Скрыть
9:4
9:6
9:7
9:9
9:11
9:12
9:13
9:14
9:19
9:20-21
9:27
Церковнославянский (рус)
И бы́сть егда́ сконча́ Соломо́нъ зи́ждяй хра́мъ Госпо́день и до́мъ царе́въ и вся́кое дѣ́ло свое́ Соломо́нъ, ели́ка восхотѣ́ сотвори́ти,
и яви́ся Госпо́дь Соломо́ну втори́цею, я́коже яви́ся ему́ въ гавао́нѣ,
и рече́ къ нему́ Госпо́дь: услы́шахъ гла́съ моли́твы тво­ея́ и моле́нiя тво­его́, и́мже моли́л­ся еси́ предо мно́ю: сотвори́хъ ти́ по все́й моли́твѣ тво­е́й, и освяти́хъ хра́мъ се́й, его́же созда́лъ еси́, е́же положи́ти и́мя мое́ та́мо во вѣ́ки, и бу́дутъ о́чи мо­и́ ту́ и се́рдце мое́ во вся́ дни́:
и ты́ а́ще по́йдеши предо мно́ю, я́коже ходи́ дави́дъ оте́цъ тво́й въ преподо́бiи се́рдца и въ правотѣ́, и е́же твори́ти по всѣ́мъ, я́же заповѣ́дахъ ему́, и повелѣ́нiя моя́ и за́повѣди моя́ сохрани́ши:
и воз­ста́влю престо́лъ ца́р­ст­вiя тво­его́ во Изра́или во вѣ́ки, я́коже глаго́лахъ къ дави́ду отцу́ тво­ему́, глаго́ля: не оскудѣ́етъ ти́ му́жъ властели́нъ во Изра́или:
а́ще же от­враща́ющеся от­вратите́ся вы́ и ча́да ва́ша от­ мене́ и не сохраните́ за́повѣдiй мо­и́хъ и повелѣ́нiй мо­и́хъ, я́же даде́ Моисе́й предъ ва́ми, и по́йдете и порабо́таете бого́мъ ины́мъ и поклоните́ся и́мъ:
и изри́ну Изра́иля изъ земли́, ю́же да́хъ и́мъ, и хра́мъ се́й, его́же освяти́хъ и́мени мо­ему́, от­ве́ргу от­ лица́ мо­его́: и бу́детъ Изра́иль въ погубле́нiе и во глаго́ланiе всѣ́мъ лю́демъ:
и до́мъ се́й бу́детъ высо́кiй, вся́къ преходя́й сквоз­ѣ́ его́ ужа́снет­ся, и воз­сви́щетъ и рече́тъ: чесо́ ра́ди сотвори́ Госпо́дь та́ко земли́ се́й и хра́му сему́?
и реку́тъ: поне́же оста́виша Го́спода Бо́га сво­его́, и́же изведе́ отцы́ и́хъ изъ Еги́пта, изъ до́му рабо́ты, и прiя́ша бо́ги чужды́я, и поклони́шася и́мъ, и порабо́таша и́мъ, сего́ ра́ди наведе́ на ня́ Госпо́дь зло́ сiе́.
И бы́сть по два́десяти лѣ́тѣхъ, въ ня́же созда́ Соломо́нъ два́ до́мы, хра́мъ Госпо́день и до́мъ царе́въ,
хира́мъ ца́рь ти́рскiй помога́­ше Соломо́ну дре́вы ке́дрскими и дре́вы пе́вговыми и зла́томъ и всѣ́мъ хотѣ́нiемъ его́: тогда́ даде́ Соломо́нъ хира́му два́десять градо́въ въ земли́ Галиле́йстѣй.
И изы́де хира́мъ изъ ти́ра и по́йде въ Галиле́ю ви́дѣти гра́ды, я́же даде́ ему́ Соломо́нъ: и не бы́ша ему́ уго́дни,
и рече́: что́ гра́ди сі́и, я́же да́лъ ми́ еси́, бра́те? И нарече́ я́ предѣ́лъ [хаву́ль], до дне́шняго дне́.
И при­­несе́ хира́мъ Соломо́ну сто́ и два́десять тала́нтъ зла́та.
Сiе́ же е́сть число́ дая́нiя е́же при­­несе́ ца́рь Соломо́нъ, да сози́ждетъ хра́мъ Госпо́день и до́мъ царе́въ, и мело́нъ и стѣ́ну Иерусали́мску и краегра́дiе е́же огради́ти стѣ́ну гра́да дави́дова, и Асу́ръ и Магедо́ и газе́ръ.
Фарао́нъ ца́рь Еги́петскiй взы́де и взя́ газе́ръ и сожже́ и́ огне́мъ, и Ханаа́на живу́щаго во гра́дѣ то́мъ погуби́: и даде́ его́ въ да́ръ дще́ри сво­е́й, женѣ́ Соломо́ни.
И согради́ Соломо́нъ газе́ръ и веѳоро́нъ ни́жнiй,
и Валаа́ѳъ и Ѳамо́ръ въ пусты́ни.
И вся́ гра́ды крѣ́пкiя, и́же бы́ша Соломо́ну, и вся́ гра́ды, идѣ́же бя́ху колесни́цы, и вся́ гра́ды, идѣ́же бя́ху ко́н­ницы его́, и все́ е́же бы́сть уго́дно царю́ Соломо́ну, созда́ во Иерусали́мѣ, и въ Лива́нѣ и во все́й земли́ ца́р­ст­ва сво­его́.
Всѣ́хъ люді́й оста́в­шихся от­ Аморре́а и Хетте́а, и Ферезе́а и Ханане́а, и Еве́а и Иевусе́а и Гергесе́а, не су́щихъ от­ сыно́въ Изра́илевыхъ,
сыно́въ и́хъ оста́в­шихся по ни́хъ на земли́, и́хже не воз­мого́ша сы́нове Изра́илевы потреби́ти и́хъ, ца́рь Соломо́нъ порабо́ти и́хъ дая́ти да́нь да́же до дне́ сего́:
от­ сыно́въ же Изра́илевыхъ не даде́ въ рабо́ту Соломо́нъ, я́ко ті́и бя́ху му́жiе хра́брiи, и о́троцы его́, и кня́зи его́, и триста́ты его́, и во­ево́ды колесни́цъ его́, и ко́н­ницы его́.
И бя́ху старѣ́йшины при­­ста́влен­нымъ надъ дѣ́лы царя́ Соломо́на, пя́ть со́тъ пятьдеся́тъ повелѣва́ющiи лю́демъ дѣ́ла­ю­щымъ дѣ́ло.
Дще́рь же фарао́на пре́йде изъ гра́да дави́дова въ до́мъ сво́й, его́же созда́ е́й Соломо́нъ, тогда́ созда́ мело́нъ.
И при­­ноша́­ше Соломо́нъ три́жды въ го́дъ всесожже́нiя и ми́рныя же́ртвы на олта́рь, его́же сози́жде Го́споду, и кадя́ше ѳимiа́мъ предъ Го́сподемъ: и соверши́ хра́мъ.
И сотвори́ ца́рь Соломо́нъ кора́бль въ гасiо́нѣ гаве́рстѣмъ, и́же при­­ Ела́ѳѣ, при­­ у́стiи мо́ря послѣ́дняго, въ земли́ Едо́мстѣй.
И посла́ хира́мъ на корабли́ от­ о́трокъ сво­и́хъ му́жы корабе́лники управля́ти вѣ́дущихъ мо́ре со о́троки Соломо́ни:
и прiидо́ша въ Софи́ръ, и взя́ша от­ту́ду зла́та четы́ре ста́ и два́десять тала́нтъ и при­­несо́ша царю́ Соломо́ну.
Немецкий (GNB)
Als Salomo den Tempel des HERRN und den Königspalast sowie alle anderen Bauvorhaben vollendet hatte,
erschien der HERR ihm ein zweites Mal, wie er ihm einst in Gibeon erschienen war.
Er sagte zu Salomo: »Ich habe dein Gebet erhört. Ich habe diesen Tempel, den du gebaut hast, erwählt und zu einer Stätte gemacht, an der mein Name wohnt für alle Zeiten. Meine Augen sind stets auf dieses Haus gerichtet, dort ist mein ganzes Herz euch zugewandt.
Und wenn du mir wie dein Vater David treu und aufrichtig dienst und alle meine Gebote befolgst,
werde ich die Herrschaft deiner Nachkommen über das Volk Israel für alle Zeiten sichern. So habe ich es deinem Vater David versprochen, als ich zu ihm sagte: ́Stets soll einer aus der Familie Davids auf dem Thron Israels sitzen.́
Wenn sich aber die Israeliten – in dieser oder in einer späteren Generation – von mir abwenden, meinen Geboten nicht mehr gehorchen und anderen Göttern dienen,
dann werde ich sie aus dem Land vertreiben, das ich ihnen gegeben habe. Von dem Haus, das ich zur Wohnung meines Namens bestimmt habe, will ich dann nichts mehr wissen und alle Völker werden das Volk Israel verachten und verspotten.
Dieser Tempel wird nur noch ein Trümmerhaufen sein; wer daran vorbeigeht, wird sich mit Entsetzen abwenden. Wenn jemand fragt, warum der HERR dieses Land und dieses Haus so verwüstet hat,
wird man ihm antworten: ́Weil sie sich vom HERRN, ihrem Gott, abgewandt haben. Er hat ihre Vorfahren aus Ägypten herausgeführt, aber sie haben sich anderen Göttern zugewandt, sie angebetet und ihnen geopfert. Deshalb hat der HERR all dieses Unglück über sie gebracht.́«
Zwanzig Jahre lang hatte Salomo am Tempel des HERRN und an seinem eigenen Palast gebaut.
König Hiram von Tyrus hatte ihm Zedern- und Zypressenholz geliefert und auch alles Gold, das er brauchte. Als nun beide Bauten vollendet waren, trat Salomo an Hiram zwanzig Städte in Galiläa ab.
Hiram selbst kam von Tyrus, um sie anzusehen; aber sie gefielen ihm nicht.
»Was für einen Landstrich hast du mir da gegeben, mein Freund«, sagte Hiram zu Salomo. Davon hat die Gegend bis heute den Namen Kabul.
Hiram hatte Salomo immerhin 120 Zentner Gold geschickt.
Salomo ließ alle seine Bauvorhaben in Fronarbeit ausführen. Auf diese Weise baute er in Jerusalem außer dem Tempel des HERRN und seinem Königspalast auch den Millo und die Stadtmauer und außerhalb Jerusalems die Städte Hazor, Megiddo, Geser.
Gegen die Kanaaniterstadt Geser war der Pharao, der König von Ägypten, herangezogen, hatte sie erobert und niedergebrannt und dabei alle Bewohner getötet. Dann hatte er die Stadt zur Mitgift für seine Tochter bestimmt, als sie König Salomos Frau wurde.
Diese Stadt baute Salomo wieder auf.

Außerdem baute er das untere Bet-Horon

und Baala sowie Tamar in der Senke südlich des Toten Meeres.
In diesen Städten brachte Salomo seine Streitwagentruppen unter und stattete sie mit allen erforderlichen Vorräten aus.

Auch alles, was Salomo sonst noch bauen wollte in Jerusalem, im Libanon und in seinem ganzen Herrschaftsgebiet, wurde in Fronarbeit errichtet.

Alle Nachkommen der vorisraelitischen Bewohner des Landes, an denen die Israeliten bei dessen Eroberung nicht den Bann vollstrecken konnten, wurden von Salomo zum Frondienst herangezogen. Bis heute müssen die übrig gebliebenen Amoriter, Hetiter, Perisiter, Hiwiter und Jebusiter solche Arbeiten ausführen.
Von den Israeliten dagegen zwang Salomo keinen zur Fronarbeit, sondern machte sie zu seinen Soldaten und Beamten, zu Truppenführern und Streitwagenkämpfern.
Im Dienst seiner Provinzverwalter standen 550 Beamte, die die Arbeiter an den Bauvorhaben Salomos beaufsichtigten.
Mit den Arbeiten am Millo begann Salomo, als die Tochter des Pharaos aus der Davidsstadt in das Haus umgezogen war, das er ihr im Palastbezirk gebaut hatte.
Nachdem der Tempel vollendet war, opferte Salomo dort dreimal jährlich Brandopfer und Mahlopfer. Er verbrannte die Opferstücke auf dem Altar, den er für den HERRN gebaut hatte.
In Ezjon-Geber bei Elat am Roten Meer, im Gebiet von Edom, ließ König Salomo eine Flotte bauen.
König Hiram stellte Salomo erfahrene Seeleute zur Verfügung, die dessen Männer auf der Fahrt begleiteten.
Sie segelten in das Land Ofir und brachten Salomo von dort 420 Zentner Gold.
Ва баъд аз он ки Сулаймон бино кардани хонаи Парвардигор ва хонаи подшоҳро ба анҷом расонид, ва ҳар орзуи Сулаймон, ки мехост ба ҷо оварад, амалӣ гардид,
Парвардигор бори дуюм ба Сулаймон зоҳир шуд, чунон ки дар Ҷибъӯн ба ӯ зоҳир шуда буд.
Ва Парвардигор ба ӯ гуфт: «Дуои ту ва зории туро, ки ба ҳузури Ман кардӣ, шунидам, ва ин хонаро, ки ту сохтӣ, то ки номи Ман то абад бар он хонда шавад, тақдис намудам, ва чашмони Ман ва дили Ман тамоми айём дар он хоҳад буд.
Ва агар ту ба ҳузури Ман, чунон ки падарат Довуд рафтор менамуд, бо дили соф ва аз рӯи виҷдон рафтор намуда, ҳар чиро, ки Ман ба ту фармудаам, ба ҷо оварӣ ва фароизу аҳкоми Маро нигоҳ дорӣ,
Ман тахти подшоҳии туро бар Исроил то абад барқарор хоҳам кард, чунон ки ба падарат Довуд сухан ронда, гуфтаам: ́Аз ту касе ки бар тахти Исроил бинишинад, аз миён нахоҳад рафт́.
Аммо агар шумо ва писарони шумо аз пайравии Ман рӯй гардонида, аҳкому фароизеро, ки ба шумо додаам, риоя накунед, ва рафта худоёни дигарро парастиш намоед ва ба онҳо саҷда баред,
Ман Исроилро аз рӯи замине ки ба онҳо додаам, нобуд хоҳам кард, ва хонаеро, ки ба номи Худ тақдис намудаам, аз ҳузури Худ дур хоҳам андохт, ва Исроил дар миёни ҳамаи қавмҳо зарбулмасал ва хандахариш хоҳад шуд.
Ва дар ҳаққи ин хона, ки олишукӯҳ аст, ҳар касе ки аз пеши он бигзарад, аз харобии он дар ҳайрат монда ва ҳуштак зада, хоҳад гуфт: ́Аз чӣ сабаб Парвардигор ба ин замин ва ба ин хона чунин амал намудааст?́
Ва хоҳад гуфт: ́Аз он сабаб, ки онҳо Парвардигор Худои худро, ки падаронашонро аз замини Миср берун оварда буд, тарк карданд, ва ба худоёни дигар часпида, онҳоро саҷда ва парастиш намуданд; бинобар ин Парвардигор тамоми ин мусибатро ба сари онҳо овардааст́».
Ва баъд аз гузаштани бист сол, ки дар ин муддат Сулаймон ду хонаро – хонаи Парвардигор ва хонаи подшоҳро – бино кард,
Ва Ҳиром, подшоҳи Сур, Сулаймонро бо чӯби дарахтони арз ва дарахтони сарв ва бо тилло, мувофиқи дилхоҳи хоҳиши ӯ, таъмин намуд, – он гоҳ подшоҳ Сулаймон бист шаҳрро дар замини Ҷалил ба Ҳиром дод.
Ва Ҳиром барои дидани шаҳрҳое ки Сулаймон ба ӯ дода буд, аз Сур берун омад, валекин онҳо ба назараш писанд наафтод.
Ва гуфт: «Ин чӣ шаҳрҳост, ки ту, эй бародарам, ба ман додаӣ?» Ва онҳоро замини Ковул Кобул номид, ки то имрӯз чунин ном дорад.
Ва Ҳиром ба подшоҳ саду бист киккар тилло фиристода буд.
Ва ин аст нақли ӯҳдадорие ки подшоҳ Сулаймон барои бино кардани хонаи Парвардигор, ва хонаи худаш, ва Миллӯ, ва ҳисори Уршалим, ва Ҳосӯр, ва Маҷиддӯ ва Ҷозар ҷорӣ карда буд:
Фиръавн, подшоҳи Миср, пеш аз ин баромада, Ҷозарро забт намуда буд, ва онро бо оташ сӯзонид, ва канъониёнро, ки дар шаҳр сокин буданд, кушт, ва онро ба духтари худ, ки зани Сулаймон буд, маҳр дод.
Ва Сулаймон Ҷозар ва Байт-Ҳӯрӯни поёнро бино кард;
Ва низ Баалот ва Тадмӯрро дар биёбони мамлакат;
Ва низ ҳамаи шаҳрҳоро, ки Сулаймон барои захираҳо дошт, ва ҳамаи шаҳрҳои аробаҳо ва ҳамаи шаҳрҳои саворонро, ва ҳар он чиро, ки Сулаймон орзу дошт, ки дар Уршалим ва дар Лубнон ва дар тамоми замини қаламрави худ бино кунад.
Тамоми қавме ки аз амуриён, ҳиттиён, фариззиён, ҳиввиён ва ябусиён боқӣ монда буданд, онҳое ки аз банӣ Исроил набуданд,
Яъне фарзандони онҳо, ки баъд аз онҳо дар замин боқӣ монда буданд, ва онҳоро банӣ Исроил натавониста буданд нобуд намоянд, – ба зиммаи онҳо Сулаймон ӯҳдадории меҳнатӣ гузошт, ки то имрӯз чунин аст.
Валекин аз банӣ Исроил Сулаймон ба зиммаи касе ӯҳдадории меҳнатӣ нагузошт, зеро ки онҳо ҷанговарон ва навкарони ӯ, ва мирони ӯ, ва саркардагони ӯ, ва сардорони аробаҳо ва саворони ӯ буданд.
Инҳоянд сарнозироне ки бар корҳои Сулаймон буданд: панҷсаду панҷоҳ нафар ба мардуми иҷрокунандаи корҳо сардорӣ мекарданд.
Ҳамин ки духтари фиръавн аз шаҳри Довуд ба хонаи худ, ки онро ӯ барои вай бино карда буд, гузашт, он гоҳ ӯ Миллӯро бино намуд.
Ва Сулаймон ҳар сол се дафъа қурбониҳои сӯхтанӣ ва қурбониҳои саломатӣ бар қурбонгоҳе ки барои Парвардигор бино карда буд, мебаровард, ва бар қурбонгоҳе ки пеши Парвардигор буд, бухур месӯзонид; ва парастиши хонаро бо ҳамин пурра мукаммал намуд.
Ва подшоҳ Сулаймон дар Эсюн-Ҷобар, ки дар Элӯт, бар соҳили баҳри Қулзум, дар замини Адӯм аст, киштиҳо сохт.
Ва Ҳиром навкарони худро, ки киштирон буда, баҳргардиро медонистанд, дар киштиҳо ҳамроҳи навкарони Сулаймон фиристод.
Ва онҳо ба Ӯфир рафтанд, ва аз он ҷо чорсаду бист киккар тилло гирифта, ба подшоҳ Сулаймон оварданд.

Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible