Скрыть
2:1
2:6
2:9
2:13
2:14
2:16
2:18
2:19
2:20
2:21
2:23
2:25
2:29
2:30
2:35o
2:35n
2:35m
2:35l
2:35k
2:35i
2:35e
2:35d
2:35g
2:35f
2:35c
2:35b
2:35h
2:35a
2:36
2:38
2:40
2:41
2:42
2:43
2:46
Церковнославянский (рус)
И при­­бли́жишася дави́ду дні́е умре́ти ему́, и заповѣ́да Соломо́ну сы́ну сво­ему́, глаго́ля:
а́зъ от­хожду́ въ пу́ть всея́ земли́: ты́ же крѣпи́ся, и бу́ди му́жъ соверше́нъ,
и сохрани́ завѣ́тъ Го́спода Бо́га тво­его́, е́же ходи́ти во всѣ́хъ путе́хъ его́, храни́ти за́повѣди его́ и оправда́нiя его́, и судьбы́ его́ и свидѣ́нiя его́, пи́сан­ная въ зако́нѣ Моисе́овѣ: да разумѣ́еши я́же сотвори́ши по всѣ́мъ, ели́ка заповѣ́дахъ тебѣ́:
да утверди́тъ Госпо́дь сло́во свое́, е́же рече́ о мнѣ́, глаго́ля: а́ще сохраня́тъ сы́нове тво­и́ пути́ своя́, е́же ходи́ти предо мно́ю во и́стинѣ всѣ́мъ се́рдцемъ сво­и́мъ и все́ю душе́ю сво­е́ю, глаго́ля: не искорени́т­ся тебѣ́ му́жъ съ престо́ла Изра́илева:
и ты́ вѣ́си, ели́ка сотвори́ мнѣ́ Иоа́въ сы́нъ сару́инъ, ели́ка сотвори́ двѣма́ во­ево́дама си́лъ Изра́илевыхъ, Авени́ру сы́ну ни́рову и Амесса́ю сы́ну Иеѳе́рову, и уби́ и́хъ, и излiя́ кро́ви бра́ни въ ми́рѣ, и даде́ кро́вь непови́н­ныхъ на по́ясѣ сво­е́мъ, и́же на чре́слѣхъ его́, и на сапозѣ́ сво­е́мъ су́щемъ на нозѣ́ его́:
и сотвори́ши по му́дрости тво­е́й, и не сведе́ши ста́рости его́ съ ми́ромъ во а́дъ:
сыно́мъ же верзеллі́и Галаади́тина сотвори́ши ми́лость, и да бу́дутъ съ яду́щими трапе́зу твою́: я́ко та́ко при­­бли́жишася мнѣ́, внегда́ бѣжа́ти мнѣ́ от­ лица́ Авессало́ма бра́та тво­его́:
и се́, съ тобо́ю Семе́й сы́нъ Гира́нь сы́нъ Иемені́инъ от­ ваури́ма, и то́й прокля́ мя прокля́тiемъ го́рькимъ, въ де́нь въ о́ньже исхожда́хъ въ полки́: и то́й сни́де на срѣ́тенiе ми́ на Иорда́нъ, и кля́хся ему́ о Го́сподѣ, глаго́ля: не убiю́ тя ору́жiемъ:
и да не обезвини́ши его́, я́ко му́жъ му́дръ еси́ ты́, и увѣ́си что́ сотвори́ши ему́, и сведе́ши ста́рость его́ съ кро́вiю во а́дъ.
И у́спе дави́дъ со отцы́ сво­и́ми, и погребе́нъ бы́сть во гра́дѣ дави́довѣ.
И бы́сть дні́й, въ ня́же ца́р­ст­вова дави́дъ во Изра́или, четы́редесять лѣ́тъ: въ Хевро́нѣ ца́р­ст­вова се́дмь лѣ́тъ, во Иерусали́мѣ же три́десять три́ лѣ́та.
И Соломо́нъ сѣ́де на престо́лѣ дави́да отца́ сво­его́ сы́нъ два­на́­де­ся­ти лѣ́тъ, и угото́вася ца́р­ст­вiе его́ зѣло́.
И вни́де Адо́нiа сы́нъ Агги́ѳинъ къ вирсаві́и ма́тери Соломо́ни, и поклони́ся е́й. Она́ же рече́: ми́ръ ли вхо́дъ тво́й? И рече́: ми́ръ.
И рече́: сло́во мнѣ́ къ тебѣ́. И рече́ ему́: глаго́ли.
И рече́ е́й: ты́ вѣ́си, я́ко мнѣ́ бѣ́ ца́р­ст­во, и на мя́ ве́сь Изра́иль положи́ лице́ свое́, е́же ца́р­ст­вовати, и обрати́ся ца́р­ст­во, и бы́сть бра́ту мо­ему́, я́ко от­ Го́спода бы́сть ему́:
и ны́нѣ проше́нiя еди́наго а́зъ прошу́ от­ тебе́, не от­врати́ лица́ сво­его́. И рече́ ему́ вирсаві́а: глаго́ли.
И рече́ къ не́й: рцы́ къ Соломо́ну царю́, я́ко не и́мать от­врати́ти лица́ сво­его́ от­ тебе́, и дабы́ ми́ да́лъ Ависа́гу сумантяны́ню въ жену́.
И рече́ вирсаві́а: до́брѣ, а́зъ и́мамъ глаго́лати о тебѣ́ къ царю́.
И вни́де вирсаві́а предъ царя́ Соломо́на глаго́лати ему́ о Адо́нiи. И воста́ ца́рь на срѣ́тенiе е́й, и поклони́ся е́й, и сѣ́де на престо́лѣ сво­е́мъ: и поста́виша престо́лъ другі́й ма́тери царе́вѣ, и сѣ́де одесну́ю его́,
и рече́ ему́: проше́нiя ма́ла еди́наго а́зъ прошу́ у тебе́, не от­врати́ лица́ мо­его́. И рече́ къ не́й ца́рь: проси́, ма́ти моя́, я́ко не от­вращу́ся от­ тебе́.
И рече́: да́ждь Ависа́гу сумантяны́ню Адо́нiи бра́ту тво­ему́ въ жену́.
И от­вѣща́ ца́рь Соломо́нъ и рече́ ма́тери сво­е́й: вску́ю ты́ про́сиши Ависа́ги сумантяны́ни Адо́нiи? еще́ проси́ ему́ и ца́р­ст­ва, я́ко то́й бра́тъ мо́й бо́лшiй мене́, и ему́ Авiа́ѳаръ иере́й, и ему́ Иоа́въ сы́нъ сару́инъ во­ево́да дру́гъ.
И кля́т­ся ца́рь Соломо́нъ Го́сподемъ, глаго́ля: сiя́ да сотвори́тъ мнѣ́ Бо́гъ и сiя́ да при­­ложи́тъ, я́ко на ду́шу свою́ глаго́ла Адо́нiа сло́во сiе́:
и ны́нѣ жи́въ Госпо́дь, и́же угото́ва мя́, и посади́ мя на престо́лѣ отца́ мо­его́ дави́да, и то́й сотвори́ ми до́мъ, я́коже глаго́ла Госпо́дь, я́ко дне́сь у́мретъ Адо́нiа.
И посла́ ца́рь Соломо́нъ руко́ю ване́а сы́на Иода́ева, и уби́ его́, и у́мре Адо́нiа въ то́й де́нь.
И Авiа́ѳару иере́ю рече́ ца́рь: тецы́ ты́ во Анаѳо́ѳъ на село́ твое́, я́ко му́жъ сме́рти еси́ ты́ въ дне́шнiй де́нь, но не умерщвлю́ тебе́, я́ко носи́лъ еси́ киво́тъ завѣ́та Госпо́дня предъ отце́мъ мо­и́мъ [дави́домъ], и я́ко озло́бленъ бы́лъ еси́ во всѣ́хъ, и́миже озло́бленъ бѣ́ оте́цъ мо́й.
И изгна́ Соломо́нъ Авiа́ѳара, е́же не бы́ти ему́ иере́емъ Госпо́днимъ, я́коже сбы́тися словеси́ Госпо́дню, е́же глаго́ла на до́мъ илі́евъ въ Сило́мѣ.
И слу́хъ до́йде до Иоа́ва сы́на сару́ина, я́ко Иоа́въ послѣ́дова Адо́нiи, и въ слѣ́дъ Соломо́нь не уклони́ся. И бѣжа́ Иоа́въ въ ски́нiю Госпо́дню, и я́т­ся рого́въ олтаре́выхъ.
И воз­вѣсти́ша Соломо́ну, глаго́люще: я́ко бѣжа́ Иоа́въ въ ски́нiю Госпо́дню, и се́, держи́т­ся рого́въ олтаре́выхъ. И посла́ ца́рь Соломо́нъ ко Иоа́ву, глаго́ля: что́ ти бы́сть, я́ко убѣжа́лъ еси́ во олта́рь? И рече́ Иоа́въ: я́ко убоя́хся от­ лица́ тво­его́, и бѣжа́хъ ко Го́споду. И посла́ Соломо́нъ ване́а сы́на Иода́ева, глаго́ля: иди́, и убі́й его́, и погреби́ его́.
И прiи́де ване́а сы́нъ Иода́евъ ко Иоа́ву въ ски́нiю Госпо́дню, и рече́ ему́: сiя́ глаго́летъ ца́рь: изы́ди. И рече́ Иоа́въ: не изы́ду, но да здѣ́ умру́. И воз­врати́ся ване́а сы́нъ Иода́евъ и рече́ царю́, глаго́ля: сiя́ глаго́ла Иоа́въ и сiя́ от­вѣща́ мнѣ́.
И рече́ ему́ ца́рь: иди́ и сотвори́ ему́, я́коже рече́, и убі́й его́, и погреби́ его́, и от­ими́ дне́сь кро́вь, ю́же ту́не пролiя́ Иоа́въ, от­ мене́ и от­ до́му отца́ мо­его́:
и воз­врати́ Госпо́дь кро́вь непра́вды его́ на главу́ его́, я́коже нападе́ на два́ му́жа пра́ведна и бла́га па́че его́, и уби́ и́хъ ору́жiемъ: и оте́цъ мо́й дави́дъ не разумѣ́ кро́ве и́хъ, Авени́ра сы́на ни́рова, во­ево́ду Изра́илева, и Амесса́я сы́на Иеѳе́рова, во­ево́ду Иу́дина:
и воз­врати́ся кро́вь и́хъ на главу́ его́ и на главу́ сѣ́мене его́ во вѣ́ки: дави́ду же и сѣ́мени его́, и до́му его́, и престо́лу его́ ми́ръ да бу́детъ до вѣ́ка от­ Го́спода.
И взы́де ване́а сы́нъ Иода́евъ и нападе́ на него́, и уби́ его́, и погребе́ его́ въ дому́ его́ въ пусты́ни.
И поста́ви ца́рь Соломо́нъ ване́а сы́на Иода́ева вмѣ́сто его́ надъ во́ин­ствомъ: ца́р­ст­во же управля́шеся во Иерусали́мѣ. И садо́ка иере́а даде́ Соломо́нъ ца́рь во иере́а пе́рваго вмѣ́сто Авiа́ѳара.
и ны́нѣ да не обезвини́ши его́, я́ко му́жъ смы́сленъ еси́ ты́, и разумѣ́еши я́же сотвори́ши ему́, и сведе́ши ста́рость его́ съ кро́вiю во а́дъ.
и то́й сни́де въ срѣ́тенiе ми́ на Иорда́нъ, и кля́хся ему́ Го́сподемъ, глаго́ля, я́ко не умерщвлю́ его́ ору́жiемъ:
се́й кля́ше мя́ кля́твою укори́знен­ною, въ де́нь въ о́ньже идо́хъ въ полки́:
И еще́ жи́въ сы́й дави́дъ, заповѣ́да Соломо́ну глаго́ля:
се́, съ тобо́ю Семе́й сы́нъ Гира́нь, сы́нъ сѣ́мене Иемені́ина, от­ Хевро́на:
оба́че по созда́нiи до́му Госпо́дня и стѣны́ Иерусали́мскiя о́крестъ, по си́хъ созда́ гра́ды сiя́.
И созда́ Ассу́ръ, и Магдо́нъ и газе́ръ, и веѳоро́нъ вы́шнiй и Валала́ѳъ:
И сотвори́ Соломо́нъ мо́ре, и подкрѣпле́нiя, и ба́ни вели́кiя, и столпы́, и исто́чникъ дво́рный, и мо́ре мѣ́дяно­е:
И бя́ше у Соломо́на се́дмьдесятъ ты́сящъ [муже́й] нося́щихъ бремена́, и о́смьдесятъ ты́сящъ каменосѣ́чцевъ въ горѣ́.
И Соломо́нъ воз­ноша́­ше три́жды въ лѣ́то всесожже́нiя и ми́рная на олта́рь, его́же созда́ Го́сподеви, и кадя́ше предъ Го́сподемъ, и соверши́ до́мъ.
и созда́ краегра́дiе, и забра́ла надъ ни́мъ, и разсѣче́ гра́дъ дави́довъ. Та́ко дщи́ фарао́ня пре́йде от­ гра́да дави́дова въ до́мъ сво́й, его́же созда́ е́й: тогда́ созда́ краегра́дiе.
И поя́тъ дще́рь фарао́ню, и введе́ ю́ во гра́дъ дави́довъ, до́ндеже сконча́ себѣ́ зда́ти до́мъ сво́й, и до́мъ Госпо́день въ пе́рвыхъ, и стѣ́ну Иерусали́ма о́крестъ: въ се́дмь лѣ́тъ сотвори́ и сконча́.
и испо́лнися ра́зума Соломо́нъ па́че ра́зума всѣ́хъ дре́внихъ сыно́въ и па́че всѣ́хъ му́дрыхъ Еги́петскихъ.
И сі́и старѣ́йшины при­­ста́влени надъ дѣла́ми Соломо́ними, три́ ты́сящы и ше́сть со́тъ при­­ста́вникъ за людьми́ дѣ́ла­ю­щими дѣ́ло.
И даде́ Госпо́дь смы́слъ Соломо́ну и прему́дрость мно́гу зѣло́, и широту́ се́рдца, я́коже песо́къ и́же при­­ мо́ри:
И посла́въ ца́рь Соломо́нъ, при­­зва́ Семе́а и рече́ ему́: сози́жди себѣ́ до́мъ во Иерусали́мѣ и сѣди́ та́мо, и не исходи́ от­ту́ду ника́може:
и бу́детъ въ де́нь исхо́да тво­его́, и пре́йдеши пото́къ ке́дрскiй, разумѣ́я разумѣ́й, я́ко сме́ртiю у́мреши: кро́вь твоя́ бу́детъ на главѣ́ тво­е́й. И закля́тъ его́ ца́рь въ де́нь то́й.
И рече́ Семе́й къ царю́: бла́гъ глаго́лъ, его́же глаго́лалъ еси́, го́споди мо́й царю́: та́ко сотвори́тъ ра́бъ тво́й. И сѣ́де Семе́й во Иерусали́мѣ три́ лѣ́та.
И бы́сть по трiе́хъ лѣ́тѣхъ, и бѣжа́ста два́ раба́ Семе́ина ко агху́су сы́ну мааха́ину, царю́ ге́ѳску. И воз­вѣсти́ша Семе́ю, глаго́люще: се́, раби́ тво­и́ во ге́ѳѣ.
И воста́ Семе́й, и осѣдла́ осля́ свое́, и и́де во ге́ѳъ ко агху́су взыска́ти рабы́ своя́: и по́йде Семе́й, и при­­веде́ рабы́ своя́ от­ ге́ѳа.
И воз­вѣсти́ша Соломо́ну, глаго́люще: я́ко Семе́й ходи́ изъ Иерусали́ма въ ге́ѳъ и воз­врати́ рабы́ своя́.
И посла́ ца́рь и при­­зва́ Семе́а и рече́ къ нему́: не закля́хъ ли тя́ Го́сподемъ, и засвидѣ́тел­ст­вовахъ тебѣ́, глаго́ля: въ о́ньже а́ще де́нь изы́деши изъ Иерусали́ма и по́йдеши на де́сно или́ на шу́ее, разумѣ́я разумѣ́й, я́ко сме́ртiю у́мреши? и ре́клъ ми́ еси́: бла́гъ глаго́лъ, его́же слы́шахъ:
и что́ я́ко не сохрани́лъ еси́ кля́твы Госпо́дни и за́повѣди, ю́же заповѣ́дахъ на тя́?
И рече́ ца́рь къ Семе́ю: ты́ вѣ́си всю́ зло́бу твою́, ю́же вѣ́сть се́рдце твое́, я́же сотвори́лъ еси́ дави́ду отцу́ мо­ему́: и воз­врати́ Госпо́дь зло́бу твою́ на главу́ твою́:
и ца́рь Соломо́нъ благослове́нъ, и престо́лъ дави́довъ бу́детъ гото́въ предъ Го́сподемъ во вѣ́ки.
И заповѣ́да ца́рь Соломо́нъ ване́ю сы́ну Иода́еву: и изы́де, и уби́ его́, и у́мре [семе́й].
Латинский (Nova Vulgata)
Appropinquaverant autem dies David ut moreretur, praecepit que Salomoni filio suo dicens:
«Ego ingredior viam universae terrae; confortare et esto vir
et observa decreta Domini Dei tui, ut ambules in viis eius et custodias statuta eius et praecepta eius et iudicia et testimonia, sicut scriptum est in lege Moysi, ut prospere agas in universis, quae facis et quocumque te verteris;
ut confirmet Dominus sermonem suum, quem locutus est de me dicens: "Si custodierint filii tui viam suam et ambulaverint coram me in veritate, in omni corde suo et in omni anima sua, non auferetur tibi vir de solio Israel".
Tu quoque nosti, quae fecerit mihi Ioab filius Sarviae, quae fecerit duobus principibus exercitus Israel, Abner filio Ner et Amasae filio Iether, quos occidit; et effudit sanguinem belli in pace et posuit cruorem proelii in balteo suo, qui erat circa lumbos eius, et in calceamento suo, quod erat in pedibus eius.
Facies ergo iuxta sapientiam tuam et non deduces canitiem eius pacifice ad inferos.
Sed filiis Berzellai Galaaditis reddes gratiam, eruntque comedentes in mensa tua; occurrerunt enim mihi, quando fugiebam a facie Absalom fratris tui.
Habes quoque apud te Semei filium Gera de Beniamin de Bahurim, qui maledixit mihi maledictione pessima, quando ibam ad Mahanaim; sed quia descendit mihi in occursum ad Iordanem, et iuravi ei per Dominum dicens: Non te interficiam gladio.
Tu noli pati esse eum innoxium; vir autem sapiens es et scies, quae facias ei deducesque canos eius cum sanguine ad infernum».
Dormivit igitur David cum patribus suis et sepultus est in civitate David.
Dies autem, quibus regnavit David super Israel, quadraginta anni sunt: in Hebron regnavit septem annis, in Ierusalem triginta tribus.
Salomon autem sedit super thronum David patris sui, et firmatum est regnum eius nimis.
Et ingressus est Adonias filius Haggith ad Bethsabee matrem Salomonis, quae dixit ei: «Pacificusne ingressus tuus?». Qui respondit: «Pacificus».
Addiditque: «Sermo mihi est ad te». Cui ait: «Loquere». Et ille:
«Tu, inquit, nosti quia meum erat regnum, et me proposuerat omnis Israel sibi in regem, sed translatum est regnum et factum est fratris mei; a Domino enim constitutum est ei.
Nunc ergo petitionem unam deprecor a te; ne confundas faciem meam». Quae dixit ad eum: «Loquere».
Et ille ait: «Precor, ut dicas Salomoni regi — neque enim negare tibi quidquam potest — ut det mihi Abisag Sunamitin uxorem».
Et ait Bethsabee: «Bene, ego loquar pro te regi».
Venit ergo Bethsabee ad regem Salomonem, ut loqueretur ei pro Adonia. Et surrexit rex in occursum eius adoravitque eam et sedit super thronum suum; positus quoque est thronus matri regis, quae sedit ad dexteram eius.
Dixitque ei: «Petitionem unam parvulam ego deprecor a te; ne confundas faciem meam". Dixit ei rex: «Pete, mater mi, neque enim fas est, ut avertam faciem tuam».
Quae ait: «Detur Abisag Sunamitis Adoniae fratri tuo uxor».
Responditque rex Salomon et dixit matri suae: «Quare postulas Abisag Sunamitin Adoniae? Postula ei et regnum! Ipse est enim frater meus maior me et habet Abiathar sacerdotem et Ioab filium Sarviae».
Iuravit itaque rex Salomon per Dominum dicens: «Haec faciat mihi Deus et haec addat, certe contra animam suam locutus est Adonias verbum hoc.
Et nunc, vivit Dominus, qui firmavit me et collocavit me super solium David patris mei et qui fecit mihi domum, sicut locutus est, certe hodie occidetur Adonias».
Misitque rex Salomon per manum Banaiae filii Ioiadae, qui interfecit eum, et mortuus est.
Abiathar quoque sacerdoti dixit rex: «Vade in Anathoth ad agrum tuum; es quidem vir mortis, sed hodie te non interficiam, quia portasti arcam Domini Dei coram David patre meo et sustinuisti laborem in omnibus, in quibus laboravit pater meus».
Eiecit ergo Salomon Abiathar, ut non esset sacerdos Domini, ut impleretur sermo Domini, quem locutus est super domum Heli in Silo.
Venit autem nuntius ad Ioab. Ioab autem declinaverat post Adoniam, cum post Absalom non declinasset; fugit ergo Ioab in tabernaculum Domini et apprehendit cornua altaris.
Nuntiatumque est regi Salomoni, quod fugisset Ioab in tabernaculum Domini et esset iuxta altare; misitque Salomon Banaiam filium Ioiadae dicens: «Vade, interfice eum!».
Venit Banaias ad tabernaculum Domini et dixit ei: «Haec dicit rex: Egredere!". Qui ait: «Non egrediar, sed hic moriar». Renuntiavit Banaias regi sermonem dicens: «Haec locutus est Ioab et haec respondit mihi».
Dixitque ei rex: «Fac, sicut locutus est, et interfice eum et sepeli; et amovebis sanguinem innocentem, qui effusus est a Ioab, a me et a domo patris mei.
Et reddet Dominus sanguinem eius super caput eius, quia interfecit duos viros iustos melioresque se et occidit eos gladio, patre meo David ignorante: Abner filium Ner principem militiae Israel et Amasam filium Iether principem exercitus Iudae.
Et revertetur sanguis illorum in caput Ioab et in caput seminis eius in sempiternum; David autem et semini eius et domui et throno illius sit pax usque in aeternum a Domino».
Ascendit itaque Banaias filius Ioiadae et aggressus eum interfecit; sepultusque est in domo sua in deserto.
Et constituit rex Banaiam filium Ioiadae pro eo super exercitum et Sadoc sacerdotem posuit pro Abiathar.
Misit quoque rex et vocavit Semei dixitque ei: «Aedifica tibi domum in Ierusalem et habita ibi et non egredieris inde huc atque illuc;
quacumque autem die egressus fueris et transieris torrentem Cedron, scito te interficiendum; sanguis tuus erit super caput tuum».
Dixitque Semei regi: «Bonus sermo; sicut locutus est dominus meus rex, sic faciet servus tuus». Habitavit itaque Semei in Ierusalem diebus multis.
Factum est autem post annos tres, ut fugerent duo servi Semei ad Achis filium Maacha regem Geth; nuntiatumque est Semei quod servi eius essent in Geth.
Et surrexit Semei et stravit asinum suum ivitque in Geth ad Achis ad requirendos servos suos et adduxit eos de Geth.
Nuntiatum est autem Salomoni quod isset Semei in Geth de Ierusalem et redisset.
Et mittens vocavit eum dixitque illi: «Nonne testificatus sum tibi per Dominum et praedixi tibi: Quacumque die egressus ieris huc et illuc, scito te esse moriturum? Et respondisti mihi "Bonus sermo; audivi".
Quare ergo non custodisti iusiurandum Domini et praeceptum, quod praeceperam tibi?».
Dixitque rex ad Semei: «Tu nosti omne malum, cuius tibi conscium est cor tuum, quod fecisti David patri meo; reddit Dominus malitiam tuam in caput tuum.
Et rex Salomon benedictus, et thronus David erit stabilis coram Domino usque in sempiternum».
Iussit itaque rex Banaiae filio Ioiadae, qui egressus percussit eum, et mortuus est. Confirmatum est igitur regnum in manu Salomonis.
Синодальный
1 Завещание Давида Соломону и осуждение Иоава и Семея; 10 смерть Давида и его погребение; 13 Адония убеждает Вирсавию заступиться за него пред Соломоном, но теряет за это свою жизнь; 26 Соломон отсылает от себя Авиафара и повелевает поразить Иоава даже у жертвенника Господня; 36 Семею воспрещено выходить из Иерусалима; его непослушание стоит ему жизни.
Приблизилось время умереть Давиду, и завещал он сыну своему Соломону, говоря:
вот, я отхожу в путь всей земли, ты же будь тверд и будь мужествен
и храни завет Господа Бога твоего, ходя путями Его и соблюдая уставы Его и заповеди Его, и определения Его и постановления Его, как написано в законе Моисеевом, чтобы быть тебе благоразумным во всем, что ни будешь делать, и везде, куда ни обратишься;
чтобы Господь исполнил слово Свое, которое Он сказал обо мне, говоря: «если сыны твои будут наблюдать за путями своими, чтобы ходить предо Мною в истине от всего сердца своего и от всей души своей, то не прекратится муж от тебя на престоле Израилевом».
Еще: ты знаешь, что сделал мне Иоав, сын Саруин, как поступил он с двумя вождями войска Израильского, с Авениром, сыном Нировым, и Амессаем, сыном Иеферовым, как он умертвил их и пролил кровь бранную во время мира, обагрив кровью бранною пояс на чреслах своих и обувь на ногах своих:
поступи по мудрости твоей, чтобы не отпустить седины его мирно в преисподнюю.
А сынам Верзеллия Галаадитянина окажи милость, чтоб они были между питающимися твоим столом, ибо они пришли ко мне, когда я бежал от Авессалома, брата твоего.
Вот еще у тебя Семей, сын Геры Вениамитянина из Бахурима; он злословил меня тяжким злословием, когда я шел в Маханаим; но он вышел навстречу мне у Иордана, и я поклялся ему Господом, говоря: «я не умерщвлю тебя мечом».
Ты же не оставь его безнаказанным; ибо ты человек мудрый и знаешь, что тебе сделать с ним, чтобы низвести седину его в крови в преисподнюю.
И почил Давид с отцами своими и погребен был в городе Давидовом.
Времени царствования Давида над Израилем было сорок лет: в Хевроне царствовал он семь лет и тридцать три года царствовал в Иерусалиме.
И сел Соломон на престоле Давида, отца своего, и царствование его было очень твердо.
И пришел Адония, сын Аггифы, к Вирсавии, матери Соломона, [и поклонился ей]. Она сказала: с миром ли приход твой? И сказал он: с миром.
И сказал он: у меня есть слово к тебе. Она сказала: говори.
И сказал он: ты знаешь, что царство принадлежало мне, и весь Израиль обращал на меня взоры свои, как на будущего царя; но царство отошло от меня и досталось брату моему, ибо от Господа это было ему;
теперь я прошу тебя об одном, не откажи мне. Она сказала ему: говори.
И сказал он: прошу тебя, поговори царю Соломону, ибо он не откажет тебе, чтоб он дал мне Ависагу Сунамитянку в жену.
И сказала Вирсавия: хорошо, я поговорю о тебе царю.
И вошла Вирсавия к царю Соломону говорить ему об Адонии. Царь встал перед нею, и поклонился ей, и сел на престоле своем. Поставили престол и для матери царя, и она села по правую руку его
и сказала: я имею к тебе одну небольшую просьбу, не откажи мне. И сказал ей царь: проси, мать моя; я не откажу тебе.
И сказала она: дай Ависагу Сунамитянку Адонии, брату твоему, в жену.
И отвечал царь Соломон и сказал матери своей: а зачем ты просишь Ависагу Сунамитянку для Адонии? проси ему также и царства; ибо он мой старший брат, и ему священник Авиафар и Иоав, сын Саруин, [военачальник, друг].
И поклялся царь Соломон Господом, говоря: то и то пусть сделает со мною Бог и еще больше сделает, если не на свою душу сказал Адония такое слово;
ныне же, – жив Господь, укрепивший меня и посадивший меня на престоле Давида, отца моего, и устроивший мне дом, как говорил Он, – ныне же Адония должен умереть.
И послал царь Соломон Ванею, сына Иодаева, который поразил его, и он умер.
А священнику Авиафару царь сказал: ступай в Анафоф на твое поле; ты достоин смерти, но в настоящее время я не умерщвлю тебя, ибо ты носил ковчег Владыки Господа пред Давидом, отцом моим, и терпел все, что терпел отец мой.
И удалил Соломон Авиафара от священства Господня, и исполнилось слово Господа, которое сказал Он о доме Илия в Силоме.
Слух об этом дошел до Иоава, – так как Иоав склонялся на сторону Адонии, а на сторону Соломона не склонялся, – и убежал Иоав в скинию Господню и ухватился за роги жертвенника.
И донесли царю Соломону, что Иоав убежал в скинию Господню и что он у жертвенника. И послал Соломон Ванею, сына Иодаева, говоря: пойди, умертви его [и похорони его].
И пришел Ванея в скинию Господню и сказал ему: так сказал царь: выходи. И сказал тот: нет, я хочу умереть здесь. Ванея передал это царю, говоря: так сказал Иоав, и так отвечал мне.
Царь сказал ему: сделай, как он сказал, и умертви его и похорони его, и сними невинную кровь, пролитую Иоавом, с меня и с дома отца моего;
да обратит Господь кровь его на голову его за то, что он убил двух мужей невинных и лучших его: поразил мечом, без ведома отца моего Давида, Авенира, сына Нирова, военачальника Израильского, и Амессая, сына Иеферова, военачальника Иудейского;
да обратится кровь их на голову Иоава и на голову потомства его на веки, а Давиду и потомству его, и дому его и престолу его да будет мир на веки от Господа!
И пошел Ванея, сын Иодаев, и поразил Иоава, и умертвил его, и он был похоронен в доме своем в пустыне.
И поставил царь Соломон Ванею, сына Иодаева, вместо его над войском; [управление же царством было в Иерусалиме,] а Садока священника поставил царь [первосвященником] вместо Авиафара.
[И дал Господь Соломону разум и мудрость весьма великую и обширный ум, как песок при море. И Соломон имел разум выше разума всех сынов востока и всех мудрых Египтян. И взял за себя дочь фараона и ввел ее в город Давидов, доколе не построил дома своего и, во-первых, дома Господня и стены вокруг Иерусалима; в семь лет окончил он строение. И было у Соломона семьдесят тысяч человек, носящих тяжести, и восемьдесят тысяч каменосеков в горах. И сделал Соломон море и подпоры, и большие бани и столбы, и источник на дворе и медное море, и построил замок и укрепления его, и разделил город Давидов. Тогда дочь фараона перешла из города Давидова в дом свой, который он построил ей; тогда построил Соломон стену вокруг города. И приносил Соломон три раза в год всесожжения и мирные жертвы на жертвеннике, который он устроил Господу, и курение совершал на нем пред Господом, и окончил строение дома. Главных приставников над работами Соломоновыми было три тысячи шестьсот, которые управляли народом, производившим работы. И построил он Ассур, и Магдон, и Газер, и Вефорон вышний и Валалаф; но эти города он построил после построения дома Господня и стены вокруг Иерусалима. И еще при жизни Давид завещал Соломону, говоря: вот у тебя Семей, сын Геры, сына Иеминиина из Бахурима; он злословил меня тяжким злословием, как я шел в Маханаим; но он вышел навстречу мне у Иордана, и я поклялся ему Господом, говоря: "я не умерщвлю тебя мечом". Ты же не оставь его безнаказанным, ибо ты человек мудрый и знаешь, что тебе сделать с ним, чтобы низвести седину его в крови в преисподнюю.]
И послав царь призвал Семея и сказал ему: построй себе дом в Иерусалиме и живи здесь, и никуда не выходи отсюда;
и знай, что в тот день, в который ты выйдешь и перейдешь поток Кедрон, непременно умрешь; кровь твоя будет на голове твоей.
И сказал Семей царю: хорошо; как приказал господин мой царь, так сделает раб твой. И жил Семей в Иерусалиме долгое время.
Но через три года случилось, что у Семея двое рабов убежали к Анхусу, сыну Маахи, царю Гефскому. И сказали Семею, говоря: вот, рабы твои в Гефе.
И встал Семей, и оседлал осла своего, и отправился в Геф к Анхусу искать рабов своих. И возвратился Семей и привел рабов своих из Гефа.
И донесли Соломону, что Семей ходил из Иерусалима в Геф и возвратился.
И послав призвал царь Семея и сказал ему: не клялся ли я тебе Господом и не объявлял ли тебе, говоря: «знай, что в тот день, в который ты выйдешь и пойдешь куда-нибудь, непременно умрешь»? и ты сказал мне: «хорошо»;
зачем же ты не соблюл приказания, которое я дал тебе пред Господом с клятвою?
И сказал царь Семею: ты знаешь и знает сердце твое все зло, какое ты сделал отцу моему Давиду; да обратит же Господь злобу твою на голову твою!
а царь Соломон да будет благословен, и престол Давида да будет непоколебим пред Господом во веки!
и повелел царь Ванее, сыну Иодаеву, и он пошел и поразил Семея, и тот умер.
მოახლოვდა დავითის სიკვდილის ჟამი და ეს უანდერძა მან თავის შვილს, სოლომონს:
მივდივარ მთელი ქვეყნის გზით, გამაგრდი და კაცი იყავი.
აღუსრულე ვალი უფალს, შენს ღმერთს: იარე მის გზაზე, დაიცავი მისი წესები, მისი მცნებანი, მისი სამართალი, მისი მოწმობანი, როგორც სწერია მოსეს რჯულში, რომ ხელი მოგემართოს ყველაფერში, რასაც გააკეთებ, და ყველგან, საითკენაც პირს მიაბრუნებ.
რომ აღასრულოს უფალმა ჩემზე ნათქვამი თავისი სიტყვა: თუ შენი შვილები დაიცავენ ჩემს გზას და ივლიან ჩემს წინაშე ჭეშმარიტებით და მთელი გულითა და სულით, არ დაგელევაო კაცი ისრაელის ტახტზე.
შენც იცი, რა გამიკეთა იოაბ ცერუიას ძემ, რა გაუკეთა ისრაელის ლაშქრის ორ სარდალს - აბნერ ნერის ძეს და ყამასა იეთერის ძეს; როგორ დახოცა ისინი და მშვიდობის დროს ბრძოლის სისხლი დაღვარა; ბრძოლის სისხლი მოიცხო სარტყელზე და ფეხსამოსზე.
ბრძნულად მოიქეცი და მშვიდობით ნუ ჩაუშვებ მის ჭაღარას შავეთში.
ბარზილაი გალაადელის შვილებს წყალობა მიაგე, თანამეინახეებად გყავდეს სუფრაზე, რადგან ახლობლობა ჰქონდათ ჩემთან, როცა შენს ძმას აბესალომს გავურბოდი.
აჰა, შენთან არის შიმყი გერას ძე, ბენიამინიანი, ბახურიმიდან; ის იყო, რომ მწარედ მწყევლიდა, როცა მახანაიმში მივდიოდი. იორდანეზე ჩამოვიდა ჩემს შესახვედრად და მეც უფლის სახელით შევფიცე, მახვილით არ მოგკლავ-მეთქი.
შენ ნუ გაამართლებ, რადგან ბრძენი კაცი ხარ და იცი, როგორ უნდა მოექცე, რომ სისხლიანი ჭაღარით ჩაიყვანო შავეთში.
განისვენა დავითმა თავის მამა-პაპასთან და დაიმარხა დავითის ქალაქში.
ხანი დავითის მეფობისა ისრაელზე იყო ორმოცი წელი, ხებრონში შვიდ წელს მეფობდა, იერუსალიმში - ოცდაცამეტ წელს.
დაჯდა სოლომონი მამამისის, დავითის ტახტზე და დიდად განმტკიცდა მისი მეფობა.
მივიდა ადონია, ხაგითის შვილი, ბათშებაყთან, სოლომონის დედასთან. უთხრა ქალმა: სამშვიდობოდა ხარ მოსული? მიუგო: სამშვიდობოდ.
უთხრა: საქმე მაქვს შენთან: უთხრა: თქვი.
თქვა: შენ იცი, რომ ჩემი იყო მეფობა, და მე შემომყურებდა მთელი ისრაელი, რომ მეფე გავმხდარიყავი. მაგრამ წამივიდა მეფობა და ჩემს ძმას ერგო, რადგან უფლისგან ჰქონდა მიცემული.
ახლა ერთი სათხოვარი მაქვს შენთან, ნუ გამაწბილებ. მიუგო ქალმა: თქვი.
თქვა: უთხარი სოლომონ მეფეს, რომ არ გამაწბილოს და ცოლად მომცეს აბიშაგ შუნამელი.
თქვა ბათშებაყმა: კარგი, დაველაპარაკები შენზე მეფეს.
მივიდა ბათშებაყი მეფე სოლომონთან, რომ ადონიაზე დალაპარაკებოდა. წარდგა მეფე მის შესახვედრად და თაყვანისცა მას, და დაჯდა თავის ტახტზე. მეფის დედასაც დაუდგეს ტახტი და მის მხარმარჯვნივ დაჯდა იგი.
უთხრა: ერთი მცირე სათხოვარი მაქვს შენთან, ნე გამაწბილებ. უთხრა მეფემ: მთხოვე, დედაჩემო, რადგან არ გაგაწბილებ.
თქვა: მიეცი ცოლად აბიშაგ შუნამელი შენს ძმას, ადონიას.
მიუგო მეფე სოლომონმა თავის დედას და უთხრა: რად მოითხოვ ადონიასთვის აბიშაგ შუნამელს? ბარემ მეფობაც მოითხოვე მისთვის, რაკი ჩემი უფროსი ძმაა; მისთვის, აბიათარ მღვდლისთვის და იოაბ ცერუიას ძისთვის!
დაიფიცა მეფე სოლომონმა უფალი და თქვა: ასე და ასე მიყოს უფალმა, და უარესიც დამმართოს, თუ თავის საუბედუროდ არ ეთქვას ეს სიტყვა ადონიას!
ვფიცავ უფალს, რომელმაც განმამტკიცა და დამსვა მამაჩემის ტახტზე, რომელმაც სახლი ამიშენა დაპირებისამებრ, რომ დღესვე მოკვდება ადონია.
დაავალა მეფე სოლომონმა ბენაია იეჰოიადაყის ძეს და მანაც განგმირა იგი და მოკვდა ადონია.
აბიათარ მღვდელს კი უთხრა მეფემ: ყანათოთს წადი, შენს მამულში. სიკვდილის ღირსი ხარ, მაგრამ დღეს არ მოგკლავ, რადგან შენ გიტარებია უფლის კიდობანი მამაჩემის, დავითის წინაშე და, ყველაფერს იტანდი, რასაც მამაჩემი იტანდა.
მოკვეთა სოლომონმა აბიათარი უფლის მღვდლობიდან, რათა აღსრულებულიყო უფლის სიტყვა, რომელიც თქვა მან ელიას სახელზე სილოამში.
მიუვიდა ხმა იოაბს და (რადგან იოაბი ადონიას მიემხრო და აბესალომს არ მიმხრობია) გაიქცა იოაბი უფლის კარვისკენ და სამსხვერპლოს რქებს მოეჭიდა.
შეატყობინეს მეფე სოლომონს, უფლის კარვისკნ გაიქცაო იოაბი და, აჰა, სამსხვერპლოსთან დგასო. გაგზავნა სოლომონმა ბენაია იეჰოიადაყის ძე და დააბარა: მიდი, მოკალი!
მივიდა ბენაია უფლის კარავთან და უთხრა: გამოდი, ასე ბრძანა მეფემ. მიუგო: არა, აქ მოვკვდები. მიუტანა ბენაიამ მეფეს ამბავი, ასე თქვაო იოაბმა.
უთხრა მეფემ: ისე გააკეთე, როგორც თავად თქვა; მოკალი და დამარხე. ამით მომრეცხავ მეცა და მამაჩემის სახლსაც უბრალო სისხლს, იოაბმა რომ დაღვარა.
უფალმა მის თავზევე მიაქციოს მისი სისხლი იმისივის, რომ მიუხდა ორ მასზე მართალ და კეთილ კაცს და მახვილით დახოცა მამაჩემის, დავითის უჩუმრდ აბნერ ნერის ძე, ისრაელის ჯარის სარდალი, და ყამასა იეთერის ძე, იუდას ჯარის სარდალი.
მიექცეს მათი სისხლი იოაბის თავს და მისი შთამომავლების თავს უკუნისამდე, ხოლო დავითს, მის მთამომავლობას, მის სახლს და მის ტახტს მშვიდობა სთნდეს უფლისგან უკუნისამდე.
წავიდა ბენაია იეჰოიადაყის ძე, თავს დაესხა მას და მოკლა, და მის სახლში, უდაბნოში დამარხა.
დანიშნა მეფემ ბენაია იეჰოიადაყის ძე მის ადგილზე ჯარის სარდლად, ხოლო აბიათარის ადგილზე ცადოკ მღვდელი დაადგინა მეფემ.
დაიბარა მეფემ შიმყი და უთხრა: აიშენე სახლი იერუსალიმში და იცხოვრე იქ. ნურსად ნუ გახვალ აქიდან.
როგორც კი გახვალ და კედრონის ხევს გასცდები, იცოდე, სიკვდილი არ აგცდება. შენს თავზე იქნება შენი სისხლი.
უთხრა შიმყიმ მეფეს: კეთილი. როგორც ბრძანა მეფე-ბატონმა, ისე მოიქცევა შენი მორჩილი. ცხოვრობდა შიმყი იერუსალიმში მრავალი ხანი.
გავიდა სამი წელი და გაექცა შიმყის ორი მორჩილი აქიშ მაყაქას ძესთან, გათის მეფესთან. შეატყობინეს შიმყის, გათში არიანო შენი მორჩილნი.
ადგა შიმყი და შეკაზმა სახედარი და წავიდა გათს აქიშთან თავის მორჩილთა საძებრად. წავიდა შიმყი და კიდეც მოიყვანა გათიდან თავისი მორჩილნი.
შეატყობინეს სოლომონს, იერუსალიმიდან გათში წავიდა შიმყი და უკან მობრუნდაო.
დაიბარა მეფემ შიმყი და უთხრა: რომ დაგაფიცე უფლის სახელით და გაგაფრთხილე, თუ გახვედი და სადმე წასულხარ, იცოდე, სიკვდილი არ აგცდება-მეთქი, შენ მიპასუხე: კეთილი, მესმისო.
რატომ არ შეინახე უფლის ფიცი და ჩემი ბრძანება, რაც ნაბრძანები მქონდა?
კიდევ უთხრა მეფემ შიმყის: შენც კარგად იცი და შენმა გულმაც, რა ავკაცობა გაგიკეთებია დავითისთვის, მამაჩემისთვის. ახლა შენს თავზე მოაქცევს უფალი შენს ავკაცობას.
კურთხეული იყოს მეფე სოლომონი და მტკიცე იყოს დავითის ტახტი უფლის წინაშე უკუნისამდე!
უბრძანა მეფემ ბენაია იეჰოიადაყის ძეს. ისიც წავიდა და დაჰკრა შიმყის, და მოკვდა იგი. განმტკიცდა სამეფო სოლომონის ხელში.
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible