Скрыть
10:1
10:2
10:3
10:4
10:5
10:6
10:7
10:8
10:9
10:10
10:11
10:12
10:13
10:14
10:15
10:16
10:17
10:18
10:19
10:20
10:21
10:22
10:23
10:24
10:25
10:26
10:27
10:28
10:29
10:31
10:32
10:33
10:34
10:35
10:36
10:37
10:38
10:39
10:40
10:41
10:42
10:43
10:44
10:45
10:46
10:47
10:48
10:49
10:50
10:51
10:52
10:53
10:54
10:55
10:56
10:57
10:58
10:59
10:60
10:61
10:62
10:63
10:64
10:65
10:66
10:67
10:68
10:69
10:70
10:71
10:72
10:73
10:74
10:75
10:76
10:77
10:78
10:79
10:80
10:81
10:82
10:83
10:84
10:85
10:86
10:87
10:88
10:89
Церковнославянский (рус)
И въ лѣ́то сто́ шестьдеся́тое взы́де Алекса́ндръ сы́нъ Антiо́ховъ епифа́нъ и одержа́ Птолемаи́ду: и прiя́ша его́, и ца́р­ст­вова та́мо.
И слы́ша дими́трiй ца́рь, и собра́ во́евъ мно́го зѣло́, и изы́де проти́ву ему́ на бра́нь.
И посла́ дими́трiй ко Ионаѳа́ну еписто́лiи словесы́ ми́рными, велича́я его́.
Рече́ бо: предвари́мъ сотвори́ти ми́ръ съ ни́мъ, пре́жде не́же сотвори́тъ со Алекса́ндромъ проти́ву на́съ:
воспомя́нетъ бо вся́ зла́я, я́же сотвори́хомъ на него́ и на бра́тiю его́ и на язы́къ его́.
И даде́ ему́ вла́сть собира́ти во́ины и уготовля́ти ору́жiя, и бы́ти ему́ дру́гомъ его́, и зало́гъ, и́же бѣ́ въ краегра́дiи, повелѣ́ от­да́ти ему́.
И прiи́де Ионаѳа́нъ во Иерусали́мъ и прочте́ еписто́лiи во услы́шанiе всѣ́мъ лю́демъ и и́же от­ краегра́дiя.
И устраши́шася стра́хомъ ве́лiимъ, егда́ услы́шаша, я́ко даде́ ему́ ца́рь вла́сть собира́ти во́ины.
И преда́ша и́же от­ краегра́дiя Ионаѳа́ну зало́гъ, и от­даде́ и́хъ роди́телемъ и́хъ.
И обита́ Ионаѳа́нъ во Иерусали́мѣ, и нача́ созида́ти и обновля́ти гра́дъ,
и рече́ ко творя́щымъ дѣла́ созида́ти стѣ́ны и го́ру Сiо́нъ о́крестъ от­ ка́менiй четверо­уго́лныхъ ко утвержде́нiю, и сотвори́ша си́це.
И побѣго́ша иноплеме́н­ницы, и́же бя́ху въ тверды́нехъ, я́же созда́ вакхи́дъ:
и оста́ви кі́йждо мѣ́сто свое́ и отъи́де въ зе́млю свою́.
Оба́че въ веѳсу́рѣ оста́шася нѣ́цыи от­ оста́вльшихъ зако́нъ и за́повѣди [Бо́жiя]: бѣ́ бо и́мъ убѣ́жище.
И слы́ша Алекса́ндръ ца́рь обѣща́нiя, ели́ка посла́ дими́трiй Ионаѳа́ну, и повѣ́даша ему́ бра́ни и му́же­ст­ва, я́же сотвори́ то́й и бра́тiя его́, и труды́, я́же имѣ́ху.
И рече́: еда́ обря́щемъ ко́­его му́жа такова́? и ны́нѣ сотвори́мъ его́ въ дру́га и спобо́рника на́­шего.
И написа́ еписто́лiи и посла́ ему́ по словесе́мъ си́мъ, глаго́ля:
ца́рь Алекса́ндръ бра́ту Ионаѳа́ну ра́доватися:
слы́шахомъ о тебѣ́, я́ко му́жъ си́ленъ еси́ крѣ́постiю и уго́денъ еси́ бы́ти на́мъ дру́гъ:
и ны́нѣ поста́вихомъ тя́ дне́сь архiере́а язы́ка тво­его́, и е́же дру́гомъ царе́вымъ нарица́тися [и посла́ ему́ порфи́ру и вѣне́цъ зла́тъ], и му́др­ст­вовати та́яжде съ на́ми и снабдѣва́ти дру́жбу къ на́мъ.
И облече́ся Ионаѳа́нъ во святу́ю ри́зу седма́го ме́сяца лѣ́та сто́ шестьдеся́таго, въ де́нь пра́здника сѣнопотче́нiя, и собра́ си́лы и угото́ва ору́жiя мно́га.
И слы́ша дими́трiй словеса́ сiя́, и опеча́лися зѣло́, и рече́:
что́ сiе́ сотвори́хомъ, я́ко предвари́ на́съ Алекса́ндръ соста́вити дру́жбу со иуде́и во утвержде́нiе?
напишу́ и а́зъ и́мъ словеса́ проси́телная и воз­выше́нiя и да́ры, я́ко да бу́дутъ со мно́ю въ по́мощь.
И написа́ и́мъ по словесе́мъ си́мъ: ца́рь дими́трiй язы́ку Иуде́йскому ра́доватися:
поне́же сохрани́сте завѣ́ты къ на́мъ и пребыва́сте въ дру́жбѣ на́­шей и не при­­ступи́сте ко враго́мъ на́шымъ, слы́шахомъ и ра́довахомся:
и ны́нѣ пребыва́йте еще́ сохрани́ти къ на́мъ вѣ́ру, и воз­дади́мъ ва́мъ блага́я, и́хже ра́ди творите́ съ на́ми,
и оста́вимъ ва́мъ да́ни мно́ги, и дади́мъ ва́мъ да́ры:
и ны́нѣ свобо́дныхъ творю́ ва́съ и оставля́ю всѣ́мъ Иуде́омъ да́ни и цѣ́ну от­ со́ли и от­ вѣнце́въ:
и е́же вмѣ́сто трети́ны сѣ́мене и вмѣ́сто полови́ны плода́ древе́снаго надлежа́щаго ми́ взя́ти, оставля́ю от­ дне́сь и пото́мъ, е́же не взима́ти от­ земли́ Иу́дины и от­ трiе́хъ стра́нъ при­­лежа́щихъ е́й, от­ самарі́и и Галиле́и, и от­ дне́шняго дне́ и въ вѣ́чное вре́мя:
и Иерусали́мъ да бу́детъ свя́тъ и свобо́денъ со предѣ́лы сво­и́ми, и десяти́ны и да́ни:
оставля́ю и вла́сть краегра́дiя е́же во Иерусали́мѣ, и даю́ архiере́ю, да поста́витъ въ не́мъ му́жы, и́хже а́ще избере́тъ са́мъ, храни́ти его́:
и вся́ку ду́шу Иуде́йскую, я́же плѣне́на е́сть от­ земли́ Иу́дины, во все́мъ ца́р­ст­вѣ мо­е́мъ оставля́ю свобо́дну ту́не, и вси́ да оста́вят­ся от­ да́ней и ското́въ сво­и́хъ:
и вси́ пра́здницы и суббо́ты и новоме́сячiя и дні́е вчине́н­нiи, и три́ дни́ пре́жде пра́здника и три́ дни́ по пра́здницѣ, да бу́дутъ вси́ дні́е свобо́ды и оставле́нiя всѣ́мъ Иуде́омъ су́щымъ во ца́р­ст­вiи мо­е́мъ:
и никто́ имѣ́ти бу́детъ вла́сти дѣ́лати и стужа́ти кому́ от­ ни́хъ о вся́цѣй ве́щи:
и да напи́шут­ся от­ иуде́й въ во́ины ца́рскiя до три́десяти ты́сящъ муже́й, и да даду́т­ся и́мъ обро́цы, я́коже подоба́етъ всѣ́мъ во́емъ ца́рскимъ:
и да поста́вят­ся от­ ни́хъ въ тверды́нехъ ца́рскихъ ве́лiихъ, и от­ си́хъ поста́вят­ся на потре́бы ца́р­ст­ва су́щыя въ вѣ́рность: и су́щiи надъ ни́ми и нача́лницы да бу́дутъ от­ ни́хъ, и да хо́дятъ въ зако́нѣхъ сво­и́хъ, я́коже повелѣ́ ца́рь въ земли́ Иу́динѣ:
и три́ предѣ́лы, при­­лежа́щiи Иуде́и от­ страны́ самарі́йскiя, да при­­ложа́т­ся ко Иуде́и, да вмѣня́т­ся бы́ти подъ еди́нымъ, е́же не послу́шати ины́я вла́сти, но то́кмо архiере́а:
Птолемаи́ду и предѣ́лы ея́ да́хъ въ да́ръ святы́мъ, су́щымъ во Иерусали́мѣ, на при­­ли́чное иждиве́нiе святы́мъ,
и а́зъ да́мъ на ко́­еждо лѣ́то пять­на́­де­сять ты́сящъ Си́кль сребра́ от­ сокро́вищъ ца́рскихъ от­ мѣ́стъ при­­лежа́щихъ:
и вся́кое изли́шнее, е́же не воз­да́ша от­ потре́бъ, я́коже въ пе́рвыхъ лѣ́тѣхъ, от­ны́нѣ даду́тъ въ дѣла́ хра́му:
и свы́ше си́хъ пя́ть ты́сящъ си́клей сребра́, и́хже взима́ху от­ потре́бъ святи́лища, я́коже въ пре́жнихъ лѣ́тѣхъ от­ собра́нiя на вся́кое лѣ́то, и сiя́ оставля́ют­ся, поне́же надлежа́тъ сiя́ жерце́мъ служа́щымъ:
и ели́цы а́ще при­­бѣ́гнутъ къ це́ркви су́щей во Иерусали́мѣхъ и во всѣ́хъ предѣ́лѣхъ его́, одолже́ни су́ще ца́рскими и вся́кою ве́щiю, да от­рѣша́ют­ся, и вся́ ели́ка су́ть и́мъ во ца́р­ст­вiи мо­е́мъ:
и созида́ти и обновля́ти дѣла́ святы́хъ, и иждиве́нiе да́ст­ся от­ сокро́вища ца́рскаго:
и е́же созида́ти стѣ́ны Иерусали́ма и утверди́ти о́крестъ, и иждиве́нiе да́ст­ся от­ собра́нiя ца́рска, и е́же созда́ти стѣ́ны во Иуде́и.
Егда́ же услы́ша Ионаѳа́нъ и лю́дiе словеса́ сiя́, не вѣ́роваша и́мъ, ниже́ прiя́ша, я́ко помяну́ша зло́бу ве́лiю, ю́же сотвори́ во Изра́или, и оскорби́ и́хъ зѣло́.
И благоволи́ша о Алекса́ндрѣ, я́ко се́й бы́сть и́мъ нача́лникъ слове́съ ми́рныхъ, и споборя́ху ему́ во вся́ дни́.
И собра́ ца́рь Алекса́ндръ си́лу ве́лiю и ополчи́ся проти́ву дими́трiа.
И сотвори́ша бра́нь два́ царя́, и побѣже́ по́лкъ дими́трiевъ, и гна́ его́ Алекса́ндръ и укрѣпи́ся на ни́хъ.
И превоз­мо́же бра́нь зѣло́, до́ндеже за́йде со́лнце, и паде́ дими́трiй въ де́нь о́нъ.
И посла́ Алекса́ндръ ко Птоломе́ю царю́ Еги́петскому послы́ по словесе́мъ си́мъ, рекі́й:
поне́же воз­врати́хся въ зе́млю ца́р­ст­ва мо­его́, и сѣдо́хъ на престо́лѣ оте́цъ мо­и́хъ, и одержа́хъ нача́л­ст­во, и сокруши́хъ дими́трiа, и воз­облада́хъ страно́ю на́­шею,
и соста́вихъ проти́ву его́ ра́ть, и сокруши́ся то́й и ополче́нiе его́ от­ на́съ, и сѣдо́хомъ на престо́лѣ ца́р­ст­ва его́:
и ны́нѣ соста́вимъ между́ на́ми дру́жбу, и ны́нѣ да́ждь мнѣ́ дще́рь твою́ въ жену́, и бу́ду зя́ть тво́й, и да́мъ тебѣ́ да́ры, и е́й досто́йная тебе́.
И от­вѣща́ ца́рь Птоломе́й глаго́ля: бла́гъ де́нь, въ о́ньже воз­врати́л­ся еси́ въ зе́млю оте́цъ тво­и́хъ и сѣ́лъ еси́ на престо́лѣ ца́р­ст­ва и́хъ:
и ны́нѣ сотворю́ ти́, я́же писа́лъ еси́: но сря́щися во Птолемаи́дѣ, я́ко да ви́димъ дру́гъ дру́га, и бу́деши ми́ зя́ть, я́коже ре́клъ еси́.
И изы́де Птоломе́й от­ Еги́пта са́мъ и клеопа́тра дщи́ его́, и внидо́ша во Птолемаи́ду лѣ́та сто́ шестьдеся́тъ втора́го.
И срѣ́те его́ Алекса́ндръ ца́рь: и даде́ ему́ клеопа́тру дще́рь свою́ и сотвори́ бра́къ ея́ во Птолемаи́дѣ, я́коже ца́рiе во сла́вѣ вели́цѣй.
И написа́ Алекса́ндръ ца́рь Ионаѳа́ну прiити́ во срѣ́тенiе ему́.
И и́де со сла́вою во Птолемаи́ду и срѣ́те о́ба царя́: и даде́ и́ма сребро́ и зла́то и друго́мъ и́хъ, и да́ры мно́ги, и обрѣ́те благода́ть предъ ни́ма.
И собра́шася на́нь му́жiе губи́теле от­ Изра́иля, му́жiе беззако́н­нiи клевета́ти на́нь. и не вня́тъ и́мъ ца́рь.
И повелѣ́ ца́рь совлещи́ Ионаѳа́на съ ри́зъ его́ и облещи́ его́ въ порфи́ру. и сотвори́ша та́ко.
И посади́ его́ ца́рь съ собо́ю и рече́ нача́лникомъ сво­и́мъ: изыди́те съ ни́мъ на среду́ гра́да и проповѣ́дите ни еди́ному клевета́ти на́нь ни о еди́нѣй ве́щи, и ни еди́нъ ему́ да стужи́тъ о вся́цѣмъ глаго́лѣ.
И бы́сть егда́ уви́дѣша клеветницы́ сла́ву его́, я́коже проповѣ́даша, и облече́на его́ порфи́рою, и бѣжа́ша вси́.
И просла́ви его́ ца́рь, и написа́ его́ въ пе́рвыхъ друзѣ́хъ, и поста́ви его́ во­ево́ду и уча́ст­ника нача́л­ст­ва.
И воз­врати́ся Ионаѳа́нъ во Иерусали́мъ съ ми́ромъ и весе́лiемъ.
И въ лѣ́то сто́ шестьдеся́тъ пя́тое прiи́де дими́трiй сы́нъ дими́трiевъ от­ кри́та въ зе́млю оте́цъ сво­и́хъ.
И слы́ша Алекса́ндръ ца́рь, и опеча́лися зѣло́, и воз­врати́ся во Антiохі́ю.
И поста́ви дими́трiй аполло́нiа су́щаго от­ килисирі́и: и собра́ си́лу ве́лiю, и ополчи́ся во Иамні́и, и посла́ ко Ионаѳа́ну архiере́ю, глаго́ля:
ты́ ли еди́нъ воз­но́сишися на ны́, а́зъ же бы́хъ въ посмѣ́хъ и въ поноше́нiе тебе́ ра́ди: и чесо́ ра́ди ты́ вла́стел­ст­вуеши надъ на́ми въ гора́хъ?
ны́нѣ у́бо, а́ще надѣ́ешися въ си́лахъ тво­и́хъ, изы́ди къ на́мъ на по́ле и искуси́мся ту́ между́ собо́ю, я́ко со мно́ю е́сть си́ла градо́въ:
вопроси́ и научи́ся, кто́ е́смь? и про́чiи помога́ющiи на́мъ, и глаго́лютъ: нѣ́сть ва́мъ стоя́нiя ноги́ предъ лице́мъ на́шимъ, я́ко два́щи въ бѣ́гъ обрати́шася отцы́ тво­и́ въ земли́ и́хъ:
и ны́нѣ не воз­мо́жеши стерпѣ́ти ко́н­ника и си́лы таковы́я въ по́ли, идѣ́же нѣ́сть ка́мене, ни стѣны́, ни мѣ́ста къ бѣжа́нiю.
Егда́ же услы́ша Ионаѳа́нъ словеса́ аполло́ниева, подви́жеся мы́слiю, и избра́ де́сять ты́сящъ муже́й, и изы́де изъ Иерусали́ма, и сни́деся съ ни́мъ Си́монъ бра́тъ его́ въ по́мощь ему́.
И ополчи́ся на Иоппі́ю, и заступи́ша ему́ от­ гра́да, я́ко стра́жа аполло́нiева въ Иоппі́и бы́сть, и ра́товаша ю́.
И убоя́в­шеся от­верзо́ша и́же изъ гра́да, и облада́ Ионаѳа́нъ Иоппі́ею.
И слы́ша аполло́нiй, и собра́ три́ ты́сящы ко́н­никъ и си́лу ве́лiю, и и́де во азо́тъ а́ки путьше́­ст­вуя, и а́бiе изы́де на по́ле, зане́ имѣ́яше мно́же­с­т­во ко́н­никъ и надѣ́яшеся на ни́хъ.
И гна́ Ионаѳа́нъ вслѣ́дъ его́ во азо́тъ, и срази́шася полцы́ на ра́ть.
И оста́ви аполло́нiй ты́сящу ко́н­никъ созади́ и́хъ въ та́йнѣ.
И позна́ Ионаѳа́нъ, я́ко е́сть заса́да созади́ его́. и окружи́ша по́лкъ его́ и стрѣля́ху на лю́ди от­ у́тра да́же до ве́чера,
лю́дiе же стоя́ша, я́коже заповѣ́да Ионаѳа́нъ: и утруди́шася ко́ни и́хъ.
И при­­веде́ Си́монъ си́лу свою́ и нападе́ на по́лкъ: ко́н­ницы бо утружде́ни бя́ху, и сокруши́шася от­ него́ и побѣго́ша,
и ко́н­ницы расточи́шася по по́лю и бѣго́ша во азо́тъ, и внидо́ша въ Виѳдаго́нъ ка́пище его́, е́же уцѣлѣ́ти.
И пожже́ Ионаѳа́нъ азо́тъ и гра́ды и́же бѣ́ху о́крестъ его́, и взя́ коры́сти и́хъ и ка́пище даго́ново, и вбѣ́гшихъ въ не́ пожже́ огне́мъ.
И бы́сть па́дшихъ мече́мъ съ сожже́ными я́ко о́смь ты́сящъ муже́й.
И отъи́де от­ту́ду Ионаѳа́нъ и прiи́де во Аскало́нъ, и изыдо́ша от­ гра́да во срѣ́тенiе ему́ въ сла́вѣ вели́цѣй.
И воз­врати́ся Ионаѳа́нъ во Иерусали́мъ съ су́щими съ ни́мъ, иму́ще коры́сти мно́ги.
И бы́сть егда́ услы́ша Алекса́ндръ ца́рь словеса́ сiя́, и при­­ложи́ просла́вити Ионаѳа́на:
и посла́ ему́ гри́вну злату́ю я́коже обы́чай е́сть дая́ти сро́дникомъ царе́вымъ, и даде́ ему́ аккаро́нъ и вся́ предѣ́лы его́ во одержа́нiе.
Латинский (Nova Vulgata)
Et anno centesimo sexage simo ascendit Alexander An tiochi filius, Epiphanes, et occupavit Ptolemaidam; et receperunt eum, et regnavit illic.
Et audivit Demetrius rex et congregavit exercitum copiosum valde et exivit obviam illi in proelium.
Et misit Demetrius epistulam ad Ionathan verbis pacificis, ut magnificaret eum.
Dixit enim: «Anticipemus facere pacem cum eo, priusquam faciat cum Alexandro adversum nos;
recordabitur enim omnium malorum, quae consummavimus in eum et in fratrem eius et in gentem eius».
Et dedit ei potestatem congregare exercitum et fabrificare arma et esse ipsum socium eius; et obsides, qui erant in arce, dixit tradi ei.
Et venit Ionathas in Ierusalem et legit epistulas in auditu omnis populi et eorum, qui in arce erant;
et timuerunt timore magno, cum audirent quoniam dedit ei rex potestatem congregandi exercitum.
Et tradiderunt, qui erant in arce, Ionathae obsides, et reddidit eos parentibus ipsorum.
Et habitavit Ionathas in Ierusalem et coepit aedificare et innovare civitatem;
et dixit facientibus opera, ut exstruerent muros et montem Sion in circuitu lapidibus quadratis ad munitionem: et ita fecerunt.
Et fugerunt alienigenae, qui erant in munitionibus, quas Bacchides aedificaverat,
et reliquit unusquisque locum suum et abiit in terram suam;
tantum in Bethsura remanserunt aliqui ex his, qui reliquerant legem et praecepta; erat enim ad refugium.
Et audivit Alexander rex promissa, quae misit Demetrius Ionathae, et narraverunt ei proelia et virtutes, quas ipse fecit et fratres eius, et labores, quos habuerunt.
Et ait: «Numquid inveniemus aliquem virum talem? Et nunc faciemus eum amicum et socium nostrum».
Et scripsit epistulam et misit ei secundum haec verba dicens:
«Rex Alexander fratri Ionathae salutem.
Audivimus de te quod vir potens es viribus et aptus es, ut sis amicus noster;
et nunc constituimus te hodie summum sacerdotem gentis tuae, et ut amicus voceris regis — et misit ei purpuram et coronam auream — et, quae nostra sunt, sentias nobiscum et conserves amicitias ad nos».
Et induit se Ionathas stola sancta septimo mense, anno centesimo sexagesimo, in die sollemni Scenopegiae; et congregavit exercitum et fecit arma copiosa.
Et audivit Demetrius verba ista et contristatus est nimis et ait:
«Quid hoc fecimus quod praeoccupavit nos Alexander apprehendere amicitiam Iudaeorum ad firmamentum?
Scribam et ego illis verba deprecatoria et dignitates et dona, ut sint mecum in adiutorium».
Et misit eis secundum haec verba: «Rex Demetrius genti Iudaeorum salutem.
Quoniam servastis ad nos pactum et mansistis in amicitia nostra et non accessistis ad inimicos nostros, audivimus et gavisi sumus.
Et nunc perseverate adhuc conservare ad nos fidem, et retribuemus vobis bona pro his, quae facitis nobiscum,
et remittemus vobis praestationes multas et dabimus vobis donationes.
Et nunc absolvo vos et remitto Iudaeos a tributis et pretio salis et a coronis;
et pro tertia parte seminis et pro dimidia parte fructus ligni, quod debetur mihi accipere, remitto ex hodierno die et deinceps accipere a terra Iudae et a tribus regionibus, quae additae sunt illi ex Samaritide et Galilaea, ex hodierna die et in totum tempus;
et Ierusalem sit sancta et libera et fines eius et decimae et tributa.
Remitto etiam potestatem arcis, quae est in Ierusalem, et do eam summo sacerdoti, ut constituat in ea viros, quoscumque ipse elegerit, qui custodiant eam.
Et omnem animam Iudaeorum, quae captiva est a terra Iudae in omni regno meo, relinquo liberam gratis, et omnes a tributis solvantur etiam pecorum suorum.
Et omnes dies sollemnes et sabbata et neomeniae et dies decreti et tres dies ante diem sollemnem et tres dies post diem sollemnem sint omnes immunitatis et remissionis omnibus Iudaeis, qui sunt in regno meo;
et nemo habebit potestatem agere et perturbare aliquem illorum de omni causa.
Et ascribantur ex Iudaeis in exercitu regis ad triginta milia virorum, et dabuntur illis copiae, ut oportet omnibus exercitibus regis.
Et ex eis constituentur, qui sint in munitionibus regis magnis, et ex his constituentur super negotia regni, quae aguntur ex fide, et praepositi eorum et principes sint ex eis et ambulent in legibus suis, sicut praecepit rex in terra Iudae.
Et tres regiones, quae additae sunt Iudaeae ex regione Samariae, addatur Iudaeae reputari, ut sint sub uno et non oboediant alii potestati, nisi summi sacerdotis.
Ptolemaida et confines eius dedi donum sanctis, quae sunt in Ierusalem, ad necessarios sumptus sanctis.
Et ego do singulis annis quindecim milia siclorum argenti de rationibus regis ex locis, quae me contingunt;
et omne, quod reliquum fuerit, quod non reddiderant, qui super negotia erant, annis prioribus, ex hoc dabunt in opera domus.
Et super haec quinque milia siclorum argenti, quanta accipiebant de sanctorum ratione per singulos annos, et haec remittuntur eo quod ipsa ad sacerdotes pertineant, qui ministerio funguntur.
Et quicumque confugerint in templum, quod est Hierosolymis, et in omnibus finibus eius debentes regalia et quamlibet rem, dimittantur, et universa, quae sunt eis in regno meo.
Et ad aedificanda vel restauranda opera sanctorum sumptus dabitur de ratione regis;
et ad exstruendos muros Ierusalem et communiendum in circuitu sumptus dabitur de ratione regis et ad construendos muros in Iudaea».
Ut audivit autem Ionathas et populus sermones istos, non crediderunt eis nec receperunt, quia recordati sunt malitiae magnae, quam fecerat in Israel et tribulaverat eos valde.
Et complacuit eis in Alexandro, quia ipse fuerat eis princeps sermonum pacis, et ipsi auxilium ferebant omnibus diebus.
Et congregavit rex Alexander exercitum magnum et admovit castra contra Demetrium.
Et commiserunt proelium duo reges, et fugit exercitus Alexandri, et insecutus est eum Demetrius et praevaluit adversus eos;
et confirmavit proelium nimis, donec occidit sol, et cecidit Demetrius in die illa.
Et misit Alexander ad Ptolemaeum regem Aegypti legatos secundum haec verba dicens:
«Quoniam regressus sum in regnum meum et sedi in sede patrum meorum et obtinui principatum et contrivi Demetrium et possedi regionem nostram
et commisi pugnam cum eo, et contritus est ipse et castra eius a nobis, et sedimus in sede regni eius;
et nunc statuamus ad invicem amicitiam, et da mihi filiam tuam uxorem, et ego ero gener tuus et dabo tibi dona et ipsi digna te».
Et respondit rex Ptolemaeus dicens: «Felix dies, in qua reversus es ad terram patrum tuorum et sedisti in sede regni eorum!
Et nunc faciam tibi, quae scripsisti, sed occurre in Ptolemaidam, ut videamus invicem nos, et socer fiam tibi, sicut dixisti».
Et exivit Ptolemaeus de Aegypto, ipse et Cleopatra filia eius, et venit Ptolemaidam anno centesimo sexagesimo secundo.
Et occurrit ei Alexander rex, et dedit ei Cleopatram filiam suam et fecit nuptias eius Ptolemaidae sicut reges in magna gloria.
Et scripsit rex Alexander Ionathae, ut veniret obviam sibi.
Et abiit cum gloria Ptolemaidam et occurrit ibi duobus regibus et dedit illis argentum multum et aurum et dona et invenit gratiam in conspectu eorum.
Et convenerunt adversus eum viri pestilentes ex Israel, viri iniqui interpellantes adversus eum; et non intendit ad eos rex.
Et iussit rex, et exspoliaverunt Ionathan vestibus suis et induerunt eum purpura; et ita fecerunt. Et collocavit eum rex sedere secum.
Dixitque principibus suis: «Exite cum eo in medium civitatis et praedicate, ut nemo adversus eum interpellet de ullo negotio, nec quisquam ei molestus sit de ulla ratione».
Et factum est, ut viderunt, qui interpellabant gloriam eius, quae praedicabatur, et opertum eum purpura, fugerunt omnes.
Et magnificavit eum rex et scripsit eum inter primos amicos et posuit eum ducem et participem principatus.
Et reversus est Ionathas in Ierusalem cum pace et laetitia.
In anno centesimo sexagesimo quinto venit Demetrius filius Demetrii a Creta in terram patrum suorum;
et audivit Alexander rex et contristatus est valde et reversus est Antiochiam.
Et constituit Demetrius rex Apollonium, qui praeerat Coelesyriae, et congregavit exercitum magnum; et accessit ad Iamniam et misit ad Ionathan summum sacerdotem
dicens: «Tu omnino solus resistis nobis; ego autem factus sum in derisum et in opprobrium propter te; et quare tu potestatem adversum nos exerces in montibus?
Nunc ergo si confidis in virtutibus tuis, descende ad nos in campum, et comparemus illic invicem, quia mecum est virtus civitatum.
Interroga et disce quis sum ego et ceteri, qui auxilio sunt nobis, et dicunt: "Non potest stare pes vester ante faciem nostram, quia bis in fugam conversi sunt patres tui in terra sua".
Et nunc non poteris sustinere equitatum et exercitum talem in campo, ubi non est lapis neque silex neque locus fugiendi».
Ut audivit autem Ionathas sermones Apollonii, motus est animo et elegit decem milia virorum et exiit ab Ierusalem, et occurrit ei Simon frater eius in adiutorium.
Et applicuit castra in Ioppen; et excluserunt eum, qui erant de civitate, quia custodia Apollonii in Ioppe erat, et oppugnaverunt eam.
Et exterriti, qui erant in civitate, aperuerunt ei, et obtinuit Ionathas Ioppen.
Et audivit Apollonius et admovit tria milia equitum et exercitum multum. Et abiit Azotum tamquam iter faciens et statim exiit in campum, eo quod haberet multitudinem equitum et confideret in eis.
Et insecutus est eum Ionathas in Azotum, et exercitus commiserunt proelium.
Et reliquit Apollonius mille equites post eos occulte.
Et cognovit Ionathas quoniam insidiae sunt post se; et circuierunt castra eius et iecerunt iacula in populum a mane usque ad vesperam.
Populus autem stabat, sicut praeceperat Ionathas, et laboraverunt equi eorum.
Et eiecit Simon exercitum suum et commisit contra legionem; equites enim fatigati erant. Et contriti sunt ab eo et fugerunt,
et equi dispersi sunt in campo et fugerunt in Azotum et intraverunt in Bethdagon idolum suum, ut ibi se liberarent.
Et succendit Ionathas Azotum et civitates, quae erant in circuitu eius, et accepit spolia eorum et templum Dagon et omnes, qui fugerunt in illud, succendit igne.
Et fuerunt, qui ceciderunt gladio cum his qui succensi sunt, fere octo milia virorum.
Et movit inde Ionathas castra et applicuit ad Ascalonem, et exierunt de civitate obviam illi in magna gloria.
Et reversus est Ionathas in Ierusalem cum suis habentibus spolia multa.
Et factum est, ut audivit Alexander rex sermones istos, et addidit adhuc glorificare Ionathan
et misit ei fibulam auream, sicut consuetudo est dari cognatis regum, et dedit ei Accaron et omnes fines eius in possessionem.
В сто шестидесятом году выступил Александр, сын Антиоха Епифана, и овладел Птолемаидою: и приняли его, и он воцарился там.
Когда услышал о том царь Димитрий, собрал весьма многочисленное войско и вышел против него на войну.
И послал Димитрий письма Ионафану с мирным предложением, как бы желая возвеличить его,
ибо говорил: предупредим заключить с ним мир, прежде нежели он заключит с Александром против нас:
тогда он припомнит все зло, которое мы сделали против него и братьев его и народа его.
И он дал ему власть набирать войско и приготовлять оружия, чтобы быть союзником его, и велел отдать ему заложников, которые находились в крепости.
Ионафан пришел в Иерусалим и прочитал письма вслух всего народа и бывших в крепости;
и убоялись все великим страхом, услышав, что царь дал ему власть набирать войско;
а бывшие в крепости выдали Ионафану заложников, и он возвратил их родителям их.
И жил Ионафан в Иерусалиме; и начал строить и возобновлять город,
и сказал производившим работы, чтобы они строили стены и вокруг горы Сиона для твердости из четырехугольных камней, – и делали так.
Тогда иноплеменные, бывшие в крепостях, построенных Вакхидом, бежали:
каждый оставил свое место и ушел в свою землю.
Только в Вефсуре остались некоторые из тех, которые оставили закон и заповеди, ибо это место служило для них убежищем.
И услышал царь Александр о тех обещаниях, какие Димитрий послал Ионафану, и рассказали ему о войнах и храбрых подвигах, которые совершил Ионафан и братья его, и о трудностях, понесенных ими.
Тогда он сказал: найдем ли мы еще такого мужа, как этот? Сделаем же его нашим другом и союзником.
И написал и послал ему письмо в таких словах:
«Царь Александр брату Ионафану – радоваться.
Услышали мы о тебе, что ты – муж, крепкий силою и достойный быть нашим другом.
Итак, мы поставляем тебя ныне первосвященником народа твоего; и ты будешь именоваться другом царя (он послал ему порфиру и золотой венец) и будешь держать нашу сторону и хранить дружбу с нами».
И облекся Ионафан в священную одежду в седьмом месяце сто шестидесятого года, в праздник кущей, и собрал войско и заготовил множество оружий.
И услышал об этом Димитрий и огорчился, и сказал:
что это мы сделали, что Александр предупредил нас заключить дружбу с Иудеями в подкрепление себе?
Напишу и я им слова приветствия, восхваления и обещаний, чтобы были они в помощь мне.
И послал им письмо в таких словах: «Царь Димитрий народу Иудейскому – радоваться.
Слышали мы и радовались, что вы сохраняете договоры наши, пребываете в дружбе с нами и не склоняетесь к врагам нашим.
Продолжайте и ныне сохранять верность к нам, и мы воздадим вам добром за то, что вы делаете для нас:
сделаем вам многие уступки и дадим вам дары.
Ныне же разрешаю вас и освобождаю всех Иудеев от податей и пошлины с соли и с венцов;
и за третью часть семян и половинную часть древесных плодов, принадлежащую мне, отныне и впредь я отменяю брать с земли Иудейской и с трех областей, присоединенных к ней от Самарии и Галилеи, от нынешнего дня и на вечные времена.
И Иерусалим да будет священным и свободным и пределы его, десятины и доходы его.
Предоставляю и власть над крепостью Иерусалимскою и даю право первосвященнику поставить в ней людей, каких он сам изберет, для охранения ее;
и всякого человека из Иудеев, взятого в плен из земли Иудейской, во всем царстве моем отпускаю на свободу даром: пусть все будут свободны от повинностей за себя и за скот свой.
Все праздники и субботы и новомесячия, и дни установленные – три дня пред праздником и три дня после праздника, – все эти дни пусть будут днями льготы и свободы всем Иудеям, находящимся в моем царстве.
Никто не будет иметь права притеснять и отягощать кого-нибудь из них ни по какому делу.
И пусть из Иудеев записываются в царские войска до тридцати тысяч человек, – и им будет даваться жалованье наравне со всеми войсками царскими.
И из них да будут поставляемы начальствующими над большими крепостями царскими, из них же да будут поставляемы и над делами царства, требующими верности, и их приставники и начальники да будут из них же, и пусть они живут по своим законам, как повелел царь в земле Иудейской.
И три области, присоединенные к Иудее от страны Самарийской, пусть останутся присоединенными к Иудее, чтобы считаться и быть им за одну и не подлежать другой власти, кроме власти первосвященника.
Птолемаиду с округом ее я отдаю в дар святилищу в Иерусалиме на издержки, потребные для святилища;
я же даю ежегодно пятнадцать тысяч сиклей серебра из царских сборов с подлежащих мест.
И все остальное, чего не отдали заведующие сборами, как в прежние годы, отныне будут отдавать на работы храма.
Сверх того пять тысяч сиклей серебра, которые брали от доходов святилища из ежегодного сбора, и те уступаются, как принадлежащие служащим священникам.
И все, которые убегут в храм Иерусалимский и во все пределы его по причине повинностей царских и всех других, пусть будут свободны со всем, что принадлежит им в царстве моем.
И на строение и возобновление святилища издержки будут выдаваемы из сборов царских.
И на построение стен Иерусалима и укрепление их вокруг издержки будут выдаваемы из доходов царских, а также на построение стен в Иудее».
Ионафан и народ, выслушав эти слова, не поверили им и не приняли их, ибо вспомнили о тех великих бедствиях, которые нанес Димитрий Израильтянам, жестоко притеснив их,
и предпочли союз с Александром, ибо он первый сделал им мирные предложения, – и помогали ему в войнах во все дни.
Царь Александр собрал большое войско и ополчился против Димитрия.
И вступили два царя в сражение, и войско Димитрия обратилось в бегство; Александр преследовал его, и превозмог,
и весьма настойчиво продолжал сражение до самого захождения солнца, – и пал Димитрий в этот день.
После того Александр отправил послов к Птоломею, царю Египетскому, с такими словами:
«Я возвратился в землю царства моего и воссел на престоле отцов моих, принял верховную власть, сокрушил Димитрия и стал обладателем страны нашей.
Я вступил с ним в сражение, и он разбит нами и войско его, и воссели мы на престоле царства его.
Итак, заключим теперь дружбу между нами, и ты дай мне дочь твою в жену, и буду я тебе зятем и дам тебе и ей дары, достойные тебя».
И отвечал царь Птоломей так: «Счастлив день, в который ты возвратился в землю отцов твоих и воссел на престоле царства их.
Ныне я исполню для тебя то, о чем ты писал, только ты выйди ко мне в Птолемаиду, чтобы нам видеть друг друга, и я породнюсь с тобою, как ты сказал».
И отправился Птоломей из Египта сам и Клеопатра, дочь его, и прибыли в Птолемаиду в сто шестьдесят втором году.
Царь Александр встретил его, и он выдал за него Клеопатру, дочь свою, и устроил брак ее в Птолемаиде, как прилично царям, с великою пышностью.
Писал также царь Александр Ионафану, чтобы он вышел к нему навстречу.
И отправился Ионафан в Птолемаиду с пышностью, и представлялся обоим царям и одарил их и приближенных их серебром и золотом и многими дарами, и приобрел благоволение их.
И собрались против него мужи зловредные из среды Израиля, мужи беззаконные, чтобы оклеветать его; но царь не внял им.
И повелел царь снять с Ионафана одежды его и облечь его в порфиру, – и сделали так.
И посадил его царь с собою и сказал своим правителям: выйдите с ним на средину города и провозгласите, чтобы никто не смел клеветать на него ни в каком деле и никто не тревожил его никаким делом.
Когда клеветавшие увидели славу его, как он был провозглашаем и как облечен в порфиру, все разбежались.
Так прославил его царь и вписал его в число первых друзей, и назначил его военачальником и областным правителем.
И возвратился Ионафан в Иерусалим с миром и веселием.
Но в сто шестьдесят пятом году пришел из Крита Димитрий, сын Димитрия, в землю отцов своих.
Услышав о том, царь Александр весьма огорчился и возвратился в Антиохию.
И поставил Димитрий военачальником Аполлония, правителя Келе-Сирии, – и он собрал большое войско и расположился станом при Иамнии и послал к первосвященнику Ионафану сказать:
ты только один превозносишься над нами, я же подвергся осмеянию и посрамлению через тебя. Зачем ты противостоишь нам в горах?
Если ты надеешься на твои военные силы, то сойди к нам на равнину, и там мы померяемся, ибо со мною войско городов.
Спроси и узнай, кто я и прочие помогающие нам, и скажут тебе: невозможно вам устоять пред лицем нашим, ибо дважды обращены были в бегство отцы твои в земле своей.
И ныне ты не можешь устоять против такой конницы и такого войска на равнине, где нет ни камней, ни ущелий, ни места для убежища.
Когда Ионафан выслушал эти слова Аполлония, то подвигся духом и, избрав десять тысяч мужей, вышел из Иерусалима, и брат его Симон сошелся с ним на помощь ему.
И расположился станом при Иоппии; но не впустили его в город, ибо в Иоппии была стража Аполлония, и они начали воевать против нее.
Тогда устрашенные жители отворили ему город, и Ионафан овладел Иоппиею.
Услышав о сем, Аполлоний взял три тысячи конницы и большое войско и пошел в Азот, как бы делая переход, а между тем прошел на равнину, ибо имел множество конницы и надеялся на нее.
Ионафан же преследовал его до Азота, и вступили войска в сражение.
Между тем Аполлоний оставил тысячу всадников в скрытном месте позади них;
но Ионафан узнал, что есть засада сзади него. И обступили войско его и бросали в народ стрелы с утра до вечера,
народ же стоял, как приказал Ионафан; наконец всадники утомились.
Тогда Симон подвел войско свое и напал на отряд, ибо всадники изнемогли, – и были разбиты им и обратились в бегство.
И рассеялись всадники по равнине и убежали в Азот, и вошли в Бетдагон, капище их, чтобы спастись.
Но Ионафан сжег Азот и окрестные города и взял добычу их, и капище Дагона с убежавшими в него сжег огнем.
И было павших от меча с сожженными до восьми тысяч мужей.
Отправившись оттуда, Ионафан расположился станом против Аскалона; но жители города вышли к нему навстречу с великою почестью.
И возвратился Ионафан со всеми бывшими при нем в Иерусалим, имея при себе много добычи.
Когда царь Александр услышал о сих событиях, то вновь почтил Ионафана
и послал ему золотую пряжку, какая по обычаю давалась царским родственникам, и подарил ему Аккарон и всю область его в наследственное владение.
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible