Скрыть
15:3
15:4
15:8
15:9
15:10
15:14
15:15
15:16
15:19
15:20
15:21
15:25
15:27
15:31
15:32
15:34
Церковнославянский (рус)
И рече́ самуи́лъ къ Сау́лу: посла́ мя Госпо́дь пома́зати тя́ на ца́р­ст­во въ лю́дехъ его́ во Изра́или: и ны́нѣ послу́шай гла́са слове́съ Госпо́днихъ:
сiя́ рече́ Госпо́дь Савао́ѳъ: ны́нѣ от­мщу́, я́же сотвори́ Амали́къ Изра́илю, егда́ срѣ́те его́ на пути́, восходя́щу ему́ от­ Еги́пта:
и ны́нѣ ты́ иди́, и порази́ши Амали́ка и иери́ма, и вся́ я́же су́ть его́, и не снабди́ши от­ ни́хъ [ничто́же], и искорени́ши его́: и проклене́ши его́ и вся́ су́щая его́, и не пощади́ши его́: и да убiе́ши от­ му́жеска по́лу и до же́нска и от­ ю́ношъ и до ссу́щихъ млеко́, и от­ говя́дъ до ове́цъ и от­ велблю́дъ до осля́тъ.
И собра́ лю́ди Сау́лъ и сочте́ я́ въ Галга́лѣхъ двѣ́стѣ ты́сящъ пѣ́шихъ и де́сять ты́сящъ от­ Иу́ды въ полцѣ́хъ:
и прiи́де Сау́лъ до градо́въ Амали́ковыхъ и зася́де въ пото́цѣ.
И рече́ Сау́лъ ко кине́ови: иди́ и уклони́ся от­ среды́ Амали́ка, да не погублю́ тя́ съ ни́мъ, ты́ бо сотвори́лъ еси́ ми́лость съ сынми́ Изра́илевыми, егда́ исхожда́ху изъ Еги́пта. И уклони́ся кине́й от­ среды́ Амали́ка.
И порази́ Сау́лъ Амали́ка от­ Евилы́ да́же до Су́ра, и́же предъ лице́мъ Еги́пта:
и я́тъ ага́га царя́ Амали́кова жи́ва, и вся́ лю́ди изби́, и иери́ма уби́ мече́мъ.
И сохрани́ Сау́лъ и вси́ лю́дiе ага́га царя́ жи́ва и блага́я от­ ста́дъ и бу́йволовъ, и снѣ́дей [и оде́ждъ], и виногра́довъ и от­ всѣ́хъ благи́хъ: и не хотя́ху искорени́ти я́, то́чiю ху́ждшее и уничиже́ное истреби́ша.
И бы́сть глаго́лъ Госпо́день къ самуи́лу, глаго́ля:
раска́яхся, я́ко пома́захъ Сау́ла на ца́р­ст­во, поне́же от­врати́ся от­ мене́ и слове́съ мо­и́хъ не соблюде́. И опеча́лися самуи́лъ и вопiя́ше ко Го́споду всю́ но́щь.
И воста́ ра́но самуи́лъ, и идя́ше на срѣ́тенiе Изра́илтяномъ ра́но. И воз­вѣсти́ша самуи́лу, глаго́люще: и́детъ Сау́лъ въ карми́лъ, и се́, воз­дви́же ру́ку себѣ́, и воз­врати́ колесни́цу, и сни́де въ Галга́лы. И прiи́де самуи́лъ къ Сау́лу, и се́, то́й воз­ноша́­ше всесожже́нiе Го́споду, пе́рвая от­ коры́стей, и́хже взя́ от­ Амали́ковъ.
И прiи́де самуи́лъ къ Сау́лу, и рече́ ему́ Сау́лъ: благослове́нъ ты́ Го́споду, сотвори́хъ бо вся́, ели́ка [ми́] глаго́ла Госпо́дь.
И рече́ самуи́лъ: и кі́й гла́съ ста́дъ си́хъ во у́шiю мое́ю, и гла́съ говя́дъ, его́же а́зъ слы́шу?
И рече́ Сау́лъ: от­ Амали́ка при­­гна́хъ я́, и́хже сохрани́ша лю́дiе лу́чшая от­ ста́дъ и от­ воло́въ, е́же пожре́ти я́ Го́споду Бо́гу тво­ему́, про́чая же изби́хъ.
И рече́ самуи́лъ къ Сау́лу: потерпи́, и воз­вѣщу́ ти, я́же глаго́ла Госпо́дь ко мнѣ́ но́щiю.
И рече́ ему́ [сау́лъ]: глаго́ли. И рече́ самуи́лъ къ Сау́лу: еда́ не ма́лъ бы́лъ еси́ ты́ предъ ни́мъ, и не властели́на ли тя́ поста́ви хору́гви колѣ́на Изра́илева? и пома́за тя́ Госпо́дь на ца́р­ст­во Изра́илево:
и посла́ тя Госпо́дь путе́мъ и рече́ тебѣ́: иди́ и искорени́ Амали́ка, и погуби́ согрѣ́шшихъ предо мно́ю, и вою́й и́хъ, до́ндеже сконча́еши и́хъ:
и почто́ не послу́шалъ еси́ гла́са Госпо́дня по всему́, ели́ко глаго́ла тебѣ́, но устреми́л­ся еси́ на коры́сти и сотвори́лъ еси́ лука́вое предъ Го́сподемъ?
И рече́ Сау́лъ къ самуи́лу: послу́шахъ гла́са люді́й и идо́хъ путе́мъ, и́мже посла́ мя Госпо́дь, и при­­ведо́хъ ага́га царя́ Амали́кова, и Амали́ки искорени́хъ:
и взя́ша лю́дiе коры́сти от­ ста́дъ и бу́йволы, пе́рвая от­ истребля́емыхъ на пожре́нiе Го́споду Бо́гу на́­шему въ Галга́лѣхъ.
И рече́ самуи́лъ: еда́ уго́дны Го́споду всесожже́нiя и же́ртвы, я́коже послу́шати гла́са Госпо́дня? се́, послуша́нiе па́че же́ртвы бла́ги, и покоре́нiе па́че ту́ка о́вня:
я́коже грѣ́хъ е́сть чарова́нiе, та́ко [грѣ́хъ е́сть] противле́нiе, и я́коже грѣ́хъ е́сть идолопоклоне́нiе, та́ко непокоре́нiе: поне́же уничижи́лъ еси́ глаго́лъ Госпо́день, и уничижи́тъ тя́ Госпо́дь не бы́ти тебѣ́ царе́мъ во Изра́или.
И рече́ Сау́лъ къ самуи́лу: согрѣши́хъ, я́ко преступи́хъ сло́во Госпо́дне и глаго́лъ тво́й, убоя́хся бо люді́й и послу́шахъ гла́са и́хъ:
и ны́нѣ воз­ми́ грѣ́хъ мо́й и воз­врати́ся со мно́ю, да поклоню́ся Го́споду Бо́гу тво­ему́.
И рече́ самуи́лъ къ Сау́лу: не воз­вращу́ся съ тобо́ю, я́ко уничижи́лъ еси́ глаго́лъ Госпо́день, и уничижи́тъ тя́ Госпо́дь не бы́ти тебѣ́ царе́мъ во Изра́или.
И от­врати́ самуи́лъ лице́ свое́ е́же от­ити́: и я́тъ Сау́лъ за воскри́лiе ри́зы его́ и раздра́ е́.
И рече́ ему́ самуи́лъ: раздра́ Госпо́дь ца́р­ст­во Изра́илево от­ руку́ твое́ю дне́сь, и да́стъ е́ бли́жнему тво­ему́, лу́чшему па́че тебе́,
и раздѣли́т­ся Изра́иль на дво́­е: и не обрати́т­ся, ниже́ раска́ет­ся святы́й Изра́илевъ, зане́же не я́ко человѣ́къ е́сть, е́же раска́ятися ему́, запрети́тъ, и не пребу́детъ.
И рече́ Сау́лъ: согрѣши́хъ, но просла́ви мя́ ны́нѣ предъ старѣ́йшины Изра́илевы и предъ людьми́ мо­и́ми, и воз­врати́ся со мно́ю, и поклоню́ся Го́споду Бо́гу тво­ему́.
И воз­врати́ся самуи́лъ вслѣ́дъ Сау́ла, и поклони́ся Сау́лъ Го́споду.
И рече́ самуи́лъ: при­­веди́те ми́ ага́га царя́ Амали́кова. И прiи́де къ нему́ ага́гъ трепе́ща, и рече́ ага́гъ: та́ко ли горька́ сме́рть?
И рече́ самуи́лъ ко ага́гу: я́коже обезча́д­ст­вова же́нъ ору́жiе твое́, та́ко обезча́дит­ся въ жена́хъ ма́ти твоя́. И закла́ самуи́лъ ага́га предъ Го́сподемъ въ Галга́лѣхъ.
И отъи́де самуи́лъ во Армаѳе́мъ: и Сау́лъ отъи́де въ до́мъ сво́й въ гаваю́.
И не при­­ложи́ самуи́лъ ктому́ ви́дѣти Сау́ла да́же до дне́ сме́рти сво­ея́, поне́же пла́каше самуи́лъ о Сау́лѣ, зане́же раска́яся Госпо́дь, я́ко поста́ви Сау́ла царя́ во Изра́или.
Немецкий (GNB)
Samuel kam zu Saul und sagte: »Der HERR gab mir damals den Auftrag, dich zum König über sein Volk Israel zu salben. Darum höre jetzt seinen Befehl!
So spricht der HERR, der Herrscher der Welt: ́Ich will jetzt den Amalekitern vergelten, was sie Israel angetan haben. Sie versperrten ihm den Weg, als es aus Ägypten kam.
Darum zieh gegen sie ins Feld und vernichte sie! Alles, was zu ihnen gehört, steht unter dem Bann. Darum töte ohne Erbarmen Männer und Frauen, Kinder und Säuglinge, Rinder, Schafe, Kamele und Esel.́«
Saul rief die wehrfähigen Männer nach Telaïm zusammen. Dort musterte er sie; es waren 200000 Mann Fußvolk, dazu kamen noch 10000 Mann aus Juda.
Mit ihnen drang Saul zur Hauptstadt der Amalekiter vor und legte sich im Tal auf die Lauer.
Den Kenitern ließ Saul sagen: »Zieht fort, trennt euch von den Amalekitern, damit ihr nicht zusammen mit ihnen ausgerottet werdet. Ihr seid uns Israeliten freundlich begegnet, als wir aus Ägypten kamen.« Da verließen die Keniter das Gebiet der Amalekiter.
Dann griff Saul die Amalekiter an und schlug sie vernichtend von Hawila bis Schur an der ägyptischen Grenze.
Ihren König Agag nahm Saul gefangen. An den anderen Amalekitern vollstreckte er den Bann und ließ sie mit dem Schwert niedermachen.
Saul und die Männer Israels verschonten jedoch nicht nur Agag, sondern auch vom Vieh – den Schafen, Ziegen und Rindern – die gesunden und kräftigen Tiere, das Mastvieh und die Lämmer und überhaupt alles, was wertvoll war; daran wollten sie nicht den Bann vollstrecken.
Da erging das Wort des HERRN an Samuel, er sagte zu ihm:
»Es reut mich, dass ich Saul zum König gemacht habe. Er hat sich von mir abgewandt und meine Befehle nicht befolgt.«

Samuel war tief getroffen. Die ganze Nacht schrie er zum HERRN, um ihn umzustimmen.

Früh am Morgen machte er sich auf den Weg zu Saul. Er hörte, Saul sei in der Stadt Karmel gewesen und habe dort ein Siegeszeichen aufgerichtet, dann sei er nach Gilgal weitergezogen.
Als Samuel nach Gilgal kam, empfing ihn Saul mit den Worten: »Sei vom HERRN gesegnet! Ich habe den Befehl des HERRN ausgeführt!«
»Aber ich höre doch Schafe blöken und Rinder brüllen«, entgegnete Samuel.
»Meine Leute haben sie mitgebracht«, erwiderte Saul. »Sie haben die besten Schafe und Rinder am Leben gelassen, um sie dem HERRN, deinem Gott, als Opfer darzubringen. Alles Übrige haben wir vernichtet.«
»Kein Wort weiter!«, rief Samuel. »Ich will dir jetzt verkünden, was der HERR mir in dieser Nacht gesagt hat!«

»Sprich!«, erwiderte Saul

und Samuel sagte: »Du bist der Anführer der Stämme Israels. Obwohl du selbst dich nicht für würdig hieltest, hat der HERR dich zu ihrem König gemacht.
Er hat dich zu den Amalekitern geschickt und dir befohlen: ́Kämpfe gegen sie, bis du sie vernichtet hast. Vollstrecke den Bann an ihnen, denn sie haben sich gegen mich gestellt.́
Warum hast du dem HERRN nicht gehorcht? Warum hast du getan, was ihm missfällt, und dich auf die Beute gestürzt?«
»Ich habe ihm doch gehorcht«, erwiderte Saul. »Ich habe getan, was er mir aufgetragen hatte: An den Amalekitern habe ich den Bann vollstreckt und ihren König Agag hierher gebracht.
Meine Leute aber ließen die besten von den erbeuteten Schafen und Rindern am Leben, um sie hier in Gilgal dem HERRN, deinem Gott, zu opfern.«
Doch Samuel erwiderte: »Was meinst du, was gefällt dem HERRN besser: Brandopfer und Mahlopfer oder Gehorsam gegenüber seinem Befehl? Lass dir gesagt sein: Wenn du dem HERRN gehorchst, ist das besser als ein Opfer; und wenn du ihm richtig zuhörst, ist das besser als das Fett von Widdern.
Trotz gegen Gott ist ebenso schlimm wie Zauberei, Auflehnung gegen ihn so schlimm wie Götzendienst. Weil du gegen den Befehl des HERRN verstoßen hast, hat der HERR auch dich verstoßen: Du kannst nicht länger König über sein Volk sein.«
Saul sah sein Unrecht ein. »Ich habe mich schuldig gemacht«, bekannte er. »Ich habe den Befehl des HERRN und deine Anweisungen nicht befolgt. Ich hatte Angst vor meinen Männern und ließ ihnen ihren Willen.
Vergib mir meine Schuld und komm mit mir zurück, damit ich mich vor dem HERRN niederwerfen und ihm Ehre erweisen kann!«
Aber Samuel erwiderte: »Ich kann nicht mit dir zurückgehen. Du hast gegen den Befehl des HERRN verstoßen, darum hat der HERR nun dich verstoßen. Du kannst nicht mehr König über Israel sein.«
Samuel wollte weggehen. Da hielt Saul ihn am Mantel fest, sodass ein Stück davon abriss.
Samuel sagte: »Wie du mir dieses Stück von meinem Mantel abgerissen hast, so entreißt der HERR dir heute die Königsherrschaft über Israel und gibt sie einem anderen, der würdiger ist als du.
Der Gott, auf den Israel stolz sein kann, steht zu seinem Urteil und nimmt es nicht zurück. Er ist nicht wie ein Mensch, der seinen Sinn ändert und seine Entscheidung bereut.«
»Du hast Recht«, wiederholte Saul, »ich habe mich schuldig gemacht. Aber stelle mich vor meinem Volk und seinen Ältesten nicht bloß und erweise mir jetzt die gebührende Ehre. Komm mit mir zurück, damit ich mich vor dem HERRN, deinem Gott, niederwerfen und ihm Ehre erweisen kann!«
Samuel ließ sich umstimmen und ging mit. Als Saul sich vor dem HERRN niedergeworfen hatte,
befahl Samuel: »Bringt mir Agag, den König der Amalekiter!«

Gelassen ging Agag auf Samuel zu und sagte: »Die Todesgefahr ist vorbei.«

Aber Samuel erwiderte: »Dein Schwert hat viele Mütter kinderlos gemacht. So soll jetzt auch deine Mutter kinderlos werden!« Und er schlug Agag vor dem Altar in Gilgal in Stücke.
Dann kehrte Samuel nach Rama zurück und auch Saul ging nach Hause in seine Stadt Gibea.
Samuel mied Saul für den Rest seines Lebens, denn er trauerte um ihn. Dem HERRN aber tat es Leid, dass er Saul zum König über Israel gemacht hatte.
Ва Самуил ба Шоул гуфт: «Парвардигор маро фиристода буд, ки туро ба подшоҳӣ бар қавми Ӯ, бар Исроил тадҳин намоям; ва акнун ту овози суханони Парвардигорро бишнав.
Парвардигори лашкарҳо чунин мегӯяд: ́Он чиро, ки Амолеқ дар ҳаққи Исроил карда буд, дар хотир дорам, ки вай дар сари роҳи онҳо, вақте ки онҳо аз Миср баромаданд, камин ниҳода буд.
Акнун ту рафта, ба Амолеқ шикаст расон; ва ҳар он чи вай дорад, несту нобуд кунед; ва ба ӯ раҳм накун, балки аз мард то зан, аз кӯдак то тифли ширмак, аз гов то гӯсфанд, аз шутур то хар бикуш́».
Ва Шоул қавмро даъват намуд, ва аз онҳо дусад ҳазор пиёда дар Талоим шумурд; ва даҳ ҳазор мард аз сибти Яҳудо буданд.
Ва Шоул ба шаҳри Амолеқ расида, дар водӣ камин ниҳод.
Ва Шоул ба қениён гуфт: «Биравед, фуруд оед, аз миёни амолеқиён дур шавед, мабодо шуморо бо онҳо несту нобуд намоям, ва ҳол он ки шумо ба тамоми банӣ Исроил, вақте ки онҳо аз Миср баромаданд, хайрхоҳӣ кардаед». Ва қениён аз миёни Амолеқ дур шуданд.
Ва Шоул Амолеқро аз Ҳавило то роҳи самти Шур, ки пеш аз Миср аст, торумор намуд.
Ва подшоҳи Амолеқ – Аҷаҷро зинда дастгир кард, ва тамоми қавмашро ба дами шамшер кушт.
Вале Шоул ва қавм Аҷаҷро, ва беҳтарин бузу гӯсфандон ва говон ва парвориён ва қӯчқорони фарбеҳ ва ҳар чизи хубро дареғ дошта, нахостанд талаф намоянд, ва фақат ҳар моли хароб ва камарзишро несту нобуд карданд.
Ва сухани Парвардигор бар Самуил нозил шуда, гуфт:
«Пушаймонам, ки Шоулро подшоҳ кардам, зеро ки ӯ аз пайравии Ман рӯй тофта, суханони Маро ба ҷо наовард». Ва Самуил ба хашм омада, тамоми шаб сӯи Парвардигор фарёд зорӣ кард.
Ва бомдодон Самуил бармаҳал бархоста, ба пешвози Шоул рафт; ва ба Самуил хабар дода, гуфтанд, ки Шоул ба Кармил ворид шуд, ва инак, барои худ сутуне барпо кард, ва давр зада гузашту ба Ҷилҷол фуруд омад.
Ва Самуил назди Шоул омад, ва Шоул ба ӯ гуфт: «Туро Парвардигор баракат диҳад! Ман сухани Парвардигорро ба ҷо овардам».
Ва Самуил гуфт: «Пас, ин баъ-баи гӯсфандон, ки ба гӯшам мерасад, ва маоси говон, ки мешунавам, чист?»
Ва Шоул гуфт: «Инҳоро аз Амолеқ оварданд, зеро ки қавм беҳтарин бузу гӯсфандон ва говонро дареғ доштанд, то ки барои Парвардигор Худои ту қурбонӣ кунанд; вале боқии онро мо несту нобуд сохтем».
Ва Самуил ба Шоул гуфт: «Сабр кун, то он чиро, ки Парвардигор имшаб ба ман гуфт, ба ту баён намоям». Ва ӯ ба вай гуфт: «Бигӯ».
Ва Самуил гуфт: «Оё ту дар назари худ хурд набудӣ, вақте ки сардори сибтҳои Исроил шудӣ, ва Парвардигор туро бар Исроил ба подшоҳӣ тадҳин намуд?
Ва Парвардигор туро ба роҳе равона намуда, гуфта буд: ́Рафта, ин амолеқиёни гуноҳкорро торумор намо, ва бо онҳо ҷанг кун, то даме ки онҳоро тамоман несту нобуд созӣ́.
Пас, чаро овози Парвардигорро нашунидӣ, балки ба ғанимат дарафтода, он чиро, ки дар назари Парвардигор бад аст, ба амал овардӣ?»
Ва Шоул ба Самуил гуфт: «Ман, охир, овози Парвардигорро шунидам, ва ба роҳе ки Парвардигор маро равона кард, рафтам, ва подшоҳи Амолеқ – Аҷаҷро овардам, ва Амолеқро торумор сохтам.
Валекин қавм аз ғанимати бузу гӯсфандон ва говон, яъне беҳтарини он чиро, ки ҳаром шуда буд, гирифтанд, то ки барои Парвардигор Худои ту дар Ҷилҷол қурбонӣ кунанд».
Ва Самуил гуфт: «Оё барои Парвардигор қурбониҳои сӯхтанӣ ва забҳҳо ончунон матлуб дилхоҳ аст, чунон ки шунидани овози Парвардигор? Шунидан, охир, аз забҳ хубтар аст, ва гӯш андохтан – аз чарбуи кӯчқорон.
Зеро ки беитоатӣ мисли гуноҳи ҷодугарист, ва муқобилият – мисли бутпарастӣ. Азбаски ту сухани Парвардигорро рад кардӣ, Ӯ низ туро аз подшоҳӣ рад кард».
Ва Шоул ба Самуил гуфт: «Ман гуноҳ кардам, зеро ки аз фармони Парвардигор ва аз суханони ту берун баромадам, чунки аз қавм тарсида, овози онҳоро шунидам.
Ва алҳол, лутфан, гуноҳи маро бубахш, ва бо ман баргард, то ки Парвардигорро парастиш намоям».
Ва Самуил ба Шоул гуфт: «Бо ту нахоҳам баргашт, зеро ки ту сухани Парвардигорро рад кардаӣ, Парвардигор низ туро рад кард, то ки бар Исроил подшоҳ набошӣ».
Ва Самуил тоб хӯрд, то ки равона шавад; вале Шоул домани ҷомаи ӯро дошт, ва он пора шуд.
Ва Самуил ба вай гуфт: «Парвардигор имрӯз подшоҳии Исроилро аз ту пора кард, ва онро ба ёри ту, ки аз ту беҳтар бошад, медиҳад.
Ва низ Ҷалоли Исроил дурӯғ намегӯяд ва аз қавли Худ намегардад, зеро ки Ӯ одамизод нест, ки аз қавлаш гардад».
Ва вай гуфт: «Гуноҳ кардам; алҳол, лутфан, маро ба ҳузури пирони қавмам ва ба ҳузури Исроил иззат намо, ва бо ман баргард, то ки Парвардигор Худои туро парастиш кунам».
Ва Самуил аз ақиби Шоул баргашт, ва Шоул Парвардигорро парастиш кард.
Ва Самуил гуфт: «Подшоҳи Амолеқ – Аҷаҷро назди ман биёред». Ва Аҷаҷ назди ӯ омад, дар ҳолате ки занҷирбанд буд; ва Аҷаҷ гуфт: «Яқин аст, ки талхии марг пеш меояд».
Ва Самуил гуфт: «Чунон ки шамшери ту занонро аз фарзандонашон маҳрум кардааст, ончунон модари ту аз миёни занон аз фарзанди худ маҳрум хоҳад шуд». Ва Самуил Аҷаҷро ба ҳузури Парвардигор дар Ҷилҷол пора-пора кард.
Ва Самуил ба Ромо рафт; ва Шоул ба хонаи худ ба Ҷибъои Шоул рафт.
Ва Самуил то рӯзи мурданаш Шоулро дигар надид, зеро ки барои Шоул мотам гирифта буд; ва Парвардигор афсӯс хӯрд, ки Шоулро бар Исроил подшоҳ кард.

Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible