Скрыть
14:1
14:2
14:3
14:4
14:5
14:6
14:7
14:8
14:9
14:10
14:11
14:12
14:13
14:14
14:15
14:16
14:17
14:18
14:19
14:20
14:21
14:22
14:23
14:24
14:25
14:26
14:27
14:28
14:29
14:30
14:31
14:32
14:33
14:34
14:35
14:36
14:37
14:38
14:39
14:40
14:41
14:42
14:43
14:44
14:45
14:46
14:47
14:48
14:49
Церковнославянский (рус)
И въ лѣ́то сто́ се́дмьдесятъ второ́е, собра́ ца́рь дими́трiй си́лы своя́ и и́де въ миді́ю собра́ти по́мощь себѣ́, я́ко да ра́туетъ проти́ву три́фона.
И слы́ша Арса́къ ца́рь пе́рсскiй и ми́дскiй, я́ко прiи́де дими́трiй въ предѣ́лы его́, и посла́ еди́наго от­ нача́лникъ сво­и́хъ я́ти его́ жи́ва.
И и́де и порази́ ополче́нiе дими́трiево, и я́тъ его́ и при­­веде́ его́ ко Арса́ку: и всади́ его́ въ темни́цу.
И умолча́ земля́ Иу́дина во вся́ дни́ Си́моновы, и взыска́ блага́я язы́ку сво­ему́, и уго́дна бы́сть и́мъ вла́сть его́ и сла́ва его́ во вся́ дни́.
И со все́ю сла́вою сво­е́ю взя́ Иоппі́ю въ при­­ста́нище и сотвори́ вхо́дъ острово́мъ морски́мъ,
и распростре́ предѣ́лы язы́ку сво­ему́, и одержа́ страну́,
и собра́ плѣне́нiе мно́го, и госпо́д­ст­вова надъ газа́ры и веѳсу́ры и краегра́дiемъ, и отъ­я́тъ нечистоты́ от­ него́, и не бы́сть противля́ющагося ему́.
И кі́йждо дѣ́лаше зе́млю свою́ съ ми́ромъ, и земля́ дая́ше жи́та своя́, и древеса́ поль­ска́я пло́дъ сво́й.
Старѣ́йшины на сто́гнахъ сѣдя́ху и вси́ о благи́хъ бесѣ́доваху, и ю́ноши облача́хуся сла́вою и ри́зами ра́тными.
Градо́мъ дая́ше пи́щы и вчиня́ше и́хъ въ сосу́ды утвержде́нiя, доне́лѣже именова́ся и́мя сла́вы его́ да́же до кра́я земли́.
Сотвори́ ми́ръ на земли́, и воз­весели́ся Изра́иль весе́лiемъ ве́лiимъ.
И сѣ́де кі́йждо подъ виногра́домъ сво­и́мъ и смоко́вницею сво­е́ю, и не бы́сть устраша́ющаго и́хъ.
И оскудѣ́ ра́туяй и́хъ на земли́, и ца́рiе сотро́шася во дни́ о́ны.
И укрѣпи́ всѣ́хъ смире́н­ныхъ люді́й сво­и́хъ: зако́на взыска́ и отъ­я́тъ вся́ко беззако́нiе и лука́в­ст­во,
свята́я просла́ви и умно́жи сосу́ды святы́хъ.
И слы́шано бѣ́ въ ри́мѣ, я́ко у́мре Ионаѳа́нъ, и да́же до спа́ртiи слы́шася, и оскорби́шася зѣло́.
Егда́ же услы́шаша, я́ко Си́монъ бра́тъ его́ бы́сть вмѣ́сто его́ архiере́й и одержа́ всю́ страну́ и гра́ды въ не́й,
писа́ша къ нему́ на дщи́цахъ мѣ́дяныхъ, е́же обнови́ти съ ни́мъ дру́жбу и споборе́нiе, я́же сотвори́ша со Иу́дою и Ионаѳа́номъ бра́тiею его́.
И прочто́шася предъ це́рковiю во Иерусали́мѣ.
И се́й о́бразъ посла́нiй, и́хже посла́ша спартiа́ты: спартiа́товъ нача́лницы и гра́дъ Си́мону иере́ю вели́кому и старѣ́йшинамъ, и жерце́мъ и про́чымъ лю́демъ иуде́йскимъ бра́тiи ра́доватися:
послы́, и́же по́слани су́ть къ лю́демъ на́шымъ, воз­вѣсти́ша на́мъ о ва́­шей сла́вѣ и че́сти, и воз­весели́хомся о при­­хо́дѣ и́хъ,
и списа́хомъ я́же от­ ни́хъ рече́на въ совѣ́тѣхъ люді́й си́це: нуми́нiй сы́нъ Антiо́ховъ и антипа́тръ Иасо́новъ, послы́ Иуде́йстiи, прiидо́ста къ на́мъ воз­новля́юща съ на́ми дру́жбу:
и уго́дно бы́сть лю́демъ прiя́ти му́жы сла́вно и положи́ти восписа́нiе слове́съ и́хъ во осо́быя людскі́я кни́ги, да бу́детъ па́мять лю́демъ спартiа́товъ: о́бразъ же тѣ́хъ писа́хомъ Си́мону архiере́ю.
По си́хъ посла́ Си́монъ нуми́нiа въ ри́мъ, иму́щаго щи́тъ зла́тъ вели́къ вѣ́сомъ мна́съ ты́сяща на уставле́нiе съ ни́ми дру́жбы.
Егда́ же услы́шаша лю́дiе словеса́ сiя́, рѣ́ша: ку́ю благода́ть воз­дади́мъ Си́мону и сыно́мъ его́?
утверди́ бо са́мъ и бра́тiя его́ и до́мъ отца́ его́, и поби́ враги́ Изра́илевы от­ ни́хъ, и уста́виша ему́ свобо́ду.
И написа́ша на дска́хъ мѣ́дяныхъ и поста́виша на столпѣ́ въ горѣ́ Сiо́нѣ. и се́й е́сть о́бразъ писа́нiя: во осмый­на́­де­сять де́нь ме́сяца Елу́лъ, лѣ́та сто́ се́дмьдесятъ втора́го, и сiе́ тре́тiе лѣ́то при­­ Си́монѣ архiере́и, въ сараме́ли,
въ собра́нiи вели́цѣмъ жерце́въ и люді́й, и князе́й язы́ка и старѣ́йшинъ страны́ воз­вѣсти́ся на́мъ: поне́же мно́гащи бы́ша бра́ни въ странѣ́,
Си́монъ же сы́нъ маттаѳі́евъ, сы́нъ сыно́въ Иари́вовыхъ, и бра́тiя его́ вда́ша себе́ въ бѣ́д­ст­во, и противоста́ша сопоста́томъ язы́ка сво­его́, я́ко да стоя́тъ свята́я и́хъ и зако́нъ, и сла́вою вели́кою просла́виша лю́ди своя́:
и собра́ Ионаѳа́нъ лю́ди своя́, и бы́сть и́мъ архiере́й, и при­­ложи́ся къ лю́демъ сво­и́мъ:
и хотѣ́ша врази́ и́хъ вни́ти въ страну́ и́хъ, е́же сокруши́ти страну́ и́хъ и просте́рти ру́ку на свята́я и́хъ,
тогда́ воста́ Си́монъ и бра́ся за лю́ди своя́, и разда́ сре́брениковъ мно́го сво­и́мъ, и вооружи́ му́жы си́льныя язы́ка сво­его́, и даде́ и́мъ обро́ки,
и утверди́ гра́ды иуде́йскiя и веѳсу́ру, я́же въ предѣ́лѣхъ Иуде́йскихъ, идѣ́же бя́ху ору́жiя бра́н­никовъ пре́жде, и поста́ви та́мо на стра́жу му́жы иуде́йскiя:
и Иоппі́ю утверди́, я́же на при­­мо́рiи, и газа́ру, я́же въ предѣ́лѣхъ азо́та, въ не́йже врази́ пре́жде обита́ху, и насели́ та́мо иуде́и, и ели́ка потре́бна бя́ху на управле́нiе си́хъ, положи́ въ ни́хъ:
и ви́дѣша лю́дiе дѣ́й­ст­во Си́моново и сла́ву, ю́же умы́сли сотвори́ти язы́ку сво­ему́, и поста́виша его́ въ вожда́ сво­его́ и архiере́а, зане́же сотвори́ сiя́ вся́, и пра́вду и вѣ́ру, ю́же соблюде́ язы́ку сво­ему́, и взыска́ вся́кимъ о́бразомъ воз­нести́ лю́ди своя́:
и во дни́ его́ благо­успѣва́­ше въ руку́ его́, е́же изъя́ти язы́ки от­ страны́ и́хъ, и и́же во гра́дѣ дави́довѣ бѣ́ху во Иерусали́мѣ, и́же сотвори́ша себѣ́ краегра́дiе, изъ него́же исхожда́ху и скверня́ху о́крестъ святы́хъ и творя́ху я́зву ве́лiю въ чистотѣ́,
и насели́ въ не́мъ му́жы иуде́йски и утверди́ ко укрѣпле́нiю страны́ и гра́да и воз­вы́си стѣ́ны во Иерусали́мѣ:
и ца́рь дими́трiй уста́ви ему́ нача́л­ст­во жре́че­ст­ва,
по си́мъ сотвори́ его́ дру́га сво­его́ и просла́ви его́ сла́вою вели́кою:
слы́ша бо, я́ко нарѣче́ни су́ть Иуде́е от­ ри́млянъ дру́зи и спобо́рницы и бра́тiя, и я́ко прiя́ша посло́въ Си́моновыхъ пресла́вно:
и я́ко благоволи́ша Иуде́е и жерцы́ бы́ти Си́мону вождо́мъ и архiере́емъ въ вѣ́къ, до́ндеже воста́нетъ проро́къ вѣ́ренъ:
и да бу́детъ надъ ни́ми во­ево́да, и я́ко да радѣ́етъ о святы́хъ поставля́ти и́хъ надъ дѣла́ми и́хъ и надъ страно́ю, и надъ ору́жiемъ и надъ тверды́нями,
и я́ко да радѣ́етъ о святы́хъ, и да слу́шаютъ его́вси́, и да пи́шут­ся на и́мя его́ вся́ писа́нiя во странѣ́,и да облачи́т­ся въ порфи́ру и злату́ю ри́зу,
и не лѣ́ть бу́детъ ни кому́же от­ люді́й и от­ жре́цъ от­врещи́ что́ от­ си́хъ и вопреки́ глаго́лати от­ него́ рече́нымъ, или́ совокупи́ти со́нмъ во странѣ́ безъ него́ и облещи́ся въ порфи́ру и носи́ти гри́вну зла́ту:
а и́же а́ще сотвори́тъ кромѣ́ си́хъ, или́ от­ве́ржетъ что́ си́хъ, пови́ненъ бу́детъ.
И уго́дно бы́сть всѣ́мъ лю́демъ уста́вити Си́мону и сотвори́ти по словесе́мъ си́мъ.
И прiя́ Си́монъ, и благоволи́ архiере́й­ст­вовати, и бы́ти во­ево́дою и нача́лникомъ язы́ка Иуде́йска и жерце́мъ, и нача́л­ст­вовати надъ всѣ́ми.
И писа́нiе сiе́ рѣ́ша водрузи́ти во дщи́цахъ мѣ́дяныхъ и поста́вити и́хъ въ при­­тво́рѣ святы́хъ, въ мѣ́стѣ сла́внѣ,
списа́нiе же си́хъ положи́ти въ газофила́кiи, я́ко да и́мать Си́монъ и сы́нове его́.
Синодальный
В сто семьдесят втором году царь Димитрий собрал войска свои и отправился в Мидию, чтобы получить помощь себе для войны против Трифона.
Но Арсак, царь Персидский и Мидийский, услышав, что Димитрий пришел в пределы его, послал одного из военачальников своих взять его живого.
Тот отправился и разбил войско Димитрия, взял его и привел к Арсаку, который заключил его в темницу.
И покоилась земля Иудейская во все дни Симона; он старался о благе народа своего, и нравилась им власть и слава его во все дни.
И ко всей своей славе, он взял еще Иоппию для пристани и открыл вход островам морским,
и распространил пределы народа своего, и овладел тою страною.
Он набрал множество пленных и господствовал над Газарою и Вефсурою и над крепостью, очистил ее от осквернения, и не было противящегося ему.
Иудеи спокойно возделывали землю свою, и земля давала произведения свои и дерева в полях – плод свой.
Старцы, сидя на улицах, все совещались о пользах общественных, и юноши облекались в пышные и воинские одежды.
Городам доставлял он съестные припасы и делал их местами укрепленными, так что славное имя его произносилось до конца земли.
Он восстановил мир в стране, и радовался Израиль великою радостью.
И сидел каждый под виноградом своим и под смоковницею своею, и никто не страшил их.
И не осталось никого на земле, кто воевал бы против них, и цари смирились в те дни.
Он подкреплял всех бедных в народе своем, требовал исполнения закона и истреблял всякого беззаконника и злодея,
украсил святилище и умножил священную утварь.
Когда дошел слух до Рима и до Спарты, что Ионафан умер, они весьма опечалились.
Когда же услышали, что Симон, брат его, сделался вместо него первосвященником и господствует над страною и находящимися в ней городами,
то написали к нему на медных досках, чтобы возобновить с ним дружбу и союз, заключенный ими с братьями его Иудою и Ионафаном.
Они были прочитаны в Иерусалиме пред собранием.
Вот список с писем, присланных Спартанцами: «Спартанские начальники и город Симону первосвященнику, старейшинам и священникам и всему народу Иудейскому, братьям нашим – радоваться.
Послы, присланные к народу нашему, рассказали нам о вашей славе и чести, и мы возрадовались прибытию их
и записали сказанное ими в народном совете так: Нуминий, сын Антиоха, и Антипатр, сын Иасона, послы Иудейские, пришли к нам возобновить с нами дружбу.
И угодно было народу принять этих мужей с честью и внести запись слов их в открытые народные книги, на память народу Спартанскому. А список с этого мы написали для первосвященника Симона».
После того Симон послал Нуминия в Рим с большим золотым щитом, весом в тысячу мин, чтобы заключить с ними союз.
Когда услышал об этом народ, то сказал: какую благодарность воздадим мы Симону и сыновьям его?
Ибо он твердо стоял и братья его и дом отца его, и отразили врагов Израиля, и доставили ему свободу.
И написали о том на медных досках и выставили их на столбах на горе Сион. Вот список написанного: «В восемнадцатый день Елула сто семьдесят второго года – это был третий год при первосвященнике Симоне –
в Сарамели, в великом собрании священников и народа и князей народных и старейшин страны, объявлено нам:
так как много раз бывали войны в этой стране, то Симон, сын Маттафии, сын сынов Иарива, и братья его, подвергая себя опасности, противостали врагам народа своего, чтобы сохранить святилище его и закон, и великою славою прославили народ свой.
Ионафан собрал народ свой и сделался первосвященником его, но он приложился к народу своему.
Когда же враги их вознамерились войти в страну их, чтобы разорить страну их и простереть руки на святилище их,
тогда восстал Симон и воевал за народ свой и издержал много собственных денег, снабжая храбрых мужей народа своего оружием и давая им жалованье.
Он укрепил города Иудеи и Вефсуру на границах Иудеи, где прежде находились оружия неприятелей, и поставил там стражу из Иудеев.
Также укрепил Иоппию при море и Газару на пределах Азота, в которой прежде обитали враги, и поселил там Иудеев, снабдив эти места всем, что нужно было к восстановлению их.
И видел народ деяния Симона и славу, какую старался он доставить народу своему, и поставил его своим начальником и первосвященником за то, что все это сделал он, и за справедливость и верность, которую он хранил к племени своему, всячески стараясь возвысить народ свой.
Во дни его руками его успешно изгнаны из страны язычники и занимавшие город Давидов в Иерусалиме, которые, устроив себе крепость, выходили из нее и оскверняли все вокруг святилища и много вредили святыне.
Он поселил в ней Иудеев и укрепил ее для безопасности страны и города и возвысил стены Иерусалима.
Посему и царь Димитрий утвердил за ним первосвященство,
и причислил его к друзьям своим, и почтил его великою славою.
Ибо он услышал, что Римляне назвали Иудеев друзьями и союзниками и братьями и с честью приняли послов Симона,
что Иудеи и священники согласились, чтобы Симон был у них начальником и первосвященником навек, доколе восстанет Пророк верный,
чтобы он был у них военачальником и имел попечение о святых и поставлял их над работами их, и над областью, и над оружиями, и над крепостями,
чтобы имел попечение о святилище и все слушались его, чтобы все договоры в стране писались на его имя и чтобы он одевался в порфиру и носил золотые украшения.
И никому из народа и священников да не будет позволено отменить что-либо из сего или противоречить словам его, или без него созывать собрание в стране и одеваться в порфиру и носить золотую пряжку.
А кто сделает что-нибудь против сего или отменит что из сего, будет повинен».
И согласился весь народ подчиниться Симону и поступать по словам сим.
Симон принял и согласился быть первосвященником и военачальником и правителем Иудеев и священников и начальствовать над всеми.
И решили начертать запись сию на медных досках и поставить их в ограде храма на видном месте,
а списки с них положить в сокровищнице, чтобы имел их Симон и сыновья его.
Цр҃ко́внослав
И҆ въ лѣ́то сто̀ се́дмьдесѧтъ второ́е, собра̀ ца́рь дими́трїй си̑лы своѧ̑ и҆ и҆́де въ миді́ю собра́ти по́мощь себѣ̀, ꙗ҆́кѡ да ра́тꙋетъ проти́вꙋ трѵ́фѡна.
И҆ слы́ша а҆рса́къ ца́рь пе́рсскїй и҆ ми́дскїй, ꙗ҆́кѡ прїи́де дими́трїй въ предѣ́лы є҆гѡ̀, и҆ посла̀ є҆ди́наго ѿ нача̑льникъ свои́хъ ꙗ҆́ти є҆го̀ жи́ва.
И҆ и҆́де и҆ поразѝ ѡ҆полче́нїе дими́трїево, и҆ ꙗ҆́тъ є҆го̀ и҆ приведѐ є҆го̀ ко а҆рса́кꙋ: и҆ всадѝ є҆го̀ въ темни́цꙋ.
И҆ ᲂу҆молча̀ землѧ̀ і҆ꙋ́дина во всѧ̑ дни̑ сі́мѡнѡвы, и҆ взыска̀ блага̑ѧ ꙗ҆зы́кꙋ своемꙋ̀, и҆ ᲂу҆го́дна бы́сть и҆̀мъ вла́сть є҆гѡ̀ и҆ сла́ва є҆гѡ̀ во всѧ̑ дни̑.
И҆ со все́ю сла́вою свое́ю взѧ̀ і҆ѻппі́ю въ приста́нище и҆ сотворѝ вхо́дъ ѻ҆стровѡ́мъ мѡрски́мъ,
и҆ распрострѐ предѣ́лы ꙗ҆зы́кꙋ своемꙋ̀, и҆ ѡ҆держа̀ странꙋ̀,
и҆ собра̀ плѣне́нїе мно́го, и҆ госпо́дствова над̾ газа̑ры и҆ веѳсꙋ̑ры и҆ краегра́дїемъ, и҆ ѿѧ́тъ нечистѡты̀ ѿ негѡ̀, и҆ не бы́сть противлѧ́ющагѡсѧ є҆мꙋ̀.
И҆ кі́йждо дѣ́лаше зе́млю свою̀ съ ми́ромъ, и҆ землѧ̀ даѧ́ше жи̑та своѧ̑, и҆ древеса̀ пѡльска́ѧ пло́дъ сво́й.
Старѣ̑йшины на сто́гнахъ сѣдѧ́хꙋ и҆ всѝ ѡ҆ благи́хъ бесѣ́довахꙋ, и҆ ю҆́нѡши ѡ҆блача́хꙋсѧ сла́вою и҆ ри́зами ра́тными.
Градѡ́мъ даѧ́ше пи́щы и҆ вчинѧ́ше и҆̀хъ въ сосꙋ́ды ᲂу҆твержде́нїѧ, доне́лѣже и҆менова́сѧ и҆́мѧ сла́вы є҆гѡ̀ да́же до кра́ѧ землѝ.
Сотворѝ ми́ръ на землѝ, и҆ возвесели́сѧ і҆и҃ль весе́лїемъ ве́лїимъ.
И҆ сѣ́де кі́йждо под̾ вїногра́домъ свои́мъ и҆ смоко́вницею свое́ю, и҆ не бы́сть ᲂу҆страша́ющагѡ и҆̀хъ.
И҆ ѡ҆скꙋдѣ̀ ра́тꙋѧй и҆̀хъ на землѝ, и҆ ца́рїе сотро́шасѧ во дни̑ ѡ҆́ны.
И҆ ᲂу҆крѣпѝ всѣ́хъ смире́нныхъ люді́й свои́хъ: зако́на взыска̀ и҆ ѿѧ́тъ всѧ́ко беззако́нїе и҆ лꙋка́вство,
ст҃а̑ѧ просла́ви и҆ ᲂу҆мно́жи сосꙋ́ды ст҃ы́хъ.
И҆ слы́шано бѣ̀ въ ри́мѣ, ꙗ҆́кѡ ᲂу҆́мре і҆ѡнаѳа́нъ, и҆ да́же до спа́ртїи слы́шасѧ, и҆ ѡ҆скорби́шасѧ ѕѣлѡ̀.
Є҆гда́ же ᲂу҆слы́шаша, ꙗ҆́кѡ сі́мѡнъ бра́тъ є҆гѡ̀ бы́сть вмѣ́стѡ є҆гѡ̀ а҆рхїере́й и҆ ѡ҆держа̀ всю̀ странꙋ̀ и҆ гра́ды въ не́й,
писа́ша къ немꙋ̀ на дщи́цахъ мѣ́дѧныхъ, є҆́же ѡ҆бнови́ти съ ни́мъ дрꙋ́жбꙋ и҆ споборе́нїе, ꙗ҆̀же сотвори́ша со і҆ꙋ́дою и҆ і҆ѡнаѳа́номъ бра́тїею є҆гѡ̀.
И҆ прочто́шасѧ пред̾ цр҃ковїю во і҆ерⷭ҇ли́мѣ.
И҆ се́й ѡ҆́бразъ посла́нїй, и҆̀хже посла́ша спартїа́ты: спартїа́тѡвъ нача̑льницы и҆ гра́дъ сі́мѡнꙋ і҆ере́ю вели́комꙋ и҆ старѣ́йшинамъ, и҆ жерцє́мъ и҆ про́чымъ лю́демъ і҆ꙋдє́йскимъ бра́тїи ра́доватисѧ:
послы̀, и҆̀же по́слани сꙋ́ть къ лю́демъ на́шымъ, возвѣсти́ша на́мъ ѡ҆ ва́шей сла́вѣ и҆ че́сти, и҆ возвесели́хомсѧ ѡ҆ прихо́дѣ и҆́хъ,
и҆ списа́хомъ ꙗ҆̀же ѿ ни́хъ речє́на въ совѣ́тѣхъ люді́й си́це: нꙋми́нїй сы́нъ а҆нтїо́ховъ и҆ а҆нтїпа́тръ і҆асѡ́новъ, послы̀ і҆ꙋде́йстїи, прїидо́ста къ на́мъ возновлѧ̑юща съ на́ми дрꙋ́жбꙋ:
и҆ ᲂу҆го́дно бы́сть лю́демъ прїѧ́ти мꙋ́жы сла́внѡ и҆ положи́ти восписа́нїе слове́съ и҆́хъ во ѡ҆сѡ́быѧ людскі̑ѧ кни̑ги, да бꙋ́детъ па́мѧть лю́демъ спартїа́тѡвъ: ѡ҆́бразъ же тѣ́хъ писа́хомъ сі́мѡнꙋ а҆рхїере́ю.
По си́хъ посла̀ сі́мѡнъ нꙋми́нїа въ ри́мъ, и҆мꙋ́щаго щи́тъ зла́тъ вели́къ вѣ́сомъ мна̑съ ты́сѧща на ᲂу҆ставле́нїе съ ни́ми дрꙋ́жбы.
Є҆гда́ же ᲂу҆слы́шаша лю́дїе словеса̀ сїѧ̑, рѣ́ша: кꙋ́ю благода́ть воздади́мъ сі́мѡнꙋ и҆ сынѡ́мъ є҆гѡ̀;
ᲂу҆тверди́ бо са́мъ и҆ бра́тїѧ є҆гѡ̀ и҆ до́мъ ѻ҆тца̀ є҆гѡ̀, и҆ побѝ врагѝ і҆и҃лєвы ѿ ни́хъ, и҆ ᲂу҆ста́виша є҆мꙋ̀ свобо́дꙋ.
И҆ написа́ша на дска́хъ мѣ́дѧныхъ и҆ поста́виша на столпѣ̀ въ горѣ̀ сїѡ́нѣ. и҆ се́й є҆́сть ѡ҆́бразъ писа́нїѧ: во ѻ҆смыйна́десѧть де́нь мцⷭ҇а є҆лꙋ́лъ, лѣ́та сто̀ се́дмьдесѧтъ втора́гѡ, и҆ сїѐ тре́тїе лѣ́то при сі́мѡнѣ а҆рхїере́и, въ сараме́ли,
въ собра́нїи вели́цѣмъ жерцє́въ и҆ люді́й, и҆ кнѧзе́й ꙗ҆зы́ка и҆ старѣ́йшинъ страны̀ возвѣсти́сѧ на́мъ: поне́же мно́гащи бы́ша бра̑ни въ странѣ̀,
сі́мѡнъ же сы́нъ маттаѳі́евъ, сы́нъ сынѡ́въ і҆арі́вовыхъ, и҆ бра́тїѧ є҆гѡ̀ вда́ша себѐ въ бѣ́дство, и҆ противоста́ша сопоста́тѡмъ ꙗ҆зы́ка своегѡ̀, ꙗ҆́кѡ да стоѧ́тъ ст҃а̑ѧ и҆́хъ и҆ зако́нъ, и҆ сла́вою вели́кою просла́виша лю́ди своѧ̑:
и҆ собра̀ і҆ѡнаѳа́нъ лю́ди своѧ̑, и҆ бы́сть и҆̀мъ а҆рхїере́й, и҆ приложи́сѧ къ лю́демъ свои̑мъ:
и҆ хотѣ́ша вразѝ и҆́хъ вни́ти въ странꙋ̀ и҆́хъ, є҆́же сокрꙋши́ти странꙋ̀ и҆́хъ и҆ просте́рти рꙋ́кꙋ на ст҃а̑ѧ и҆́хъ,
тогда̀ воста̀ сі́мѡнъ и҆ бра́сѧ за лю́ди своѧ̑, и҆ разда̀ сре́бреникѡвъ мно́гѡ свои̑мъ, и҆ воѡрꙋжѝ мꙋ́жы си̑льныѧ ꙗ҆зы́ка своегѡ̀, и҆ дадѐ и҆̀мъ ѡ҆бро́ки,
и҆ ᲂу҆твердѝ гра́ды і҆ꙋдє́йскїѧ и҆ веѳсꙋ́рꙋ, ꙗ҆́же въ предѣ́лѣхъ і҆ꙋде́йскихъ, и҆дѣ́же бѧ́хꙋ ѻ҆рꙋ̑жїѧ бра́нникѡвъ пре́жде, и҆ поста́ви та́мѡ на стра́жꙋ мꙋ́жы і҆ꙋдє́йскїѧ:
и҆ і҆ѻппі́ю ᲂу҆твердѝ, ꙗ҆́же на примо́рїи, и҆ газа́рꙋ, ꙗ҆́же въ предѣ́лѣхъ а҆зѡ́та, въ не́йже вразѝ пре́жде ѡ҆бита́хꙋ, и҆ населѝ та́мѡ і҆ꙋдє́и, и҆ є҆ли̑ка потрє́бна бѧ́хꙋ на ᲂу҆правле́нїе си́хъ, положѝ въ ни́хъ:
и҆ ви́дѣша лю́дїе дѣ́йство сі́мѡново и҆ сла́вꙋ, ю҆́же ᲂу҆мы́сли сотвори́ти ꙗ҆зы́кꙋ своемꙋ̀, и҆ поста́виша є҆го̀ въ вожда̀ своего̀ и҆ а҆рхїере́а, зане́же сотворѝ сїѧ̑ всѧ̑, и҆ пра́вдꙋ и҆ вѣ́рꙋ, ю҆́же соблюдѐ ꙗ҆зы́кꙋ своемꙋ̀, и҆ взыска̀ всѧ́кимъ ѡ҆́бразомъ вознестѝ лю́ди своѧ̑:
и҆ во дни̑ є҆гѡ̀ благоꙋспѣва́ше въ рꙋкꙋ̀ є҆гѡ̀, є҆́же и҆з̾ѧ́ти ꙗ҆зы́ки ѿ страны̀ и҆́хъ, и҆ и҆̀же во гра́дѣ даві́довѣ бѣ́хꙋ во і҆ерⷭ҇ли́мѣ, и҆̀же сотвори́ша себѣ̀ краегра́дїе, и҆з̾ негѡ́же и҆схожда́хꙋ и҆ сквернѧ́хꙋ ѡ҆́крестъ ст҃ы́хъ и҆ творѧ́хꙋ ꙗ҆́звꙋ ве́лїю въ чистотѣ̀,
и҆ населѝ въ не́мъ мꙋ́жы і҆ꙋдє́йски и҆ ᲂу҆твердѝ ко ᲂу҆крѣпле́нїю страны̀ и҆ гра́да и҆ возвы́си стѣ́ны во і҆ерⷭ҇ли́мѣ:
и҆ ца́рь дими́трїй ᲂу҆ста́ви є҆мꙋ̀ нача́льство жре́чества,
по си̑мъ сотворѝ є҆го̀ дрꙋ́га своего̀ и҆ просла́ви є҆го̀ сла́вою вели́кою:
слы́ша бо, ꙗ҆́кѡ нарече́ни сꙋ́ть і҆ꙋде́є ѿ ри́млѧнъ дрꙋ́зи и҆ спобѡ́рницы и҆ бра́тїѧ, и҆ ꙗ҆́кѡ прїѧ́ша послѡ́въ сі́мѡновыхъ пресла́внѡ:
и҆ ꙗ҆́кѡ благоволи́ша і҆ꙋде́є и҆ жерцы̀ бы́ти сі́мѡнꙋ вождо́мъ и҆ а҆рхїере́емъ въ вѣ́къ, до́ндеже воста́нетъ прⷪ҇ро́къ вѣ́ренъ:
и҆ да бꙋ́детъ над̾ ни́ми воево́да, и҆ ꙗ҆́кѡ да радѣ́етъ ѡ҆ ст҃ы́хъ поставлѧ́ти и҆̀хъ над̾ дѣла́ми и҆́хъ и҆ над̾ страно́ю, и҆ над̾ ѻ҆рꙋ́жїемъ и҆ над̾ тверды́нѧми,
и҆ ꙗ҆́кѡ да радѣ́етъ ѡ҆ ст҃ы́хъ, и҆ да слꙋ́шаютъ є҆гѡ̀ всѝ, и҆ да пи́шꙋтсѧ на и҆́мѧ є҆гѡ̀ всѧ̑ писа̑нїѧ во странѣ̀, и҆ да ѡ҆блачи́тсѧ въ порфѵ́рꙋ и҆ златꙋ́ю ри́зꙋ,
и҆ не лѣ́ть бꙋ́детъ никомꙋ́же ѿ люді́й и҆ ѿ жрє́цъ ѿврещѝ что̀ ѿ си́хъ и҆ вопрекѝ глаго́лати ѿ негѡ̀ речє́нымъ, и҆лѝ совокꙋпи́ти со́нмъ во странѣ̀ без̾ негѡ̀ и҆ ѡ҆блещи́сѧ въ порфѵ́рꙋ и҆ носи́ти гри́внꙋ зла́тꙋ:
а҆ и҆́же а҆́ще сотвори́тъ кромѣ̀ си́хъ, и҆лѝ ѿве́ржетъ что̀ си́хъ, пови́ненъ бꙋ́детъ.
И҆ ᲂу҆го́дно бы́сть всѣ̑мъ лю́демъ ᲂу҆ста́вити сі́мѡнꙋ и҆ сотвори́ти по словесє́мъ си̑мъ.
И҆ прїѧ̀ сі́мѡнъ, и҆ благоволѝ а҆рхїере́йствовати, и҆ бы́ти воево́дою и҆ нача́льникомъ ꙗ҆зы́ка і҆ꙋде́йска и҆ жерце́мъ, и҆ нача́льствовати над̾ всѣ́ми.
И҆ писа́нїе сїѐ рѣ́ша водрꙋзи́ти во дщи́цахъ мѣ́дѧныхъ и҆ поста́вити и҆̀хъ въ притво́рѣ ст҃ы́хъ, въ мѣ́стѣ сла́внѣ,
списа́нїе же си́хъ положи́ти въ газофѷла́кїи, ꙗ҆́кѡ да и҆́мать сі́мѡнъ и҆ сы́нове є҆гѡ̀.
Anno centesimo septuagesi mo secundo congregavit rex Demetrius exercitum suum et abiit in Mediam ad contrahenda sibi auxilia, ut expugnaret Tryphonem.
Et audivit Arsaces rex Persidis et Mediae, quia intravit Demetrius confines suos, et misit unum de principibus suis, ut comprehenderet eum vivum.
Et abiit et percussit castra Demetrii et comprehendit eum et duxit eum ad Arsacem et posuit eum in custodiam.
Et siluit terra Iudae omnibus diebus Simonis; et quaesivit bona genti suae, et placuit illis potestas eius, et gloria eius omnibus diebus.
Et cum omni gloria sua accepit Ioppen in portum et fecit introitum insulis maris.
Et dilatavit fines gentis suae et obtinuit regionem.
Et congregavit captivitatem multam et dominatus est Gazarae et Bethsurae et arci; et abstulit immunditias ex ea, et non erat qui resisteret ei.
Et unusquisque colebat terram suam cum pace; et terra dabat fructus suos, et ligna camporum fructum suum.
Seniores in plateis sedebant, omnes de bonis communiter tractabant, et iuvenes induebant se gloriam et stolas belli.
Et civitatibus tribuebat alimonias et constituebat eas, ut essent vasa munitionis, quoadusque nominatum est nomen gloriae eius usque ad extremum terrae.
Fecit pacem super terram, et laetatus est Israel laetitia magna.
Et sedit unusquisque sub vite sua et sub ficulnea sua, et non erat qui eos terreret.
Defecit impugnans eos super terram; reges contriti sunt in diebus illis.
Et confirmavit omnes humiles populi sui et legem exquisivit et abstulit omnem iniquum et malum.
Sancta glorificavit et multiplicavit vasa sanctorum.
Et auditum est Romae quia defunctus esset Ionathas, et usque in Spartiatas, et contristati sunt valde.
Ut audierunt autem quod Simon frater eius factus esset summus sacerdos loco eius, et ipse obtineret regionem et civitates in ea,
scripserunt ad eum in tabulis aereis, ut renovarent cum eo amicitias et societatem, quam fecerant cum Iuda et cum Ionatha fratribus eius;
et lectae sunt in conspectu ecclesiae in Ierusalem. Et hoc exemplum epistularum, quas Spartiatae miserunt:
«Spartianorum principes et civitas Simoni sacerdoti magno et senioribus et sacerdotibus et reliquo populo Iudaeorum fratribus salutem.
Legati, qui missi sunt ad populum nostrum, nuntiaverunt nobis de vestra gloria et honore, et gavisi sumus in introitu eorum
et scripsimus, quae ab eis erant dicta in conciliis populi sic: "Numenius Antiochi et Antipater Iasonis filius, legati Iudaeorum, venerunt ad nos renovantes nobiscum amicitiam".
Et placuit populo excipere viros gloriose et ponere exemplum sermonum eorum in segregatis populi libris, ut sit ad memoriam populo Spartiatarum. Exemplum autem horum scripsimus Simoni magno sacerdoti».
Post haec autem misit Simon Numenium Romam habentem clipeum aureum magnum pondo minarum mille ad statuendam cum eis societatem.
Cum autem audisset populus sermones istos, dixerunt: «Quam gratiarum actionem reddemus Simoni et filiis eius?
Invaluit enim ipse et fratres eius et domus patris eius et expugnavit inimicos Israel ab eis; et statuerunt ei libertatem». Et descripserunt in tabulis aereis et posuerunt in titulis in monte Sion.
Et hoc est exemplum scripturae: «Octava decima die Elul, anno centesimo septuagesimo secundo, anno tertio sub Simone sacerdote magno, in Asaramel,
in conventu magno sacerdotum et populi et principum gentis et seniorum regionis nota facta sunt nobis haec:
Quoniam frequenter facta sunt proelia in regione, Simon autem filius Matthathiae, filius ex filiis Ioarib, et fratres eius dederunt se periculo et restiterunt adversariis gentis suae, ut starent sancta ipsorum et lex; et gloria magna glorificaverunt gentem suam.
Et congregavit Ionathas gentem suam et factus est illis sacerdos magnus et appositus est ad populum suum.
Et voluerunt inimici eorum calcare et atterere regionem ipsorum et extendere manus in sancta eorum.
Tunc restitit Simon et pugnavit pro gente sua et erogavit pecunias multas et armavit viros virtutis gentis suae et dedit illis stipendia.
Et munivit civitates Iudaeae et Bethsuram, quae erat in finibus Iudaeae, ubi erant arma hostium antea, et posuit illic praesidium viros Iudaeos;
et Ioppen munivit, quae erat ad mare, et Gazaram, quae est in finibus Azoti, in qua hostes antea habitabant, et collocavit illic Iudaeos et, quaecumque apta erant ad correptionem eorum, posuit in eis.
Et vidit populus fidem Simonis et gloriam, quam cogitabat facere genti suae; et posuerunt eum ducem suum et principem sacerdotum, eo quod ipse fecerat haec omnia et iustitiam et fidem, quam conservavit genti suae, et exquisivit omni modo exaltare populum suum.
Et in diebus eius prosperatum est in manibus eius, ut tollerentur gentes de regione ipsorum et, qui in civitate David erant in Ierusalem, qui fecerant sibi arcem, de qua procedebant et contaminabant omnia, quae in circuitu sanctorum sunt, et inferebant plagam magnam castitati;
et collocavit in ea viros Iudaeos et munivit eam ad tutamentum regionis et civitatis et exaltavit muros Ierusalem.
Et rex Demetrius statuit illi summum sacerdotium secundum haec
et fecit eum amicum suum et glorificavit eum gloria magna.
Audivit enim quod appellati sunt Iudaei a Romanis amici et socii et fratres, et quia susceperunt legatos Simonis gloriose;
et quia Iudaei et sacerdotes consenserunt eum esse ducem suum et summum sacerdotem in aeternum, donec surgat propheta fidelis,
et ut sit super eos dux, et ut cura esset illi pro sanctis, ut constitueret per eum super opera eorum et super regionem et super arma et super praesidia;
et cura sit illi de sanctis, et ut audiatur ab omnibus; et scribantur in nomine eius omnes conscriptiones in regione, et ut operiatur purpura et aurum portet;
et ne liceat ulli ex populo et ex sacerdotibus irritum facere aliquid horum et contradicere his, quae ab eo dicuntur, aut convocare conventum in regione sine ipso et vestiri purpura et uti fibula aurea;
qui autem fecerit extra haec aut irritum fecerit aliquid horum, reus erit.
Et complacuit omni populo statuere Simoni facere secundum verba ista.
Et suscepit Simon et placuit ei, ut summo sacerdotio fungeretur et esset dux et princeps gentis Iudaeorum et sacerdotum et praeesset omnibus».
Et scripturam istam dixerunt ponere in tabulis aereis et ponere eas in peribolo sanctorum in loco celebri;
exemplum autem eorum ponere in aerario, ut habeat Simon et filii eius.
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible