Скрыть
3:3
3:10
3:11
3:15
3:16
3:17
3:18
3:19
3:20
3:21
3:22
3:23
3:24
3:25
Церковнославянский (рус)
Егда́ же ца́р­ст­во утверди́ся въ руцѣ́ Соломо́на, сва́тов­ст­во сотвори́ Соломо́нъ съ фарао́номъ царе́мъ Еги́петскимъ: и поя́тъ дще́рь фарао́ню и введе́ ю́ во гра́дъ дави́довъ, до́ндеже сконча́ зда́ти до́мъ сво́й и до́мъ Госпо́день и стѣ́ну Иерусали́ма о́крестъ.
Оба́че лю́дiе тогда́ бя́ху жру́ще на высо́кихъ, я́ко не бѣ́ созда́нъ до́мъ Го́сподеви да́же до дне́ о́наго.
И воз­люби́ Соломо́нъ Го́спода, ходи́ти въ заповѣ́данiихъ дави́да отца́ сво­его́, то́кмо на холмѣ́хъ жря́ше и кадя́ше.
И воста́ Соломо́нъ, и и́де въ гавао́нъ пожре́ти та́мо, я́ко та́мо бѣ́ высота́ ве́лiя: ты́сящу всесожже́нiя воз­несе́ на же́ртвен­ницѣ въ гавао́нѣ.
И яви́ся Госпо́дь Соломо́ну во снѣ́ но́щiю и рече́ ему́: проси́ что́ хо́щеши себѣ́.
И рече́ Соломо́нъ: ты́ сотвори́лъ еси́ съ рабо́мъ тво­и́мъ дави́домъ отце́мъ мо­и́мъ ми́лость ве́лiю, я́коже ходи́ предъ тобо́ю и́стиною и пра́вдою и пра́вымъ се́рдцемъ съ тобо́ю, и сохрани́лъ еси́ ему́ ми́лость вели́кую сiю́, е́же да́ти сы́ну его́ сѣдѣ́ти на престо́лѣ его́, я́коже дне́сь:
и ны́нѣ, Го́споди Бо́же мо́й, ты́ да́лъ еси́ раба́ тво­его́ вмѣ́сто дави́да отца́ мо­его́: и а́зъ е́смь о́трочищь ма́лъ, и не вѣ́мъ исхо́да мо­его́ и вхо́да мо­его́:
ра́бъ же тво́й посредѣ́ люді́й тво­и́хъ, и́хже избра́лъ еси́ люді́й мно́гихъ, и́же не изочту́т­ся от­ мно́же­ст­ва:
и да́си рабу́ тво­ему́ се́рдце смы́слено слы́шати и суди́ти лю́ди твоя́ въ пра́вдѣ, е́же разумѣва́ти посредѣ́ добра́ и зла́: я́ко кто́ мо́жетъ суди́ти лю́демъ тво­и́мъ тя́жкимъ си́мъ?
И уго́дно бы́сть сло́во сiе́ предъ Го́сподемъ, я́ко испроси́ Соломо́нъ глаго́лъ се́й.
И рече́ Госпо́дь къ нему́: зане́же проси́лъ еси́ от­ мене́ глаго́ла сего́, и не проси́лъ еси́ от­ мене́ дні́й мно́гихъ, и не проси́лъ еси́ бога́т­ст­ва, ниже́ проси́лъ еси́ ду́шъ вра́гъ тво­и́хъ, но испроси́лъ еси́ себѣ́ ра́зума, е́же слы́шати су́дъ:
се́, сотвори́хъ по глаго́лу тво­ему́, се́, да́хъ ти́ се́рдце смы́слено и му́дро: я́коже ты́, не бы́сть му́жъ пре́жде тебе́ и по тебѣ́ не воста́нетъ подо́бенъ тебѣ́:
и я́же не проси́лъ еси́, да́хъ тебѣ́, и бога́т­ст­во и сла́ву, я́коже ты́, не бы́сть му́жъ подо́бенъ тебѣ́ въ царе́хъ во вся́ дни́ твоя́:
и а́ще по́йдеши путе́мъ мо­и́мъ сохрани́ти за́повѣди моя́ и повелѣ́нiя моя́, я́коже хожда́­ше дави́дъ оте́цъ тво́й, и умно́жу дни́ твоя́.
И воз­буди́ся Соломо́нъ, и се́, сновидѣ́нiе. И воста́, и и́де во Иерусали́мъ, и ста́ предъ лице́мъ же́ртвен­ника, предъ лице́мъ киво́та завѣ́та Госпо́дня въ Сiо́нѣ, и воз­несе́ всесожже́нiя и сотвори́ ми́рная, и сотвори́ пи́ръ ве́лiй себѣ́ и всѣ́мъ отроко́мъ сво­и́мъ.
Тогда́ яви́стѣся двѣ́ женѣ́ блудни́цѣ предъ царе́мъ и ста́стѣ предъ ни́мъ.
И рече́ жена́ еди́на: во мнѣ́, го́споди мо́й: а́зъ и жена́ сiя́ жи́хомѣ въ дому́ еди́нѣмъ и роди́хомѣ въ дому́:
и бы́сть по тре́тiемъ дни́ рожде́нiя мо­его́, и роди́ и жена́ сiя́: и бѣ́хомъ ку́пно, и не бѣ́ никто́же съ на́ми, кромѣ́ обо­и́хъ на́съ въ дому́:
и у́мре сы́нъ жены́ сея́ въ нощи́, я́ко лежа́ на не́мъ:
и воста́ въ полу́нощи, и взя́ отроча́ мое́ от­ объя́тiй мо­и́хъ, и успи́ е́ на ло́нѣ сво­е́мъ, а отроча́ свое́ уме́ршее положи́ на ло́нѣ мо­е́мъ:
и воста́хъ зау́тра накорми́ти отроча́ мое́, и обрѣто́хъ и ме́ртво: и се́, разсмотри́хъ его́ ра́но, и се́, не бѣ́ сы́нъ мо́й, его́же роди́хъ:
И рече́ друга́я жена́: ни́, но се́ е́сть сы́нъ мо́й живы́й, се́ же е́сть сы́нъ тво́й уме́рый. И пря́стѣся предъ царе́мъ.
И рече́ и́ма ца́рь: ты́ глаго́леши, я́ко се́й сы́нъ мо́й живы́й, сы́нъ же сея́ ме́ртвый: и ты́ глаго́леши: ни́, но живы́й е́сть сы́нъ мо́й, тво́й же сы́нъ уме́ршiй.
И рече́ ца́рь: при­­неси́те ми́ ме́чь. И при­­несо́ша ме́чь предъ царя́.
И рече́ ца́рь: разсѣцы́те отроча́ ссу́щее живо́е на дво́е, и дади́те полови́ну его́ се́й, и другу́ю полови́ну о́нѣй.
И от­вѣща́ жена́, ея́же бѣ́ сы́нъ живы́й, и рече́ ко царю́, поне́же смяте́ся утро́ба ея́ о сы́нѣ ея́, и рече́: во мнѣ́, го́споди мо́й, дади́те е́й отроча́ живо́е, сме́ртiю же не умертви́те его́. И та́ рече́: да не бу́детъ ни мнѣ́, ни́ тебѣ́, но пресѣцы́те е́.
И от­вѣща́ ца́рь и рече́: дади́те дѣ́тище жи́во женѣ́ ре́кшей: дади́те се́й е́, сме́ртiю же не умертви́те его́: сiя́ ма́ти его́.
И слы́ша ве́сь Изра́иль су́дъ се́й, и́мже суди́ ца́рь, и убоя́шася от­ лица́ царе́ва, разумѣ́ша бо, я́ко ра́зумъ Бо́жiй въ не́мъ е́же твори́ти оправда́нiя.
Греческий [Greek (Koine)]
πλη­̀ν ὁ λαὸς ἦσαν θυμιῶν­τες ἐπι­̀ τοῖς ὑψηλοῖς ὅτι οὐκ ᾠκοδομήθη οἶκος τῷ ὀνόματι κυρίου ἕως νῦν
καὶ ἠγάπησεν Σαλωμων τὸν κύριον πορεύ­εσθαι ἐν τοῖς προ­στάγμασιν Δαυιδ τοῦ πατρὸς αὐτοῦ πλη­̀ν ἐν τοῖς ὑψηλοῖς ἔθυεν καὶ ἐθυμία
καὶ ἀνέστη καὶ ἐπορεύ­θη εἰς Γαβαων θῦσαι ἐκεῖ ὅτι αὐτὴ ὑψηλοτάτη καὶ μεγά­λη χιλίαν ὁλοκαύτωσιν ἀνήνεγκεν Σαλωμων ἐπι­̀ τὸ θυσιαστήριον ἐν Γαβαων
καὶ ὤφθη κύριος τῷ Σαλωμων ἐν ὕπνῳ τὴν νύκτα καὶ εἶπεν κύριος προ­̀ς Σαλωμων αἴτησαί τι αἴτημα σαυτῷ
καὶ εἶπεν Σαλωμων σὺ ἐποίησας μετὰ τοῦ δούλου σου Δαυιδ τοῦ πατρός μου ἔλεος μέγα καθὼς διῆλθεν ἐνώπιόν σου ἐν ἀληθείᾳ καὶ ἐν δικαιοσύνῃ καὶ ἐν εὐθύτητι καρδίας μετὰ σοῦ καὶ ἐφύλαξας αὐτῷ τὸ ἔλεος τὸ μέγα τοῦτο δοῦναι τὸν υἱὸν αὐτοῦ ἐπι­̀ τοῦ θρόνου αὐτοῦ ὡς ἡ ἡμέρα αὕτη
καὶ νῦν κύριε ὁ θεός μου σὺ ἔδωκας τὸν δοῦλόν σου ἀν­τὶ Δαυιδ τοῦ πατρός μου καὶ ἐγώ εἰμι παιδάριον μικρὸν καὶ οὐκ οἶδα τὴν ἔξοδόν μου καὶ τὴν εἴσοδόν μου
ὁ δὲ δοῦλός σου ἐν μέσῳ τοῦ λαοῦ σου ὃν ἐξελέξω λαὸν πολύν ὃς οὐκ ἀριθμηθή­σε­ται
καὶ δώσεις τῷ δούλῳ σου καρδίαν ἀκούειν καὶ δια­κρίνειν τὸν λαόν σου ἐν δικαιοσύνῃ τοῦ συνίειν ἀνὰ μέσον ἀγαθοῦ καὶ κακοῦ ὅτι τίς δυνή­σε­ται κρίνειν τὸν λαόν σου τὸν βαρὺν τοῦτον
καὶ ἤρεσεν ἐνώπιον κυρίου ὅτι ᾐτήσατο Σαλωμων τὸ ῥῆμα τοῦτο
καὶ εἶπεν κύριος προ­̀ς αὐτόν ἀνθ᾿ ὧν ᾐτήσω παρ᾿ ἐμοῦ τὸ ῥῆμα τοῦτο καὶ οὐκ ᾐτήσω σαυτῷ ἡμέρας πολλὰς καὶ οὐκ ᾐτήσω πλοῦτον οὐδὲ ᾐτήσω ψυχὰς ἐχθρῶν σου ἀλλ᾿ ᾐτήσω σαυτῷ σύνεσιν τοῦ εἰσακούειν κρίμα
ἰδοὺ πεποίηκα κατα­̀ τὸ ῥῆμά σου ἰδοὺ δέδωκά σοι καρδίαν φρονίμην καὶ σοφήν ὡς σὺ οὐ γέγονεν ἔμπρο­σθέν σου καὶ μετὰ σὲ οὐκ ἀναστή­σε­ται ὅμοι­ός σοι
καὶ ἃ οὐκ ᾐτήσω δέδωκά σοι καὶ πλοῦτον καὶ δόξαν ὡς οὐ γέγονεν ἀνὴρ ὅμοι­ός σοι ἐν βασιλεῦσιν
καὶ ἐὰν πορευθῇς ἐν τῇ ὁδῷ μου φυλάσ­σειν τὰς ἐν­τολάς μου καὶ τὰ προ­στάγματά μου ὡς ἐπορεύ­θη Δαυιδ ὁ πατήρ σου καὶ πλη­θυνῶ τὰς ἡμέρας σου
καὶ ἐξυπνίσθη Σαλωμων καὶ ἰδοὺ ἐνύπνιον καὶ ἀνέστη καὶ παρα­γίνεται εἰς Ιερουσαλημ καὶ ἔστη κατα­̀ προ­́σωπον τοῦ θυσιαστηρίου τοῦ κατα­̀ προ­́σωπον κιβωτοῦ δια­θήκης κυρίου ἐν Σιων καὶ ἀνήγαγεν ὁλοκαυτώσεις καὶ ἐποίησεν εἰρηνικὰς καὶ ἐποίησεν πότον μέγαν ἑαυτῷ καὶ πᾶσιν τοῖς παισὶν αὐτοῦ
τότε ὤφθησαν δύο γυναῖκες πόρναι τῷ βασιλεῖ καὶ ἔστησαν ἐνώπιον αὐτοῦ
καὶ εἶπεν ἡ γυνὴ ἡ μία ἐν ἐμοί κύριε ἐγὼ καὶ ἡ γυνὴ αὕτη οἰκοῦμεν ἐν οἴκῳ ἑνὶ καὶ ἐτέκομεν ἐν τῷ οἴκῳ
καὶ ἐγενήθη ἐν τῇ ἡμέρᾳ τῇ τρίτῃ τεκούσης μου καὶ ἔτεκεν καὶ ἡ γυνὴ αὕτη καὶ ἡμεῖς κατα­̀ τὸ αὐτό καὶ οὐκ ἔστιν οὐθεὶς μεθ᾿ ἡμῶν πάρεξ ἀμφοτέρων ἡμῶν ἐν τῷ οἴκῳ
καὶ ἀπέθανεν ὁ υἱὸς τῆς γυναικὸς ταύτης τὴν νύκτα ὡς ἐπεκοιμήθη ἐπ᾿ αὐτόν
καὶ ἀνέστη μέσης τῆς νυκτὸς καὶ ἔλαβεν τὸν υἱόν μου ἐκ τῶν ἀγκαλῶν μου καὶ ἐκοίμισεν αὐτὸν ἐν τῷ κόλπῳ αὐτῆς καὶ τὸν υἱὸν αὐτῆς τὸν τεθνηκότα ἐκοίμισεν ἐν τῷ κόλπῳ μου
καὶ ἀνέστην τὸ πρωὶ θηλάσαι τὸν υἱόν μου καὶ ἐκεῖνος ἦν τεθνηκώς καὶ ἰδοὺ κατενόησα αὐτὸν πρωί καὶ ἰδοὺ οὐκ ἦν ὁ υἱός μου ὃν ἔτεκον
καὶ εἶπεν ἡ γυνὴ ἡ ἑτέρα οὐχί ἀλλὰ ὁ υἱός μου ὁ ζῶν ὁ δὲ υἱός σου ὁ τεθνηκώς καὶ ἐλάλησαν ἐνώπιον τοῦ βασιλέως
καὶ εἶπεν ὁ βασιλεὺς αὐταῖς σὺ λέγεις οὗτος ὁ υἱός μου ὁ ζῶν καὶ ὁ υἱὸς ταύτης ὁ τεθνηκώς καὶ σὺ λέγεις οὐχί ἀλλὰ ὁ υἱός μου ὁ ζῶν καὶ ὁ υἱός σου ὁ τεθνηκώς
καὶ εἶπεν ὁ βασιλεύς λάβετέ μοι μάχαιραν καὶ προ­σήνεγκαν τὴν μάχαιραν ἐνώπιον τοῦ βασιλέως
καὶ εἶπεν ὁ βασιλεύς διέλετε τὸ παιδίον τὸ θηλάζον τὸ ζῶν εἰς δύο καὶ δότε τὸ ἥμισυ αὐτοῦ ταύτῃ καὶ τὸ ἥμισυ αὐτοῦ ταύτῃ
καὶ ἀπεκρίθη ἡ γυνή ἧς ἦν ὁ υἱὸς ὁ ζῶν καὶ εἶπεν προ­̀ς τὸν βασιλέα ὅτι ἐταράχθη ἡ μήτρα αὐτῆς ἐπι­̀ τῷ υἱῷ αὐτῆς καὶ εἶπεν ἐν ἐμοί κύριε δότε αὐτῇ τὸ παιδίον καὶ θανάτῳ μὴ θανατώσητε αὐτόν καὶ αὕτη εἶπεν μήτε ἐμοὶ μήτε αὐτῇ ἔστω διέλετε
καὶ ἀπεκρίθη ὁ βασιλεὺς καὶ εἶπεν δότε τὸ παιδίον τῇ εἰπούσῃ δότε αὐτῇ αὐτὸ καὶ θανάτῳ μὴ θανατώσητε αὐτόν αὐτὴ ἡ μήτηρ αὐτοῦ
καὶ ἤκουσαν πᾶς Ισραηλ τὸ κρίμα τοῦτο ὃ ἔκρινεν ὁ βασιλεύς καὶ ἐφοβήθησαν ἀπο­̀ προ­σώπου τοῦ βασιλέως ὅτι εἶδον ὅτι φρόνησις θεοῦ ἐν αὐτῷ τοῦ ποιεῖν δικαίωμα
Латинский (Nova Vulgata)
Et affinitate coniunctus est pharaoni regi Aegypti. Accepit namque filiam eius et adduxit in civitatem David, donec compleret aedificans domum suam et domum Domini et murum Ierusalem per circuitum.
Attamen populus immolabat in excelsis; non enim aedificatum erat templum nomini Domini usque in diem illum.
Dilexit autem Salomon Dominum ambulans in praeceptis David patris sui, excepto quod in excelsis immolabat et accendebat thymiama.
Abiit itaque in Gabaon, ut immolaret ibi; illud quippe erat excelsum maximum. Mille hostias in holocaustum obtulit Salomon super altare illud.
In Gabaon apparuit Dominus Salomoni per somnium nocte dicens: «Postula quod vis, ut dem tibi».
Et ait Salomon: «Tu fecisti cum servo tuo David patre meo misericordiam magnam, sicut ambulavit in conspectu tuo in veritate et iustitia et recto corde tecum; custodisti ei misericordiam tuam grandem et dedisti ei filium sedentem super thronum eius, sicut est hodie.
Et nunc, Domine Deus meus, tu regnare fecisti servum tuum pro David patre meo. Ego autem sum puer parvus et ignorans egressum et introitum meum;
et servus tuus in medio est populi, quem elegisti, populi infiniti, qui numerari et supputari non potest prae multitudine.
Da ergo servo tuo cor docile, ut iudicare possit populum tuum et discernere inter bonum et malum. Quis enim potest iudicare populum tuum hunc multum?».
Placuit ergo sermo coram Domino quod Salomon rem huiuscemodi postulasset,
et dixit Deus Salomoni: «Quia postulasti verbum hoc et non petisti tibi dies multos nec divitias aut animam inimicorum tuorum, sed postulasti tibi sapientiam ad discernendum iudicium,
ecce feci tibi secundum sermones tuos et dedi tibi cor sapiens et intellegens, in tantum ut nullus ante te similis tui fuerit nec post te surrecturus sit;
sed et haec, quae non postulasti, dedi tibi, divitias scilicet et gloriam, ut nemo fuerit similis tui in regibus cunctis diebus tuis.
Si autem ambulaveris in viis meis et custodieris praecepta mea et mandata mea, sicut ambulavit David pater tuus, longos faciam dies tuos».
Igitur evigilavit Salomon et intellexit quod esset somnium. Cumque venisset Ierusalem, stetit coram arca foederis Domini et obtulit holocausta et fecit victimas pacificas et convivium universis famulis suis.
Tunc venerunt duae mulieres meretrices ad regem steteruntque coram eo.
Quarum una ait: «Obsecro, mi domine; ego et mulier haec habitabamus in domo una, et peperi apud eam in domo;
tertia vero die, postquam ego peperi, peperit et haec; et eramus simul, nullusque alius nobiscum in domo, exceptis nobis duabus.
Mortuus est autem filius mulieris huius nocte; dormiens quippe oppressit eum.
Et consurgens intempesta nocte, silentio tulit filium meum de latere meo ancillae tuae dormientis et collocavit in sinu suo; suum autem filium, qui erat mortuus, posuit in sinu meo.
Cumque surrexissem mane, ut darem lac filio meo, apparuit mortuus; quem diligentius intuens clara luce, deprehendi non esse meum, quem genueram».
Responditque altera mulier: «Non est ita, sed filius meus vivit, tuus autem mortuus est». E contrario illa dicebat: «Mentiris. Filius quippe tuus mortuus est, meus autem vivit». Atque in hunc modum contendebant coram rege.
Tunc rex ait: «Haec dicit: "Filius meus vivit, et filius tuus mortuus est"; et ista respondit: "Non, sed filius tuus mortuus est, et filius meus vivit"».
Dixit ergo rex: «Afferte mihi gladium!». Cumque attulissent gladium coram rege:
«Dividite, inquit, infantem vivum in duas partes, et date dimidiam partem uni et dimidiam partem alteri».
Dixit autem mulier, cuius filius erat vivus, ad regem — commota sunt quippe viscera eius super filio suo —: «Obsecro, domine, date illi infantem vivum et nolite interficere eum». E contrario illa dicebat: «Nec mihi nec tibi sit; dividatur».
Respondens rex ait: «Date huic infantem vivum, et non occidatur; haec est mater eius».
Audivit itaque omnis Israel iudicium, quod iudicasset rex; et timuerunt regem videntes sapientiam Dei esse in eo ad faciendum iudicium.
1 Соломон взял в жены дочь фараона и приносит жертвы на высотах; 4 во время жертвоприношения в Гаваоне Господь предлагает ему просить, что ему нужно; он просит мудрости, чтоб уметь судить; 10 Господь, благоволя к его просьбе, даровал ему мудрость и прибавил богатство и долголетие; 16 Соломон рассудил дело двух женщин о младенце.
[Когда утвердилось царство в руках Соломона,] Соломон породнился с фараоном, царем Египетским, и взял за себя дочь фараона и ввел ее в город Давидов, доколе не построил дома своего и дома Господня и стены вокруг Иерусалима.
Народ еще приносил жертвы на высотах, ибо не был построен дом имени Господа до того времени.
И возлюбил Соломон Господа, ходя по уставу Давида, отца своего; но и он приносил жертвы и курения на высотах.
И пошел царь в Гаваон, чтобы принести там жертву, ибо там был главный жертвенник. Тысячу всесожжений вознес Соломон на том жертвеннике.
В Гаваоне явился Господь Соломону во сне ночью, и сказал Бог: проси, что дать тебе.
И сказал Соломон: Ты сделал рабу Твоему Давиду, отцу моему, великую милость; и за то, что он ходил пред Тобою в истине и правде и с искренним сердцем пред Тобою, Ты сохранил ему эту великую милость и даровал ему сына, который сидел бы на престоле его, как это и есть ныне;
и ныне, Господи Боже мой, Ты поставил раба Твоего царем вместо Давида, отца моего; но я отрок малый, не знаю ни моего выхода, ни входа;
и раб Твой – среди народа Твоего, который избрал Ты, народа столь многочисленного, что по множеству его нельзя ни исчислить его, ни обозреть;
даруй же рабу Твоему сердце разумное, чтобы судить народ Твой и различать, что добро и что зло; ибо кто может управлять этим многочисленным народом Твоим?
И благоугодно было Господу, что Соломон просил этого.
И сказал ему Бог: за то, что ты просил этого и не просил себе долгой жизни, не просил себе богатства, не просил себе душ врагов твоих, но просил себе разума, чтоб уметь судить, –
вот, Я сделаю по слову твоему: вот, Я даю тебе сердце мудрое и разумное, так что подобного тебе не было прежде тебя, и после тебя не восстанет подобный тебе;
и то, чего ты не просил, Я даю тебе, и богатство и славу, так что не будет подобного тебе между царями во все дни твои;
и если будешь ходить путем Моим, сохраняя уставы Мои и заповеди Мои, как ходил отец твой Давид, Я продолжу и дни твои.
И пробудился Соломон, и вот, это было сновидение. И пошел он в Иерусалим и стал [пред жертвенником] пред ковчегом завета Господня, и принес всесожжения и совершил жертвы мирные, и сделал большой пир для всех слуг своих.
Тогда пришли две женщины блудницы к царю и стали пред ним.
И сказала одна женщина: о, господин мой! я и эта женщина живем в одном доме; и я родила при ней в этом доме;
на третий день после того, как я родила, родила и эта женщина; и были мы вместе, и в доме никого постороннего с нами не было; только мы две были в доме;
и умер сын этой женщины ночью, ибо она заспала его;
и встала она ночью, и взяла сына моего от меня, когда я, раба твоя, спала, и положила его к своей груди, а своего мертвого сына положила к моей груди;
утром я встала, чтобы покормить сына моего, и вот, он был мертвый; а когда я всмотрелась в него утром, то это был не мой сын, которого я родила.
И сказала другая женщина: нет, мой сын живой, а твой сын мертвый. А та говорила ей: нет, твой сын мертвый, а мой живой. И говорили они так пред царем.
И сказал царь: эта говорит: мой сын живой, а твой сын мертвый; а та говорит: нет, твой сын мертвый, а мой сын живой.
И сказал царь: подайте мне меч. И принесли меч к царю.
И сказал царь: рассеките живое дитя надвое и отдайте половину одной и половину другой.
И отвечала та женщина, которой сын был живой, царю, ибо взволновалась вся внутренность ее от жалости к сыну своему: о, господин мой! отдайте ей этого ребенка живого и не умерщвляйте его. А другая говорила: пусть же не будет ни мне, ни тебе, рубите.
И отвечал царь и сказал: отдайте этой живое дитя, и не умерщвляйте его: она – его мать.
И услышал весь Израиль о суде, как рассудил царь; и стали бояться царя, ибо увидели, что мудрость Божия в нем, чтобы производить суд.
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible