Скрыть
12:3
12:4
12:9
12:13
12:14
12:23
12:26
12:27
12:30
Глава 13 
13:4
13:5
13:7
13:9
13:10
13:12
13:13
13:14
13:15
13:16
13:17
13:19
13:20
13:21
13:23
13:26
13:27
13:28
13:29
13:32
Церковнославянский (рус)
И и́де ца́рь ровоа́мъ въ Сики́му, я́ко въ Сики́му прiи́де ве́сь Изра́иль воцари́ти его́.
И бы́сть егда́ услы́ша иеровоа́мъ сы́нъ нава́товъ, су́щу ему́ еще́ во Еги́птѣ, я́ко убѣ́глъ бѣ́ от­ лица́ Соломо́на, и воз­врати́ся иеровоа́мъ изъ Еги́пта:
и посла́ша, и при­­зва́ша его́. И прiи́де иеровоа́мъ и ве́сь со́нмъ Изра́илевъ, и реко́ша лю́дiе къ царю́ ровоа́му глаго́люще:
оте́цъ тво́й отягчи́ яре́мъ на́шъ, ты́ же ны́нѣ облегчи́ от­ рабо́ты отца́ тво­его́ же́стокiя и от­ ярма́ его́ тя́жкаго, его́же воз­ложи́ на ны́, и порабо́таемъ ти́.
И рече́ къ ни́мъ: от­иди́те [и пребу́дите] до тре́тiяго дне́, и воз­врати́теся ко мнѣ́. И идо́ша.
И воз­вѣсти́ ровоа́мъ ца́рь старѣ́йшинамъ, и́же бы́ша предстоя́ще предъ Соломо́номъ отце́мъ его́, еще́ жи́ву ему́ су́щу, глаго́ля: ка́ко вы́ мы́слите, да от­вѣща́ю лю́демъ си́мъ сло́во?
И рѣ́ша ему́, глаго́люще: а́ще въ дне́шнiй де́нь бу́деши ра́бъ лю́демъ си́мъ и порабо́таеши и́мъ, и рече́ши и́мъ словеса́ бла́га, и бу́дутъ ти́ раби́ во вся́ дни́.
И прене­бреже́ совѣ́тъ старѣ́йшинъ, я́же совѣща́ша ему́, и совѣ́това со о́троки воспита́н­ными съ ни́мъ предстоя́в­шими предъ лице́мъ его́,
и рече́ и́мъ: что́ вы́ совѣщава́ете? и что́ от­вѣща́ю лю́демъ си́мъ, и́же рѣ́ша ко мнѣ́, глаго́люще: облегчи́ на́шъ яре́мъ, его́же воз­ложи́ оте́цъ тво́й на ны́?
И глаго́лаша къ нему́ о́троцы воспита́н­нiи съ ни́мъ и рѣ́ша ему́: си́це да глаго́леши лю́демъ си́мъ, и́же рѣ́ша къ тебѣ́, глаго́люще: оте́цъ тво́й отягчи́ яре́мъ на́шъ: ты́ же ны́нѣ облегчи́ от­ на́съ: сiя́ рече́ши къ ни́мъ: ю́ность моя́ толстѣ́е чре́слъ отца́ мо­его́:
и ны́нѣ оте́цъ мо́й наложи́ на вы́ яре́мъ тя́жекъ, а́зъ же при­­ложу́ къ ярму́ ва́­шему: оте́цъ мо́й наказа́ вы́ ра́нами, а́зъ же накажу́ вы́ скорпiо́нами.
И прiи́де ве́сь Изра́иль къ царю́ ровоа́му въ де́нь тре́тiй, я́коже рече́ и́мъ ца́рь, глаго́ля: воз­врати́теся ко мнѣ́ въ де́нь тре́тiй.
И от­вѣща́ ца́рь къ лю́демъ же́стоко: и оста́ви ца́рь ровоа́мъ совѣ́тъ старѣ́йшинъ, я́же совѣща́ша ему́,
и рече́ къ ни́мъ по совѣ́ту отроко́въ, глаго́ля: оте́цъ мо́й отягчи́ яре́мъ ва́шъ, а́зъ же при­­ложу́ къ ярму́ ва́­шему: оте́цъ мо́й наказа́ вы́ ра́нами, а́зъ же накажу́ вы́ скорпiо́нами.
И не послу́ша ца́рь люді́й, я́ко бѣ́ превраще́нiе от­ Го́спода, я́ко да утверди́тъ глаго́лъ сво́й, его́же глаго́ла руко́ю Ахі́и Силони́тянина о иеровоа́мѣ сы́нѣ нава́товѣ.
И ви́дѣ ве́сь Изра́иль, я́ко не послу́ша ца́рь гла́са и́хъ, и от­вѣща́ша лю́дiе царю́, глаго́люще: ка́я на́мъ ча́сть въ дави́дѣ? и нѣ́сть на́мъ наслѣ́дiя въ сы́нѣ Иессе́овѣ: бѣжи́, Изра́илю, въ кро́вы своя́: ны́нѣ паси́ до́мъ тво́й, дави́де. И отъи́де Изра́иль въ кро́вы своя́.
Надъ сынми́ же Изра́илевыми, и́же живя́ху во градѣ́хъ Иу́диныхъ, воцари́ся ровоа́мъ надъ ни́ми.
И посла́ ца́рь ровоа́мъ Адонира́ма, и́же надъ да́нiю, и поби́ его́ ка́менiемъ ве́сь Изра́иль, и у́мре. Ца́рь же ровоа́мъ потща́ся взы́ти на колесни́цу убѣжа́ти во Иерусали́мъ.
И от­ложи́ся Изра́иль от­ до́му дави́дова да́же до дне́сь.
И бы́сть егда́ услы́ша ве́сь Изра́иль, я́ко воз­врати́ся иеровоа́мъ от­ Еги́пта, и посла́ша, и при­­зва́ша его́ на собо́ръ, и воцари́ша его́ надъ Изра́илемъ: и не бѣ́ вслѣ́дъ до́му дави́дова, то́кмо хору́гвь Иу́дина и Венiами́нова.
И ровоа́мъ вни́де во Иерусали́мъ и собра́ ве́сь со́нмъ Иу́динъ и хору́гвь Венiами́ню, сто́ и два́десять ты́сящъ ю́ношей, творя́щихъ бра́нь, ра́товати на до́мъ Изра́илевъ, е́же воз­врати́ти ца́р­ст­во ровоа́му сы́ну Соломо́ню.
И бы́сть сло́во Госпо́дне ко саме́ю человѣ́ку Бо́жiю, глаго́ля:
рцы́ къ ровоа́му сы́ну Соломо́ню царю́ Иу́дину и ко всему́ до́му Иу́дину и Венiами́нову и ко оста́в­шымся лю́демъ, глаго́ля:
та́ко глаго́летъ Госпо́дь: не восходи́те, ниже́ ра́туйте на бра́тiю ва́шу, на сы́ны Изра́илевы: но воз­врати́теся кі́йждо въ до́мы своя́, я́ко от­ мене́ бы́сть глаго́лъ се́й. И послу́шаша словесе́ Госпо́дня, и преста́ша ити́ по глаго́лу Госпо́дню.
И созда́ иеровоа́мъ Сики́му въ горѣ́ Ефре́мли, и всели́ся въ не́й, и изы́де от­ту́ду, и созда́ фануи́ла.
И рече́ иеровоа́мъ въ се́рдцы сво­е́мъ: се́, ны́нѣ воз­врати́т­ся ца́р­ст­во въ до́мъ дави́довъ,
а́ще взы́дутъ лю́дiе сі́и воз­нести́ же́ртву въ хра́мѣ Госпо́дни во Иерусали́мъ, и обрати́т­ся се́рдце люді́й ко Го́споду и господи́ну сво­ему́, къ ровоа́му царю́ Иу́дину, и убiю́тъ мя́, и воз­вратя́т­ся къ ровоа́му царю́ Иу́дину.
И усовѣ́това ца́рь, и сотвори́ двѣ́ ю́ницы зла́ты, и рече́ къ лю́демъ: довлѣ́етъ ва́мъ восходи́ти во Иерусали́мъ: се́, бо́зи тво­и́, Изра́илю, изве́дшiи тя́ изъ земли́ Еги́петскiя.
И поста́ви еди́ну въ Веѳи́ли, а другу́ю въ да́нѣ.
И бы́сть сло́во сiе́ на согрѣше́нiе, и идя́ху лю́дiе предъ лице́мъ ю́ницы еди́ныя да́же до Да́на, и оста́виша хра́мъ Госпо́день.
И сотвори́ ка́пища на высо́кихъ, и сотвори́ жерцо́въ ча́сть от­ люді́й, и́же не бѣ́ша от­ сыно́въ Леві́иныхъ.
И сотвори́ иеровоа́мъ пра́здникъ въ осмы́й ме́сяцъ въ пятый­на́­де­сять де́нь ме́сяца, по пра́зднику, и́же въ земли́ бѣ́ Иу́динѣ, и взы́де на олта́рь, его́же сотвори́ въ Веѳи́ли, жре́ти ю́ницамъ, я́же сотвори́, и поста́ви въ Веѳи́ли жерцы́ на высо́кихъ, я́же сотвори́.
И взы́де на олта́рь, его́же сотвори́ въ Веѳи́ли, въ осмы́й ме́сяцъ, въ пятый­на́­де­сять де́нь въ пра́здникъ, его́же соста́ви по се́рдцу сво­ему́: и сотвори́ пра́здникъ сыно́мъ Изра́илевымъ, и взы́де на олта́рь е́же пожре́ти.
И се́, человѣ́къ Бо́жiй прiи́де от­ Иу́ды по словеси́ Госпо́дню въ Веѳи́ль, и иеровоа́мъ стоя́ше на олтари́ сво­е́мъ жре́ти хотя́:
и воз­зва́ ко олтарю́ сло́вомъ Госпо́днимъ и рече́: олтарю́, олтарю́, си́це глаго́летъ Госпо́дь: се́, сы́нъ ражда́ет­ся до́му дави́дову, Иосі́а и́мя ему́, и пожре́тъ на тебѣ́ жерцы́, и́же на высо́кихъ жру́щыя на тебѣ́, и ко́сти человѣ́ческiя сожже́тъ на тебѣ́.
И да́стъ въ де́нь то́й чу́до, глаго́ля: се́й глаго́лъ, его́же рече́ Госпо́дь, глаго́ля: се́, олта́рь разся́дет­ся, и излiе́т­ся ту́къ и́же на не́мъ.
И бы́сть егда́ услы́ша ца́рь иеровоа́мъ словеса́ человѣ́ка Бо́жiя воз­зва́в­шаго ко олтарю́ и́же въ Веѳи́ли, и простре́ ца́рь ру́ку свою́ от­ олтаря́, глаго́ля: ими́те его́. И се́, у́сше рука́ его́, ю́же простре́ на́нь, и не можа́­ше воз­врати́ти ю́ къ себѣ́:
и олта́рь разсѣ́деся, и излiя́ся ту́къ от­ олтаря́, по чудеси́, е́же даде́ человѣ́къ Бо́жiй сло́вомъ Госпо́днимъ.
И рече́ ца́рь иеровоа́мъ человѣ́ку Бо́жiю: помоли́ся ны́нѣ предъ лице́мъ Го́спода Бо́га тво­его́, дабы́ воз­врати́лася рука́ моя́ ко мнѣ́. И помоли́ся человѣ́къ Бо́жiй предъ лице́мъ Госпо́днимъ, и воз­врати́ся рука́ царя́ къ нему́, и бы́сть я́коже пре́жде.
И глаго́ла ца́рь къ человѣ́ку Бо́жiю: вни́ди со мно́ю въ до́мъ, и обѣ́дай, и да́мъ ти́ да́ръ.
И рече́ человѣ́къ Бо́жiй къ царе́ви: а́ще да́си ми́ по́лъ до́му тво­его́, не вни́ду съ тобо́ю, ниже́ я́мъ хлѣ́ба, ниже́ пiю́ воды́ на мѣ́стѣ се́мъ,
я́ко та́ко заповѣ́да ми́ Госпо́дь сло́вомъ, глаго́ля: ни я́ждь хлѣ́ба, ни пі́й воды́, ниже́ воз­врати́ся путе́мъ, и́мже ше́лъ еси́.
И отъи́де путе́мъ ины́мъ, и не воз­врати́ся путе́мъ, и́мже прiи́де во Веѳи́ль.
И проро́къ еди́нъ ста́ръ живя́ше въ Веѳи́ли, и прiидо́ша сы́нове его́ и повѣ́даша ему́ вся́ дѣла́, я́же сотвори́ человѣ́къ Бо́жiй въ де́нь то́й въ Веѳи́ли, и словеса́, я́же глаго́ла царе́ви, повѣ́даша отцу́ сво­ему́.
И рече́ къ ни́мъ оте́цъ и́хъ, глаго́ля: кі́имъ путе́мъ и́де? И показа́ша ему́ сы́нове его́ пу́ть, и́мже и́де человѣ́къ Бо́жiй изше́дый от­ Иу́ды.
И рече́ сыно́мъ сво­и́мъ: осѣдла́йте ми́ осля́. И осѣдла́ша ему́ осля́, и всѣ́де на не́,
и и́де вслѣ́дъ человѣ́ка Бо́жiя, и обрѣ́те его́ подъ ду́бомъ сѣдя́ща, и рече́ ему́: ты́ ли еси́ человѣ́къ Бо́жiй при­­ше́дый от­ Иу́ды? И рече́ ему́: а́зъ.
И рече́ ему́: гряди́ со мно́ю, и я́ждь хлѣ́бъ.
И рече́ ему́: не могу́ воз­врати́тися съ тобо́ю, ниже́ я́мъ хлѣ́ба, ни пiю́ воды́ на мѣ́стѣ се́мъ,
я́ко та́ко заповѣ́да ми́ Госпо́дь сло́вомъ, глаго́ля: не я́ждь хлѣ́ба та́мо, ниже́ пі́й воды́ та́мо, и да не воз­врати́шися путе́мъ тѣ́мъ, и́мже ше́лъ еси́.
И рече́ къ нему́: и а́зъ проро́къ е́смь я́коже ты́, и а́нгелъ глаго́ла ко мнѣ́ сло́вомъ Госпо́днимъ, глаго́ля: воз­врати́ его́ къ себѣ́ въ до́мъ тво́й, да снѣ́стъ хлѣ́ба и пiе́тъ во́ду. И солга́ ему́,
и воз­врати́ его́: и яде́ хлѣ́бъ, и пи́ во́ду въ дому́ его́.
И бы́сть и́мъ сѣдя́щымъ на трапе́зѣ, и бы́сть сло́во Госпо́дне ко проро́ку воз­вра́щшему его́.
И рече́ къ человѣ́ку Бо́жiю при­­ше́дшему от­ Иу́ды, глаго́ля: си́це глаго́летъ Госпо́дь: поне́же преогорчи́лъ еси́ глаго́лъ Госпо́день и не сохрани́лъ еси́ за́повѣди, ю́же заповѣ́да тебѣ́ Госпо́дь Бо́гъ тво́й,
и воз­врати́вся я́лъ еси́ хлѣ́бъ и пи́лъ еси́ во́ду на мѣ́стѣ се́мъ, о не́мже рече́ къ тебѣ́, глаго́ля: да не я́си хлѣ́ба и не пiе́ши воды́: сего́ ра́ди не вни́детъ во гро́бъ тѣ́ло твое́ со отцы́ тво­и́ми.
И бы́сть по яде́нiи хлѣ́ба и по питiи́ воды́, и осѣдла́ осля́ тому́ проро́ку, и воз­врати́ся, и отъи́де:
и обрѣ́те его́ ле́въ на пути́, и умертви́ его́: и бѣ́ тѣ́ло его́ пове́ржено на пути́, и осе́лъ стоя́ше надъ ни́мъ, и ле́въ стоя́ше бли́зъ тѣлесе́ [его́]:
и се́, му́жiе мимо­иду́ще, и ви́дѣша ме́ртва пове́ржена на пути́ и льва́ стоя́ща бли́зъ ме́ртваго: и прiидо́ша, и повѣ́даша во гра́дѣ, въ не́мже живя́ше проро́къ ста́рый.
И услы́ша [сiе́ проро́къ] воз­врати́вый его́ съ пути́ и рече́: человѣ́къ Бо́жiи се́й е́сть, и́же преступи́ глаго́лъ Бо́жiй, и предаде́ его́ Госпо́дь льву́, и сокруши́ его́, и умертви́ его́ по глаго́лу Госпо́дню, его́же рече́ ему́.
И повелѣ́ сыно́мъ сво­и́мъ, глаго́ля: осѣдла́йте ми́ осля́. И осѣдла́ша.
И по́йде, и обрѣ́те тѣ́ло его́ пове́ржено на пути́, и осе́лъ и ле́въ стоя́ста надъ тѣ́ломъ, и не снѣде́ ле́въ тѣлесе́ человѣ́ка Бо́жiя и не сокруши́ осла́.
И взя́ проро́къ тѣ́ло человѣ́ка Бо́жiя, и воз­ложи́ е́ на осля́, и воз­врати́ е́ проро́къ, и вни́де во гра́дъ погребсти́ его́,
и положи́ тѣ́ло его́ во гро́бѣ сво­е́мъ, и рыда́­ше по не́мъ: увы́, бра́те.
И бы́сть по рыда́нiи о не́мъ, и рече́ къ сыно́мъ сво­и́мъ, глаго́ля: а́ще умру́, погреби́те мя́ во гро́бѣ се́мъ, идѣ́же человѣ́къ Бо́жiй погребе́нъ е́сть, при­­ косте́хъ его́ положи́те мя́, да спасу́т­ся ко́сти моя́ съ костьми́ его́,
я́ко сбу́дет­ся глаго́лъ, его́же глаго́ла сло́вомъ Госпо́днимъ о олтари́, и́же во Веѳи́ли, и о домѣ́хъ высо́кихъ, и́же въ самарі́и.
И по глаго́лѣ се́мъ не обрати́ся иеровоа́мъ от­ зло́бы сво­ея́, и воз­врати́ся, и сотвори́ от­ ча́сти еди́ныя люді́й жерцы́ высо́кихъ: и́же хотя́ше, исполня́ше ру́ку свою́, и быва́­ше жре́цъ на высо́кихъ.
И бы́сть глаго́лъ се́й въ прегрѣше́нiе до́му иеровоа́млю, и на испроверже́нiе, и на изчезнове́нiе от­ лица́ земли́.
Латинский (Nova Vulgata)
Venit autem Roboam in Sichem; illuc enim congregatus erat omnis Israel ad constituendum eum regem.
At Ieroboam filius Nabat, cum adhuc esset in Aegypto profugus a facie regis Salomonis, audito hoc nuntio, reversus est de Aegypto.
Miseruntque et vocaverunt eum. Venit ergo Ieroboam et omnis multitudo Israel, et locuti sunt ad Roboam dicentes:
«Pater tuus durissimum iugum imposuit nobis; tu itaque nunc imminue paululum de imperio patris tui durissimo et de iugo gravissimo, quod imposuit nobis, et serviemus tibi».
Qui ait eis: «Ite usque ad tertium diem et revertimini ad me». Cumque abisset populus,
iniit consilium rex Roboam cum senioribus, qui assistebant coram Salomone patre eius, cum adhuc viveret, et ait: «Quod mihi datis consilium, ut respondeam populo huic?».
Qui dixerunt ei: «Si hodie oboedieris populo huic et servieris et petitioni eorum cesseris locutusque fueris ad eos verba lenia, erunt tibi servi cunctis diebus».
Qui dereliquit consilium senum, quod dederant ei, et adhibuit adulescentes, qui nutriti fuerant cum eo et assistebant illi,
dixitque ad eos: «Quod mihi datis consilium, ut respondeam populo huic, qui dixerunt mihi: "Levius fac iugum, quod imposuit pater tuus super nos"?».
Et dixerunt ei iuvenes, qui nutriti fuerant cum eo: «Sic loquere populo huic, qui locuti sunt ad te dicentes: "Pater tuus aggravavit iugum nostrum, tu releva nos"; sic loqueris ad eos: Minimus digitus meus grossior est lumbis patris mei.
Et nunc, pater meus posuit super vos iugum grave, ego autem addam super iugum vestrum; pater meus cecidit vos flagellis, ego autem caedam scorpionibus».
Venit ergo Ieroboam et omnis populus ad Roboam die tertia, sicut locutus fuerat rex dicens: «Revertimini ad me die tertia».
Responditque rex populo dura, derelicto consilio seniorum, quod ei dederant,
et locutus est eis secundum consilium iuvenum dicens: «Pater meus aggravavit iugum vestrum, ego autem addam iugo vestro; pater meus cecidit vos flagellis, ego autem caedam vos scorpionibus».
Ergo non acquievit rex populo, quoniam dispositum erat a Domino, ut suscitaret verbum suum, quod locutus fuerat in manu Ahiae Silonitae ad Ieroboam filium Nabat.
Videns itaque omnis Israel quod noluisset eos audire rex, respondit ei dicens: «Quae nobis pars in David, vel quae hereditas in filio Isai? Vade in tabernacula tua, Israel! Nunc vide domum tuam, David!». Et abiit Israel in tabernacula sua.
Super filios autem Israel, quicumque habitabant in civitatibus Iudae, regnavit Roboam.
Misit rex Roboam Adoniram, qui erat super servitutem; et lapidavit eum omnis Israel, et mortuus est. Porro rex Roboam festinus ascendit currum et fugit in Ierusalem.
Recessitque Israel a domo David usque in praesentem diem.
Factum est autem cum audisset omnis Israel quod reversus esset Ieroboam, miserunt et vocaverunt eum, congregato coetu, et constituerunt eum regem super omnem Israel; nec secutus est quisquam domum David praeter tribum Iudae solam.
Venit autem Roboam Ierusalem et congrcgavit universam domum Iudae et tribum Beniamin, centum octoginta milia electorum virorum bellatorum, ut pugnaret contra domum Israel et reduceret regnum Roboam filio Salomonis.
Factus est vero sermo Domini ad Semeiam virum Dei dicens:
«Loquere ad Roboam filium Salomonis regem Iudae et ad omnem domum Iudae et Beniamin et reliquos de populo dicens:
Haec dicit Dominus: Non ascendetis neque bellabitis contra fratres vestros, filios Israel; revertatur vir in domum suam; a me enim factum est hoc». Audierunt sermonem Domini et reversi sunt de itinere, sicut eis praeceperat Dominus.
Aedificavit autem Ieroboam Sichem in monte Ephraim et habitavit ibi; et egressus inde aedificavit Phanuel.
Dixitque Ieroboam in corde suo: «Nunc revertetur regnum ad domum David,
si ascenderit populus iste, ut faciat sacrificia in domo Domini in Ierusalem, et convertetur cor populi huius ad dominum suum Roboam regem Iudae, interficientque me et revertentur ad Roboam regem Iudae».
Et excogitato consilio, fecit rex duos vitulos aureos et dixit ad populum: «Nolite ultra ascendere in Ierusalem! Ecce dii tui, Israel, qui te eduxerunt de terra Aegypti».
Posuitque unum in Bethel et alterum donavit in Dan;
et factum est hoc in peccatum: ibat enim populus coram uno usque in Dan.
Et fecit fana in excelsis et sacerdotes de extremis populi, qui non erant de filiis Levi.
Constituitque diem sollemnem in mense octavo, quinta decima die mensis, in similitudinem sollemnitatis, quae celebratur in Iuda. Et ascendit altare; sic fecit in Bethel, ut immolaret vitulis, quos fabricatus erat; constituitque in Bethel sacerdotes excelsorum, quae fecerat.
Et ascendit super altare, quod exstruxerat in Bethel, quinta decima die mensis octavi, quem finxerat de corde suo; et fecit sollemnitatem filiis Israel et ascendit super altare, ut adoleret.
Et ecce vir Dei venit de Iuda in sermone Domini in Bethel, Ieroboam stante super altare ad adolendum;
et exclamavit contra altare in sermone Domini et ait: «Altare, altare, haec dicit Dominus: Ecce filius nascetur domui David, Iosias nomine, et immolabit super te sacerdotes excelsorum, qui nunc in te immolant, et ossa hominum super te incendent».
Deditque in illa die signum dicens: «Hoc erit signum, quod locutus est Dominus: ecce altare scindetur, et effundetur cinis, qui in eo est».
Cumque audisset rex sermonem hominis Dei, quem inclamaverat contra altare in Bethel, extendit manum suam de altari dicens: «Apprehendite eum!». Et exaruit manus eius, quam extenderat contra eum, nec valuit retrahere eam ad se.
Altare quoque scissum est, et effusus est cinis de altari iuxta signum, quod praedixerat vir Dei in sermone Domini.
Et ait rex ad virum Dei: «Deprecare faciem Domini Dei tui et ora pro me, ut restituatur manus mea mihi». Oravit vir Dei faciem Domini, et reversa est manus regis ad eum et facta est sicut prius fuerat.
Locutus est autem rex ad virum Dei: «Veni mecum domum, ut prandeas, et dabo tibi munera».
Responditque vir Dei ad regem: «Si dederis mihi mediam partem domus tuae, non veniam tecum nec comedam panem neque bibam aquam in loco isto;
sic enim mandatum est mihi in sermone Domini praecipientis: "Non comedes panem neque bibes aquam nec reverteris per viam, qua venisti"».
Abiit ergo per aliam viam et non est reversus per iter, quo venerat in Bethel.
Prophetes autem quidam senex habitabat in Bethel; ad quem venerunt filii sui et narraverunt ei omnia opera, quae fecerat vir Dei illa die in Bethel, et verba, quae locutus fuerat ad regem, narraverunt quoque patri suo.
Et dixit eis pater eorum: «Per quam viam abiit?». Ostenderunt ei filii sui viam, per quam abierat vir Dei, qui venerat de Iuda.
Et ait filiis suis: «Sternite mihi asinum». Qui cum stravissent, ascendit
et abiit post virum Dei et invenit eum sedentem subtus terebinthum et ait illi: «Tune es vir Dei, qui venisti de Iuda?". Respondit ille: «Ego sum».
Dixit ad eum: «Veni mecum domum, ut comedas panem».
Qui ait: «Non possum reverti neque venire tecum nec comedam panem neque bibam aquam in loco isto;
sic enim dictum est mihi in sermone Domini: "Non comedes panem et non bibes ibi aquam nec reverteris per viam, qua ieris"».
Qui ait illi: «Et ego propheta sum similis tui; et angelus locutus est mihi in sermone Domini dicens: "Reduc eum tecum in domum tuam, et comedat panem et bibat aquam"». Fefellit eum
et reduxit secum; comedit ergo panem in domo eius et bibit aquam.
Cumque sederent ad mensam, factus est sermo Domini ad prophetam, qui reduxerat eum,
et exclamavit ad virum Dei, qui venerat de Iuda, dicens: «Haec dicit Dominus: Quia non oboediens fuisti ori Domini et non custodisti mandatum, quod praecepit tibi Dominus Deus tuus,
et reversus es et comedisti panem et bibisti aquam in loco, in quo praecepit tibi, ne comederes panem neque biberes aquam, non inferetur cadaver tuum in sepulcrum patrum tuorum».
Cumque comedisset panem et bibisset, stravit sibi asinum prophetae, qui reduxerat eum;
et, cum abisset, invenit eum leo in via et occidit, et erat cadaver eius proiectum in itinere; asinus autem stabat iuxta illum, et leo stabat iuxta cadaver.
Et ecce viri transeuntes viderunt cadaver proiectum in via et leonem stantem iuxta cadaver; et venerunt et divulgaverunt in civitate, in qua prophetes ille senex habitabat.
Quod cum audisset propheta ille, qui reduxerat eum de via, ait: «Vir Dei est, qui inoboediens fuit ori Domini, et tradidit eum Dominus leoni; et confregit eum et occidit iuxta verbum Domini, quod locutus est ei».
Dixitque ad filios suos: «Sternite mihi asinum!». Qui cum stravissent,
et ille abisset, invenit cadaver eius proiectum in via et asinum et leonem stantes iuxta cadaver; non comedit leo de cadavere nec laesit asinum.
Tulit ergo prophetes cadaver viri Dei et posuit illud super asinum et reversus intulit in civitatem prophetae senis, ut plangerent eum et sepelirent.
Et posuit cadaver eius in sepulcro suo, et planxerunt eum: «Heu, heu, mi frater!».
Cumque sepelissent eum, dixit ad filios suos: «Cum mortuus fuero, sepelite me in sepulcro, in quo vir Dei sepultus est; iuxta ossa eius ponite ossa mea.
Profecto enim veniet sermo, quem praedixit in sermone Domini contra altare, quod est in Bethel, et contra omnia fana excelsorum, quae sunt in urbibus Samariae».
Post haec non est reversus Ieroboam de via sua pessima, sed iterum faciebat de novissimis populi sacerdotes excelsorum; quicumque volebat, implebat eius manum, ut fieret sacerdos excelsorum.
Et propter hanc causam peccavit domus Ieroboam, et eversa est et deleta de superficie terrae.
1 Отказ Ровоама, сына Соломонова, облегчить иго, возложенное Соломоном на Израиля; 16 колена Израилевы, кроме Иуды и Вениамина, восстали и воцарили Иеровоама; 21 Самей, человек Божий, объявил, что это по воле Божией и что Ровоаму не следует воевать против Израиля; 25 Иеровоам воспрещает Израильтянам ходить в Иерусалим на поклонение и, сделав двух золотых тельцов в Дане и Вефиле, установил праздники и поклонение.
И пошел Ровоам в Сихем, ибо в Сихем пришли все Израильтяне, чтобы воцарить его.
И услышал о том Иеровоам, сын Наватов, когда находился еще в Египте, куда убежал от царя Соломона, и возвратился Иеровоам из Египта;
и послали за ним и призвали его. Тогда Иеровоам и все собрание Израильтян пришли и говорили [царю] Ровоаму и сказали:
отец твой наложил на нас тяжкое иго, ты же облегчи нам жестокую работу отца твоего и тяжкое иго, которое он наложил на нас, и тогда мы будем служить тебе.
И сказал он им: пойдите и чрез три дня опять придите ко мне. И пошел народ.
Царь Ровоам советовался со старцами, которые предстояли пред Соломоном, отцом его, при жизни его, и говорил: как посоветуете вы мне отвечать сему народу?
Они говорили ему и сказали: если ты на сей день будешь слугою народу сему и услужишь ему, и удовлетворишь им и будешь говорить им ласково, то они будут твоими рабами на все дни.
Но он пренебрег совет старцев, что они советовали ему, и советовался с молодыми людьми, которые выросли вместе с ним и которые предстояли пред ним,
и сказал им: что вы посоветуете мне отвечать народу сему, который говорил мне и сказал: «облегчи иго, которое наложил на нас отец твой»?
И говорили ему молодые люди, которые выросли вместе с ним, и сказали: так скажи народу сему, который говорил тебе и сказал: «отец твой наложил на нас тяжкое иго, ты же облегчи нас»; так скажи им: «мой мизинец толще чресл отца моего;
итак, если отец мой обременял вас тяжким игом, то я увеличу иго ваше; отец мой наказывал вас бичами, а я буду наказывать вас скорпионами».
Иеровоам и весь народ пришли к Ровоаму на третий день, как приказал царь, сказав: придите ко мне на третий день.
И отвечал царь народу сурово и пренебрег совет старцев, что они советовали ему;
и говорил он по совету молодых людей и сказал: отец мой наложил на вас тяжкое иго, а я увеличу иго ваше; отец мой наказывал вас бичами, а я буду наказывать вас скорпионами.
И не послушал царь народа, ибо так суждено было Господом, чтобы исполнилось слово Его, которое изрек Господь чрез Ахию Силомлянина Иеровоаму, сыну Наватову.
И увидели все Израильтяне, что царь не послушал их. И отвечал народ царю и сказал: какая нам часть в Давиде? нет нам доли в сыне Иессеевом; по шатрам своим, Израиль! теперь знай свой дом, Давид! И разошелся Израиль по шатрам своим.
Только над сынами Израилевыми, жившими в городах Иудиных, царствовал Ровоам.
И послал царь Ровоам Адонирама, начальника над податью; но все Израильтяне забросали его каменьями, и он умер; царь же Ровоам поспешно взошел на колесницу, чтоб убежать в Иерусалим.
И отложился Израиль от дома Давидова до сего дня.
Когда услышали все Израильтяне, что Иеровоам возвратился [из Египта], то послали и призвали его в собрание, и воцарили его над всеми Израильтянами. За домом Давидовым не осталось никого, кроме колена Иудина [и Вениаминова].
Ровоам, прибыв в Иерусалим, собрал из всего дома Иудина и из колена Вениаминова сто восемьдесят тысяч отборных воинов, дабы воевать с домом Израилевым для того, чтобы возвратить царство Ровоаму, сыну Соломонову.
И было слово Божие к Самею, человеку Божию, и сказано:
скажи Ровоаму, сыну Соломонову, царю Иудейскому, и всему дому Иудину и Вениаминову и прочему народу:
так говорит Господь: не ходите и не начинайте войны с братьями вашими, сынами Израилевыми; возвратитесь каждый в дом свой, ибо от Меня это было. И послушались они слова Господня и пошли назад по слову Господню.
И обстроил Иеровоам Сихем на горе Ефремовой и поселился в нем; оттуда пошел и построил Пенуил.
И говорил Иеровоам в сердце своем: царство может опять перейти к дому Давидову;
если народ сей будет ходить в Иерусалим для жертвоприношения в доме Господнем, то сердце народа сего обратится к государю своему, к Ровоаму, царю Иудейскому, и убьют они меня и возвратятся к Ровоаму, царю Иудейскому.
И посоветовавшись царь сделал двух золотых тельцов и сказал [народу]: не нужно вам ходить в Иерусалим; вот боги твои, Израиль, которые вывели тебя из земли Египетской.
И поставил одного в Вефиле, а другого в Дане.
И повело это ко греху, ибо народ стал ходить к одному из них, даже в Дан, [и оставили храм Господень].
И построил он капище на высоте и поставил из народа священников, которые не были из сынов Левииных.
И установил Иеровоам праздник в восьмой месяц, в пятнадцатый день месяца, подобный тому празднику, какой был в Иудее, и приносил жертвы на жертвеннике; то же сделал он в Вефиле, чтобы приносить жертву тельцам, которых сделал. И поставил в Вефиле священников высот, которые устроил,
и принес жертвы на жертвеннике, который он сделал в Вефиле, в пятнадцатый день восьмого месяца, месяца, который он произвольно назначил; и установил праздник для сынов Израилевых, и подошел к жертвеннику, чтобы совершить курение.
1 Пророк из Иудеи проклинает жертвенник в Вефиле; 11 пророк принял приглашение в дом в Вефиле, против повеления Божия, и был умерщвлен львом; 26 пригласивший его в Вефиль хоронит его в своей гробнице; 33 Иеровоам ставит священников из народа.
И вот, человек Божий пришел из Иудеи по слову Господню в Вефиль, в то время, как Иеровоам стоял у жертвенника, чтобы совершить курение.
И произнес к жертвеннику слово Господне и сказал: жертвенник, жертвенник! так говорит Господь: вот, родится сын дому Давидову, имя ему Иосия, и принесет на тебе в жертву священников высот, совершающих на тебе курение, и человеческие кости сожжет на тебе.
И дал в тот день знамение, сказав: вот знамение того, что это изрек Господь: вот, этот жертвенник распадется, и пепел, который на нем, рассыплется.
Когда царь услышал слово человека Божия, произнесенное к жертвеннику в Вефиле, то простер Иеровоам руку свою от жертвенника, говоря: возьмите его. И одеревенела рука его, которую он простер на него, и не мог он поворотить ее к себе.
И жертвенник распался, и пепел с жертвенника рассыпался, по знамению, которое дал человек Божий словом Господним.
И сказал царь [Иеровоам] человеку Божию: умилостиви лице Господа Бога твоего и помолись обо мне, чтобы рука моя могла поворотиться ко мне. И умилостивил человек Божий лице Господа, и рука царя поворотилась к нему и стала, как прежде.
И сказал царь человеку Божию: зайди со мною в дом и подкрепи себя пищею, и я дам тебе подарок.
Но человек Божий сказал царю: хотя бы ты давал мне полдома твоего, я не пойду с тобою и не буду есть хлеба и не буду пить воды в этом месте,
ибо так заповедано мне словом Господним: «не ешь там хлеба и не пей воды и не возвращайся тою дорогою, которою ты шел».
И пошел он другою дорогою и не пошел обратно тою дорогою, которою пришел в Вефиль.
В Вефиле жил один пророк-старец. Сын его пришел и рассказал ему все, что сделал сегодня человек Божий в Вефиле; и слова, какие он говорил царю, пересказали сыновья отцу своему.
И спросил их отец их: какою дорогою он пошел? И показали сыновья его, какою дорогою пошел человек Божий, приходивший из Иудеи.
И сказал он сыновьям своим: оседлайте мне осла. И оседлали ему осла, и он сел на него.
И поехал за человеком Божиим, и нашел его сидящего под дубом, и сказал ему: ты ли человек Божий, пришедший из Иудеи? И сказал тот: я.
И сказал ему: зайди ко мне в дом и поешь хлеба.
Тот сказал: я не могу возвратиться с тобою и пойти к тебе; не буду есть хлеба и не буду пить у тебя воды в сем месте,
ибо словом Господним сказано мне: «не ешь хлеба и не пей там воды и не возвращайся тою дорогою, которою ты шел».
И сказал он ему: и я пророк такой же, как ты, и Ангел говорил мне словом Господним, и сказал: «вороти его к себе в дом; пусть поест он хлеба и напьется воды». – Он солгал ему.
И тот воротился с ним, и поел хлеба в его доме, и напился воды.
Когда они еще сидели за столом, слово Господне было к пророку, воротившему его.
И произнес он к человеку Божию, пришедшему из Иудеи, и сказал: так говорит Господь: за то, что ты не повиновался устам Господа и не соблюл повеления, которое заповедал тебе Господь Бог твой,
но воротился, ел хлеб и пил воду в том месте, о котором Он сказал тебе: «не ешь хлеба и не пей воды», тело твое не войдет в гробницу отцов твоих.
После того, как тот поел хлеба и напился, он оседлал осла для пророка, которого он воротил.
И отправился тот. И встретил его на дороге лев и умертвил его. И лежало тело его, брошенное на дороге; осел же стоял подле него, и лев стоял подле тела.
И вот, проходившие мимо люди увидели тело, брошенное на дороге, и льва, стоящего подле тела, и пошли и рассказали в городе, в котором жил пророк-старец.
Пророк, воротивший его с дороги, услышав это, сказал: это тот человек Божий, который не повиновался устам Господа; Господь предал его льву, который изломал его и умертвил его, по слову Господа, которое Он изрек ему.
И сказал сыновьям своим: оседлайте мне осла. И оседлали они.
Он отправился и нашел тело его, брошенное на дороге; осел же и лев стояли подле тела; лев не съел тела и не изломал осла.
И поднял пророк тело человека Божия, и положил его на осла, и повез его обратно. И пошел пророк-старец в город свой, чтобы оплакать и похоронить его.
И положил тело его в своей гробнице и плакал по нем: увы, брат мой!
После погребения его он сказал сыновьям своим: когда я умру, похороните меня в гробнице, в которой погребен человек Божий; подле костей его положите кости мои;
ибо сбудется слово, которое он по повелению Господню произнес о жертвеннике в Вефиле и о всех капищах на высотах, в городах Самарийских.
И после сего события Иеровоам не сошел со своей худой дороги, но продолжал ставить из народа священников высот; кто хотел, того он посвящал, и тот становился священником высот.
Это вело дом Иеровоамов ко греху и к погибели и к истреблению его с лица земли.
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible