Блгⷭ҇ве́нъ бг҃ъ и҆ ѻ҆ц҃ъ гдⷭ҇а на́шегѡ і҆и҃са хрⷭ҇та̀, и҆́же по мно́зѣй свое́й млⷭ҇ти порожде́й на́съ во ᲂу҆пова́нїе жи́во воскрⷭ҇нїемъ і҆и҃съ хрⷭ҇то́вымъ ѿ ме́ртвыхъ,

въ наслѣ́дїе нетлѣ́нно и҆ нескве́рно и҆ неꙋвѧда́емо, соблюде́но на нб҃сѣ́хъ ва́съ ра́ди,

и҆̀же си́лою бж҃їею соблюда́еми є҆стѐ чрез̾ вѣ́рꙋ, во спⷭ҇нїе гото́вое ꙗ҆ви́тисѧ во вре́мѧ послѣ́днее.

Ѡ҆ не́мже ра́дꙋйтесѧ, ма́лѡ нн҃ѣ, а҆́ще лѣ́по є҆́сть, приско́рбни бы́вше въ разли́чныхъ напа́стехъ:

да и҆скꙋше́нїе ва́шеѧ вѣ́ры многочестнѣ́йше зла́та ги́бнꙋща, ѻ҆гне́мъ же и҆скꙋше́на, ѡ҆брѧ́щетсѧ въ похвалꙋ̀ и҆ че́сть и҆ сла́вꙋ, во ѿкрове́нїи і҆и҃съ хрⷭ҇то́вѣ,

є҆го́же не ви́дѣвше лю́бите, (и҆) на него́же нн҃ѣ не зрѧ́ще, вѣ́рꙋюще же, ра́дꙋетесѧ ра́достїю неизглаго́ланною и҆ просла́вленною,

прїе́млюще кончи́нꙋ вѣ́рѣ ва́шей, спⷭ҇нїе дꙋша́мъ:

ѡ҆ не́мже спⷭ҇нїи взыска́ша и҆ и҆спыта́ша прⷪ҇ро́цы, и҆̀же ѡ҆ ва́шей блгⷣти прореко́ша,

и҆спыта́юще, въ каково̀ и҆лѝ въ ко́е вре́мѧ ꙗ҆влѧ́ше въ ни́хъ дх҃ъ хрⷭ҇то́въ, пре́жде свидѣ́тельствꙋѧ ѡ҆ хрⷭ҇то́выхъ стрⷭ҇те́хъ, и҆ ѡ҆ сла́вахъ, ꙗ҆̀же по си́хъ:

и҆̀мже ѿкры́сѧ, ꙗ҆́кѡ не и҆̀мъ самѣ̑мъ, но на́мъ слꙋжа́хꙋ сїѧ̑, ꙗ҆̀же нн҃ѣ возвѣсти́шасѧ ва́мъ благовѣствова́вшими ва́мъ дх҃омъ ст҃ы́мъ по́сланнымъ съ нб҃сѐ, въ нѧ́же жела́ютъ а҆́гг҃ли прини́кнꙋти.

Тѣ́мже, (возлю́бленнїи,) препоѧ́савше чре́сла помышле́нїѧ ва́шегѡ, трезвѧ́щесѧ, соверше́ннѣ ᲂу҆пова́йте на приноси́мꙋю ва́мъ блгⷣть ѿкрове́нїемъ і҆и҃съ хрⷭ҇то́вымъ.

Ꙗ҆́кѡ ча̑да послꙋша́нїѧ, не преѡбразꙋ́ющесѧ пе́рвыми невѣ́дѣнїѧ ва́шего похотѣ̑нїи,

но по зва́вшемꙋ вы̀ ст҃о́мꙋ, и҆ са́ми ст҃и во все́мъ житїѝ бꙋ́дите.

Занѐ пи́сано є҆́сть: ст҃и бꙋ́дите, ꙗ҆́кѡ а҆́зъ ст҃ъ є҆́смь.

И҆ а҆́ще ѻ҆ц҃а̀ называ́ете нелицемѣ́рнѡ сꙋдѧ́ща комꙋ́ждо по дѣ́лꙋ, со стра́хомъ житїѧ̀ ва́шегѡ вре́мѧ жи́тельствꙋйте,

вѣ́дѧще, ꙗ҆́кѡ не и҆стлѣ́ннымъ сребро́мъ и҆лѝ зла́томъ и҆зба́вистесѧ ѿ сꙋ́етнагѡ ва́шегѡ житїѧ̀ ѻ҆тцы̑ пре́даннагѡ,

но чтⷭ҇но́ю кро́вїю ꙗ҆́кѡ а҆́гнца непоро́чна и҆ пречⷭ҇та хрⷭ҇та̀,

пред̾ꙋвѣ́дѣна ᲂу҆́бѡ пре́жде сложе́нїѧ мі́ра, ꙗ҆́вльшасѧ же въ послѣ̑днѧѧ лѣ̑та ва́съ ра́ди,

и҆̀же є҆гѡ̀ ра́ди вѣ́рꙋете въ бг҃а воздви́гшаго є҆го̀ и҆з̾ ме́ртвыхъ и҆ сла́вꙋ є҆мꙋ̀ да́вша, ꙗ҆́кѡ да вѣ́ра ва́ша и҆ ᲂу҆пова́нїе бꙋ́детъ на бг҃а.

Дꙋ́шы ва́шѧ ѡ҆чи́стивше въ послꙋша́нїи и҆́стины дх҃омъ, въ братолю́бїе нелицемѣ́рно, ѿ чи́ста се́рдца дрꙋ́гъ дрꙋ́га люби́те прилѣ́жнѡ,

порожде́ни не ѿ сѣ́мене и҆стлѣ́нна, но неистлѣ́нна, сло́вомъ жива́гѡ бг҃а и҆ пребыва́юща во вѣ́ки.

Занѐ всѧ́ка пло́ть ꙗ҆́кѡ трава̀, и҆ всѧ́ка сла́ва человѣ́ча ꙗ҆́кѡ цвѣ́тъ травны́й: и҆́зсше трава̀, и҆ цвѣ́тъ є҆ѧ̀ ѿпадѐ:

гл҃го́лъ же гдⷭ҇ень пребыва́етъ во вѣ́ки. Се́ же є҆́сть гл҃го́лъ благовѣствова́нный въ ва́съ.

Сербский

Од Петра, апостола Исуса Христа, избраним дошљацима, расејаним по Понту, Галатији, Кападокији, Азији и Витанији;

По провиђењу Бога Оца, светињом Духа доведеним у послушање и кропљење крви Исуса Христа: да вам се умножи благодат и мир.

Благословен Бог и Отац Господа нашег Исуса Христа, који нас по великој милости својој прероди за живу наду васкрсењем Исуса Христа из мртвих,

За наследство непропадљиво, које неће иструхнути ни увенути, сачувано на небесима за вас,

Које је сила Божија вером сачувала за спасење, приправљено да се јави у последње време;

Коме радујте се, премда сте сад мало (где је потребно) жалосни у различним напастима,

Да се кушање ваше вере много вредније од злата пропадљивог које се куша огњем нађе на хвалу и част и славу, кад се покаже Исус Христос;

Ког не видевши љубите и ког сад не гледајући но верујући Га радујете се радошћу неисказаном и прослављеном.

Примајући крај своје вере, спасење душама.

Које спасење тражише и испитиваше за њ пророци, који за вашу благодат прорекоше;

Испитујући у какво или у које време јављаше Дух Христов у њима, напред сведочећи за Христове муке и за славе по томе;

Којима се откри да не самим себи него нама служаху овим што вам се сад јави по онима који вам проповедише јеванђеље посланим с неба Духом Светим, у које анђели желе завирити.

Зато, љубазни, запрегнувши бедра свог ума будите трезни, и зацело се надајте благодати која ће вам се принети кад дође Исус Христос.

Као послушна деца, не владајући се по првим жељама у свом незнању,

Него по Свецу који вас је позвао, и ви будите свети у свему живљењу.

Јер је писано: Будите свети, јер сам ја свет.

И ако зовете Оцем Оног који, не гледајући ко је ко, суди свакоме по делу, проводите време свог живљења са страхом,

Знајући да се пропадљивим сребром или златом не искуписте из сујетног свог живљења, које сте видели од отаца;

Него скупоценом крвљу Христа, као безазленог и пречистог јагњета;

Који је одређен још пре постања света, а јавио се у последња времена вас ради,

Који кроз Њега верујете Бога који Га подиже из мртвих, и даде Му славу, да би ваша вера и надање било у Бога.

Душе своје очистивши у послушању истине Духом за братољубље недволично, од чистог срца љубите добро један другог,

Као прерођени не од семена које труне, него од оног које не труне, речју Живог Бога, која остаје довека.

Јер је свако тело као трава, и свака слава човечија као цвет травни: осуши се трава, и цвет њен отпаде;

Али реч Господња осаје довека. А ово је реч што је објављена међу вама.

Греческий [Greek (NT Byz)]

Пέτρος ἀπόστολος Ἰησοῦ Χριστοῦ ἐκλεκτοῖς παρεπιδήμοις διασπορᾶς Пόντου Γαλατίας Καππαδοκίας Ἀσίας καὶ Βιθυνίας

κατὰ πρόγνωσιν θεοῦ πατρός ἐν ἁγιασμῷ πνεύματος εἰς ὑπακοὴν καὶ ῥαντισμὸν αἵματος Ἰησοῦ Χριστοῦ χάρις ὑμῖν καὶ εἰρήνη πληθυνθείη

εὐλογητὸς ὁ θεὸς καὶ πατὴρ τοῦ κυρίου ἡμῶν Ἰησοῦ Χριστοῦ ὁ κατὰ τὸ πολὺ αὐτοῦ ἔλεος ἀναγεννήσας ἡμᾶς εἰς ἐλπίδα ζῶσαν δι᾿ ἀναστάσεως Ἰησοῦ Χριστοῦ ἐκ νεκρῶν

εἰς κληρονομίαν ἄφθαρτον καὶ ἀμίαντον καὶ ἀμάραντον τετηρημένην ἐν οὐρανοῖς εἰς ὑμᾶς

τοὺς ἐν δυνάμει θεοῦ φρουρουμένους διὰ πίστεως εἰς σωτηρίαν ἑτοίμην ἀποκαλυφθῆναι ἐν καιρῷ ἐσχάτῳ

ἐν ᾧ ἀγαλλιᾶσθε ὀλίγον ἄρτι εἰ δέον ἐστὶν λυπηθέντες ἐν ποικίλοις πειρασμοῖς

ἵνα τὸ δοκίμιον ὑμῶν τῆς πίστεως πολυτιμότερον χρυσίου τοῦ ἀπολλυμένου διὰ πυρὸς δὲ δοκιμαζομένου εὑρεθῇ εἰς ἔπαινον καὶ δόξαν καὶ τιμὴν ἐν ἀποκαλύψει Ἰησοῦ Χριστοῦ

ὃν οὐκ ἰδόντες ἀγαπᾶτε εἰς ὃν ἄρτι μὴ ὁρῶντες πιστεύοντες δὲ ἀγαλλιᾶσθε χαρᾷ ἀνεκλαλήτῳ καὶ δεδοξασμένῃ

κομιζόμενοι τὸ τέλος τῆς πίστεως ὑμῶν σωτηρίαν ψυχῶν

περὶ ἧς σωτηρίας ἐξεζήτησαν καὶ ἐξηραύνησαν προφῆται οἱ περὶ τῆς εἰς ὑμᾶς χάριτος προφητεύσαντες

ἐραυνῶντες εἰς τίνα ἢ ποῖον καιρὸν ἐδήλου τὸ ἐν αὐτοῖς πνεῦμα Χριστοῦ προμαρτυρόμενον τὰ εἰς Χριστὸν παθήματα καὶ τὰς μετὰ ταῦτα δόξας

οἷς ἀπεκαλύφθη ὅτι οὐχ ἑαυτοῖς ὑμῖν δὲ διηκόνουν αὐτά ἃ νῦν ἀνηγγέλη ὑμῖν διὰ τῶν εὐαγγελισαμένων ὑμᾶς ἐν πνεύματι ἁγίῳ ἀποσταλέντι ἀπ᾿ οὐρανοῦ εἰς ἃ ἐπιθυμοῦσιν ἄγγελοι παρακύψαι

διὸ ἀναζωσάμενοι τὰς ὀσφύας τῆς διανοίας ὑμῶν νήφοντες τελείως ἐλπίσατε ἐπὶ τὴν φερομένην ὑμῖν χάριν ἐν ἀποκαλύψει Ἰησοῦ Χριστοῦ

ὡς τέκνα ὑπακοῆς μὴ συσχηματιζόμενοι ταῖς πρότερον ἐν τῇ ἀγνοίᾳ ὑμῶν ἐπιθυμίαις

ἀλλὰ κατὰ τὸν καλέσαντα ὑμᾶς ἅγιον καὶ αὐτοὶ ἅγιοι ἐν πάσῃ ἀναστροφῇ γενήθητε

διότι γέγραπται ὅτι ἅγιοι ἔσεσθε ὅτι ἐγὼ ἅγιος εἰμι

καὶ εἰ πατέρα ἐπικαλεῖσθε τὸν ἀπροσωπολήμπτως κρίνοντα κατὰ τὸ ἑκάστου ἔργον ἐν φόβῳ τὸν τῆς παροικίας ὑμῶν χρόνον ἀναστράφητε

εἰδότες ὅτι οὐ φθαρτοῖς ἀργυρίῳ ἢ χρυσίῳ ἐλυτρώθητε ἐκ τῆς ματαίας ὑμῶν ἀναστροφῆς πατροπαραδότου

ἀλλὰ τιμίῳ αἵματι ὡς ἀμνοῦ ἀμώμου καὶ ἀσπίλου Χριστοῦ

προεγνωσμένου μὲν πρὸ καταβολῆς κόσμου φανερωθέντος δὲ ἐπ᾿ ἐσχάτου τῶν χρόνων δι᾿ ὑμᾶς

τοὺς δι᾿ αὐτοῦ πιστοὺς εἰς θεὸν τὸν ἐγείραντα αὐτὸν ἐκ νεκρῶν καὶ δόξαν αὐτῷ δόντα ὥστε τὴν πίστιν ὑμῶν καὶ ἐλπίδα εἶναι εἰς θεόν

τὰς ψυχὰς ὑμῶν ἡγνικότες ἐν τῇ ὑπακοῇ τῆς ἀληθείας εἰς φιλαδελφίαν ἀνυπόκριτον ἐκ καθαρᾶς καρδίας ἀλλήλους ἀγαπήσατε ἐκτενῶς

ἀναγεγεννημένοι οὐκ ἐκ σπορᾶς φθαρτῆς ἀλλὰ ἀφθάρτου διὰ λόγου ζῶντος θεοῦ καὶ μένοντος

διότι πᾶσα σὰρξ ὡς χόρτος καὶ πᾶσα δόξα αὐτῆς ὡς ἄνθος χόρτου ἐξηράνθη ὁ χόρτος καὶ τὸ ἄνθος ἐξέπεσεν

τὸ δὲ ῥῆμα κυρίου μένει εἰς τὸν αἰῶνα τοῦτο δέ ἐστιν τὸ ῥῆμα τὸ εὐαγγελισθὲν εἰς ὑμᾶς

Еврейский

Языки

Петра̀ 1-е в переводе Еврейский отсутствует