и҆ прїи́де во і҆ерⷭ҇ли́мъ съ си́лою тѧ́жкою ѕѣлѡ̀: и҆ на вельблю́дѣхъ привезо́ша а҆рѡма́ты и҆ зла́та мно́гѡ ѕѣлѡ̀, и҆ ка́менїе драго́е: и҆ вни́де къ соломѡ́нꙋ и҆ глаго́ла є҆мꙋ̀ всѧ̑, є҆ли̑ка и҆мѣ̀ на се́рдцы свое́мъ.

И҆ возвѣстѝ є҆́й соломѡ́нъ всѧ̑ глаго́лы є҆ѧ̀: и҆ не бѣ̀ сло́во презрѣ́но ѿ царѧ̀, є҆го́же не возвѣстѝ є҆́й.

И҆ ви́дѣ цари́ца са́вска ве́сь смы́слъ соломѡ́нь и҆ до́мъ є҆го́же созда̀,

и҆ снѣ̑ди соломѡ̑ни, и҆ жили̑ща ѻ҆трокѡ́въ є҆гѡ̀, и҆ предстоѧ́нїе слꙋжа́щихъ є҆мꙋ̀, и҆ ѡ҆блаче́нїе є҆гѡ̀, и҆ вїноче́рпцы є҆гѡ̀, и҆ всесожжє́нїѧ є҆гѡ̀, ꙗ҆̀же приноша́ше во хра́мѣ гдⷭ҇ни, и҆ внѣ̀ себє̀ бы́сть,

и҆ речѐ къ соломѡ́нꙋ царю̀: и҆́стинна сꙋ́ть словеса̀, ꙗ҆̀же слы́шахъ въ землѝ мое́й,

ѡ҆ словесѣ́хъ твои́хъ и҆ ѡ҆ смы́слѣ твое́мъ: и҆ не ꙗ҆́хъ вѣ́ры глаго́лющымъ мѝ, до́ндеже прїидо́хъ сѣ́мѡ, и҆ ви́дѣста ѻ҆́чи моѝ: и҆ сѐ, нѣ́сть ни по́лъ тогѡ̀, ꙗ҆́коже мѝ повѣ́даша: приложи́лъ є҆сѝ премꙋ́дрость и҆ блага̑ѧ къ си̑мъ па́че всѧ́кагѡ слꙋ́ха, є҆го́же слы́шахъ въ землѝ мое́й:

блажє́нны жєны̀ твоѧ̑, блаже́ни ѻ҆́троцы твоѝ сі́и, и҆̀же предстоѧ́тъ пред̾ тобо́ю всегда̀, слы́шаще всѧ́кїй смы́слъ тво́й:

бꙋ́ди гдⷭ҇ь бг҃ъ тво́й блгⷭ҇ве́нъ, и҆́же восхотѣ̀ тѧ̀ да́ти на престо́лъ і҆и҃левъ, поне́же возлюбѝ гдⷭ҇ь і҆и҃лѧ ᲂу҆тверди́ти во вѣ́ки и҆ поста́ви тѧ̀ царѧ̀ над̾ ни́ми твори́ти сꙋ́дъ въ пра́вдѣ и҆ въ сꙋдьба́хъ и҆́хъ.

И҆ дадѐ соломѡ́нꙋ сто̀ и҆ два́десѧть тала̑нтъ зла́та, и҆ а҆рѡма́ты мнѡ́ги ѕѣлѡ̀, и҆ ка́менїе драго́е: не прїидо́ша є҆щѐ таковы̑ѧ а҆рѡма́ты во мно́жествѣ, ꙗ҆̀же дадѐ цари́ца са́вска царю̀ соломѡ́нꙋ.

И҆ кора́бль хїра́мль приносѧ́щь зла́то и҆з̾ сѡфі́ра, (и҆) принесѐ древа̀ нетє́сана мнѡ́га ѕѣлѡ̀, и҆ ка́менїе драго́е.

И҆ сотворѝ ца́рь дре́вомъ нете́санымъ подпѡ́ры хра́мꙋ гдⷭ҇ню и҆ до́мꙋ царе́вꙋ, и҆ сопѣ̑ли и҆ гꙋ́сли пѣвцє́мъ: не прїидо́ша по се́мъ такѡва́ѧ древеса̀ нетє́санаѧ на землѝ, нижѐ ви̑дѣна бы́ша гдѣ̀ да́же до днѐ сегѡ̀.

И҆ ца́рь соломѡ́нъ дадѐ цари́цѣ са́встѣй всѧ̑, є҆ли̑ка восхотѣ̀ и҆ є҆ли̑ки просѝ ᲂу҆ негѡ̀, кромѣ̀ всѣ́хъ, ꙗ҆̀же дадѐ є҆́й рꙋка́ма свои́ма соломѡ́нъ ца́рь, И҆ возврати́сѧ, и҆ ѿи́де въ зе́млю свою̀, сама̀ и҆ всѝ ѻ҆́троцы є҆ѧ̀.

И҆ бѣ̀ вѣ́съ принесе́ннагѡ зла́та соломѡ́нꙋ во є҆ди́но лѣ́то ше́сть сѡ́тъ и҆ шестьдесѧ́тъ и҆ ше́сть тала̑нтъ зла́та,

кромѣ̀ да́ней ѿ по́дданныхъ и҆ ѿ кꙋпцѡ́въ и҆ ѿ всѣ́хъ царе́й стра́нныхъ и҆ ѿ воево́дъ земны́хъ.

И҆ сотворѝ ца́рь соломѡ́нъ три́ста ко́пїй златы́хъ ко́ванныхъ, по три́ста златы́хъ во є҆ди́но копїѐ вдѣ́ла:

и҆ три́ста щитѡ́въ ко́ванныхъ златы́хъ, по трѝ ли̑тры зла́та бѧ́ше на ко́емждо щитѣ̀: и҆ дадѐ ѧ҆̀ ца́рь во хра́мъ дꙋбра́вы лїва́нскїѧ.

И҆ сотворѝ ца́рь престо́лъ ѿ косте́й слоно́выхъ ве́лїй и҆ позлатѝ є҆го̀ зла́томъ и҆скꙋше́нымъ:

ше́сть степе́ней престо́лꙋ, и҆ ѡ҆́бразы тельцѡ́въ престо́лꙋ созадѝ, и҆ ве́рхъ престо́ла крꙋ́глъ бѣ̀ созадѝ є҆гѡ̀, и҆ рꙋ́цѣ сю́дꙋ и҆ сю́дꙋ на престо́лѣ сѣда́лища, и҆ два̀ льва̑ стѡѧ́ща при рꙋка́хъ,

и҆ двана́десѧть львы̀ стоѧ́ще тꙋ̀ на шестѝ степе́нехъ сю́дꙋ и҆ сю́дꙋ: не бѧ́ше та́кѡ во всѧ́комъ ца́рствѣ.

И҆ всѝ сосꙋ́ди, и҆̀же бѧ́хꙋ при царѣ̀ соломѡ́нѣ, зла́ти бѣ́ша, и҆ ᲂу҆мыва̑льницы зла̑ты и҆ всѝ сосꙋ́ди въ хра́мѣ дꙋбра́вы лїва́нскїѧ златокова̑нны: не бѧ́ше сребра̀, поне́же за ничто̀ бѣ̀ сребро̀ во дни̑ соломѡ̑ни:

кора́бль бо ѳарсі́йскїй царю̀ соломѡ́нꙋ на мо́ри съ корабли̑ хїра́млими, є҆ди́ною во трїе́хъ лѣ́тѣхъ прихожда́ше царе́ви кора́бль и҆з̾ ѳарсі́са и҆ приноша́ше зла́то и҆ сребро̀, и҆ зꙋ́бы слонѡ́вы, и҆ пі́ѳики и҆ па̑вы, и҆ ка́менїе то́ченое и҆ те́саное.

И҆ возвели́чисѧ соломѡ́нъ па́че всѣ́хъ царе́й земны́хъ и҆ бога́тствомъ и҆ смы́сломъ.

И҆ всѝ ца́рїе зе́мстїи и҆ска́хꙋ ви́дѣти лицѐ соломѡ́на, є҆́же бы ᲂу҆слы́шати смы́сла є҆гѡ̀, є҆го́же дадѐ є҆мꙋ̀ гдⷭ҇ь въ се́рдцы є҆гѡ̀:

и҆ ті́и приноша́хꙋ кі́йждо да́ры своѧ̑, и҆ сосꙋ́ды зла̑ты и҆ срє́брѧны, и҆ ри̑зы, ста̑кти и҆ сла́дкѡсти, и҆ ко́ни и҆ мскѝ на всѧ́кое лѣ́то.

И҆ собра̀ соломѡ́нъ колесни̑цы и҆ ко́ни, и҆ бѧ́хꙋ соломѡ́нꙋ четы́редесѧть ты́сѧщъ кобыли́цъ въ колєсни́цы, и҆ двана́десѧть ты́сѧщъ ко́нныхъ: и҆ поста́ви ѧ҆̀ во градѣ́хъ колесни́цъ, а҆ (дрꙋзі́и бѧ́хꙋ) ᲂу҆ царѧ̀ во і҆ерⷭ҇ли́мѣ: и҆ бѣ̀ властели́нъ всѣ̑мъ царє́мъ ѿ рѣкѝ и҆ до землѝ и҆ноплемє́нникъ и҆ до предѣ̑лъ є҆гѵ́пта.

И҆ сложѝ ца́рь зла́то и҆ сребро̀ во і҆ерⷭ҇ли́мѣ ꙗ҆́коже ка́менїе, и҆ ке́дры сложѝ ꙗ҆́коже черни́чїе, є҆́же на по́ли во мно́жествѣ.

И҆ привожда́хꙋ соломѡ́нꙋ ко́ни ѿ є҆гѵ́пта и҆ ѿ ѳекꙋ́ѧ кꙋпцы̀ ца́рстїи и҆ кꙋпова́хꙋ ѿ ѳекꙋ́ѧ промѣ́ною.

И҆ прихожда́хꙋ колєсни́цы и҆з̾ є҆гѵ́пта за ше́сть сѡ́тъ {по и҆ны̑мъ: сто̀.} сре́брєникъ, и҆ ко́нь за сто̀ пѧтьдесѧ́тъ сре́брєникъ: та́кожде и҆ ко всѣ̑мъ царє́мъ хетті̑мскимъ и҆ сѷрі̑йскимъ по мо́рю и҆схожда́хꙋ.

Сербский (синод.)

Царица Савска походи Соломона. Богатство и слава Соломонова.
А царица Савска чу глас о Соломону и о имену Господњем, и дође да га искуша загонеткама.

И дође у Јерусалим са силном пратњом, с камилама које ношаху мириса и злата врло много и драгога камења; и дошавши к Соломону, говори с њим о свему што јој бјеше у срцу.

И Соломон јој одговори на све ријечи њезине; не бјеше од цара сакривено ништа да јој не би одговорио.

А кад царица Савска видје сву мудрост Соломонову и дом који бјеше сазидао,

И јела на столу његову и станове слуга његовијех и дворбу дворана његовијех и одијело њихово, и пехарнике његове и жртве његове паљенице које приношаше у дому Господњем, она дође изван себе;

Па рече цару: Истина је што сам чула у својој земљи о стварима твојим и о мудрости твојој.

Али не хтјех вјеровати што се говораше докле не дођем и видим својим очима; а гле, ни пола ми није казано; твоја мудрост и доброта надвишује глас који сам слушала.

Благо људима твојим, благо слугама твојим који једнако стоје пред тобом и слушају мудрост твоју.

Да је благословен Господ Бог твој којему си омилио, те посади те на пријесто Израиљев; јер Господ љуби Израиља увијек, и постави те царем да судиш и дијелиш правицу.

Потом даде цару сто и двадесет таланата злата и врло много мириса и драгог камења; нигда више не дође толико таквих мириса колико даде царица Савска цару Соломону.

И лађе Хирамове, које доношаху злато из Офира, донесоше из Офира врло много дрвета алмугима и драгога камења.

И начини цар од тога дрвета алмугима заграду у дому Господњем и у дому царском, и харфе и псалтире за пјеваче; нигдје се више није довезло таквога дрвета алмугима, нити се видјело до данашњега дана.

А цар Соломон даде царици Савској што год зажеље и заиска, осим онога што јој даде сам по могућству цара Соломона. Потом она отиде и врати се у земљу своју са слугама својим.

А злата што дохођаше Соломону сваке године, бјеше шест стотина и шездесет и шест таланата,

Осим онога што дохођаше од трговаца и онијех који продаваху мирисе и од свијех царева Арапских и управитеља земаљских.

И цар Соломон начини двјеста штитова од кованога злата, шест стотина сикала злата дајући на један штит;

И три стотине малијех штитова од кованога злата, по три мине злата дајући на сваки штитић; и остави их цар у дому од шуме Ливанске.

И начини цар велик пријесто од слонове кости и обложи га чистијем златом.

Шест басамака бјеше у пријестола, и врх округао бјеше озад на пријестолу, и ручице бјеху с обје стране сједишта, и два лава стајаху покрај тијех ручица.

И дванаест лавова стајаху на шест басамака отуд и одовуд. Не би такав начињен ни у којем царству.

И сви судови из којих пијаше цар Соломон бијаху златни, и сви судови у дому од шуме Ливанске бијаху од чистога злата; од сребра не бјеше ништа; сребро бјеше ништа за времена Соломонова.

Јер цар имаше лађе Тарсиске на мору с лађама Хирамовијем; једанпут у три године враћаху се лађе Тарсиске доносећи злато и сребро, слонове кости, мајмуне и пауне.

Тако цар Соломон бијаше већи од свијех царева земаљских богатством и мудрошћу.

И из цијеле земље тражаху да виде Соломона, да чују мудрост његову коју му даде Господ у срце.

И доношаху му сви даре, судове сребрне и судове златне, и хаљине и оружје, и мирисе, и коње и мазге, сваке године.

Тако накупи Соломон кола и коњика, и имаше тисућу и четири стотине кола и дванаест тисућа коњика, које разреди по градовима гдје му бијаху кола и код себе у Јерусалиму.

И учини цар, те у Јерусалиму бијаше сребра као камења и кедровијех дрва као дивљих смокава које расту по пољу, тако много.

И довођаху Соломону коње из Мисира и свакојаки трг, јер трговци цареви узимаху трг различан за цијену.

И долажаху кола из Мисира по шест стотина сикала сребра, а коњ по сто и педесет. И тако сви цареви Хетејски и цареви Сирски добијаху коње преко њих.

Синодальный

1 Царица Савская приносит Соломону драгоценные дары; 11 драгоценности, привезенные из Офира; щиты из золота, престол, Фарсисский корабль; 23 дары и торговля создали богатство.

Царица Савская, услышав о славе Соломона во имя Господа, пришла испытать его загадками.

И пришла она в Иерусалим с весьма большим богатством: верблюды навьючены были благовониями и великим множеством золота и драгоценными камнями; и пришла к Соломону и беседовала с ним обо всем, что было у нее на сердце.

И объяснил ей Соломон все слова ее, и не было ничего незнакомого царю, чего бы он не изъяснил ей.

И увидела царица Савская всю мудрость Соломона и дом, который он построил,

и пищу за столом его, и жилище рабов его, и стройность слуг его, и одежду их, и виночерпиев его, и всесожжения его, которые он приносил в храме Господнем. И не могла она более удержаться

и сказала царю: верно то, что я слышала в земле своей о делах твоих и о мудрости твоей;

но я не верила словам, доколе не пришла, и не увидели глаза мои: и вот, мне и в половину не сказано; мудрости и богатства у тебя больше, нежели как я слышала.

Блаженны люди твои и блаженны сии слуги твои, которые всегда предстоят пред тобою и слышат мудрость твою!

Да будет благословен Господь Бог твой, Который благоволил посадить тебя на престол Израилев! Господь, по вечной любви Своей к Израилю, поставил тебя царем, творить суд и правду.

И подарила она царю сто двадцать талантов золота и великое множество благовоний и драгоценные камни; никогда еще не приходило такого множества благовоний, какое подарила царица Савская царю Соломону.

И корабль Хирамов, который привозил золото из Офира, привез из Офира великое множество красного дерева и драгоценных камней.

И сделал царь из сего красного дерева перила для храма Господня и для дома царского, и гусли и псалтири для певцов; никогда не приходило столько красного дерева и не видано было до сего дня.

И царь Соломон дал царице Савской все, чего она желала и чего просила, сверх того, что подарил ей царь Соломон своими руками. И отправилась она обратно в свою землю, она и все слуги ее.

В золоте, которое приходило Соломону в каждый год, весу было шестьсот шестьдесят шесть талантов золотых,

сверх того, что получаемо было от разносчиков товара и от торговли купцов, и от всех царей Аравийских и от областных начальников.

И сделал царь Соломон двести больших щитов из кованого золота, по шестисот сиклей пошло на каждый щит;

и триста меньших щитов из кованого золота, по три мины золота пошло на каждый щит; и поставил их царь в доме из Ливанского дерева.

И сделал царь большой престол из слоновой кости и обложил его чистым золотом;

к престолу было шесть ступеней; верх сзади у престола был круглый, и были с обеих сторон у места сиденья локотники, и два льва стояли у локотников;

и еще двенадцать львов стояли там на шести ступенях по обе стороны. Подобного сему не бывало ни в одном царстве.

И все сосуды для питья у царя Соломона были золотые, и все сосуды в доме из Ливанского дерева были из чистого золота; из серебра ничего не было, потому что серебро во дни Соломоновы считалось ни за что;

ибо у царя был на море Фарсисский корабль с кораблем Хирамовым; в три года раз приходил Фарсисский корабль, привозивший золото и серебро, и слоновую кость, и обезьян, и павлинов.

Царь Соломон превосходил всех царей земли богатством и мудростью.

И все [цари] на земле искали видеть Соломона, чтобы послушать мудрости его, которую вложил Бог в сердце его.

И они подносили ему, каждый от себя, в дар: сосуды серебряные и сосуды золотые, и одежды, и оружие, и благовония, коней и мулов, каждый год.

И набрал Соломон колесниц и всадников; у него было тысяча четыреста колесниц* и двенадцать тысяч всадников; и разместил он их по колесничным городам и при царе в Иерусалиме. //*В греческом переводе: сорок тысяч коней колесничных.
^10:26a[И господствовал он над всеми морями от реки до земли Филистимской и до пределов Египта.]

И сделал царь серебро в Иерусалиме равноценным с простыми камнями, а кедры, по их множеству, сделал равноценными с сикоморами, растущими на низких местах.

Коней же царю Соломону приводили из Египта и из Кувы; царские купцы покупали их из Кувы за деньги.

Колесница из Египта получаема и доставляема была за шестьсот сиклей серебра, а конь за сто пятьдесят. Таким же образом они руками своими доставляли все это царям Хеттейским и царям Арамейским.

Сербский

Языки

А царица савска чу глас о Соломуну и о имену Господњем, и дође да га искуша загонеткама.

И дође у Јерусалим са силном пратњом, с камилама које ношаху мириса и злата врло много и драгог камења; и дошавши к Соломуну говори с њим о свему што јој беше у срцу.

И Соломун јој одговори на све речи њене; не беше од цара сакривено ништа да јој не би одговорио.

А кад царица савска виде сву мудрост Соломунову и дом који беше сазидао,

И јела на столу његовом и станове слуга његових и дворбу дворана његових и одело њихово, и пехарнике његове и жртве његове паљенице које приношаше у дому Господњем, она дође изван себе;

Па рече цару: Истина је шта сам чула у својој земљи о стварима твојим и о мудрости твојој.

Али не хтех веровати шта се говораше докле не дође и видим својим очима; а гле, ни пола ми није казано; твоја мудрост и доброта надвишује глас који сам слушала.

Благо људима твојим, благо слугама твојим, који једнако стоје пред тобом и слушају мудрост твоју.

Да је благословен Господ Бог твој коме си омилео, те те посади на престо Израиљев; јер Господ љуби Израиља увек, и постави те царем да судиш и делиш правицу.

Потом даде цару сто и двадесет таланата злата и врло много мириса и драгог камења: никада више не дође толико таквих мириса колико даде царица савска цару Соломуну.

И лађе Хирамове, које доношаху злато из Офира, донесоше из Офира врло много дрвета алмугима и драгог камења.

И начини цар од тог дрвета алмугима заграду у дому Господњем и у дому царском и харфе и псалтире за певаче; никада се више није довезло таквог дрвета алмугима нити се видело до данашњег дана.

А цар Соломун даде царици савској шта год зажеле и заиска осим оног шта јој даде сам по могућству цара Соломуна. По том она отиде и врати се у земљу своју са слугама својим.

А злата што дохођаше Соломуну сваке године, беше шест стотина и шездесет и шест таланата,

Осим оног што дохођаше од трговаца и оних који продаваху мирисе и од свих царева арапских и управитеља земаљских.

И цар Соломун начини двеста штитова од кованог злата, шест стотина сикала злата дајући на један штит:

И три стотине малих штитова од кованог злата, по три мине злата дајући на сваки штитић; и остави их цар у дому од шуме ливанске.

И начини цар велик престо од слонове кости, и обложи га чистим златом.

Шест басамака беше у престола, и врх округао беше озад на престолу и ручице беху с обе стране седишта, и два лава стајаху покрај тих ручица.

И дванаест лавова стајаху на шест басамака отуд и одовуд. Не би такав начињен ни у коме царству.

И сви судови из којих пијаше цар Соломун беху златни, и сви судови у дому од шуме ливанске беху од чистог злата; од сребра не беше ништа; сребро беше ништа за времена Соломуновог.

Јер цар имаше лађе тарсиске на мору с лађама Хирамовим: један пут у три године враћаху се лађе тарсиске доносећи злато и сребро, слонове кости, мајмуне и пауне.

Тако цар Соломун беше већи од свих царева земаљских богатством и мудрошћу.

И из целе земље тражаху да виде Соломуна, да чују мудрост његову, коју му даде Господ у срце.

И доношаху му сви даре, судове сребрне и судове златне, и хаљине и оружје и мирисе и коње и мазге, сваке године.

Тако накупи Соломун кола и коњика, и имаше хиљаду и четири стотине кола и дванаест хиљада коњика, које разреди по градовима, где му беху кола, и код себе у Јерусалиму.

И учини цар, те у Јерусалиму беше сребра као камења, и кедрових дрва као дивљих смокава које расту по пољу, тако много.

И довођаху Соломуну коње из Мисира и свакојаки трг, јер трговци цареви узимаху трг различан за цену.

И долажаху кола из Мисира по шест стотина сикала сребра, а коњ по сто и педесет. И тако сви цареви хетејски и цареви сирски добијаху коње преко њих.