Скрыть
14:1
14:4
14:5
14:6
14:11
14:12
14:20
14:28
Глава 15 
15:6
15:9
15:11
15:15
15:19
15:25
15:33
Церковнославянский (рус)
Во вре́мя о́но разболѣ́ся Аві́а сы́нъ иеровоа́мль.
И рече́ иеровоа́мъ къ женѣ́ сво­е́й: воста́ни и измѣни́ ри́зы своя́, да не позна́ютъ, я́ко ты́ жена́ иеровоа́мова, и иди́ въ Сило́мъ: се́ бо, та́мо Ахі́а проро́къ: то́й глаго́ла мнѣ́ е́же ца́р­ст­вовати надъ людьми́ си́ми:
и воз­ми́ въ ру́цѣ тво­и́ человѣ́ку Бо́жiю де́сять хлѣ́бовъ, и опрѣсно́ки ча́домъ его́, и гро́здiе и сосу́дъ ме́да, и иди́ къ нему́: то́й воз­вѣсти́тъ ти́, что́ бу́детъ отроча́ти.
И сотвори́ та́ко жена́ иеровоа́мля: и воста́ и и́де въ Сило́мъ, и вни́де въ до́мъ Ахі́инъ: человѣ́къ же ста́ръ бя́ше е́же ви́дѣти, и при­­тупи́стася о́чи его́ от­ ста́рости его́.
И рече́ Госпо́дь ко Ахі́и: се́, жена́ иеровоа́мова вхо́дитъ вопроша́ти тя́ о сы́нѣ сво­е́мъ, я́ко болѣ́знуетъ: по сему́ и по сему́ да глаго́леши къ не́й. И бы́сть внегда́ вни́ти е́й, и она́ стран­ноявля́шеся.
И бы́сть егда́ услы́ша Ахі́а шу́мъ но́гъ ея́, входя́щей е́й во врата́, и рече́: вни́ди, же́но иеровоа́мова, почто́ ты́ та́ко стран­ноявля́ешися? а́зъ бо е́смь посла́н­никъ къ тебѣ́ же́стокъ:
ше́дши рцы́ иеровоа́му: сiя́ глаго́летъ Госпо́дь Бо́гъ Изра́илевъ: поне́же толи́ко воз­несо́хъ тя́ от­ среды́ люді́й, и да́хъ тя́ вожда́ надъ людьми́ мо­и́ми Изра́илемъ,
и раздра́хъ ца́р­ст­во от­ до́му дави́дова, и да́хъ е́ тебѣ́, ты́ же не бы́лъ еси́ я́коже ра́бъ мо́й дави́дъ, и́же сохрани́ за́повѣди моя́, и и́же хожда́­ше вслѣ́дъ мене́ всѣ́мъ се́рдцемъ сво­и́мъ, е́же твори́ти вся́кую правоту́ предъ очи́ма мо­и́ма,
и излука́в­ст­вовалъ еси́, е́же твори́ти па́че всѣ́хъ ели́цы бы́ша предъ лице́мъ тво­и́мъ, и поше́лъ еси́ и сотвори́лъ еси́ себѣ́ бо́ги чу́жды и слiя́ны, е́же раздражи́ти мя́, и от­ве́рглъ мя́ еси́ наза́дъ себе́:
сего́ ра́ди се́, а́зъ навожду́ зла́я на до́мъ иеровоа́мовъ, и потреблю́ иеровоа́мля моча́щаго къ стѣнѣ́, держа́щагося и оста́вленаго во Изра́или, и истреблю́ до́мъ иеровоа́мовъ, я́коже истребля́ет­ся гно́й, до́ндеже сконча́тися ему́:
уме́ршихъ иеровоа́млихъ во гра́дѣ снѣдя́тъ пси́, и уме́ршаго на селѣ́ снѣдя́тъ пти́цы небе́сныя, я́ко Госпо́дь глаго́ла:
ты́ же воста́в­ши иди́ въ до́мъ тво́й: внегда́ входи́ти нога́ма тво­и́ма во гра́дъ, у́мретъ дѣ́тищь,
и воспла́чет­ся по не́мъ ве́сь Изра́иль, и погребу́тъ его́, я́ко то́й еди́нъ вни́детъ иеровоа́му во гро́бъ, я́ко обрѣ́теся въ не́мъ глаго́лъ бла́гъ о Го́сподѣ Бо́зѣ Изра́илевѣ въ дому́ иеровоа́мли:
и воз­ста́витъ Госпо́дь себѣ́ царя́ надъ Изра́илемъ, и́же порази́тъ до́мъ иеровоа́мовъ въ се́й де́нь: а что́, и ны́нѣ?
и порази́тъ Госпо́дь Бо́гъ Изра́иля, я́коже коле́блет­ся тро́сть на водѣ́: и истреби́тъ Изра́иля свы́ше земли́ благі́я сея́, ю́же даде́ отце́мъ и́хъ, и завѣ́етъ и́хъ за о́ну страну́ рѣки́, поне́же сотвори́ша дубра́вы своя́, прогнѣвля́юще Го́спода,
и преда́стъ Госпо́дь Изра́иля за грѣхи́ иеровоа́мли, и́же согрѣши́ и и́же во грѣ́хъ введе́ Изра́иля.
И воста́ жена́ иеровоа́мля и прiи́де во сари́ру. И бы́сть егда́ вни́де въ преддве́рiе до́му, и дѣ́тищь у́мре.
И погребо́ша его́, и пла́кашася его́ ве́сь Изра́иль по словеси́ Госпо́дню, е́же глаго́ла руко́ю раба́ сво­его́ Ахі́и проро́ка.
И оста́нокъ слове́съ иеровоа́мовыхъ, ели́ка ра́товаше и ели́ка ца́р­ст­воваше, се́, сiя́ напи́сана въ кни́зѣ слове́съ дні́й царе́й Изра́илевыхъ.
И дні́е, въ ни́хже ца́р­ст­вова иеровоа́мъ, два́десять два́ лѣ́та: и у́спе со отцы́ сво­и́ми, и воцари́ся нава́тъ сы́нъ его́ вмѣ́сто его́.
Ровоа́мъ же сы́нъ Соломо́новъ ца́р­ст­вова надъ Иу́дою: бѣ́ четы́редесяти и еди́наго лѣ́та, егда́ нача́ ца́р­ст­вовати, и седмь­на́­де­сять лѣ́тъ ца́р­ст­вова во Иерусали́мѣ гра́дѣ, его́же избра́ Госпо́дь положи́ти и́мя свое́ та́мо от­ всѣ́хъ племе́нъ Изра́илевыхъ. И и́мя ма́тере его́ Наама́ Аммани́тяныня.
И сотвори́ ровоа́мъ лука́вое предъ Го́сподемъ: и раздражи́ его́ о всѣ́хъ, я́же сотвори́ша отцы́ и́хъ, о грѣсѣ́хъ и́хъ, и́миже согрѣши́ша:
и созда́ша сі́и себѣ́ высо́кая, и столпы́, и ка́пища на вся́цѣмъ холмѣ́ высо́цѣмъ и подъ вся́цѣмъ дре́вомъ сѣно́внымъ:
и смѣше́нiе бѣ́ въ земли́ и́хъ, и сотвори́ша от­ всѣ́хъ ме́рзостей язы́ческихъ, я́же отъ­я́ Госпо́дь от­ лица́ сыно́въ Изра́илевыхъ.
И бы́сть въ лѣ́то пя́тое ца́р­ст­ву­ю­щаго ровоа́ма, взы́де сусаки́мъ ца́рь Еги́петскiй на Иерусали́мъ
и взя́ вся́ сокро́вища до́му Госпо́дня и сокро́вища до́му царе́ва, и ко́пiя злата́я, я́же взя́ дави́дъ изъ руки́ отроко́въ Адрааза́ра царя́ су́вскаго и внесе́ я́ во Иерусали́мъ: вся́ сiя́ взя́, и щиты́ златы́я, я́же сотвори́ Соломо́нъ, и внесе́ я́ во Еги́петъ.
И сотвори́ ца́рь ровоа́мъ щиты́ мѣ́дяныя вмѣ́сто тѣ́хъ, и поста́ви надъ ни́ми вла́стели от­ предходя́щихъ предъ ни́мъ, и́же храня́ху врата́ до́му царе́ва:
и бы́сть егда́ вхожда́­ше ца́рь въ до́мъ Госпо́день, и ноша́ху о́ныя предходя́щiи, и па́ки воз­враща́ху ты́я во оружехрани́лище предходя́щихъ.
Про́чая же слове́съ ровоа́млихъ, и вся́ я́же сотвори́, не се́ ли, сiя́ пи́сана су́ть въ кни́зѣ слове́съ дні́й ца́р­ст­ва Иу́дина?
И бра́нь бѣ́ между́ ровоа́момъ и между́ иеровоа́момъ во вся́ дни́.
И у́спе ровоа́мъ со отцы́ сво­и́ми, и погребе́нъ бы́сть со отцы́ сво­и́ми во гра́дѣ дави́довѣ. И воцари́ся Аві́а сы́нъ его́ вмѣ́сто его́.
И во осмо­е­на́­де­сять лѣ́то ца́р­ст­ва иеровоа́ма сы́на нава́това, воцари́ся Аві́а сы́нъ ровоа́мль надъ Иу́дою,
и три́ лѣ́та ца́р­ст­вова во Иерусали́мѣ. И́мя же ма́тере его́ мааха́, дщи́ Авессало́мля.
И хожда́­ше во всѣ́хъ грѣсѣ́хъ отца́ сво­его́, я́же сотвори́ предъ ни́мъ, и не бѣ́ се́рдце его́ соверше́но съ Го́сподемъ Бо́гомъ его́, я́коже се́рдце дави́да отца́ его́:
я́ко дави́да ра́ди оста́ви ему́ Госпо́дь Бо́гъ его́ оста́нокъ во Иерусали́мѣ, да воз­ста́витъ по не́мъ ча́да его́ и утверди́тъ Иерусали́мъ,
поне́же сотвори́ дави́дъ пра́вое предъ Го́сподемъ и не уклони́ся от­ всѣ́хъ, я́же заповѣ́да ему́ вся́ дни́ живота́ его́, кромѣ́ сло́ва урі́и Хетте́анина.
И бра́нь бѣ́ между́ ровоа́момъ и между́ иеровоа́момъ во вся́ дни́ живота́ и́хъ.
И про́чая слове́съ Аві́иныхъ, и вся́ я́же сотвори́, не се́ ли, сiя́ напи́сана въ кни́зѣ сло́въ дні́й царе́й Иу́диныхъ? И бра́нь бѣ́ между́ Аві́ею и между́ иеровоа́момъ.
И у́спе Аві́а со отцы́ сво­и́ми въ двадеся́тое лѣ́то иеровоа́ма, и погребо́ша его́ со отцы́ его́ во гра́дѣ дави́довѣ. И воцари́ся а́са сы́нъ его́ вмѣ́сто его́.
И въ лѣ́то двадеся́тое иеровоа́ма царя́ Изра́илева, ца́р­ст­воваше а́са надъ Иу́дою,
и четы́редесять и еди́но лѣ́то ца́р­ст­вова во Иерусали́мѣ. И́мя же ма́тере его́ Ана́, дщи́ Авессало́мля.
И сотвори́ а́са пра́вое предъ Го́сподемъ, я́коже дави́дъ оте́цъ его́,
и отъ­я́ скве́рная от­ земли́, и искорени́ вся́ изва́ян­ная, я́же сотвори́ша отцы́ его́,
и Ану́ ма́терь свою́ от­ста́ви е́же не владѣ́ти е́й, поне́же сотвори́ со́нмище въ дубра́вѣ сво­е́й: и изсѣче́ а́са га́й ея́ и сожже́ огне́мъ въ пото́цѣ ке́дрстѣмъ:
высо́кихъ же не искорени́, оба́че се́рдце а́сы бѣ́ соверше́н­но предъ Го́сподемъ во вся́ дни́ его́:
и внесе́ столпы́ отца́ сво­его́, и столпы́ своя́ внесе́ во хра́мъ Госпо́день сре́бряны и зла́ты, и сосу́ды.
И бра́нь бѣ́ между́ а́сою и между́ Ваа́сомъ царе́мъ Изра́илевымъ во вся́ дни́ и́хъ.
И взы́де Ваа́са ца́рь Изра́илевъ на Иу́ду и созда́ ра́му, я́ко не бы́ти на исхожде́нiе и вхожде́нiе а́сѣ царю́ Иу́дину.
И взя́ а́са все́ сребро́ и зла́то обрѣ́тшееся въ сокро́вищахъ до́му Госпо́дня и въ сокро́вищахъ до́му царе́ва и даде́ я́ въ ру́цѣ о́трокъ сво­и́хъ: и посла́ и́хъ ца́рь а́са ко сы́ну Аде́рову сы́ну тавере́ма во рамма́нъ, ко сы́ну азаи́ла, царя́ Си́рскаго, живу́щаго въ дама́сцѣ, глаго́ля:
положи́ завѣ́тъ между́ мно́ю и тобо́ю, и между́ отце́мъ мо­и́мъ и отце́мъ тво­и́мъ: се́, посла́хъ ти́ да́ры, сребро́ и зла́то: прiиди́, разруши́ завѣ́тъ тво́й, и́же со Ваа́сою царе́мъ Изра́илевымъ, да отъи́детъ от­ мене́.
И послу́ша сы́нъ Аде́ровъ царя́ а́сы, и посла́ во­ево́ды си́лъ сво­и́хъ на гра́ды Изра́илевы, и порази́ша Аи́на и Да́на, и Аве́ля, до́му маахі́ина, и ве́сь хен­нере́ѳъ, да́же до всея́ земли́ Нефѳали́мли.
И бы́сть я́ко услы́ша Ваа́са, и оста́ви созида́ти ра́му, и воз­врати́ся во Ѳе́рсу.
Ца́рь же а́са заповѣ́да всему́ Иу́дѣ во енаки́мѣ, и взя́ша ка́менiе изъ ра́мы и древа́ ея́, и́миже основа́ Ваа́са, и созда́ въ ни́хъ ца́рь а́са вся́къ хо́лмъ Венiами́нь и стра́жбища.
Про́чая же слове́съ а́синыхъ, и вся́ си́ла его́, и вся́ я́же сотвори́, и гра́ды я́же созда́, не се́ ли, сiя́ пи́сана су́ть въ кни́зѣ слове́съ дні́й царе́й Иу́диныхъ? Оба́че во вре́мя ста́рости сво­ея́ нача́тъ болѣ́ти нога́ма сво­и́ма:
и у́спе а́са со отцы́ сво­и́ми, и погребе́нъ бы́сть во гра́дѣ дави́да отца́ сво­его́. И воцари́ся Иосафа́тъ сы́нъ его́ вмѣ́сто его́.
Нава́тъ же сы́нъ иеровоа́мль нача́ ца́р­ст­вовати надъ Изра́илемъ во второ́е лѣ́то а́сы царя́ Иу́дина, и ца́р­ст­вова надъ Изра́илемъ два́ лѣ́та,
и сотвори́ лука́вое предъ Го́сподемъ, и хожда́­ше путе́мъ отца́ сво­его́ и во грѣсѣ́хъ его́, и́миже согрѣши́ти сотвори́ Изра́илю.
И обсѣ́де его́ Ваа́са сы́нъ Ахі́инъ въ дому́ велаа́на сы́на Ахі́ина, и уби́ его́ во гаваѳо́нѣ иноплеме́н­ничи: нава́тъ же и ве́сь Изра́иль обсѣдо́ша гаваѳо́нъ.
И умертви́ его́ Ваа́са въ лѣ́то тре́тiе а́сы царя́ Иу́дина, и воцари́ся вмѣ́сто его́.
И бы́сть егда́ воцари́ся, изби́ ве́сь до́мъ иеровоа́мль и не оста́ви ничто́же от­ всего́ дыха́нiя иеровоа́мля, до́ндеже искорени́ и́хъ по глаго́лу Госпо́дню, его́же глаго́ла руко́ю раба́ сво­его́ Ахі́и Силони́тскаго,
грѣ́хъ ра́ди иеровоа́млихъ, и́же согрѣши́, и́же введе́ во грѣ́хъ Изра́иля, и въ прогнѣ́ванiи его́, и́мже прогнѣ́ва Го́спода Бо́га Изра́илева.
И про́чая словеса́ нава́та, и вся́ я́же сотвори́, не се́ ли, сiя́ пи́сана су́ть въ кни́зѣ слове́съ дні́й царе́й Изра́илевыхъ?
И бя́ше бра́нь между́ а́сою [царе́мъ Иу́динымъ] и Ваа́сою царе́мъ Изра́илевымъ во вся́ дни́ и́хъ.
И въ тре́тiе лѣ́то а́сы царя́ Иу́дина ца́р­ст­вова Ваа́са сы́нъ Ахі́инъ надъ всѣ́мъ Изра́илемъ во Ѳе́рсѣ два́десять и четы́ре лѣ́та,
и сотвори́ лука́вое предъ Го́сподемъ, и и́де путе́мъ иеровоа́ма сы́на нава́това, и во грѣсѣ́хъ его́, и́миже въ согрѣше́нiе при­­веде́ Изра́иля.
Немецкий (GNB)
Damals wurde Jerobeams Sohn Abija krank.
Da sagte Jerobeam zu seiner Frau: »Geh nach Schilo zum Propheten Ahija. Er hat einst vorausgesagt, dass ich König über dieses Volk werden soll. Mach dich unkenntlich, damit niemand merkt, dass du meine Frau bist.
Nimm zehn Brote, ein paar Kuchen und einen Krug voll Honig mit. Der Prophet wird dir sagen, wie die Krankheit ausgehen wird.«
Die Frau ging nach Schilo und kam in das Haus von Ahija. Der Prophet konnte sie nicht sehen, denn er war altersblind.
Doch der HERR hatte zu ihm gesagt: »Die Frau Jerobeams wird zu dir kommen und dich fragen, wie die Krankheit ihres Sohnes ausgehen wird. Sie wird sich dir aber nicht zu erkennen geben.« Der HERR sagte ihm auch, was er ihr antworten sollte.
Als die Frau in die Tür trat, hörte Ahija ihre Schritte und sagte: »Komm nur herein! Du bist doch die Frau Jerobeams. Warum verstellst du dich? Ich habe eine schlimme Botschaft für dich.
Geh heim und richte Jerobeam aus:

́So spricht der HERR, der Gott Israels: Ich habe dich aus dem ganzen Volk ausgewählt und dir die Herrschaft über mein Volk übertragen.

Ich habe das Königtum über Israel den Nachkommen Davids weggenommen und habe es dir gegeben. Aber du bist nicht dem Beispiel meines Dieners David gefolgt, der mir unverbrüchlich die Treue hielt, der alle meine Gebote beachtet und nur getan hat, was mir gefällt.
Nein, du hast es schlimmer getrieben als irgendeiner vor dir: Mich hast du verworfen und hast dir eigene Götter gemacht, Bilder aus Bronzeguss! Beleidigt hast du mich damit!
Deshalb werde ich Unglück über deine Familie bringen. Alle deine männlichen Nachkommen werde ich ausrotten, die mündigen wie die unmündigen. Ich werde keinen von ihnen übrig lassen, so wie man Kot bis zum letzten Rest wegfegt.
Wer von ihnen in der Stadt umkommt, den fressen die Hunde, und wer auf dem freien Feld stirbt, den fressen die Geier.́ Der HERR hat es gesagt.«
Weiter sagte Ahija zu der Frau Jerobeams: »Geh jetzt nach Hause! Sobald du die Stadt betrittst, wird dein Sohn sterben.
Ganz Israel wird um ihn trauern. Aber er wird der Einzige aus der Familie Jerobeams sein, der in ein Grab kommt, weil er auch der Einzige ist, an dem der HERR, der Gott Israels, etwas Gutes gefunden hat.
Der HERR wird einen König über Israel einsetzen, der alle Nachkommen Jerobeams ausrotten wird.
Ja, der HERR wird Israel einen Schlag versetzen, dass es schwankt wie ein Schilfrohr im Wasser. Er wird die Leute von Israel aus diesem guten Land, in das er ihre Vorfahren eingepflanzt hat, ausreißen und wird sie wegschleudern in das Land jenseits des Eufratstromes. So werden sie dafür bestraft, dass sie sich geweihte Pfähle aufgestellt und den HERRN damit beleidigt haben.
Er wird die Leute von Israel ihren Feinden preisgeben, weil Jerobeam sich gegen ihn vergangen hat und sie sich von ihm zum Götzendienst verführen ließen.«
Die Frau Jerobeams kehrte heim nach Tirza, und in dem Augenblick, als sie über die Schwelle des Hauses trat, starb ihr Sohn.
Sie bestatteten ihn und ganz Israel trauerte um ihn. So geschah, was der HERR durch seinen Diener, den Propheten Ahija, angekündigt hatte.
Was es sonst noch über Jerobeam zu berichten gibt, über seine Regierungsmaßnahmen und die Kriege, ist in der amtlichen Chronik der Könige von Israel nachzulesen.
Er regierte 22 Jahre lang, und als er starb, wurde sein Sohn Nadab sein Nachfolger.
Rehabeam, der Sohn Salomos, war 41 Jahre alt, als er König von Juda wurde. Siebzehn Jahre lang regierte er in Jerusalem, in der Stadt, die der HERR aus dem ganzen Gebiet der Stämme Israels ausgewählt und zum Wohnsitz seines Namens bestimmt hatte. Rehabeams Mutter war die Ammoniterin Naama.
Die Leute von Juda taten, was dem HERRN missfällt. Durch ihren Ungehorsam erregten sie den Zorn des HERRN, mehr als ihre Vorfahren es je getan hatten.
Genau wie die Leute im Reich Israel errichteten sie auf allen Bergen und unter allen großen Bäumen Opferstätten und stellten geweihte Steinmale und Pfähle auf.
Auch gab es geweihte Männer und Frauen im Land. Mit alldem folgten die Leute von Juda den abscheulichen Bräuchen der Völker, die der HERR vor seinem Volk vertrieben hatte.
Im fünften Regierungsjahr König Rehabeams zog der ägyptische König Schischak gegen Jerusalem heran.
Er raubte die Schatzkammern im Tempel und im Königspalast aus und nahm auch alle goldenen Schilde mit, die Salomo hatte anfertigen lassen.
Rehabeam ließ dafür Schilde aus Bronze machen und gab sie den Kommandanten der Wache, die am Eingang des Palastes stationiert war.
Jedes Mal, wenn der König in den Tempel des HERRN ging, trugen die Wachen, die ihn begleiteten, diese Schilde und brachten sie dann wieder in ihre Unterkunft zurück.
Was es sonst noch über Rehabeam und seine Taten zu berichten gibt, ist in der amtlichen Chronik der Könige von Juda nachzulesen.
Während seiner ganzen Regierungszeit herrschte Krieg zwischen ihm und Jerobeam.
Als er starb, wurde er in der Grabstätte seiner Vorfahren in der Davidsstadt bestattet. Seine Mutter war die Ammoniterin Naama. Sein Sohn Abija wurde sein Nachfolger.
Im 18. Regierungsjahr Jerobeams, des Königs von Israel, wurde Abija König von Juda.
Er regierte drei Jahre lang in Jerusalem. Seine Mutter hieß Maacha und war eine Tochter Abischaloms.
Er folgte dem schlechten Beispiel seines Vaters und diente dem HERRN, seinem Gott, nicht mit ungeteiltem Herzen, wie es sein Ahnherr David getan hatte.
Trotzdem gab der HERR ihm einen Sohn als Nachfolger auf dem Thron und ließ das Licht in seinem Königshaus nicht erlöschen, und er bewahrte auch Jerusalem vor dem Untergang. Das tat er David zuliebe,
der zeit seines Lebens getan hatte, was dem HERRN gefällt, und ihm in allen Dingen gehorcht hatte – das Unrecht gegen den Hetiter Urija ausgenommen.
[]
Was es sonst noch über Abija und seine Taten zu berichten gibt, ist in der amtlichen Chronik der Könige von Juda nachzulesen.
Als er starb, wurde er in der Davidsstadt bestattet. Sein Sohn Asa wurde sein Nachfolger.
Im 20. Regierungsjahr Jerobeams, des Königs von Israel, wurde Asa König von Juda.
Er regierte 41 Jahre lang in Jerusalem. Die Stellung der Königsmutter behielt seine Großmutter Maacha, die Tochter Abischaloms.
Er tat, was dem HERRN gefällt, genau wie sein Ahnherr David.
Er trieb die geweihten Männer und Frauen aus dem Land und beseitigte die Götzenbilder, die seine Vorgänger aufgestellt hatten.
Er wagte es sogar, Maacha als Königsmutter abzusetzen, weil sie ein verabscheuungswürdiges Götzenbild der Göttin Aschera aufgestellt hatte. Das Götzenbild ließ er wegschaffen und im Kidrontal verbrennen.
Die Opferstätten im Land ließ er allerdings weiter bestehen; aber in allem anderen gehorchte er dem HERRN mit ungeteiltem Herzen sein ganzes Leben lang.
Er brachte die goldenen und silbernen Geräte, die sein Vater dem HERRN geweiht hatte, in den Tempel und weihte dem HERRN noch weitere Gold- und Silbergeräte.
Zwischen Asa und König Bascha von Israel herrschte Krieg, solange sie lebten.
Bascha rückte nach Süden gegen Juda vor und baute die Stadt Rama zur Festung aus, um die Wege von und nach Juda kontrollieren zu können.
Darauf schickte König Asa eine Gesandtschaft nach Damaskus zum Syrerkönig Ben-Hadad, dem Sohn Tabrimmons und Enkel Hesjons. Er gab den Abgesandten alles Silber und Gold mit, das in den königlichen Schatzkammern und in den Schatzkammern des Tempels noch übrig war, und ließ dem König von Syrien sagen:
»Ich möchte ein Bündnis mit dir schließen, wie es schon zwischen unseren Vätern bestanden hat. Dieses Silber und Gold schicke ich dir als Geschenk. Kündige dafür dein Bündnis mit König Bascha von Israel und falle in sein Land ein, damit er von meiner Grenze abziehen muss!«
Ben-Hadad ging darauf ein und schickte seine Truppen gegen das Reich Israel. Sie verwüsteten die Städte Ijon, Dan und Abel-Bet-Maacha sowie das ganze Gebiet am See Gennesaret.
Da brach Bascha den Ausbau von Rama ab und kehrte in seine Hauptstadt Tirza zurück.
König Asa bot nun alle Männer Judas auf; keiner wurde freigestellt. Sie mussten die Baumaterialien, die Bascha für den Festungsbau bereitgelegt hatte, abtransportieren, die Steine und das Holz. Asa ließ damit die Städte Geba und Mizpa im Gebiet des Stammes Benjamin befestigen.
Was es sonst noch über Asa und seine Taten zu berichten gibt, über die Städte, die er gebaut hat, und über alle seine Erfolge, ist in der amtlichen Chronik der Könige von Juda nachzulesen. Im Alter erkrankte er an einem Fußleiden.
Als er starb, wurde er in der Grabstätte seiner Vorfahren in der Davidsstadt bestattet. Sein Sohn Joschafat wurde sein Nachfolger.
Im zweiten Regierungsjahr von Asa, dem König von Juda, wurde Nadab, der Sohn Jerobeams, König von Israel. Er regierte zwei Jahre lang.
Er tat, was dem HERRN missfällt und folgte dem schlechten Beispiel seines Vaters, der die Leute im Reich Israel zum Götzendienst verführt hatte.
Bascha, der Sohn von Ahija aus dem Stamm Issachar, machte eine Verschwörung gegen ihn und erschlug ihn, als Nadab mit dem Heer Israels die Philisterfestung Gibbeton belagerte.
Bascha tötete Nadab im dritten Regierungsjahr von Asa, dem König von Juda, und wurde an seiner Stelle König von Israel.
Als Bascha den Thron bestiegen hatte, rottete er die ganze Familie Jerobeams aus; niemand von dessen Nachkommen ließ er am Leben. So traf ein, was der HERR durch seinen Diener Ahija von Schilo angekündigt hatte.
Es war die Strafe dafür, dass Jerobeam sich gegen den HERRN, den Gott Israels, vergangen und die Leute von Israel zum Götzendienst verführt hatte. Dadurch hatte er den Zorn des HERRN herausgefordert.
Was es sonst noch über Nadab und seine Taten zu berichten gibt, ist in der amtlichen Chronik der Könige von Israel nachzulesen.
Zwischen Asa und König Bascha von Israel herrschte Krieg, solange sie lebten.
Im dritten Regierungsjahr von Asa, dem König von Juda, wurde Bascha, der Sohn von Ahija, König von Israel. Er regierte in Tirza 24 Jahre lang.
Er tat, was dem HERRN missfällt, und folgte dem schlechten Beispiel Jerobeams, der die Leute im Reich Israel zum Götzendienst verführt hatte.
1 Переодетая жена Иеровоама пришла в дом пророка Ахии, 6 который, узнав её, посылает грозную весть Иеровоаму об истреблении его дома и его царства; 17 смерть сына Иеровоама; 19 смерть его самого; 21 злое царствование Ровоама над Иудою; 25 нашествие Сусакима, царя Египетского, ограбившего Иерусалим.
В то время заболел Авия, сын Иеровоамов.
И сказал Иеровоам жене своей: встань и переоденься, чтобы не узнали, что ты жена Иеровоамова, и пойди в Силом. Там есть пророк Ахия; он предсказал мне, что я буду царем сего народа.
И возьми с собою [для человека Божия] десять хлебов, и лепешек, и кувшин меду, и пойди к нему: он скажет тебе, что будет с отроком.
Жена Иеровоама так и сделала: встала, пошла в Силом и пришла в дом Ахии. Ахия уже не мог видеть, ибо глаза его сделались неподвижны от старости.
И сказал Господь Ахии: вот, идет жена Иеровоамова спросить тебя о сыне своем, ибо он болен; так и так говори ей; она придет переодетая.
Ахия, услышав шорох от ног ее, когда она вошла в дверь, сказал: войди, жена Иеровоамова; для чего было тебе переодеваться? Я грозный посланник к тебе.
Пойди, скажи Иеровоаму: так говорит Господь Бог Израилев: Я возвысил тебя из среды простого народа и поставил вождем народа Моего Израиля,
и отторг царство от дома Давидова и дал его тебе; а ты не таков, как раб Мой Давид, который соблюдал заповеди Мои и который последовал Мне всем сердцем своим, делая только угодное пред очами Моими;
ты поступал хуже всех, которые были прежде тебя, и пошел, и сделал себе иных богов и истуканов, чтобы раздражить Меня, Меня же отбросил назад;
за это Я наведу беды на дом Иеровоамов и истреблю у Иеровоама до мочащегося к стене, заключенного и оставшегося в Израиле, и вымету дом Иеровоамов, как выметают сор, дочиста;
кто умрет у Иеровоама в городе, того съедят псы, а кто умрет на поле, того склюют птицы небесные; так Господь сказал.
Встань и иди в дом твой; и как скоро нога твоя ступит в город, умрет дитя;
и оплачут его все Израильтяне и похоронят его, ибо он один у Иеровоама войдет в гробницу, так как в нем, из дома Иеровоамова, нашлось нечто доброе пред Господом Богом Израилевым.
И восставит Себе Господь над Израилем царя, который истребит дом Иеровоамов в тот день; и что? даже теперь.
И поразит Господь Израиля, и будет он, как тростник, колеблемый в воде, и извергнет Израильтян из этой доброй земли, которую дал отцам их, и развеет их за реку, за то, что они сделали у себя идолов, раздражая Господа;
и предаст [Господь] Израиля за грехи Иеровоама, которые он сам сделал и которыми ввел в грех Израиля.
И встала жена Иеровоамова, и пошла, и пришла в Фирцу; и лишь только переступила чрез порог дома, дитя умерло.
И похоронили его, и оплакали его все Израильтяне, по слову Господа, которое Он изрек чрез раба Своего Ахию пророка.
Прочие дела Иеровоама, как он воевал и как царствовал, описаны в летописи царей Израильских.
Времени царствования Иеровоамова было двадцать два года; и почил он с отцами своими, и воцарился Нават, сын его, вместо него.
Ровоам, сын Соломонов, царствовал в Иудее. Сорок один год было Ровоаму, когда он воцарился, и семнадцать лет царствовал в Иерусалиме, в городе, который избрал Господь из всех колен Израилевых, чтобы пребывало там имя Его. Имя матери его Наама Аммонитянка.
И делал Иуда неугодное пред очами Господа, и раздражали Его более всего того, что сделали отцы их своими грехами, какими они грешили.
И устроили они у себя высоты и статуи и капища на всяком высоком холме и под всяким тенистым деревом.
И блудники были также в этой земле и делали все мерзости тех народов, которых Господь прогнал от лица сынов Израилевых.
На пятом году царствования Ровоамова, Сусаким, царь Египетский, вышел против Иерусалима
и взял сокровища дома Господня и сокровища дома царского [и золотые щиты, которые взял Давид от рабов Адраазара, царя Сувского, и внес в Иерусалим]. Всё взял; взял и все золотые щиты, которые сделал Соломон.
И сделал царь Ровоам вместо них медные щиты и отдал их на руки начальникам телохранителей, которые охраняли вход в дом царя.
Когда царь выходил в дом Господень, телохранители несли их, и потом опять относили их в палату телохранителей.
Прочее о Ровоаме и обо всем, что он делал, описано в летописи царей Иудейских.
Между Ровоамом и Иеровоамом была война во все дни жизни их.
И почил Ровоам с отцами своими и погребен с отцами своими в городе Давидовом. Имя матери его Наама Аммонитянка. И воцарился Авия, сын его, вместо него.
1 Нечестивое царствование Авии над Иудою; 9 доброе царствование Асы над Иудою; 16 Аса всеми своими сокровищами приобретает помощь Венадада, царя Сирийского, против Ваасы, царя Израильского; 25 Вааса сделал заговор против Навата, сына Иеровоамова, убил его со всем домом Иеровоамовым и воцарился над Израилем в Фирце.
В восемнадцатый год царствования Иеровоама, сына Наватова, Авия воцарился над Иудеями.
Три года он царствовал в Иерусалиме; имя матери его Мааха, дочь Авессалома.
Он ходил во всех грехах отца своего, которые тот делал прежде него, и сердце его не было предано Господу Богу его, как сердце Давида, отца его.
Но ради Давида Господь Бог его дал ему светильник в Иерусалиме, восставив по нем сына его и утвердив Иерусалим,
потому что Давид делал угодное пред очами Господа и не отступал от всего того, что Он заповедал ему, во все дни жизни своей, кроме поступка с Уриею Хеттеянином.
И война была между Ровоамом и Иеровоамом во все дни жизни их.
Прочие дела Авии, всё, что он сделал, описано в летописи царей Иудейских. И была война между Авиею и Иеровоамом.
И почил Авия с отцами своими, и похоронили его в городе Давидовом. И воцарился Аса, сын его, вместо него.
В двадцатый год царствования Иеровоама, царя Израильского, воцарился Аса над Иудеями
и сорок один год царствовал в Иерусалиме; имя матери его Ана́, дочь Авессалома.
Аса делал угодное пред очами Господа, как Давид, отец его.
Он изгнал блудников из земли и отверг всех идолов, которых сделали отцы его,
и даже мать свою Ану́ лишил звания царицы за то, что она сделала истукан Астарты; и изрубил Аса истукан ее и сжег у потока Кедрона.
Высоты же не были уничтожены. Но сердце Асы было предано Господу во все дни его.
И внес он в дом Господень вещи, посвященные отцом его, и вещи, посвященные им: серебро и золото и сосуды.
И война была между Асою и Ваасою, царем Израильским, во все дни их.
И вышел Вааса, царь Израильский, против Иудеи и начал строить Раму, чтобы никто не выходил и не уходил к Асе, царю Иудейскому.
И взял Аса все серебро и золото, остававшееся в сокровищницах дома Господня и в сокровищницах дома царского, и дал его в руки слуг своих, и послал их царь Аса к Венададу, сыну Тавримона, сына Хезионова, царю Сирийскому, жившему в Дамаске, и сказал:
союз да будет между мною и между тобою, как был между отцом моим и между отцом твоим; вот, я посылаю тебе в дар серебро и золото; расторгни союз твой с Ваасою, царем Израильским, чтобы он отошел от меня.
И послушался Венадад царя Асы, и послал военачальников своих против городов Израильских, и поразил Аин и Дан и Авел-Беф-Мааху и весь Киннероф, по всей земле Неффалима.
Услышав о сем, Вааса перестал строить Раму и возвратился в Фирцу.
Царь же Аса созвал всех Иудеев, никого не исключая, и вынесли они из Рамы камни и дерева, которые Вааса употреблял для строения. И выстроил из них царь Аса Гиву Вениаминову и Мицпу.
Все прочие дела Асы и все подвиги его, и всё, что он сделал, и города, которые он построил, описаны в летописи царей Иудейских, кроме того, что в старости своей он был болен ногами.
И почил Аса с отцами своими и погребен с отцами своими в городе Давида, отца своего. И воцарился Иосафат, сын его, вместо него.
Нават же, сын Иеровоамов, воцарился над Израилем во второй год Асы, царя Иудейского, и царствовал над Израилем два года.
И делал он неугодное пред очами Господа, ходил путем отца своего и во грехах его, которыми тот ввел Израиля в грех.
И сделал против него заговор Вааса, сын Ахии, из дома Иссахарова, и убил его Вааса при Гавафоне Филистимском, когда Нават и все Израильтяне осаждали Гавафон;
и умертвил его Вааса в третий год Асы, царя Иудейского, и воцарился вместо него.
Когда он воцарился, то избил весь дом Иеровоамов, не оставил ни души у Иеровоама, доколе не истребил его, по слову Господа, которое Он изрек чрез раба Своего Ахию Силомлянина,
за грехи Иеровоама, которые он сам делал и которыми ввел в грех Израиля, за оскорбление, которым он прогневал Господа Бога Израилева.
Прочие дела Навата, всё, что он сделал, описано в летописи царей Израильских.
И война была между Асою и Ваасою, царем Израильским, во все дни их.
В третий год Асы, царя Иудейского, воцарился Вааса, сын Ахии, над всеми Израильтянами в Фирце и царствовал двадцать четыре года.
И делал неугодное пред очами Господними и ходил путем Иеровоама и во грехах его, которыми тот ввел в грех Израиля.
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible