Скрыть
7:1
7:2
7:3
7:4
7:5
7:6
7:7
7:8
7:9
7:10
7:11
7:12
7:13
7:14
7:15
7:16
7:18
7:19
7:20
7:21
7:22
7:23
7:24
7:25
7:27
7:28
7:29
7:30
7:31
7:32
7:33
7:34
7:36
7:38
7:39
7:40
7:42
7:43
7:44
7:45
7:46
7:47
7:48
7:49
7:50
Церковнославянский (рус)
Лѣ́та сто́ пятьдеся́тъ пе́рваго, изы́де дими́трiй селевкі́евъ сы́нъ от­ ри́ма, и взы́де съ ма́лыми людьми́ во гра́дъ при­­мо́рскiй, и воцари́ся та́мо.
И бы́сть, егда́ вхожда́­ше въ до́мъ ца́р­ст­ва оте́цъ сво­и́хъ, я́ша си́лы Антiо́ха и лисі́ю при­­вести́ и́хъ къ нему́.
И увѣ́дана бы́сть ему́ ве́щь, и рече́: не покажи́те ми́ ли́цъ и́хъ.
И уби́ша и́хъ во́ини, и сѣ́де дими́трiй на престо́лѣ ца́р­ст­ва сво­его́.
И прiидо́ша къ нему́ вси́ му́жiе беззако́н­нiи и нечести́вiи от­ Изра́иля, и алки́мъ предвожда́­ше и́хъ, хотя́й жре́че­с­т­вовати:
и оклевета́ша люді́й предъ царе́мъ, глаго́люще: погуби́ Иу́да и бра́тiя его́ всѣ́хъ друго́въ тво­и́хъ и на́съ расточи́ от­ земли́ на́­шея:
ны́нѣ у́бо посли́ му́жа, ему́же вѣ́риши, да и́детъ и ви́дитъ истребле́нiя вся́, я́же сотвори́ на́мъ и странѣ́ ца́рстѣй, и да му́читъ и́хъ и всѣ́хъ помога́ющихъ и́мъ.
И избра́ ца́рь вакхи́да дру́га ца́рска, и́же госпо́д­ст­воваше объ ону́ страну́ рѣки́, и вели́каго въ ца́р­ст­вѣ и вѣ́рна царе́ви,
и посла́ его́ и алки́ма нечести́ваго, и уста́ви ему́ жре́че­с­т­во, и повелѣ́ ему́ сотвори́ти от­мще́нiе въ сынѣ́хъ Изра́илевыхъ.
И от­идо́ша и прiидо́ша съ си́лою ве́лiею въ зе́млю Иу́дину: и посла́ вѣ́ст­ники ко Иу́дѣ и бра́тiи его́ словесы́ ми́рными съ ле́стiю.
И не вня́ша словесе́мъ и́хъ: ви́дѣша бо, я́ко прiидо́ша съ си́лою ве́лiею.
И собра́шася ко алки́му и вакхи́ду собра́нiя кни́жникъ изыска́ти пра́ведная.
И пе́рвiи Асиде́е бѣ́ху въ сынѣ́хъ Изра́илевыхъ, и иска́ху от­ ни́хъ ми́ра.
Реко́ша бо: человѣ́къ жре́цъ от­ сѣ́мене Ааро́ня прiи́де въ си́лахъ и не изоби́дитъ на́съ.
И глаго́ла съ ни́ми словеса́ ми́рна и кля́т­ся и́мъ, глаго́ля: не воз­да́мъ ва́мъ зла́я, ниже́ друго́мъ ва́шымъ. и вѣ́роваша ему́.
И по­има́ от­ ни́хъ шестьдеся́тъ муже́й и уби́ и́хъ во еди́нъ де́нь по словесѣ́хъ, я́коже пи́сано е́сть:
пло́ти преподо́бныхъ тво­и́хъ и кро́ви и́хъ пролiя́ша о́крестъ Иерусали́ма, и не бѣ́ погреба́яй и́хъ.
И нападе́ стра́хъ и́хъ и тре́петъ на вся́ лю́ди, я́ко реко́ша: нѣ́сть въ ни́хъ и́стины и суда́: преступи́ша бо уставле́нiе и кля́тву, е́юже кля́шася.
И воз­дви́жеся вакхи́дъ от­ Иерусали́ма и ополчи́ся въ визе́ѳѣ, и посла́ и я́тъ мно́гихъ от­ступи́в­шихъ от­ него́ муже́й и нѣ́кiихъ от­ люді́й, и закла́ и́хъ, [и] въ кла́дязь вели́къ [вве́рже]:
и вручи́ страну́ алки́му и оста́ви си́лу въ по́мощь ему́: и отъи́де вакхи́дъ ко царю́.
И подвиза́­шеся алки́мъ о архiере́й­ст­вѣ.
И собра́шася къ нему́ вси́ воз­муща́ющiи лю́ди своя́, и одержа́ша зе́млю Иу́дину, и сотвори́ша я́зву вели́ку во Изра́или.
И ви́дѣ Иу́да вся́ зла́я, я́же сотвори́ алки́мъ, и и́же съ ни́мъ бя́ху, сыно́мъ Изра́илевымъ па́че язы́ковъ.
И изы́де во вся́ предѣ́лы иуде́йскiя по о́крестъ и сотвори́ от­мще́нiе на муже́хъ от­то́ргшихся, и преста́ша ходи́ти во страну́.
Егда́ же уви́дѣ алки́мъ, я́ко укрѣпи́ся Иу́да и и́же съ ни́мъ, и позна́, я́ко не мо́жетъ противостоя́ти и́мъ, и воз­врати́ся ко царю́ и оклевета́ и́хъ лука́внѣ.
И посла́ ца́рь никано́ра, еди́наго от­ нача́лникъ сво­и́хъ сла́вныхъ, и ненави́дящаго и вражду́ющаго на Изра́иля, и повелѣ́ ему́ изби́ти лю́ди.
И прiи́де никано́ръ во Иерусали́мъ съ си́лою вели́кою и посла́ ко Иу́дѣ и бра́тiи его́ съ ле́стiю словесы́ ми́рными, глаго́ля:
да не бу́детъ бра́нь между́ мно́ю и ва́ми: прiиду́ съ му́жы ма́лыми, да ви́жду лица́ ва́ша съ ми́ромъ.
И прiи́де ко Иу́дѣ, и поздравля́ху дру́гъ дру́га ми́рно: и во́ини угото́вани бя́ху восхи́тити Иу́ду.
И позна́ся сло́во Иу́дѣ, я́ко съ ле́стiю прiи́де къ нему́: и устраши́ся от­ него́ и не восхотѣ́ ктому́ ви́дѣти лица́ его́.
И позна́ никано́ръ, я́ко от­кры́ся совѣ́тъ его́, и изы́де во срѣ́тенiе Иу́дѣ бра́нiю бли́зъ Харфарсара́ма.
И падо́ша от­ су́щихъ при­­ никано́рѣ я́ко пя́ть ты́сящъ муже́й, и бѣжа́ша во гра́дъ дави́довъ.
И по словесѣ́хъ си́хъ взы́де никано́ръ на го́ру Сiо́нъ: и изыдо́ша от­ иере́евъ от­ святы́хъ и от­ старѣ́йшинъ людски́хъ поздра́вити его́ ми́рно и показа́ти ему́ всесожже́нiе при­­носи́мое за царя́.
И поруга́ся и́мъ и посмѣя́ся и́мъ, и оскверни́ и́хъ и глаго́ла го́рдо.
И кля́т­ся съ я́ростiю, рекі́й: а́ще не преда́ст­ся Иу́да и во́ини его́ въ ру́ки моя́ ны́нѣ, и бу́детъ, егда́ воз­вращу́ся въ ми́рѣ, сожгу́ хра́мъ се́й. и изы́де съ я́ростiю ве́лiею.
И внидо́ша жерцы́ и ста́ша предъ лице́мъ олтаря́ и хра́ма и пла́чуще реко́ша:
ты́, Го́споди, избра́лъ еси́ хра́мъ се́й, нарещи́ся и́мени тво­ему́ въ не́мъ, да бу́детъ хра́мъ моли́твы и проше́нiя лю́демъ тво­и́мъ:
сотвори́ от­мще́нiе на человѣ́цѣ се́мъ и на во́­ехъ его́, и да паду́тъ мече́мъ: помяни́ хуле́нiя и́хъ и не да́ждь и́мъ обита́лища.
И изы́де никано́ръ от­ Иерусали́ма и ополчи́ся въ веѳоро́нѣ и срѣ́те его́ си́ла Си́рска.
Иу́да же при­­бли́жися во Ада́су съ тремя́ ты́сящьми муже́й. и помоли́ся Иу́да и рече́:
и́же по́слани бя́ху от­ царя́ Ассирі́йскаго [сен­нахири́ма], Го́споди, егда́ поху́лиша тя́, изы́де а́нгелъ тво́й и порази́ от­ ни́хъ сто́ о́смьдесятъ пя́ть ты́сящъ:
та́ко сокруши́ ополче́нiе сiе́ предъ на́ми дне́сь, и да позна́ютъ про́чiи, я́ко зло́ глаго́ла на свята́я твоя́, и суди́ ему́ по зло́бѣ его́.
И сотвори́ша во́ини бра́нь въ третiй­на́­де­сять де́нь ме́сяца Ада́ра, и сотре́ся ополче́нiе никано́рово, и паде́ са́мъ пе́рвый во бра́ни.
Егда́ же уви́дѣша во́и его́, я́ко паде́ никано́ръ, пове́ргше ору́жiя своя́ бѣжа́ша.
И гна́ша и́хъ пу́ть дне́ еди́наго от­ Ада́са, до́ндеже прiити́ въ гази́ръ, и труба́ми труби́ша вслѣ́дъ и́хъ со знаме́нами.
И изыдо́ша от­ всѣ́хъ се́лъ Иуде́йскихъ о́крестъ и заключи́ша и́хъ рога́ми, и воз­враща́хуся ті́и къ ни́мъ и падо́ша вси́ мече́мъ, и не оста́ от­ ни́хъ ни еди́нъ.
И взя́ша коры́сти и́хъ и плѣ́нъ, и главу́ никано́рову от­сѣко́ша, и десни́цу его́, ю́же простре́ го́рдо, и при­­несо́ша и повѣ́сиша проти́ву Иерусали́ма.
И воз­весели́шася лю́дiе зѣло́, и сотвори́ша де́нь то́й де́нь весе́лiя вели́каго,
и уста́виша пра́здновати на вся́ко лѣ́то де́нь то́й третiй­на́­де­сять ме́сяца Ада́ра.
И умолче́ земля́ Иу́дина на дни́ ма́лы.
Синодальный
В сто пятьдесят первом году вышел из Рима Димитрий, сын Селевка, и с немногими людьми вошел в один приморский город и там воцарился.
Когда же он входил в царственный дом отцов своих, войско схватило Антиоха и Лисия, чтобы привести их к нему.
Это стало известно ему, и он сказал: не показывайте мне лиц их.
Тогда воины убили их, и воссел Димитрий на престоле царства своего.
И пришли к нему все мужи беззаконные и нечестивые из Израильтян, и Алким предводительствовал ими, домогаясь священства;
и обвиняли они перед царем народ, говоря: погубил Иуда и братья его друзей твоих, и нас выгнали из земли нашей.
Итак, пошли теперь мужа, кому ты доверяешь; пусть он пойдет и увидит все разорение, которое они причинили нам и стране царя, и пусть накажет их и всех, помогающих им.
Царь избрал Вакхида из друзей царских, который управлял по ту сторону реки, был велик в царстве и верен царю,
и послал его и нечестивого Алкима, предоставив ему священство, и повелел ему сделать отмщение сынам Израиля.
Они отправились и пришли в землю Иудейскую с большим войском; и он послал к Иуде и братьям его послов с мирным, но коварным предложением.
Но они не вняли словам их, ибо видели, что они пришли с большим войском.
К Алкиму же и Вакхиду сошлось собрание книжников искать справедливости.
Первые из сынов Израилевых были Асидеи; они искали у них мира,
ибо говорили: священник от племени Аарона пришел вместе с войском и не обидит нас.
И он говорил с ними мирно и клялся им, и сказал: мы не сделаем зла вам и друзьям вашим.
И они поверили ему, а он, захватив из них шестьдесят мужей, умертвил их в один день, как сказано в Писании:
«тела святых Твоих и кровь их пролили вокруг Иерусалима, и некому было похоронить их».
И напал от них страх и ужас на весь народ, и говорили: нет в них истины и правды, ибо они нарушили постановление и клятву, которою клялись.
Тогда Вакхид отступил от Иерусалима и расположился станом при Визефе, и, послав, поймал многих из бежавших от него мужей и некоторых из народа, заколол и бросил их в глубокий колодезь.
Потом, поручив страну Алкиму и оставив с ним войско на помощь ему, Вакхид отправился к царю.
Алким же домогался первосвященства.
И собрались к нему все возмущавшие народ свой, и овладели землею Иудейскою, и произвели великое поражение в Израиле.
И увидел Иуда все зло, какое причинил Алким со своими сообщниками сынам Израилевым, – больше, нежели язычники;
и, обойдя все пределы Иудеи, сделал отмщение отступникам, – и они перестали входить в эту страну.
Когда же Алким увидел, что Иуда и находящиеся с ним усилились, и понял, что не может противостоять им, возвратился к царю и жестоко обвинял их.
Тогда царь послал Никанора, одного из славных вождей своих, ненавистника и враждебного Израилю, и приказал ему истребить этот народ.
Никанор, придя в Иерусалим с большим войском, послал к Иуде и братьям его коварно со словами мирными:
да не будет войны между мною и вами; я войду с немногими людьми, чтобы видеть лица ваши в мире.
И пришел он к Иуде, и приветствовали они друг друга мирно; а между тем воины были приготовлены схватить Иуду.
Иуде сделалось известным, что он пришел к нему с коварством, поэтому он убоялся его и не хотел более видеть лица его.
Когда Никанор узнал, что умысел его открылся, вышел против Иуды на сражение близ Хафарсаламы.
И пало из бывших при Никаноре около пяти тысяч мужей, а прочие убежали в город Давидов.
После того Никанор взошел на гору Сион; и вышли из святилища некоторые из священников и старейшин народа, чтобы мирно приветствовать его и показать ему всесожжение, приносимое за царя.
Но он осмеял их, надругался над ними и осквернил их, и говорил высокомерно,
и, поклявшись, с гневом сказал: если не предан будет ныне Иуда и войско его в мои руки, то, когда возвращусь благополучно, сожгу дом сей. И ушел с великим гневом.
А священники вошли и стали пред лицем жертвенника и храма, заплакали и сказали:
Ты, Господи, избрал дом сей, чтобы на нем нарицалось имя Твое и чтобы он был домом молитвы и моления для народа Твоего.
Сделай отмщение человеку сему и войску его, и пусть падут они от меча; вспомни злохуления их и не дай им оставаться долее.
И вышел Никанор из Иерусалима и расположился станом при Вефороне, и пристало к нему здесь войско Сирийское.
А Иуда с тремя тысячами мужей расположился станом при Адасе; и помолился Иуда, и сказал:
Господи! когда посланные царя Ассирийского произносили злохуления, то пришел Ангел Твой и поразил из них сто восемьдесят пять тысяч.
Так сокруши ныне пред нами сие полчище, да познают прочие, что они произносили хулу на святыни Твои, и суди их по злобе их.
И вступили войска в сражение в тринадцатый день месяца Адара, и разбито было войско Никанора, и он первый пал в сражении.
Когда же воины его увидели, что Никанор пал, то, побросав оружие свое, обратились в бегство.
И преследовали их Израильтяне целый день, от Адаса до самой Газиры, и трубили вслед их вестовыми трубами.
И выходили из всех окрестных селений Иудейских и окружали их, – и они, оборачиваясь к преследовавшим их, все пали от меча, и ни одного не осталось из них.
И взяли Иудеи добычи их и награбленное ими, и отрубили голову Никанора и правую руку его, которую он простирал надменно, и принесли и повесили перед Иерусалимом.
Народ весьма радовался и провел тот день, как день великого веселья;
и установили ежегодно праздновать этот день тринадцатого числа Адара.
И успокоилась земля Иудейская на некоторое время.
Цр҃ко́внослав
Лѣ́та сто̀ пѧтьдесѧ́тъ пе́рвагѡ, и҆зы́де дими́трїй селеѵкі́евъ сы́нъ ѿ ри́ма, и҆ взы́де съ ма́лыми людьмѝ во гра́дъ примо́рскїй, и҆ воцари́сѧ та́мѡ.
И҆ бы́сть, є҆гда̀ вхожда́ше въ до́мъ ца́рства ѻ҆тє́цъ свои́хъ, ꙗ҆́ша си̑лы а҆нтїо́ха и҆ лѷсі́ю привестѝ и҆̀хъ къ немꙋ̀.
И҆ ᲂу҆вѣ́дана бы́сть є҆мꙋ̀ ве́щь, и҆ речѐ: не покажи́те мѝ ли́цъ и҆́хъ.
И҆ ᲂу҆би́ша и҆̀хъ во́ини, и҆ сѣ́де дими́трїй на престо́лѣ ца́рства своегѡ̀.
И҆ прїидо́ша къ немꙋ̀ всѝ мꙋ́жїе беззако́ннїи и҆ нечести́вїи ѿ і҆и҃лѧ, и҆ а҆лкі́мъ предвожда́ше и҆̀хъ, хотѧ́й жре́чествовати:
и҆ ѡ҆клевета́ша люді́й пред̾ царе́мъ, глаго́люще: погꙋбѝ і҆ꙋ́да и҆ бра́тїѧ є҆гѡ̀ всѣ́хъ дрꙋгѡ́въ твои́хъ и҆ на́съ расточѝ ѿ землѝ на́шеѧ:
нн҃ѣ ᲂу҆̀бо послѝ мꙋ́жа, є҆мꙋ́же вѣ́риши, да и҆́детъ и҆ ви́дитъ и҆стреблє́нїѧ всѧ̑, ꙗ҆̀же сотворѝ на́мъ и҆ странѣ̀ ца́рстѣй, и҆ да мꙋ́читъ и҆̀хъ и҆ всѣ́хъ помога́ющихъ и҆̀мъ.
И҆ и҆збра̀ ца́рь вакхі́да дрꙋ́га ца́рска, и҆́же госпо́дствоваше ѡ҆б̾ ѻ҆нꙋ̀ странꙋ̀ рѣкѝ, и҆ вели́каго въ ца́рствѣ и҆ вѣ́рна царе́ви,
и҆ посла̀ є҆го̀ и҆ а҆лкі́ма нечести́ваго, и҆ ᲂу҆ста́ви є҆мꙋ̀ жре́чество, и҆ повелѣ̀ є҆мꙋ̀ сотвори́ти ѿмще́нїе въ сынѣ́хъ і҆и҃левыхъ.
И҆ ѿидо́ша и҆ прїидо́ша съ си́лою ве́лїею въ зе́млю і҆ꙋ́динꙋ: и҆ посла̀ вѣ́стники ко і҆ꙋ́дѣ и҆ бра́тїи є҆гѡ̀ словесы̀ ми́рными съ ле́стїю.
И҆ не внѧ́ша словесє́мъ и҆́хъ: ви́дѣша бо, ꙗ҆́кѡ прїидо́ша съ си́лою ве́лїею.
И҆ собра́шасѧ ко а҆лкі́мꙋ и҆ вакхі́дꙋ собра̑нїѧ кни̑жникъ и҆зыска́ти пра́вєднаѧ.
И҆ пе́рвїи а҆сїде́є бѣ́хꙋ въ сынѣ́хъ і҆и҃левыхъ, и҆ и҆ска́хꙋ ѿ ни́хъ ми́ра.
Реко́ша бо: человѣ́къ жре́цъ ѿ сѣ́мене а҆арѡ́нѧ прїи́де въ си́лахъ и҆ не и҆з̾ѡби́дитъ на́съ.
И҆ глаго́ла съ ни́ми словеса̀ ми̑рна и҆ клѧ́тсѧ и҆̀мъ, глаго́лѧ: не возда́мъ ва́мъ ѕла̑ѧ, нижѐ дрꙋгѡ́мъ ва́шымъ. и҆ вѣ́роваша є҆мꙋ̀.
И҆ поима̀ ѿ ни́хъ шестьдесѧ́тъ мꙋже́й и҆ ᲂу҆бѝ и҆̀хъ во є҆ди́нъ де́нь по словесѣ́хъ, ꙗ҆́коже пи́сано є҆́сть:
плѡ́ти прпⷣбныхъ твои́хъ и҆ крѡ́ви и҆́хъ пролїѧ́ша ѡ҆́крестъ і҆ерⷭ҇ли́ма, и҆ не бѣ̀ погреба́ѧй и҆̀хъ.
И҆ нападѐ стра́хъ и҆́хъ и҆ тре́петъ на всѧ̑ лю́ди, ꙗ҆́кѡ реко́ша: нѣ́сть въ ни́хъ и҆́стины и҆ сꙋда̀: престꙋпи́ша бо ᲂу҆ставле́нїе и҆ клѧ́твꙋ, є҆́юже клѧ́шасѧ.
И҆ воздви́жесѧ вакхі́дъ ѿ і҆ерⷭ҇ли́ма и҆ ѡ҆полчи́сѧ въ визе́ѳѣ, и҆ посла̀ и҆ ꙗ҆́тъ мно́гихъ ѿстꙋпи́вшихъ ѿ негѡ̀ мꙋже́й и҆ нѣ́кїихъ ѿ люді́й, и҆ закла̀ и҆̀хъ, (и҆) въ кла́дѧзь вели́къ (вве́рже):
и҆ врꙋчѝ странꙋ̀ а҆лкі́мꙋ и҆ ѡ҆ста́ви си́лꙋ въ по́мощь є҆мꙋ̀: и҆ ѿи́де вакхі́дъ ко царю̀.
И҆ подвиза́шесѧ а҆лкі́мъ ѡ҆ а҆рхїере́йствѣ.
И҆ собра́шасѧ къ немꙋ̀ всѝ возмꙋща́ющїи лю́ди своѧ̑, и҆ ѡ҆держа́ша зе́млю і҆ꙋ́динꙋ, и҆ сотвори́ша ꙗ҆́звꙋ вели́кꙋ во і҆и҃ли.
И҆ ви́дѣ і҆ꙋ́да всѧ̑ ѕла̑ѧ, ꙗ҆̀же сотворѝ а҆лкі́мъ, и҆ и҆̀же съ ни́мъ бѧ́хꙋ, сынѡ́мъ і҆и҃лєвымъ па́че ꙗ҆зы́кѡвъ.
И҆ и҆зы́де во всѧ̑ предѣ́лы і҆ꙋдє́йскїѧ по ѡ҆́крестъ и҆ сотворѝ ѿмще́нїе на мꙋже́хъ ѿто́ргшихсѧ, и҆ преста́ша ходи́ти во странꙋ̀.
Є҆гда́ же ᲂу҆ви́дѣ а҆лкі́мъ, ꙗ҆́кѡ ᲂу҆крѣпи́сѧ і҆ꙋ́да и҆ и҆̀же съ ни́мъ, и҆ позна̀, ꙗ҆́кѡ не мо́жетъ противостоѧ́ти и҆̀мъ, и҆ возврати́сѧ ко царю̀ и҆ ѡ҆клевета̀ и҆̀хъ лꙋка́внѣ.
И҆ посла̀ ца́рь нїкано́ра, є҆ди́наго ѿ нача̑льникъ свои́хъ сла́вныхъ, и҆ ненави́дѧщаго и҆ враждꙋ́ющаго на і҆и҃лѧ, и҆ повелѣ̀ є҆мꙋ̀ и҆зби́ти лю́ди.
И҆ прїи́де нїкано́ръ во і҆ерⷭ҇ли́мъ съ си́лою вели́кою и҆ посла̀ ко і҆ꙋ́дѣ и҆ бра́тїи є҆гѡ̀ съ ле́стїю словесы̀ ми́рными, глаго́лѧ:
да не бꙋ́детъ бра́нь междꙋ̀ мно́ю и҆ ва́ми: прїидꙋ̀ съ мꙋ̑жи ма́лыми, да ви́ждꙋ лица̀ ва̑ша съ ми́ромъ.
И҆ прїи́де ко і҆ꙋ́дѣ, и҆ поздравлѧ́хꙋ дрꙋ́гъ дрꙋ́га ми́рнѡ: и҆ во́ини ᲂу҆гото́вани бѧ́хꙋ восхи́тити і҆ꙋ́дꙋ.
И҆ позна́сѧ сло́во і҆ꙋ́дѣ, ꙗ҆́кѡ съ ле́стїю прїи́де къ немꙋ̀: и҆ ᲂу҆страши́сѧ ѿ негѡ̀ и҆ не восхотѣ̀ ктомꙋ̀ ви́дѣти лица̀ є҆гѡ̀.
И҆ позна̀ нїкано́ръ, ꙗ҆́кѡ ѿкры́сѧ совѣ́тъ є҆гѡ̀, и҆ и҆зы́де во срѣ́тенїе і҆ꙋ́дѣ бра́нїю бли́з̾ харфарсара́ма.
И҆ падо́ша ѿ сꙋ́щихъ при нїкано́рѣ ꙗ҆́кѡ пѧ́ть ты́сѧщъ мꙋже́й, и҆ бѣжа́ша во гра́дъ даві́довъ.
И҆ по словесѣ́хъ си́хъ взы́де нїкано́ръ на го́рꙋ сїѡ́нъ: и҆ и҆зыдо́ша ѿ і҆ере́євъ ѿ ст҃ы́хъ и҆ ѿ старѣ́йшинъ людски́хъ поздра́вити є҆го̀ ми́рнѡ и҆ показа́ти є҆мꙋ̀ всесожже́нїе приноси́мое за царѧ̀.
И҆ порꙋга́сѧ и҆̀мъ и҆ посмѣѧ́сѧ и҆̀мъ, и҆ ѡ҆сквернѝ и҆̀хъ и҆ глаго́ла го́рдѡ.
И҆ клѧ́тсѧ съ ꙗ҆́ростїю, рекі́й: а҆́ще не преда́стсѧ і҆ꙋ́да и҆ во́ини є҆гѡ̀ въ рꙋ́ки моѧ̑ нн҃ѣ, и҆ бꙋ́детъ, є҆гда̀ возвращꙋ́сѧ въ ми́рѣ, сожгꙋ̀ хра́мъ се́й. и҆ и҆зы́де съ ꙗ҆́ростїю ве́лїею.
И҆ внидо́ша жерцы̀ и҆ ста́ша пред̾ лице́мъ ѻ҆лтарѧ̀ и҆ хра́ма и҆ пла́чꙋще реко́ша:
ты̀, гдⷭ҇и, и҆збра́лъ є҆сѝ хра́мъ се́й, нарещи́сѧ и҆́мени твоемꙋ̀ въ не́мъ, да бꙋ́детъ хра́мъ моли́твы и҆ проше́нїѧ лю́демъ твои̑мъ:
сотворѝ ѿмще́нїе на человѣ́цѣ се́мъ и҆ на во́ехъ є҆гѡ̀, и҆ да падꙋ́тъ мече́мъ: помѧнѝ хꙋлє́нїѧ и҆́хъ и҆ не да́ждь и҆̀мъ ѡ҆бита́лища.
И҆ и҆зы́де нїкано́ръ ѿ і҆ерⷭ҇ли́ма и҆ ѡ҆полчи́сѧ въ веѳѡрѡ́нѣ и҆ срѣ́те є҆го̀ си́ла сѵ́рска.
І҆ꙋ́да же прибли́жисѧ во а҆да́сꙋ съ тремѧ̀ ты́сѧщьми мꙋже́й. и҆ помоли́сѧ і҆ꙋ́да и҆ речѐ:
и҆̀же по́слани бѧ́хꙋ ѿ царѧ̀ а҆ссѷрі́йскагѡ (сеннахирі́ма), гдⷭ҇и, є҆гда̀ похꙋ́лиша тѧ̀, и҆зы́де а҆́гг҃лъ тво́й и҆ поразѝ ѿ ни́хъ сто̀ ѻ҆́смьдесѧтъ пѧ́ть ты́сѧщъ:
та́кѡ сокрꙋшѝ ѡ҆полче́нїе сїѐ пред̾ на́ми дне́сь, и҆ да позна́ютъ про́чїи, ꙗ҆́кѡ ѕло̀ глаго́ла на ст҃а̑ѧ твоѧ̑, и҆ сꙋдѝ є҆мꙋ̀ по ѕло́бѣ є҆гѡ̀.
И҆ сотвори́ша во́ини бра́нь въ третїйна́десѧть де́нь мцⷭ҇а а҆да́ра, и҆ сотре́сѧ ѡ҆полче́нїе нїкано́рово, и҆ падѐ са́мъ пе́рвый во бра́ни.
Є҆гда́ же ᲂу҆ви́дѣша вѡ́и є҆гѡ̀, ꙗ҆́кѡ падѐ нїкано́ръ, пове́ргше ѻ҆рꙋ̑жїѧ своѧ̑ бѣжа́ша.
И҆ гна́ша и҆̀хъ пꙋ́ть днѐ є҆ди́нагѡ ѿ а҆да́са, до́ндеже прїитѝ въ гази́ръ, и҆ трꙋба́ми трꙋби́ша в̾слѣ́дъ и҆́хъ со знаме́нами.
И҆ и҆зыдо́ша ѿ всѣ́хъ се́лъ і҆ꙋде́йскихъ ѡ҆́крестъ и҆ заключи́ша и҆̀хъ рога́ми, и҆ возвраща́хꙋсѧ ті́и къ ни̑мъ и҆ падо́ша всѝ мече́мъ, и҆ не ѡ҆ста̀ ѿ ни́хъ ни є҆ди́нъ.
И҆ взѧ́ша кѡры́сти и҆́хъ и҆ плѣ́нъ, и҆ главꙋ̀ нїкано́ровꙋ ѿсѣко́ша, и҆ десни́цꙋ є҆гѡ̀, ю҆́же прострѐ го́рдѡ, и҆ принесо́ша и҆ повѣ́сиша проти́вꙋ і҆ерⷭ҇ли́ма.
И҆ возвесели́шасѧ лю́дїе ѕѣлѡ̀, и҆ сотвори́ша де́нь то́й де́нь весе́лїѧ вели́кагѡ,
и҆ ᲂу҆ста́виша пра́здновати на всѧ́ко лѣ́то де́нь то́й третїйна́десѧть мцⷭ҇а а҆да́ра.
И҆ ᲂу҆молчѐ землѧ̀ і҆ꙋ́дина на дни̑ ма̑лы.
Anno centesimo quinquagesimo primo exiit Demetrius Seleuci filius a Roma; et ascendit cum paucis viris in civitatem maritimam et regnavit illic.
Et factum est, ut ingressus est domum regni patrum suorum, comprehendit exercitus Antiochum et Lysiam, ut adduceret eos ad eum.
Et res ei innotuit, et ait: «Nolite mihi ostendere facies eorum».
Et occidit eos exercitus, et sedit Demetrius super sedem regni sui.
Et venerunt ad eum viri iniqui et impii ex Israel, et Alcimus dux erat eorum, qui volebat fieri sacerdos;
et accusaverunt populum apud regem dicentes: «Perdidit Iudas et fratres eius omnes amicos tuos et nos dispersit de terra nostra;
nunc ergo mitte virum, cui credis, ut eat et videat exterminium omne, quod fecit nobis et regioni regis, et puniat eos et omnes adiutores eorum».
Et elegit rex ex amicis suis Bacchidem, qui dominabatur trans flumen, magnum in regno et fidelem regi. Et misit eum
et Alcimum impium et constituit ei sacerdotium et mandavit ei facere ultionem in filios Israel.
Et surrexerunt et venerunt cum exercitu magno in terram Iudae; et misit nuntios ad Iudam et ad fratres eius verbis pacificis in dolo.
Et non intenderunt sermonibus eorum; viderunt enim quia venerunt cum exercitu magno.
Et convenerunt ad Alcimum et Bacchidem congregatio scribarum requirere iusta;
et primi Asidaei erant in filiis Israel et exquirebant ab eis pacem.
Dixerunt enim: «Homo sacerdos de semine Aaron venit et non decipiet nos».
Et locutus est cum eis verba pacifica et iuravit illis dicens: «Non inferemus vobis malum neque amicis vestris».
Et crediderunt ei. Et comprehendit ex eis sexaginta viros et occidit eos in una die, secundum verbum quod scripsit:
«Carnes sanctorum tuorum et sanguinem ipsorum effuderunt in circuitu Ierusalem, et non erat qui sepeliret».
Et incubuit timor eorum et tremor in omnem populum, quia dixerunt: «Non est in eis veritas et iudicium; transgressi sunt enim constitutum et iusiurandum, quod iuraverunt».
Et movit Bacchides ab Ierusalem et applicuit in Bethzaith; et misit et comprehendit multos ex eis, qui ad se refugerant, et quosdam de populo mactavit in puteum magnum.
Et commisit regionem Alcimo et reliquit cum eo auxilium in adiutorium ipsi; et abiit Bacchides ad regem.
Et contendebat Alcimus pro principatu sacerdotii sui;
et convenerunt ad eum omnes, qui perturbabant populum suum, et obtinuerunt terram Iudae et fecerunt plagam magnam in Israel.
Et vidit Iudas omnem malitiam, quam fecit Alcimus et, qui cum eo erant, filiis Israel multo plus quam gentes;
et exiit in omnes fines Iudaeae in circuitu et fecit vindictam in viros desertores, et cessaverunt ultra exire in regionem.
Ut vidit autem Alcimus quod praevaluit Iudas et, qui cum eo erant, et cognovit quia non potest sustinere eos; et regressus est ad regem et accusavit eos criminibus.
Et misit rex Nicanorem unum ex principibus suis nobilioribus, qui oderat et inimicitias exercebat contra Israel; et mandavit ei evertere populum.
Et venit Nicanor in Ierusalem cum exercitu magno et misit ad Iudam et ad fratres eius verbis pacificis cum dolo
dicens: «Non sit pugna inter me et vos; veniam cum viris paucis, ut videam facies vestras cum pace».
Et venit ad Iudam, et salutaverunt se invicem pacifice, et hostes parati erant rapere Iudam.
Et innotuit sermo Iudae quoniam cum dolo venerat ad eum, et conterritus est ab eo et amplius noluit videre faciem eius.
Et cognovit Nicanor quoniam denudatum est consilium eius et exivit obviam Iudae in pugnam iuxta Chapharsalama;
et ceciderunt de Nicanoris exercitu fere quingenti viri, et fugerunt in civitatem David.
Et post haec verba ascendit Nicanor in montem Sion; et exierunt quidam ex sacerdotibus de sanctis et quidam ex senioribus populi salutare eum pacifice et demonstrare ei holocaustum, quod offerebatur pro rege.
Et irridens sprevit eos et polluit eos et locutus est superbe
et iuravit cum ira dicens: «Nisi traditus fuerit Iudas et exercitus eius in manus meas continuo, et erit, si regressus fuero in pace, succendam domum istam». Et exiit cum ira magna.
Et intraverunt sacerdotes et steterunt ante faciem altaris et templi et flentes dixerunt:
«Tu elegisti domum istam ad invocandum nomen tuum super eam, ut esset domus orationis et obsecrationis populo tuo;
fac vindictam in homine isto et exercitu eius, et cadant in gladio. Memento blasphemias eorum et ne dederis eis mansionem».
Et exiit Nicanor ab Ierusalem et applicuit ad Bethoron; et occurrit illi exercitus Syriae.
Et Iudas applicuit in Hadasa cum tribus milibus viris. Et oravit Iudas et dixit:
«Qui missi erant a rege, cum male locuti sunt; exiit angelus et percussit in eis centum octoginta quinque milia.
Sic contere exercitum istum in conspectu nostro hodie, et sciant ceteri quia male locutus est super sancta tua, et iudica illum secundum malitiam illius».
Et commiserunt exercitus proelium tertia decima die mensis Adar; et contrita sunt castra Nicanoris, et cecidit ipse primus in proelio.
Ut autem vidit exercitus eius quia cecidit Nicanor, proiecerunt arma et fugerunt.
Et persecuti sunt eos viam unius diei ab Hadasa usquequo veniatur in Gazara et tubis cecinerunt post eos cum significationibus.
Et exierunt de omnibus castellis Iudaeae in circuitu et ventilabant eos et conversi sunt ad eos; et ceciderunt omnes gladio, et non est relictus ex eis nec unus.
Et acceperunt spolia eorum et praedam et caput Nicanoris amputaverunt et dexteram eius, quam extenderat superbe, et attulerunt et suspenderunt contra Ierusalem.
Et laetatus est populus valde; et egerunt diem illam in laetitia magna
et constituerunt agere omnibus annis diem istam tertia decima die Adar.
Et siluit terra Iudae dies paucos.
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible