Скрыть
5:1
5:9
5:10
5:13
5:19
5:20
5:21
5:22
5:23
5:24
5:25
5:26
5:27
5:28
5:29
5:30
5:31
5:32
Глава 6 
6:6
6:9
6:10
6:11
6:14
6:17
6:18
6:19
6:21
6:22
6:25
6:26
6:27
6:28
6:30
6:31
6:33
6:35
6:37
Церковнославянский (рус)
И посла́ хира́мъ ца́рь ти́рскiй о́троки своя́ къ Соломо́ну: услы́ша бо, я́ко пома́заша его́ на ца́р­ст­во вмѣ́сто дави́да отца́ его́, я́ко любя́ше хира́мъ дави́да во вся́ дни́.
И посла́ Соломо́нъ къ хира́му, глаго́ля:
ты́ вѣ́си отца́ мо­его́ дави́да, я́ко не воз­мо́же созда́ти до́му и́мени Го́спода Бо́га мо­его́, от­ лица́ проти́вныхъ, окружи́в­шихъ его́, до́ндеже даде́ я́ Госпо́дь подъ стопы́ но́гъ его́:
и ны́нѣ упоко́и Госпо́дь Бо́гъ мо́й мнѣ́ о́крестъ, нѣ́сть навѣ́тника, ниже́ сопроти́вника лука́ваго:
и се́, а́зъ глаго́лю созда́ти до́мъ и́мени Го́спода Бо́га мо­его́, я́коже глаго́ла Госпо́дь Бо́гъ къ дави́ду отцу́ мо­ему́, глаго́ля: сы́нъ тво́й, его́же да́мъ вмѣ́сто тебе́ на престо́лъ тво́й, то́й сози́ждетъ до́мъ и́мени мо­ему́:
и ны́нѣ заповѣ́ждь, да насѣку́тъ ми́ дре́въ от­ Лива́на, и се́, раби́ мо­и́ съ рабы́ тво­и́ми, и мзду́ трудо́въ тво­и́хъ да́мъ ти́ по всему́ ели́ка рече́ши, поне́же ты́ вѣ́си, я́ко нѣ́сть на́мъ вѣ́дущаго древа́ сѣщи́, я́коже Сидо́няне.
И бы́сть егда́ услы́ша хира́мъ словеса́ Соломо́ня, воз­ра́довася зѣло́ и рече́: благослове́нъ Бо́гъ дне́сь, и́же даде́ дави́ду сы́на разу́мна надъ людьми́ си́ми мно́гими.
И посла́ хира́мъ къ Соломо́ну, глаго́ля: слы́шахъ о всѣ́хъ, и́хже ра́ди посла́лъ еси́ ко мнѣ́: а́зъ сотворю́ все́ хотѣ́нiе твое́ о древа́хъ ке́дровыхъ и пе́вговыхъ:
слуги́ мо­и́ изнесу́тъ я́ от­ Лива́на къ мо́рю, и а́зъ положу́ я́ въ складе́нiя на мѣ́сто, идѣ́же воз­вѣсти́ши мнѣ́, и довезу́ я́ та́мо: и ты́ во́змеши, и сотвори́ши хотѣ́нiе мое́, е́же да́ти хлѣ́бы до́му мо­ему́.
И бѣ́ хира́мъ дая́ Соломо́ну ке́дры и пе́вги и всю́ во́лю его́.
И даде́ Соломо́нъ хира́му два́десять ты́сящъ мѣ́ръ пшени́цы, и пи́щу до́му его́, и два́десять ты́сящъ мѣ́ръ еле́а чи́стаго: по сему́ дава́­ше Соломо́нъ хира́му на вся́ко лѣ́то.
И Госпо́дь даде́ Соломо́ну прему́дрость, я́коже глаго́ла ему́. И бѣ́ ми́ръ между́ хира́момъ и между́ Соломо́номъ, и положи́ша завѣ́тъ между́ собо́ю.
И взя́ ца́рь да́нь от­ всего́ Изра́иля, и бѣ́ да́нь три́десять ты́сящъ муже́й.
И посла́ я́ въ Лива́нъ, де́сять ты́сящъ на ме́сяцъ въ премѣ́ну: ме́сяцъ бы́ша въ Лива́нѣ и два́ ме́сяца въ дому́ сво­е́мъ: и бя́ше Адонира́мъ надъ да́нiю.
И бя́ше Соломо́ну се́дмьдесятъ ты́сящъ нося́щихъ бремена́ и о́смьдесятъ ты́сящъ сѣку́щихъ ка́менiе въ горѣ́,
кромѣ́ старѣ́йшинъ при­­ста́вленыхъ надъ дѣла́ми Соломо́ними, три́ ты́сящы и ше́сть со́тъ при­­ста́вникъ дѣ́ла­ю­щихъ дѣла́.
И заповѣ́да ца́рь, и взя́ша ка́менiе вели́кое, ка́менiе честно́е на основа́нiе хра́ма, и ка́менiе нете́саное.
И истеса́ша сы́нове Соломо́ни и сы́нове хира́мли и каменосѣ́чцы Гева́лстiи: и изгото́виша ка́менiя и древа́ въ три́ лѣ́та.
И бы́сть въ четыредеся́тное и въ четвертосо́тное лѣ́то исхо́да сыно́въ Изра́илевыхъ изъ Еги́пта, въ лѣ́то четве́ртое, въ ме́сяцъ вторы́й, ца́р­ст­ву­ю­щу царю́ Соломо́ну надъ Изра́илемъ, и созда́ хра́мъ Го́сподеви.
И хра́мъ, его́же созда́ Соломо́нъ ца́рь Го́сподеви, [бя́ше] шестьдеся́тъ лако́тъ долгота́ его́, и два́десяти лако́тъ широта́ его́, и три́десяти лако́тъ высота́ его́:
и при­­тво́ръ, и́же предъ лице́мъ хра́ма, два́десяти лако́тъ долгота́ его́ въ широту́ до́му, и десяти́ лако́тъ широта́ его́ предъ лице́мъ до́му: и созда́ хра́мъ, и соверши́ его́.
И сотвори́ хра́му о́кна преклоне́ны сокрове́ны.
И созда́ на стѣнѣ́ до́му при­­тво́ры о́коло хра́ма и дави́ра.
И сотвори́ бока́ о́коло, бо́къ и́же съ ни́зу, пяти́ лако́тъ широта́ его́, и сре́днiй шести́ лако́тъ широта́, и тре́тiй седми́ лако́тъ широта́ его́: поне́же разстоя́нiе до́му сотвори́ о́крестъ внѣу́ду хра́ма, я́ко да не досяза́ютъ стѣ́нъ хра́ма.
И хра́му зи́ждему су́щу, ка́менiемъ краесѣко́мымъ нете́санымъ созда́ся: мла́тъ же, и тесли́ца, и вся́кое ору́дiе желѣ́зно не слы́шася въ хра́мѣ, егда́ созида́тися ему́.
И две́ри бо́ка ни́жняго подъ стѣно́ю хра́ма десно́ю, и извiе́н­ный восхо́дъ до среди́ны, а от­ среди́ны до трекро́вныхъ.
И созда́ хра́мъ, и соверши́ его́: и обста́ви хра́мъ дска́ми ке́дровыми.
И сотвори́ вяза́нiя о́крестъ всего́ хра́ма, пя́ть лако́тъ въ высоту́ его́, и связа́ вяза́нiе дре́вомъ ке́дровымъ.
И бы́сть сло́во Госпо́дне къ Соломо́ну, глаго́лющее:
хра́мъ се́й его́же ты́ созида́еши, а́ще по́йдеши по за́повѣдемъ мо­и́мъ, и судьбы́ моя́ сотвори́ши, и сохрани́ши вся́ повелѣ́нiя моя́, е́же пребыва́ти въ ни́хъ, утвержу́ сло́во мое́ съ тобо́ю, е́же глаго́лахъ дави́ду отцу́ тво­ему́,
и вселю́ся посредѣ́ сыно́въ Изра́илевыхъ, и не оста́влю люді́й мо­и́хъ Изра́иля.
И созда́ Соломо́нъ хра́мъ, и сконча́ его́.
И созда́ стѣ́ны хра́му вну́трь дре́вомъ ке́дровымъ, от­ земли́ хра́ма и да́же до стѣ́нъ и да́же до верха́: о́коло обста́ви содержа́щая древа́ми внутрьу́ду и укрѣпи́ вну́трь хра́ма бока́ми пе́вговыми.
И созда́ два́десяти лако́тъ от­ кра́я стѣны́ бо́къ еди́нъ от­ земли́ да́же до верха́: и сотвори́ ему́ вну́трь от­ дави́ра стѣ́ну до свята́я святы́хъ.
И четы́редесяти лако́тъ бя́ше хра́мъ: се́й [е́сть] хра́мъ вну́трен­нѣйшiй.
И от­ ке́дра во хра́мѣ вну́трь поста́ви плете́нiе и дщи́цы и вая́нiя вся́ ке́дрова: ка́мень не явля́шеся.
Предъ лице́мъ дави́ра, посредѣ́ хра́ма вну́трь угото́ва поста́вити та́мо киво́тъ завѣ́та Госпо́дня.
И предъ лице́мъ дави́ра два́десяти лако́тъ долгота́, и два́десяти лако́тъ широта́, и два́десяти лако́тъ высота́ его́, и объя́тъ его́ зла́томъ чи́стымъ: и сотвори́ олта́рь ке́дровый: и повлече́ Соломо́нъ хра́мъ вну́трь зла́томъ чи́стымъ, и при­­гвоз­ди́ гвоз­дми́ златы́ми предъ лице́мъ дави́ра, и объя́тъ и́ зла́томъ.
И ве́сь хра́мъ объя́тъ зла́томъ до сконча́нiя всего́ хра́ма.
И все́ вну́трь дави́ра покры́ зла́томъ.
И сотвори́ въ дави́рѣ два́ херуви́ма от­ дре́въ кипари́сныхъ, де́сять лако́тъ мѣ́рою вели́че­с­т­во:
и пяти́ лако́тъ крило́ херуви́ма еди́наго, и пяти́ лако́тъ крило́ его́ второ́е, десяти́ лако́тъ от­ кра́я крила́ его́ до кра́я крила́ его́:
и десяти́ лако́тъ та́кожде [мѣ́ра] херуви́му второ́му, мѣ́ра еди́на соверше́нiе еди́но обо­и́мъ херуви́момъ:
и высота́ херуви́ма еди́наго де́сять лако́тъ, та́кожде и второ́му херуви́му.
И поста́ви о́ба херуви́ма посредѣ́ хра́ма вну́трен­няго: и простира́ху кри́ла своя́, и досяза́­ше крило́ еди́но до стѣны́ хра́ма, и крило́ друга́го херуви́ма досяза́­ше до стѣны́ вторы́я: и кри́ла и́хъ я́же бя́ху посредѣ́ хра́ма, каса́­шеся крило́ съ крило́мъ:
и объя́ты бы́ша херуви́мы зла́томъ.
И на всѣ́хъ стѣна́хъ хра́ма о́коло вая́нiя написа́ подо́бiемъ херуви́мовъ, и фи́ники, и изва́ян­на про­изница́ющая внутрьу́ду и внѣу́ду.
И помо́стъ хра́ма изъ внутрьу́ду и внѣу́ду объя́тъ зла́томъ.
И вхо́ду дави́ра сотвори́ две́ри от­ дре́въ сме́рчiихъ, и пра́ги пятери́чны,
и дво́и две́ри от­ дре́въ пе́вговыхъ, и извая́нiя на ни́хъ изва́яна, херуви́мы, и фи́ники, и дщи́цы просте́ртыя, и объя́тъ я́ зла́томъ, и бя́ше зла́томъ устро́­ено до херуви́мовъ и до фи́никовъ.
И та́ко сотвори́ врато́мъ хра́ма: и пра́ги от­ дре́въ сме́рчiихъ, при­­тво́ры четверогу́бо.
И на обо­и́хъ дверя́хъ древа́ пе́вгова: два́ затво́ра две́рь еди́на и вереи́ и́хъ, и два́ затво́ра две́рь втора́я враща́ющаяся въ себѣ́,
[на ни́хже сотвори́] изва́ян­ныя херуви́мы и фи́ники, и дщи́цы просте́ртыя, и объя́тыя зла́томъ свѣ́шенымъ на изображе́нiе.
И созда́ дво́ръ вну́трен­нiй: въ три́ ряда́ нете́саныхъ, и ря́дъ те́санаго ке́дра о́коло.
Въ лѣ́то четве́ртое основа́ хра́мъ Госпо́день въ ме́сяцѣ зі́и, во вторы́й ме́сяцъ.
Во единонадеся́тое лѣ́то въ ме́сяцѣ ву́лъ, се́й ме́сяцъ осмы́й, соверши́ся хра́мъ по всему́ словеси́ сво­ему́ и по всему́ устро­е́нiю сво­ему́: и созда́ его́ въ се́дмь лѣ́тъ.
Латинский (Nova Vulgata)
Salomon autem erat in dicione sua habens omnia regna a Flu mine usque ad terram Philisthim et ad terminum Aegypti offerentium sibi munera et servientium ei cunctis diebus vitae eius.
Erat autem cibus Salomonis per dies singulos triginta chori similae et sexaginta chori farinae,
decem boves pingues et viginti boves pascuales et centum oves, excepta venatione cervorum, caprearum atque bubalorum et avium altilium.
Ipse enim obtinebat omnem regionem, quae erat trans Flumen, a Thaphsa usque Gazam, et cunctos reges illarum regionum; et habebat pacem ex omni parte in circuitu.
Habitabatque Iuda et Israel absque timore ullo, unusquisque sub vite sua et sub ficu sua a Dan usque Bersabee cunctis diebus Salomonis.
Et habebat Salomon quattuor milia praesepia equorum currulium et duodecim milia equestres.
Et praebebant supradicti praefecti necessaria mensae regis Salomonis et convivarum eius cum ingenti cura, unusquisque in suo mense.
Hordeum quoque et paleas equorum et iumentorum deferebant in locum, ubi erat unicuique constitutum.
Dedit quoque Deus sapientiam Salomoni et prudentiam multam nimis et latitudinem cordis quasi arenam, quae est in litore maris.
Et praecedebat sapientia Salomonis sapientiam omnium Orientalium et Aegyptiorum;
et erat sapientior cunctis hominibus, sapientior Ethan Ezrahita et Heman et Chalchol et Darda filiis Mahol et erat nominatus in universis gentibus per circuitum.
Locutus est quoque Salomon tria milia parabolas, et fuerunt carmina eius quinque et mille.
Et disputavit super lignis, a cedro, quae est in Libano, usque ad hyssopum, quae egreditur de pariete; et disseruit de iumentis et volucribus et reptilibus et piscibus.
Et veniebant de cunctis populis ad audiendam sapientiam Salomonis, ab universis regibus terrae, qui audiebant sapientiam eius.
Misit quoque Hiram rex Tyri servos suos ad Salomonem; audivit enim quod ipsum unxissent regem pro patre eius, quia amicus fuerat Hiram David omni tempore.
Misit autem et Salomon ad Hiram dicens:
«Tu scis voluntatem David patris mei et quia non potuerit aedificare domum nomini Domini Dei sui propter bella imminentia per circuitum, donec daret Dominus eos sub vestigio pedum eius.
Nunc autem requiem dedit Dominus Deus meus mihi per circuitum; non est adversarius neque occursus malus.
Quam ob rem cogito aedificare templum nomini Domini Dei mei, sicut locutus est Dominus David patri meo dicens: "Filius tuus, quem dabo pro te super solium tuum, ipse aedificabit domum nomini meo".
Praecipe igitur, ut praecidant mihi cedros de Libano, et servi mei sint cum servis tuis; mercedem autem servorum tuorum dabo tibi quamcumque praeceperis; scis enim quoniam non est in populo meo vir, qui noverit ligna caedere sicut Sidonii».
Cum ergo audisset Hiram verba Salomonis, laetatus est valde et ait: «Benedictus Dominus hodie, qui dedit David filium sapientissimum super populum hunc plurimum».
Et misit Hiram ad Salomonem dicens: «Audivi, quaecumque mandasti mihi; ego faciam omnem voluntatem tuam in lignis cedrinis et abiegnis.
Servi mei deponent ea de Libano ad mare, et ego componam ea in ratibus in mari usque ad locum, quem significaveris mihi, et applicabo ea ibi, et tu tolles ea; praebebisque necessaria mihi, ut detur cibus domui meae».
Itaque Hiram dabat Salomoni ligna cedrina et ligna abiegna iuxta omnem voluntatem eius.
Salomon autem praebebat Hiram viginti milia chororum tritici in cibum domui eius et viginti choros purissimi olei; haec tribuebat Salomon Hiram per annos singulos.
Dedit quoque Dominus sapientiam Salomoni, sicut locutus est ei; et erat pax inter Hiram et Salomonem, et percusserunt foedus ambo.
Elegitque rex Salomon operas de omni Israel, et erat indictio triginta milia virorum.
Mittebatque eos in Libanum decem milia per menses singulos vicissim, ita ut duobus mensibus essent in domibus suis; et Adoniram erat super huiuscemodi indictione.
Fueruntque Salomoni septuaginta milia eorum, qui onera portabant, et octoginta milia latomorum in monte,
absque praepositis, qui praeerant singulis operibus numero trium milium et trecentorum praecipientium populo, his, qui faciebant opus.
Praecepitque rex, ut tollerent lapides grandes, lapides pretiosos in fundamentum templi, lapides quadratos;
dolaverunt ergo caementarii Salomonis, caementarii Hiram et Giblii ligna et lapides et praeparaverunt ad aedificandam domum.
Factum est igitur quadringente simo et octogesimo anno egres sionis filiorum Israel de terra Aegypti, in anno quarto, mense Ziv — ipse est mensis secundus — regni Salomonis super Israel, aedificare coepit domum Domino.
Domus autem, quam aedificabat rex Salomon Domino, habebat sexaginta cubitos in longitudine et viginti cubitos in latitudine et triginta cubitos in altitudine.
Et porticus erat ante templum viginti cubitorum longitudinis iuxta mensuram latitudinis templi et habebat decem cubitos latitudinis ante faciem templi.
Fecitque in templo fenestras cum marginibus et cancellis.
Et aedificavit contra parietem templi tabulata per gyrum in parietibus domus per circuitum templi et Dabir et fecit latera in circuitu.
Tabulatum, quod subter erat, quinque cubitos habebat latitudinis et medium tabulatum sex cubitorum latitudinis et tertium tabulatum septem habens cubitos latitudinis; gradus enim posuit in domo per circuitum forinsecus, ut non ingrederentur trabes in muros templi.
Domus autem cum aedificaretur, lapidibus dedolatis atque perfectis aedificata est; et malleus et securis et omne ferramentum non sunt audita in domo, cum aedificaretur.
Ostium lateris inferioris in parte erat domus dextrae, et per cochleam ascendebant in medium latus et a medio in tertium.
Et aedificavit domum et consummavit eam; texit quoque domum laquearibus cedrinis.
Aedificavit ergo stratum contra omnem domum quinque cubitis altitudinis et iunxit domui lignis cedrinis.
Et factus est sermo Domini ad Salomonem dicens:
«Domus haec, quam aedificas, si ambulaveris in praeceptis meis et iudicia mea feceris et custodieris omnia mandata mea gradiens per ea, firmabo sermonem meum tibi, quem locutus sum ad David patrem tuum;
et habitabo in medio filiorum Israel et non derelinquam populum meum Israel».
Igitur aedificavit Salomon domum et consummavit eam.
Et aedificavit parietes domus intrinsecus tabulis cedrinis; a pavimento domus usque ad summitatem parietum et usque ad laquearia operuit lignis intrinsecus et texit pavimentum domus tabulis abiegnis.
Aedificavitque viginti cubitorum a posteriore parte templi tabulis cedrinis a pavimento usque ad superiora; et fecit ei intrinsecus Dabir, id est sancta sanctorum.
Porro quadraginta cubitorum erat ipsum templum ante illud.
Et cedrus in domo intrinsecus sculptas habebat colocynthidas et calices apertos florum. Omnia cedrinis tabulis vestiebantur, nec omnino lapis apparere poterat in pariete.
Dabir autem in medio domus in interiori parte fecerat, ut poneret ibi arcam foederis Domini.
Habebat viginti cubitos longitudinis et viginti cubitos latitudinis et viginti cubitos altitudinis; et vestivit illud auro purissimo et fecit altare cedrinum ante Dabir.
Domum quoque operuit Salomon intrinsecus auro purissimo et posuit catenas aureas ante Dabir.
Nihilque erat in templo, quod non auro tegeretur; sed et totum altare Dabir texit auro.
Et fecit in Dabir duos cherubim de lignis oleastri decem cubitorum altitudinis.
Quinque cubitorum ala cherub una et quinque cubitorum ala cherub altera, id est decem cubitos habentes a summitate alae unius usque ad alae alterius summitatem.
Decem quoque cubitorum erat cherub secundus, mensura par et effigies una erat duobus cherubim;
altitudinem habebat unus cherub decem cubitorum et similiter cherub secundus.
Posuitque cherubim in medio templi interioris; extendebant autem alas suas cherubim, et tangebat ala una parietem et ala cherub secundi tangebat parietem alterum; alae autem alterae in media parte templi se invicem contingebant.
Texit quoque cherubim auro.
Et omnes parietes templi per circuitum scalpsit variis caelaturis; et fecit in eis cherubim et palmas et calices apertos florum intrinsecus et foras.
Sed et pavimentum domus texit auro intrinsecus et extrinsecus.
Et pro ingressu Dabir fecit valvas de lignis oleastri postesque cum marginibus quinque.
Et in duabus valvis de lignis oleastri scalpsit cherubim et palmas et calices apertos florum et vestivit ea auro operiens tam cherubim quam palmas et cetera auro.
Fecitque eodem modo pro introitu templi postes cum quattuor marginibus de lignis oleastri
et duas valvas de lignis abiegnis; et utraque valva duplex erat et versatilis.
Et scalpsit cherubim et palmas et calices apertos florum operuitque omnia laminis aureis.
Et aedificavit atrium interius tribus ordinibus lapidum politorum et uno ordine lignorum cedri.
Anno quarto fundata est domus Domini in mense Ziv;
et in anno undecimo, mense Bul — ipse est mensis octavus — perfecta est domus in omni opere suo et in universis utensilibus; aedificavitque eam annis septem.
1 Соломон заключил договор с Хирамом, царем Тирским, чтобы тот нарубил деревьев с Ливана и доставил их в Иерусалим для постройки дома Господня; 13 обложение повинностью всего Израиля, чтобы работать каждый третий месяц для царя.
И послал Хирам, царь Тирский, слуг своих к Соломону, когда услышал, что его помазали в царя на место отца его; ибо Хирам был другом Давида во всю жизнь.
И послал также и Соломон к Хираму сказать:
ты знаешь, что Давид, отец мой, не мог построить дом имени Господа Бога своего по причине войн с окрестными народами, доколе Господь не покорил их под стопы ног его;
ныне же Господь Бог мой даровал мне покой отовсюду: нет противника и нет более препон;
и вот, я намерен построить дом имени Господа Бога моего, как сказал Господь отцу моему Давиду, говоря: «сын твой, которого Я посажу вместо тебя на престоле твоем, он построит дом имени Моему»;
итак прикажи нарубить для меня кедров с Ливана; и вот, рабы мои будут вместе с твоими рабами, и я буду давать тебе плату за рабов твоих, какую ты назначишь; ибо ты знаешь, что у нас нет людей, которые умели бы рубить дерева так, как Сидоняне.
Когда услышал Хирам слова Соломона, очень обрадовался и сказал: благословен ныне Господь, Который дал Давиду сына мудрого для управления этим многочисленным народом!
И послал Хирам к Соломону сказать: я выслушал то, за чем ты посылал ко мне, и исполню все желание твое о деревах кедровых и деревах кипарисовых;
рабы мои свезут их с Ливана к морю, и я плотами доставлю их морем к месту, которое ты назначишь мне, и там сложу их, и ты возьмешь; но и ты исполни мое желание, чтобы доставлять хлеб для моего дома.
И давал Хирам Соломону дерева кедровые и дерева кипарисовые, вполне по его желанию.
А Соломон давал Хираму двадцать тысяч ко́ров пшеницы для продовольствия дома его и двадцать ко́ров оливкового выбитого масла: столько давал Соломон Хираму каждый год.
Господь дал мудрость Соломону, как обещал ему. И был мир между Хирамом и Соломоном, и они заключили между собою союз.
И обложил царь Соломон повинностью весь Израиль; повинность же состояла в тридцати тысячах человек.
И посылал их на Ливан, по десяти тысяч на месяц, попеременно; месяц они были на Ливане, а два месяца в доме своем. Адонирам же начальствовал над ними.
Еще у Соломона было семьдесят тысяч носящих тяжести и восемьдесят тысяч каменосеков в горах,
кроме трех тысяч трехсот начальников, поставленных Соломоном над работою для надзора за народом, который производил работу.
И повелел царь привозить камни большие, камни дорогие, для основания дома, камни обделанные.
Обтесывали же их работники Соломоновы и работники Хирамовы и Гивлитяне, и приготовляли дерева и камни для строения дома [три года].
1 Построение дома Господня; 11 Господь объявляет, что Он будет обитать среди сынов Израиля, если они будут послушны Ему; 14 подробности постройки храма и его украшений; 37 время начала и окончания постройки.
В четыреста восьмидесятом году по исшествии сынов Израилевых из земли Египетской, в четвертый год царствования Соломонова над Израилем, в месяц Зиф, который есть второй месяц, начал он строить храм Господу.
Храм, который построил царь Соломон Господу, длиною был в шестьдесят локтей, шириною в двадцать и вышиною в тридцать локтей,
и притвор пред храмом в двадцать локтей длины, соответственно ширине храма, и в десять локтей ширины пред храмом.
И сделал он в доме окна решетчатые, глухие с откосами.
И сделал пристройку вокруг стен храма, вокруг храма и давира*; и сделал боковые комнаты кругом. //*Отделение для Святаго Святых.
Нижний ярус пристройки шириною был в пять локтей, средний шириною в шесть локтей, а третий шириною в семь локтей; ибо вокруг храма извне сделаны были уступы, дабы пристройка не прикасалась к стенам храма.
Когда строился храм, на строение употребляемы были обтесанные камни; ни молота, ни тесла, ни всякого другого железного орудия не было слышно в храме при строении его.
Вход в средний ярус был с правой стороны храма. По круглым лестницам всходили в средний ярус, а от среднего в третий.
И построил он храм, и кончил его, и обшил храм кедровыми досками.
И пристроил ко всему храму боковые комнаты вышиною в пять локтей; они прикреплены были к храму посредством кедровых бревен.
И было слово Господа к Соломону, и сказано ему:
вот, ты строишь храм; если ты будешь ходить по уставам Моим, и поступать по определениям Моим и соблюдать все заповеди Мои, поступая по ним, то Я исполню на тебе слово Мое, которое Я сказал Давиду, отцу твоему,
и буду жить среди сынов Израилевых, и не оставлю народа Моего Израиля.
И построил Соломон храм и кончил его.
И обложил стены храма внутри кедровыми досками; от пола храма до потолка внутри обложил деревом и покрыл пол храма кипарисовыми досками.
И устроил в задней стороне храма, в двадцати локтях от края, стену, и обложил стены и потолок кедровыми досками, и устроил давир для Святаго Святых.
Сорока локтей был храм, то есть передняя часть храма.
На кедрах внутри храма были вырезаны подобия огурцов и распускающихся цветов; все было покрыто кедром, камня не видно было.
Давир же внутри храма он приготовил для того, чтобы поставить там ковчег завета Господня.
И давир был длиною в двадцать локтей, шириною в двадцать локтей и вышиною в двадцать локтей; он обложил его чистым золотом; обложил также и кедровый жертвенник.
И обложил Соломон храм внутри чистым золотом, и протянул золотые цепи пред давиром, и обложил его золотом.
Весь храм он обложил золотом, весь храм до конца, и весь жертвенник, который пред давиром, обложил золотом.
И сделал в давире двух херувимов из масличного дерева, вышиною в десять локтей.
Одно крыло херувима было в пять локтей и другое крыло херувима в пять локтей; десять локтей было от одного конца крыльев его до другого конца крыльев его.
В десять локтей был и другой херувим; одинаковой меры и одинакового вида были оба херувима.
Высота одного херувима была десять локтей, также и другого херувима.
И поставил он херувимов среди внутренней части храма. Крылья же херувимов были распростерты, и касалось крыло одного одной стены, а крыло другого херувима касалось другой стены; другие же крылья их среди храма сходились крыло с крылом.
И обложил он херувимов золотом.
И на всех стенах храма кругом сделал резные изображения херувимов и пальмовых дерев и распускающихся цветов, внутри и вне.
И пол в храме обложил золотом во внутренней и передней части.
Для входа в давир сделал двери из масличного дерева, с пятиугольными косяками.
На двух половинах дверей из масличного дерева он сделал резных херувимов и пальмы и распускающиеся цветы и обложил золотом; покрыл золотом и херувимов и пальмы.
И у входа в храм сделал косяки из масличного дерева четырехугольные,
и две двери из кипарисового дерева; обе половинки одной двери были подвижные, и обе половинки другой двери были подвижные.
И вырезал на них херувимов и пальмы и распускающиеся цветы и обложил золотом по резьбе.
И построил внутренний двор из трех рядов обтесанного камня и из ряда кедровых брусьев.
В четвертый год, в месяц Зиф, [в месяц второй,] положил он основание храму Господа,
а на одиннадцатом году, в месяце Буле, – это месяц восьмой, – он окончил храм со всеми принадлежностями его и по всем предначертаниям его; строил его семь лет.
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible