъ, но за́повѣдь ве́тху, ю́же имѣ́сте испе́рва. За́повѣдь ве́тха е́сть сло́во, е́же слы́шасте испе́рва.

Па́ки за́повѣдь но́ву пишу́ ва́мъ, е́же е́сть пои́стиннѣ въ Не́мъ и въ ва́съ: я́ко тма́ мимохо́дитъ и свѣ́тъ и́стинный се́й уже́ сiя́етъ.

Глаго́ляй себе́ во свѣ́тѣ бы́ти, а бра́та своего́ ненави́дяй, во тмѣ́ е́сть досе́лѣ.

Любя́й бра́та своего́ во свѣ́тѣ пребыва́етъ, и собла́зна въ не́мъ нѣ́сть.

А ненави́дяй бра́та своего́ во тмѣ́ е́сть, и во тмѣ́ хо́дитъ, и не вѣ́сть, ка́мо и́детъ, я́ко тма́ ослѣпи́ о́чи ему́.

Пишу́ ва́мъ, ча́дца, я́ко оставля́ются ва́мъ грѣси́ и́мене Его́ ра́ди.

Пишу́ ва́мъ, отцы́, я́ко позна́сте Безнача́лнаго. Пишу́ ва́мъ, ю́ноши, я́ко побѣди́сте лука́ваго. Пишу́ ва́мъ, дѣ́ти, я́ко позна́сте Отца́.

Писа́хъ ва́мъ, отцы́, я́ко позна́сте Иско́ннаго: писа́хъ ва́мъ, ю́ноши, я́ко крѣ́пцы есте́, и сло́во Бо́жiе въ ва́съ пребыва́етъ, и побѣди́сте лука́ваго.

Не люби́те мíра, ни я́же въ мíрѣ: а́ще кто́ лю́битъ мíръ, нѣ́сть любве́ О́тчи въ не́мъ:

я́ко все́, е́же въ мíрѣ, по́хоть плотска́я и по́хоть очи́ма и го́рдость жите́йская, нѣ́сть от Отца́, но от мíра сего́ е́сть.

И мíръ прехо́дитъ, и по́хоть его́, а творя́й во́лю Бо́жiю пребыва́етъ во вѣ́ки.

[Зач. 71.] Дѣ́ти, послѣ́дняя годи́на е́сть. И я́коже слы́шасте, я́ко анти́христъ гряде́тъ, и ны́нѣ анти́христи мно́зи бы́ша, от сего́ разумѣва́емъ, я́ко послѣ́днiй ча́съ е́сть.

От на́съ изыдо́ша, но не бѣ́ша от на́съ: а́ще бы от на́съ бы́ли, пребы́ли у́бо бы́ша съ на́ми: но да явя́тся, я́ко не су́ть вси́ от на́съ.

И вы́ пома́занiе и́мате от Свята́го, и вѣ́сте вся́.

Не писа́хъ ва́мъ, я́ко не вѣ́сте и́стины, но я́ко вѣ́сте ю́ и я́ко вся́ка лжа́ от и́стины нѣ́сть.

Кто́ е́сть лжи́вый, то́чiю отмета́яйся, я́ко Иису́съ нѣ́сть Христо́съ? Се́й е́сть анти́христъ, отмета́яйся Отца́ и Сы́на.

Вся́къ отмета́яйся Сы́на, ни Отца́ и́мать: а исповѣ́даяй Сы́на, и Отца́ и́мать.

Вы́ у́бо е́же слы́шасте испе́рва, въ ва́съ да пребыва́етъ: [и] а́ще въ ва́съ пребу́детъ, е́же испе́рва слы́шасте, и вы́ въ Сы́нѣ и Отцѣ́ пребу́дете.

И сiе́ е́сть обѣтова́нiе, е́же Са́мъ обѣща́ на́мъ, живо́тъ вѣ́чный.

Сiя́ писа́хъ ва́мъ о льстя́щихъ ва́съ.

И вы́ е́же пома́занiе прiя́сте от Него́, въ ва́съ пребыва́етъ, и не тре́буете, да кто́ учи́тъ вы́: но я́ко то́ са́мо пома́занiе учи́тъ вы́ о все́мъ, и и́стинно е́сть, и нѣ́сть ло́жно: и я́коже научи́ ва́съ, пребыва́йте въ не́мъ.

И ны́нѣ, ча́дца, пребыва́йте въ Не́мъ, да егда́ яви́тся, и́мамы дерзнове́нiе и не посрами́мся от Него́ въ прише́ствiи Его́.

А́ще вѣ́сте, я́ко пра́ведникъ е́сть, разумѣ́йте, я́ко вся́къ творя́й пра́вду от Него́ роди́ся.

Возлю́бленнiи, не вся́кому ду́ху вѣ́руйте, но искуша́йте ду́хи, а́ще от Бо́га су́ть: я́ко мно́зи лжепроро́цы изыдо́ша въ мíръ.

О се́мъ познава́йте Ду́ха Бо́жiя и ду́ха ле́стча: вся́къ ду́хъ, и́же исповѣ́дуетъ Иису́са Христа́ во пло́ти прише́дша, от Бо́га е́сть:

и вся́къ ду́хъ, и́же не исповѣ́дуетъ Иису́са Христа́ во пло́ти прише́дша, от Бо́га нѣ́сть: и се́й е́сть анти́христовъ, его́же слы́шасте, я́ко гряде́тъ, и ны́нѣ въ мíрѣ е́сть уже́.

Вы́ от Бо́га есте́, ча́дца, и побѣди́сте тѣ́хъ: я́ко бо́лiй е́сть И́же въ ва́съ, не́жели и́же въ мíрѣ.

Они́ от мíра су́ть: сего́ ра́ди от мíра глаго́лютъ, и мíръ тѣ́хъ послу́шаетъ.

Мы́ от Бо́га есмы́: и́же зна́етъ Бо́га, послу́шаетъ на́съ, и и́же нѣ́сть от Бо́га, не послу́шаетъ на́съ. О се́мъ познава́емъ Ду́ха и́стины и ду́ха ле́стча.

Возлю́бленнiи, возлю́бимъ дру́гъ дру́га, я́ко любы́ от Бо́га е́сть, и вся́къ любя́й от Бо́га рожде́нъ е́сть, и зна́етъ Бо́га:

а не любя́й не позна́ Бо́га, я́ко Бо́гъ любы́ е́сть.

О се́мъ яви́ся любы́ Бо́жiя въ на́съ, я́ко Сы́на Своего́ Единоро́днаго посла́ Бо́гъ въ мíръ, да жи́ви бу́демъ И́мъ.

О се́мъ е́сть любы́, не я́ко мы́ возлюби́хомъ Бо́га, но я́ко То́й возлюби́ на́съ, и посла́ Сы́на Своего́ очище́нiе о грѣсѣ́хъ на́шихъ.

[Зач. Б.] Возлю́бленнiи, а́ще си́це возлюби́лъ е́сть на́съ Бо́гъ, и мы́ до́лжни есмы́ дру́гъ дру́га люби́ти.

[Зач. 73В.] Бо́га никто́же нигдѣ́же ви́дѣ. А́ще дру́гъ дру́га лю́бимъ, Бо́гъ въ на́съ пребыва́етъ, и любы́ Его́ соверше́нна е́сть въ на́съ.

О се́мъ разумѣ́емъ, я́ко въ Не́мъ пребыва́емъ, и То́й въ на́съ, я́ко от Ду́ха Своего́ да́лъ е́сть на́мъ.

И мы́ ви́дѣхомъ и свидѣ́телствуемъ, я́ко Оте́цъ посла́ Сы́на Спаси́теля мíру.

И́же а́ще исповѣ́сть, я́ко Иису́съ е́сть Сы́нъ Бо́жiй, Бо́гъ въ не́мъ пребыва́етъ, и то́й въ Бо́зѣ.

И мы́ позна́хомъ и вѣ́ровахомъ любо́вь, ю́же и́мать Бо́гъ къ на́мъ. Бо́гъ любы́ е́сть, и пребыва́яй въ любви́ въ Бо́зѣ пребыва́етъ, и Бо́гъ въ не́мъ пребыва́етъ.

О се́мъ соверша́ется любы́ съ на́ми, да дерзнове́нiе и́мамы въ де́нь су́дный, зане́, я́коже О́нъ е́сть, и мы́ есмы́ въ мíрѣ се́мъ.

Стра́ха нѣ́сть въ любви́, но соверше́нна любы́ во́нъ изгоня́етъ стра́хъ, я́ко стра́хъ му́ку и́мать: боя́йся же не соверши́ся въ любви́.

Мы́ лю́бимъ Его́, я́ко То́й пе́рвѣе возлюби́лъ е́сть на́съ.

[Зач. 74.] А́ще кто́ рече́тъ, я́ко люблю́ Бо́га, а бра́та своего́ ненави́дитъ, ло́жь е́сть: и́бо не любя́й бра́та своего́, его́же ви́дѣ, Бо́га, Его́же не ви́дѣ, ка́ко мо́жетъ люби́ти?

И сiю́ за́повѣдь и́мамы от Него́, да любя́й Бо́га лю́битъ и бра́та своего́.

Синодальный

1 Христос – наш Ходатай пред Отцом, умилостивление за грехи наши. 7 «Кто любит брата своего, тот пребывает во свете». 12 Пишу вам, отцы, юноши, отроки. 15 «Не любите мира»... 18 Об антихристе, о помазании.

Дети мои! сие пишу вам, чтобы вы не согрешали; а если бы кто согрешил, то мы имеем ходатая пред Отцем, Иисуса Христа, праведника;

Он есть умилостивление за грехи наши, и не только за наши, но и за грехи всего мира.

А что мы познали Его, узнаём из того, что соблюдаем Его заповеди.

Кто говорит: «я познал Его», но заповедей Его не соблюдает, тот лжец, и нет в нем истины;

а кто соблюдает слово Его, в том истинно любовь Божия совершилась: из сего узнаём, что мы в Нем.

Кто говорит, что пребывает в Нем, тот должен поступать так, как Он поступал.

[Зач. 70.] Возлюбленные! пишу вам не новую заповедь, но заповедь древнюю, которую вы имели от начала. Заповедь древняя есть слово, которое вы слышали от начала.

Но притом и новую заповедь пишу вам, что́ есть истинно и в Нем и в вас: потому что тьма проходит и истинный свет уже светит.

Кто говорит, что он во свете, а ненавидит брата своего, тот еще во тьме.

Кто любит брата своего, тот пребывает во свете, и нет в нем соблазна.

А кто ненавидит брата своего, тот находится во тьме, и во тьме ходит, и не знает, куда идет, потому что тьма ослепила ему глаза.

Пишу вам, дети, потому что прощены вам грехи ради имени Его.

Пишу вам, отцы, потому что вы познали Сущего от начала. Пишу вам, юноши, потому что вы победили лукавого. Пишу вам, отроки, потому что вы познали Отца.

Я написал вам, отцы, потому что вы познали Безначального. Я написал вам, юноши, потому что вы сильны, и слово Божие пребывает в вас, и вы победили лукавого.

Не люби́те мира, ни того, что в мире: кто любит мир, в том нет любви Отчей.

Ибо всё, что в мире: похоть плоти, похоть очей и гордость житейская, не есть от Отца, но от мира сего.

И мир проходит, и похоть его, а исполняющий волю Божию пребывает вовек.

Дети! последнее время. И как вы слышали, что придет антихрист, и теперь появилось много антихристов, то мы и познаём из того, что последнее время.

Они вышли от нас, но не были наши: ибо если бы они были наши, то остались бы с нами; но они вышли, и через то́ открылось, что не все наши.

Впрочем, вы имеете помазание от Святаго и знаете всё.

Я написал вам не потому, чтобы вы не знали истины, но потому, что вы знаете ее, равно как и то́, что всякая ложь не от истины.

Кто лжец, если не тот, кто отвергает, что Иисус есть Христос? Это антихрист, отвергающий Отца и Сына.

Всякий, отвергающий Сына, не имеет и Отца; а исповедующий Сына имеет и Отца.

Итак, что вы слышали от начала, то и да пребывает в вас; если пребудет в вас то, что вы слышали от начала, то и вы пребудете в Сыне и в Отце.

Обетование же, которое Он обещал нам, есть жизнь вечная.

Это я написал вам об обольщающих вас.

Впрочем, помазание, которое вы получили от Него, в вас пребывает, и вы не имеете нужды, чтобы кто учил вас; но как самое сие помазание учит вас всему, и оно истинно и неложно, то, чему оно научило вас, в том пребывайте.

Итак, дети, пребывайте в Нем, чтобы, когда Он явится, иметь нам дерзновение и не постыдиться пред Ним в пришествие Его.

Если вы знаете, что Он праведник, знайте и то́, что всякий, делающий правду, рожден от Него.

1 Правильное испытание духов. 7 «Любовь от Бога»; «будем любить Его, потому что Он прежде возлюбил нас»; «совершенная любовь изгоняет страх».

Возлюбленные! не всякому духу верьте, но испытывайте духов, от Бога ли они, потому что много лжепророков появилось в мире.

Духа Божия (и духа заблуждения) узнавайте так: всякий дух, который исповедует Иисуса Христа, пришедшего во плоти, есть от Бога;

а всякий дух, который не исповедует Иисуса Христа, пришедшего во плоти, не есть от Бога, но это дух антихриста, о котором вы слышали, что он придет и теперь есть уже в мире.

Дети! вы от Бога, и победили их; ибо Тот, Кто в вас, больше того, кто в мире.

Они от мира, потому и говорят по-мирски, и мир слушает их.

Мы от Бога; знающий Бога слушает нас; кто не от Бога, тот не слушает нас. По сему-то узнаём духа истины и духа заблуждения.

Возлюбленные! будем любить друг друга, потому что любовь от Бога, и всякий любящий рожден от Бога и знает Бога.

Кто не любит, тот не познал Бога, потому что Бог есть любовь.

Любовь Божия к нам открылась в том, что Бог послал в мир Единородного Сына Своего, чтобы мы получили жизнь через Него.

В том любовь, что не мы возлюбили Бога, но Он возлюбил нас и послал Сына Своего в умилостивление за грехи наши.

[Зач. 73Б.] Возлюбленные! если так возлюбил нас Бог, то и мы должны любить друг друга.

[Зач. 73В.] Бога никто никогда не видел. Если мы любим друг друга, то Бог в нас пребывает, и любовь Его совершенна есть в нас.

Что мы пребываем в Нем и Он в нас, узнаём из того, что Он дал нам от Духа Своего.

И мы видели и свидетельствуем, что Отец послал Сына Спасителем миру.

Кто исповедует, что Иисус есть Сын Божий, в том пребывает Бог, и он в Боге.

И мы познали любовь, которую имеет к нам Бог, и уверовали в нее. Бог есть любовь, и пребывающий в любви пребывает в Боге, и Бог в нем.

Любовь до того совершенства достигает в нас, что мы имеем дерзновение в день суда, потому что поступаем в мире сем, как Он.

В любви нет страха, но совершенная любовь изгоняет страх, потому что в страхе есть мучение. Боящийся несовершен в любви.

Будем любить Его, потому что Он прежде возлюбил нас.

[Зач. 74.] Кто говорит: «я люблю Бога», а брата своего ненавидит, тот лжец: ибо не любящий брата своего, которого видит, как может любить Бога, Которого не видит?

И мы имеем от Него такую заповедь, чтобы любящий Бога любил и брата своего.

Сербский (синод.)

Языки

Дјечице моја, ово вам пишем да не сагријешите; и ако неко сагријеши, имамо Заступника код Оца, Исуса Христа Праведника.

А он је жртва помирења за гријехе наше, и не само за наше него и свега свијета.

И по томе знамо да смо га познали, ако заповијести његове држимо.

Онај који говори: Познао сам га, а заповијести његове не држи, лажа је, и у њему истине нема;

А који држи ријеч његову, заиста је у њему љубав Божија достигла савршенство; по томе знамо да у њему јесмо.

Онај који говори да у њему пребива, дужан је да као што Он поживје и сам тако живи.

Браћо, не пишем вам заповијест нову, него заповијест стару коју имасте од почетка. Заповијест стара јесте ријеч коју чусте од почетка.

Опет вам пишем заповијест нову, оно што је истинито у њему и у вама: да тама пролази и свјетлост истинита већ сија.

Онај који говори да је у свјетлости, а мрзи брата својега, у тами је све до сада.

Онај који љуби брата својега, у свјетлости пребива, и саблазни у њему нема;

А који мрзи брата својега, у тами је, и у тами ходи, и не зна куда иде, јер му тама заслијепи очи.

Пишем вам, дјечице, да су вам опроштени гријеси ради Имена његова.

Пишем вам, оци, јер сте познали Онога који је од почетка. Пишем вам, младићи, јер сте побиједили нечастивога. Писах вам, дјецо, јер сте познали Оца.

Писах вам, оци, јер сте познали Онога који је од почетка. Писах вам, младићи, јер сте јаки и ријеч Божија у вама пребива и побиједили сте нечастивога.

Не љубите свијета ни што је у свијету. Ако неко љуби свијет, љубави Очеве нема у њему;

Јер све што је у свијету: похота тјелесна, и похота очију, и надменост живљења, није од Оца, него је од свијета.

И свијет пролази и похота његова; а онај који твори вољу Божију остаје вавијек.

Дјецо, посљедњи је час, и као што чусте да Антихрист долази, и сада су се појавили многи антихристи; отуда знамо да је посљедњи час.

Од нас изиђоше, али не бијаху од нас; јер да бијаху од нас, остали би с нама; али да се покажу да нису сви од нас.

А ви имате Помазање од Светога и знате све.

Не писах вам зато што не знате истину, него што је знате, и да никаква лаж није од истине.

Ко је лажљивац ако не онај ко пориче да Исус јесте Христос. Тај је антихрист, који одриче Оца и Сина.

Сваки који одриче Сина, ни Оца нема; а који признаје Сина, има и Оца.

Ви, дакле, што чусте од почетка, то у вама нека остане; ако у вама остане то што од почетка чусте, и ви ћете остати у Сину и у Оцу.

А ово је обећање које нам Он обећа, живот вјечни.

Ово вам написах о онима који вас варају.

А ви, Помазање које примисте од Њега, у вама остаје, и нема потребе да вас ико учи; него како вас то исто Помазање учи о свему, и истинито је и није лаж, и као што вас научи, останите у њему.

И сада, дјечице, останите у њему да када се јави имамо свјетлост, и да се не постидимо пред њим о Доласку његовом.

Ако знате да је Он праведан, знајте да је сваки који твори правду од њега рођен.

Љубљени, не вјерујте свакоме духу, него испитујте духове јесу ли од Бога; јер многи су лажни пророци изишли у свијет.

По овоме распознавајте Духа Божијег: Сваки дух који признаје да је Исус Христос у тијелу дошао, од Бога је;

А сваки дух који не признаје да је Исус Христос у тијелу дошао, није од Бога; и то је дух Антихриста, за којега сте чули да долази, и сада је већ у свијету.

Ви сте од Бога, дјечице, и побиједили сте их, јер је већи Онај који је у вама неголи који је у свијету.

Они су од свијета, зато говоре од свијета, и свијет их слуша.

Ми смо од Бога; који познаје Бога слуша нас, који није од Бога не слуша нас. По овоме познајемо духа истине и духа обмане.

Љубљени, љубимо једни друге; јер је љубав од Бога, и сваки који љуби од Бога је рођен, и познаје Бога.

Који не љуби не познаде Бога; јер Бог је љубав.

У томе се показа љубав Божија према нама што је Бог Сина својега Јединороднога послао у свијет да живимо Њиме.

У томе је љубав, не што ми завољесмо Бога, него што Он завоље нас, и посла Сина својега, као жртву помирења за гријехе наше.

Љубљени, кад овако Бог заволи нас, и ми смо дужни љубити једни друге.

Бога нико никада није видио; ако љубимо једни Друге, Бог у нама пребива, и љубав је његова савршена у нама.

По овоме знамо да у Њему пребивамо, и Он у нама, што нам је дао од Духа својега.

И ми смо видјели и свједочимо да је Отац послао Сина - Спаситеља свијета.

Који призна да је Исус Син Божији, Бог у њему пребива и он у Богу.

И ми смо познали и повјеровали љубав коју Бог има према нама. Бог је љубав, и који пребива у љубави, у Богу пребива и Бог у њему.

Тиме се љубав показала савршеном у нама, да бисмо имали смјелости на Дан суда; јер као што је Он, и ми смо у овоме свијету.

У љубави нема страха, него савршена љубав изгони страх напоље; јер је у страху мучење, а ко се боји, није се усавршио у љубави.

Ми љубимо њега, јер Он први заволи нас.

Ако ко рече: Љубим Бога, а мрзи брата својега, лажа је; јер који не љуби брата својега којега види, како може љубити Бога, којега није видио?

И ову заповијест имамо од њега: Који љуби Бога, да љуби и брата својега.