Скрыть
16:2
16:6
16:9
16:11
16:11-12
16:14
16:17-18
16:20
16:21
16:22
16:23
16:24
16:25
16:27
16:28
16:29
16:32
Синодальный
1 Пророк Иуй предсказывает падение Ваасы и его дома; 8 военачальник Замврий поразил Илу, сына Ваасы, и весь его дом, 15 но народ Израильский воцарил военачальника Амврия; 23 Амврий построил Самарию и жил в ней; 29 Ахав воцарился в Самарии и поставил в ней жертвенник Ваалу.
И было слово Господне к Иую, сыну Ананиеву, о Ваасе:
за то, что Я поднял тебя из праха и сделал тебя вождем народа Моего Израиля, ты же пошел путем Иеровоама и ввел в грех народ Мой Израильтян, чтобы он прогневлял Меня грехами своими,
вот, Я отвергну дом Ваасы и дом потомства его и сделаю с домом твоим то же, что с домом Иеровоама, сына Наватова;
кто умрет у Ваасы в городе, того съедят псы; а кто умрет у него на поле, того склюют птицы небесные.
Прочие дела Ваасы, всё, что́ он сделал, и подвиги его описаны в летописи царей Израильских.
И почил Вааса с отцами своими, и погребен в Фирце. И воцарился Ила, сын его, вместо него.
Но чрез Иуя, сына Ананиева, уже было сказано слово Господне о Ваасе и о доме его и о всем зле, какое он делал пред очами Господа, раздражая Его делами рук своих, подражая дому Иеровоамову, за что́ он истреблен был.
В двадцать шестой год Асы, царя Иудейского, воцарился Ила, сын Ваасы, над Израилем в Фирце, и царствовал два года.
И составил против него заговор раб его Замврий, начальствовавший над половиною колесниц. Когда он в Фирце напился допьяна в доме Арсы, начальствующего над дворцом в Фирце,
тогда вошел Замврий, поразил его и умертвил его, в двадцать седьмой год Асы, царя Иудейского, и воцарился вместо него.
Когда он воцарился и сел на престоле его, то истребил весь дом Ваасы, не оставив ему мочащегося к стене, ни родственников его, ни друзей его.
И истребил Замврий весь дом Ваасы, по слову Господа, которое Он изрек о Ваасе чрез Иуя пророка,
за все грехи Ваасы и за грехи Илы, сына его, которые они сами делали и которыми вводили Израиля в грех, раздражая Господа Бога Израилева своими идолами.
Прочие дела Илы, все, что он сделал, описано в летописи царей Израильских.
В двадцать седьмой год Асы, царя Иудейского, воцарился Замврий и царствовал семь дней в Фирце, когда народ осаждал Гавафон Филистимский.
Когда народ осаждавший услышал, что Замврий сделал заговор и умертвил царя, то все Израильтяне воцарили Амврия, военачальника, над Израилем в тот же день, в стане.
И отступили Амврий и все Израильтяне с ним от Гавафона и осадили Фирцу.
Когда увидел Замврий, что город взят, вошел во внутреннюю комнату царского дома и зажег за собою царский дом огнем и погиб
за свои грехи, в чем он согрешил, делая неугодное пред очами Господними, ходя путем Иеровоама и во грехах его, которые тот сделал, чтобы ввести Израиля в грех.
Прочие дела Замврия и заговор его, который он составил, описаны в летописи царей Израильских.
Тогда разделился народ Израильский надвое: половина народа стояла за Фамния, сына Гонафова, чтобы воцарить его, а половина за Амврия.
И одержал верх народ, который за Амврия, над народом, который за Фамния, сына Гонафова, и умер Фамний, и воцарился Амврий.
В тридцать первый год Асы, царя Иудейского, воцарился Амврий над Израилем и царствовал двенадцать лет. В Фирце он царствовал шесть лет.
И купил Амврий гору Семерон у Семира за два таланта серебра, и застроил гору, и назвал построенный им город Самариею, по имени Семира, владельца горы.
И делал Амврий неугодное пред очами Господа и поступал хуже всех бывших перед ним.
Он во всем ходил путем Иеровоама, сына Наватова, и во грехах его, которыми тот ввел в грех Израильтян, чтобы прогневлять Господа Бога Израилева идолами своими.
Прочие дела Амврия, которые он сделал, и мужество, которое он показал, описаны в летописи царей Израильских.
И почил Амврий с отцами своими и погребен в Самарии. И воцарился Ахав, сын его, вместо него.
Ахав, сын Амвриев, воцарился над Израилем в тридцать восьмой год Асы, царя Иудейского, и царствовал Ахав, сын Амврия, над Израилем в Самарии двадцать два года.
И делал Ахав, сын Амврия, неугодное пред очами Господа более всех бывших прежде него.
Мало было для него впадать в грехи Иеровоама, сына Наватова; он взял себе в жену Иезавель, дочь Ефваала царя Сидонского, и стал служить Ваалу и поклоняться ему.
И поставил он Ваалу жертвенник в капище Ваала, который построил в Самарии.
И сделал Ахав дубраву, и более всех царей Израильских, которые были прежде него, Ахав делал то, что раздражает Господа Бога Израилева, [и погубил душу свою].
В его дни Ахиил Вефилянин построил Иерихон: на первенце своем Авираме он положил основание его и на младшем своем сыне Сегубе поставил ворота его, по слову Господа, которое Он изрек чрез Иисуса, сына Навина.
Церковнославянский (рус)
И бы́сть сло́во Госпо́дне руко́ю иу́а сы́на Анані́ева ко Ваа́сѣ, глаго́ля:
поне́же воз­несо́хъ тя́ от­ земли́ и да́хъ тя́ вла́стеля надъ людьми́ мо­и́ми Изра́илемъ, и поше́лъ еси́ путе́мъ иеровоа́млимъ и вве́лъ еси́ въ грѣ́хъ лю́ди моя́ Изра́иля, е́же прогнѣ́вати мя́ су́етными и́хъ:
се́, а́зъ от­ве́ргу наслѣ́дiе Ваа́сы и наслѣ́дiе до́му его́, и сотворю́ до́мъ тво́й я́ко до́мъ иеровоа́ма сы́на нава́това:
уме́ршаго Ваа́сова во гра́дѣ снѣдя́тъ его́ пси́, и уме́ршаго на по́ли снѣдя́тъ его́ пти́цы небе́сныя.
И про́чая слове́съ Ваа́совыхъ, и вся́ я́же сотвори́, и си́льная его́, не се́ ли, су́ть пи́сана въ кни́зѣ слове́съ дні́й царе́й Изра́илевыхъ?
И у́спе Ваа́са со отцы́ сво­и́ми, и погребе́нъ бы́сть во Ѳе́рсѣ, и воцари́ся Ила́ сы́нъ его́ вмѣ́сто его́.
И руко́ю иу́а сы́на Анані́и проро́ка глаго́ла Госпо́дь на Ваа́су и на до́мъ его́ всю́ зло́бу, ю́же сотвори́ предъ Го́сподемъ, е́же прогнѣ́вати его́ дѣла́ми ру́къ сво­и́хъ, бы́ти ему́ я́коже и до́му иеровоа́млю, и о е́же ему́ пораже́ну бы́ти.
Въ лѣ́то два́десять шесто́е а́сы царя́ Иу́дина, ца́р­ст­вова Ила́ сы́нъ Ваа́синъ надъ Изра́илемъ во Ѳе́рсѣ два́ лѣ́та.
И воз­дви́же [Госпо́дь] на него́ о́троки его́, и замврі́а во­ево́ду полови́ны ко́н­никовъ: и Ила́ бѣ́ во Ѳе́рсѣ упива́яся, и пiя́нъ сы́й въ дому́ а́рсы домостро­и́теля во Ѳе́рсѣ:
и вни́де замврі́й, и порази́ его́, и умертви́ его́, въ лѣ́то два́десять седмо́е а́сы царя́ Иу́дина, и воцари́ся вмѣ́сто его́.
И бы́сть ца́р­ст­ву­ю­щу ему́, внегда́ сѣ́сти ему́ на престо́лѣ его́, и изби́ ве́сь до́мъ Ваа́совъ: не оста́ви ему́ моча́щаго къ стѣнѣ́, и у́жиковъ его́, и дру́га его́.
И изби́ замврі́й ве́сь до́мъ Ваа́совъ по глаго́лу Госпо́дню, его́же глаго́ла на до́мъ Ваа́совъ и ко иу́ю проро́ку,
о всѣ́хъ грѣсѣ́хъ Ваа́совыхъ и илы́ сы́на его́, я́ко сотвори́ согрѣши́ти Изра́илю, е́же разгнѣ́вати Го́спода Бо́га Изра́илева су́етными и́хъ.
Про́чая же слове́съ илы́, я́же сотвори́, не се́ ли, сiя́ пи́сана въ кни́зѣ слове́съ дні́й царе́й Изра́илевыхъ?
Въ лѣ́то два́десять седмо́е а́сы царя́ Иу́дина ца́р­ст­вова замврі́й се́дмь дні́й во Ѳе́рсѣ: и бѣ́ по́лкъ Изра́илевъ на гаваѳо́нъ иноплеме́н­ническiй.
И слы́шаша лю́дiе су́щiи въ полцѣ́, глаго́лющихъ: преврати́ся замврі́й и порази́ царя́. И поста́виша царе́мъ во Изра́или Амврі́а во­ево́ду, и́же надъ во́ями во Изра́или въ де́нь о́нъ въ полцѣ́.
И взы́де Амврі́й и ве́сь Изра́иль съ ни́мъ от­ гаваѳо́на и обсѣ́де Ѳе́рсу.
И бы́сть егда́ уви́дѣ замврі́й, я́ко предвзя́тъ бы́сть гра́дъ его́, и вни́де во вну́трен­нiй до́мъ ца́рскiй, и зажже́ надъ собо́ю до́мъ царе́въ огне́мъ, и у́мре
за грѣхи́ своя́, я́же сотвори́, сотворе́нiя ра́ди лука́ваго предъ Го́сподемъ, е́же ходи́ти путе́мъ иеровоа́ма сы́на нава́това, и во грѣсѣ́хъ его́, я́же сотвори́, я́ко введе́ во грѣ́хъ Изра́иля.
И про́чая слове́съ замврі́иныхъ, и навѣ́ты его́, я́же совѣща́, не се́ ли, сiя́ су́ть пи́сана въ кни́гахъ слове́съ дні́й царе́й Изра́илевыхъ?
Тогда́ раздѣли́шася лю́дiе Изра́илстiи, по́лъ люді́й бы́сть за Ѳамні́емъ сы́номъ Гона́ѳовымъ, я́ко да ца́р­ст­вуетъ о́нъ, и по́лъ люді́й бы́сть со Амврі́емъ.
Лю́дiе же су́щiи по Амврі́и превоз­мого́ша люді́й бы́в­шихъ со Ѳамні́емъ сы́номъ Гона́ѳовымъ И у́мре Ѳамні́й и Иора́мъ бра́тъ его́ во вре́мя о́но, и воцари́ся Амврі́й по Ѳамні́и.
Въ лѣ́то три́десять пе́рвое а́сы царя́ Иу́дина ца́р­ст­вова Амврі́й во Изра́или два­на́­де­сять лѣ́тъ, во Ѳе́рсѣ же ше́сть лѣ́тъ ца́р­ст­вова.
И купи́ Амврі́й го́ру семеро́нъ у семи́ра господи́на горы́ двѣма́ тала́нты сребра́, и созда́ го́ру, и нарече́ и́мя горѣ́, ю́же созда́, во и́мя семи́ра господи́на горы́ о́ныя, гора́ семиро́нъ.
И сотвори́ Амврі́й лука́вое предъ Го́сподемъ, и прелука́внова па́че всѣ́хъ бы́в­шихъ предъ ни́мъ:
и хожда́­ше по всѣ́мъ путе́мъ иеровоа́ма сы́на нава́това и во грѣсѣ́хъ его́, и́миже введе́ во грѣ́хъ Изра́иля, е́же разгнѣ́вати Го́спода Бо́га Изра́илева въ су́етныхъ и́хъ.
И про́чая слове́съ Амврі́евыхъ, и вся́ я́же сотвори́, и вся́ си́ла его́, не се́ ли, сiя́ пи́сана въ кни́зѣ слове́съ дні́й царе́й Изра́илевыхъ?
И у́спе Амврі́й со отцы́ сво­и́ми, и погребе́нъ бы́сть въ самарі́и. И воцари́ся Ахаа́въ сы́нъ его́ вмѣ́сто его́.
Ахаа́въ же сы́нъ Амврі́евъ воцари́ся надъ Изра́илемъ въ лѣ́то три́десять осмо́е а́сы царя́ Иу́дина: ца́р­ст­вова же Ахаа́въ сы́нъ Амврі́евъ надъ Изра́илемъ въ самарі́и два́десять два́ лѣ́та:
и сотвори́ Ахаа́въ лука́вое предъ Го́сподемъ, и прелука́внова па́че всѣ́хъ бы́в­шихъ пре́жде его́:
и не бѣ́ ему́ дово́лно, е́же ходи́ти во грѣсѣ́хъ иеровоа́ма сы́на нава́това, и взя́ жену́ Иезаве́ль дще́рь Иеѳеваа́ла царя́ Сидо́нскаго: и и́де, и нача́ служи́ти Ваа́лу, и поклони́ся ему́,
и поста́ви тре́бище Ваа́лу въ дому́ ме́рзостей его́, его́же созда́ въ самарі́и:
и сотвори́ Ахаа́въ дубра́ву: и при­­ложи́ Ахаа́въ твори́ти прогнѣ́ванiя, е́же разгнѣ́вати Го́спода Бо́га Изра́илева и ду́шу свою́ погуби́ти: злодѣ́й­ст­вова па́че всѣ́хъ царе́й Изра́илевыхъ бы́в­шихъ пре́жде его́.
Во дни́ же его́ созда́ Ахiи́лъ Веѳи́лянинъ иерихо́нъ: на Авиро́нѣ перворо́днѣмъ сво­е́мъ основа́ его́, и на сегу́вѣ юнѣ́йшемъ сво­е́мъ поста́ви две́ри его́, по глаго́лу Госпо́дню, его́же глаго́ла руко́ю Иису́са сы́на нави́на.
Da erging das Wort des HERRN an den Propheten Jehu, den Sohn von Hanani. Er musste König Bascha im Namen des HERRN sagen:
»Obwohl du ein Mann ohne Macht und Einfluss warst, habe ich dich zum König über mein Volk Israel gemacht. Du aber bist dem schlechten Beispiel Jerobeams gefolgt. Du hast mein Volk zum Götzendienst verführt, sodass sie meinen Zorn erregt haben.
Deshalb wird es deiner Familie ebenso ergehen wie der Familie Jerobeams. Ich werde niemand von deinen Nachkommen übrig lassen.
Wer von ihnen in der Stadt umkommt, den fressen die Hunde, und wer auf dem freien Feld stirbt, den fressen die Geier.«
Was es sonst noch über Bascha zu berichten gibt, über seine Taten und seine Erfolge, ist in der amtlichen Chronik der Könige von Israel nachzulesen.
Als er starb, wurde er in Tirza bestattet. Sein Sohn Ela wurde sein Nachfolger.
Der Prophet Jehu, der Sohn von Hanani, hatte Bascha und seiner Familie den Untergang angekündigt, weil er so viel Böses gegen den HERRN getan und ihn mit seinen Götzen beleidigt hatte. Es sollte ihnen ergehen wie der Familie Jerobeams – und das auch deshalb, weil Bascha die Nachkommen Jerobeams ausgerottet hatte.
Im 26. Regierungsjahr von Asa, dem König von Juda, wurde Ela, der Sohn von Bascha, König von Israel. Er regierte zwei Jahre lang in Tirza.
Dann machte Simri, der Befehlshaber über die Hälfte seiner Streitwagen, eine Verschwörung gegen ihn. Als der König in Tirza im Haus des Palastvorstehers Arza zechte und schon betrunken war,
drang Simri in das Haus ein und erschlug ihn.

Nun wurde Simri König von Israel, im 27. Regierungsjahr des Königs Asa von Juda.

Nachdem Simri den Königsthron bestiegen hatte, rottete er alle männlichen Nachkommen von Bascha aus. Er tötete auch alle, die der Königsfamilie nahe standen. So traf ein, was der HERR einst Bascha durch den Propheten Jehu angekündigt hatte.
Es war die Strafe dafür, dass Bascha und sein Sohn Ela die Leute im Reich Israel zur Sünde verführt und den HERRN, den Gott Israels, mit ihren nichtigen Götzen beleidigt hatten.
Was es sonst noch über Ela und seine Taten zu berichten gibt, ist in der amtlichen Chronik der Könige von Israel nachzulesen.
Im 27. Regierungsjahr von Asa, dem König von Juda, wurde Simri für sieben Tage König von Israel in der Hauptstadt Tirza.

Das Heer Israels belagerte damals wieder die Philisterfestung Gibbeton.

Als im Heerlager bekannt wurde, dass Simri eine Verschwörung gemacht und König Ela erschlagen hatte, erhoben die Männer von Israel sofort ihren Heerführer Omri zum König von Israel.
Omri zog mit dem ganzen Heer von Gibbeton vor die Hauptstadt Tirza. Als die Stadt nach kurzer Belagerung eingenommen wurde, schloss sich Simri in den inneren Turm des Königspalastes ein, ließ den Palast anzünden und fand in den Flammen den Tod.
Dies war die Strafe dafür, dass er getan hatte, was dem HERRN missfällt. Denn er war dem schlechten Beispiel Jerobeams gefolgt, der die Leute im Reich Israel zum Götzendienst verführt hatte.
Was es sonst noch über Simris Verschwörung und sein Königtum zu berichten gibt, ist in der amtlichen Chronik der Könige von Israel nachzulesen.
Das Volk war jedoch gespalten: Nur der eine Teil hielt zu Omri, der andere Teil machte Tibni, den Sohn Ginats, zum König.
Doch die Anhänger von Omri waren stärker als die Anhänger von Tibni. Als Tibni starb, wurde Omri König über das ganze Volk.
Im 31. Regierungsjahr von Asa, dem König von Juda, wurde Omri König von Israel. Er regierte zwölf Jahre lang, davon die ersten sechs in der Stadt Tirza.
Dann kaufte er den Berg von Samaria um zwei Zentner Silber und baute darauf seine neue Hauptstadt. Nach dem früheren Besitzer des Berges, einem Mann namens Schemer, nannte er die Stadt Samaria.
Omri tat, was dem HERRN missfällt. Er trieb es schlimmer als alle seine Vorgänger.
Er folgte in allem dem schlechten Beispiel Jerobeams, der die Leute im Reich Israel dazu verführt hatte, den HERRN, ihren Gott, mit ihren nichtigen Götzen zu beleidigen.
Was es sonst noch über Omri zu berichten gibt, über seine Taten und seine Erfolge, ist in der amtlichen Chronik der Könige von Israel nachzulesen.
Als er starb, wurde er in Samaria bestattet. Sein Sohn Ahab wurde sein Nachfolger.
Im 38. Regierungsjahr von Asa, dem König von Juda, wurde Ahab, der Sohn von Omri, König von Israel. Er regierte 22 Jahre lang in Samaria.
Noch mehr als seine Vorgänger tat er, was dem HERRN missfällt.
Es war noch das wenigste, dass er an dem Götzendienst Jerobeams festhielt. Was viel schlimmer war: Er heiratete Isebel, eine Tochter Etbaals, des Königs der Phönizier, und er ging so weit, dass er dem Gott Baal Opfer darbrachte und sich vor ihm niederwarf.
Er baute ihm in Samaria einen Tempel und errichtete dort einen Altar für ihn.
Außerdem ließ er ein Bild der Göttin Aschera aufstellen. Mit diesen und ähnlichen Taten beleidigte er den HERRN, den Gott Israels, mehr als alle Könige, die vor ihm im Reich Israel regiert hatten.
Während seiner Regierungszeit baute Hiël aus Bet-El die Stadt Jericho wieder auf. Als er die Fundamente legte, kostete ihn das seinen erstgeborenen Sohn Abiram, und als er die Tore einsetzte, kostete es ihn seinen jüngsten Sohn Segub. So erfüllte sich die Drohung, die einst Josua im Auftrag des HERRN ausgesprochen hatte.
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible