Блгⷭ҇ве́нъ бг҃ъ и҆ ѻ҆ц҃ъ гдⷭ҇а на́шегѡ і҆и҃са хрⷭ҇та̀, и҆́же по мно́зѣй свое́й млⷭ҇ти порожде́й на́съ во ᲂу҆пова́нїе жи́во воскрⷭ҇нїемъ і҆и҃съ хрⷭ҇то́вымъ ѿ ме́ртвыхъ,

въ наслѣ́дїе нетлѣ́нно и҆ нескве́рно и҆ неꙋвѧда́емо, соблюде́но на нб҃сѣ́хъ ва́съ ра́ди,

и҆̀же си́лою бж҃їею соблюда́еми є҆стѐ чрез̾ вѣ́рꙋ, во спⷭ҇нїе гото́вое ꙗ҆ви́тисѧ во вре́мѧ послѣ́днее.

Ѡ҆ не́мже ра́дꙋйтесѧ, ма́лѡ нн҃ѣ, а҆́ще лѣ́по є҆́сть, приско́рбни бы́вше въ разли́чныхъ напа́стехъ:

да и҆скꙋше́нїе ва́шеѧ вѣ́ры многочестнѣ́йше зла́та ги́бнꙋща, ѻ҆гне́мъ же и҆скꙋше́на, ѡ҆брѧ́щетсѧ въ похвалꙋ̀ и҆ че́сть и҆ сла́вꙋ, во ѿкрове́нїи і҆и҃съ хрⷭ҇то́вѣ,

є҆го́же не ви́дѣвше лю́бите, (и҆) на него́же нн҃ѣ не зрѧ́ще, вѣ́рꙋюще же, ра́дꙋетесѧ ра́достїю неизглаго́ланною и҆ просла́вленною,

прїе́млюще кончи́нꙋ вѣ́рѣ ва́шей, спⷭ҇нїе дꙋша́мъ:

ѡ҆ не́мже спⷭ҇нїи взыска́ша и҆ и҆спыта́ша прⷪ҇ро́цы, и҆̀же ѡ҆ ва́шей блгⷣти прореко́ша,

и҆спыта́юще, въ каково̀ и҆лѝ въ ко́е вре́мѧ ꙗ҆влѧ́ше въ ни́хъ дх҃ъ хрⷭ҇то́въ, пре́жде свидѣ́тельствꙋѧ ѡ҆ хрⷭ҇то́выхъ стрⷭ҇те́хъ, и҆ ѡ҆ сла́вахъ, ꙗ҆̀же по си́хъ:

и҆̀мже ѿкры́сѧ, ꙗ҆́кѡ не и҆̀мъ самѣ̑мъ, но на́мъ слꙋжа́хꙋ сїѧ̑, ꙗ҆̀же нн҃ѣ возвѣсти́шасѧ ва́мъ благовѣствова́вшими ва́мъ дх҃омъ ст҃ы́мъ по́сланнымъ съ нб҃сѐ, въ нѧ́же жела́ютъ а҆́гг҃ли прини́кнꙋти.

Тѣ́мже, (возлю́бленнїи,) препоѧ́савше чре́сла помышле́нїѧ ва́шегѡ, трезвѧ́щесѧ, соверше́ннѣ ᲂу҆пова́йте на приноси́мꙋю ва́мъ блгⷣть ѿкрове́нїемъ і҆и҃съ хрⷭ҇то́вымъ.

Ꙗ҆́кѡ ча̑да послꙋша́нїѧ, не преѡбразꙋ́ющесѧ пе́рвыми невѣ́дѣнїѧ ва́шего похотѣ̑нїи,

но по зва́вшемꙋ вы̀ ст҃о́мꙋ, и҆ са́ми ст҃и во все́мъ житїѝ бꙋ́дите.

Занѐ пи́сано є҆́сть: ст҃и бꙋ́дите, ꙗ҆́кѡ а҆́зъ ст҃ъ є҆́смь.

И҆ а҆́ще ѻ҆ц҃а̀ называ́ете нелицемѣ́рнѡ сꙋдѧ́ща комꙋ́ждо по дѣ́лꙋ, со стра́хомъ житїѧ̀ ва́шегѡ вре́мѧ жи́тельствꙋйте,

вѣ́дѧще, ꙗ҆́кѡ не и҆стлѣ́ннымъ сребро́мъ и҆лѝ зла́томъ и҆зба́вистесѧ ѿ сꙋ́етнагѡ ва́шегѡ житїѧ̀ ѻ҆тцы̑ пре́даннагѡ,

но чтⷭ҇но́ю кро́вїю ꙗ҆́кѡ а҆́гнца непоро́чна и҆ пречⷭ҇та хрⷭ҇та̀,

пред̾ꙋвѣ́дѣна ᲂу҆́бѡ пре́жде сложе́нїѧ мі́ра, ꙗ҆́вльшасѧ же въ послѣ̑днѧѧ лѣ̑та ва́съ ра́ди,

и҆̀же є҆гѡ̀ ра́ди вѣ́рꙋете въ бг҃а воздви́гшаго є҆го̀ и҆з̾ ме́ртвыхъ и҆ сла́вꙋ є҆мꙋ̀ да́вша, ꙗ҆́кѡ да вѣ́ра ва́ша и҆ ᲂу҆пова́нїе бꙋ́детъ на бг҃а.

Дꙋ́шы ва́шѧ ѡ҆чи́стивше въ послꙋша́нїи и҆́стины дх҃омъ, въ братолю́бїе нелицемѣ́рно, ѿ чи́ста се́рдца дрꙋ́гъ дрꙋ́га люби́те прилѣ́жнѡ,

порожде́ни не ѿ сѣ́мене и҆стлѣ́нна, но неистлѣ́нна, сло́вомъ жива́гѡ бг҃а и҆ пребыва́юща во вѣ́ки.

Занѐ всѧ́ка пло́ть ꙗ҆́кѡ трава̀, и҆ всѧ́ка сла́ва человѣ́ча ꙗ҆́кѡ цвѣ́тъ травны́й: и҆́зсше трава̀, и҆ цвѣ́тъ є҆ѧ̀ ѿпадѐ:

гл҃го́лъ же гдⷭ҇ень пребыва́етъ во вѣ́ки. Се́ же є҆́сть гл҃го́лъ благовѣствова́нный въ ва́съ.

Сербский (синод.)

Петар, апостол Исуса Христа, изабранима који странствују у расијању по Понту, Галатији, Кападокији, Азији и Витинији:

По предзнању Бога Оца, освећењем Духа за послушање и кропљење крвљу Исуса Христа: Благодат и мир да вам се умножи.

Благословен Бог и Отац Господа нашега Исуса Христа, који нас по великој милости својој препороди за живу наду васкрсењем Исуса Христа из мртвих,

За насљедство непропадљиво и неокаљано и неувенљиво, које је сачувано на небесима за вас,

Силом Божијом чуване кроз вјеру на спасење, спремљено да се открије у посљедње вријеме;

У њему се радујте, иако сте сада мало, ако треба, ожалошћени различитим искушењима,

Да се вриједност ваше вјере, драгоцјенија од злата пропадљивога, но огњем испитиванога, нађе на хвалу и част и славу, када се јави Исус Христос;

Којега не видјевши љубите, и Њега сад не гледајући но вјерујући, радујете се радошћу неисказаном и прослављеном,

Примајући крај вјере своје: спасење душа.

О којем спасењу испитиваше и истраживаше пророци, који прорицаше о вама подареној благодати;

Испитујући у које или какво вријеме јављаше Дух Христов који бјеше у њима, унапријед свједочећи за Христова страдања и за славе послије тога.

Њима се откри да не себи, него вама служаху у оном што вам се сад јави преко оних који вам проповједаше јеванђеље Духом Светим посланим с неба, у што анђели желе завирити.

Зато опасавши бедра разума својега, будите трезвени, сасвим се надајте благодати која ће вам се донијети откривењем Исуса Христа.

Као чеда послушности не поводите се за пређашњим жељама из времена вашега незнања,

Него по Светоме који вас је позвао, будите и сами свети у свему живљењу.

Јер је написано: Будите свети, јер сам ја свет.

И ако зовете Оцем онога који, не гледајући ко је ко, суди свакоме по дјелу, проводите у страху вријеме вашега странствовања,

Знајући да се пропадљивим сребром или златом не искуписте из својега сујетнога живљења, од отаца вам преданога,

Него часном крвљу Христа, као Јагњета непорочног и безазленог,

Предвиђеног још прије постања свијета, а јављеног у посљедња времена ради вас,

Који кроз њега вјерујете у Бога који га подиже из мртвих, и даде му славу, тако да ваша вјера и надање буду у Бога.

Душе своје очистивши Духом у послушању истине за братољубље нелицемјерно, од чиста срца љубите једни друге искрено,

Препорођени не од сјемена трулежног него нетрулежног, ријечју живога Бога која остаје увијек.

Јер је свако тијело као трава, и свака слава човјечија као цвијет травни: осуши се трава, и цвијет њезин отпаде;

Али ријеч Господња остаје увијек. А то је та ријеч која је вама благовијештена.

Синодальный

1 Приветствие. 3 Петр прославляет Бога за живую надежду чрез Иисуса Христа на нетленное наследство. 6 В этой надежде вы радуетесь в испытаниях. 13 Будьте святы, как искупленные драгоценною Кровию Христа.

[Зач. 58А.] Петр, апостол Иисуса Христа, пришельцам, рассеянным в Понте, Галатии, Каппадокии, Асии и Вифинии, избранным,

по предведению Бога Отца, при освящении от Духа, к послушанию и окроплению Кровию Иисуса Христа: благодать вам и мир да умножится.

[Зач. 58Б.] Благословен Бог и Отец Господа нашего Иисуса Христа, по великой Своей милости возродивший нас воскресением Иисуса Христа из мертвых к упованию живому,

к наследству нетленному, чистому, неувядаемому, хранящемуся на небесах для вас,

силою Божиею через веру соблюдаемых ко спасению, готовому открыться в последнее время.

О сем радуйтесь, поскорбев теперь немного, если нужно, от различных искушений,

дабы испытанная вера ваша оказалась драгоценнее гибнущего, хотя и огнем испытываемого золота, к похвале и чести и славе в явление Иисуса Христа,

Которого, не видев, любите, и Которого доселе не видя, но веруя в Него, радуетесь радостью неизреченною и преславною,

достигая наконец верою вашею спасения душ.

К сему-то спасению относились изыскания и исследования пророков, которые предсказывали о назначенной вам благодати,

исследуя, на которое и на какое время указывал сущий в них Дух Христов, когда Он предвозвещал Христовы страдания и последующую за ними славу.

Им открыто было, что не им самим, а нам служило то, что ныне проповедано вам благовествовавшими Духом Святым, посланным с небес, во что желают проникнуть Ангелы.

[Зач. 58В.] Посему, (возлюбленные,) препоясав чресла ума вашего, бодрствуя, совершенно уповайте на подаваемую вам благодать в явлении Иисуса Христа.

Как послушные дети, не сообразуйтесь с прежними похотями, бывшими в неведении вашем,

но, по примеру призвавшего вас Святаго, и сами будьте святы во всех поступках.

Ибо написано: будьте святы, потому что Я свят.

И если вы называете Отцем Того, Который нелицеприятно судит каждого по делам, то со страхом проводи́те время странствования вашего,

зная, что не тленным серебром или золотом искуплены вы от суетной жизни, преданной вам от отцов,

но драгоценною Кровию Христа, как непорочного и чистого Агнца,

предназначенного еще прежде создания мира, но явившегося в последние времена для вас,

уверовавших чрез Него в Бога, Который воскресил Его из мертвых и дал Ему славу, чтобы вы имели веру и упование на Бога.

Послушанием истине чрез Духа, очистив души ваши к нелицемерному братолюбию, постоянно люби́те друг друга от чистого сердца,

как возрожденные не от тленного семени, но от нетленного, от слова Божия, живаго и пребывающего вовек.

Ибо всякая плоть – как трава, и всякая слава человеческая – как цвет на траве: засохла трава, и цвет ее опал;

но слово Господне пребывает вовек; а это есть то слово, которое вам проповедано.

Сербский

Языки

Од Петра, апостола Исуса Христа, избраним дошљацима, расејаним по Понту, Галатији, Кападокији, Азији и Витанији;

По провиђењу Бога Оца, светињом Духа доведеним у послушање и кропљење крви Исуса Христа: да вам се умножи благодат и мир.

Благословен Бог и Отац Господа нашег Исуса Христа, који нас по великој милости својој прероди за живу наду васкрсењем Исуса Христа из мртвих,

За наследство непропадљиво, које неће иструхнути ни увенути, сачувано на небесима за вас,

Које је сила Божија вером сачувала за спасење, приправљено да се јави у последње време;

Коме радујте се, премда сте сад мало (где је потребно) жалосни у различним напастима,

Да се кушање ваше вере много вредније од злата пропадљивог које се куша огњем нађе на хвалу и част и славу, кад се покаже Исус Христос;

Ког не видевши љубите и ког сад не гледајући но верујући Га радујете се радошћу неисказаном и прослављеном.

Примајући крај своје вере, спасење душама.

Које спасење тражише и испитиваше за њ пророци, који за вашу благодат прорекоше;

Испитујући у какво или у које време јављаше Дух Христов у њима, напред сведочећи за Христове муке и за славе по томе;

Којима се откри да не самим себи него нама служаху овим што вам се сад јави по онима који вам проповедише јеванђеље посланим с неба Духом Светим, у које анђели желе завирити.

Зато, љубазни, запрегнувши бедра свог ума будите трезни, и зацело се надајте благодати која ће вам се принети кад дође Исус Христос.

Као послушна деца, не владајући се по првим жељама у свом незнању,

Него по Свецу који вас је позвао, и ви будите свети у свему живљењу.

Јер је писано: Будите свети, јер сам ја свет.

И ако зовете Оцем Оног који, не гледајући ко је ко, суди свакоме по делу, проводите време свог живљења са страхом,

Знајући да се пропадљивим сребром или златом не искуписте из сујетног свог живљења, које сте видели од отаца;

Него скупоценом крвљу Христа, као безазленог и пречистог јагњета;

Који је одређен још пре постања света, а јавио се у последња времена вас ради,

Који кроз Њега верујете Бога који Га подиже из мртвих, и даде Му славу, да би ваша вера и надање било у Бога.

Душе своје очистивши у послушању истине Духом за братољубље недволично, од чистог срца љубите добро један другог,

Као прерођени не од семена које труне, него од оног које не труне, речју Живог Бога, која остаје довека.

Јер је свако тело као трава, и свака слава човечија као цвет травни: осуши се трава, и цвет њен отпаде;

Али реч Господња осаје довека. А ово је реч што је објављена међу вама.