Скрыть
15:3
15:4
15:8
15:9
15:10
15:14
15:15
15:16
15:19
15:20
15:21
15:25
15:27
15:31
15:32
15:34
Глава 16 
16:2
16:8
16:10
16:15
16:16
16:17
16:18
16:22
16:23
Синодальный
1 По приказу Самуила Саул поражает Амалика, но сберегает его царя Агага и много из добычи; 17 Самуил снова упрекает Саула за его непослушание Господу и предрекает конец царствования; 32 Самуил сам поражает Агага и с тех пор больше не видится с Саулом.
И сказал Самуил Саулу: Господь послал меня помазать тебя царем над народом Его, над Израилем; теперь послушай гласа Господа.
Так говорит Господь Саваоф: вспомнил Я о том, что сделал Амалик Израилю, как он противостал ему на пути, когда он шел из Египта;
теперь иди и порази Амалика [и Иерима] и истреби все, что у него; [не бери себе ничего у них, но уничтожь и предай заклятию все, что у него;] и не давай пощады ему, но предай смерти от мужа до жены, от отрока до грудного младенца, от вола до овцы, от верблюда до осла.
И собрал Саул народ и насчитал их в Телаиме двести тысяч Израильтян пеших и десять тысяч из колена Иудина.
И дошел Саул до города Амаликова, и сделал засаду в долине.
И сказал Саул Кинеянам: пойдите, отделитесь, выйдите из среды Амалика, чтобы мне не погубить вас с ним, ибо вы оказали благосклонность всем Израильтянам, когда они шли из Египта. И отделились Кинеяне из среды Амалика.
И поразил Саул Амалика от Хавилы до окрестностей Сура, что пред Египтом;
и Агага, царя Амаликова, захватил живого, а народ весь истребил мечом [и Иерима умертвил].
Но Саул и народ пощадили Агага и лучших из овец и волов и откормленных ягнят, и все хорошее, и не хотели истребить, а все вещи маловажные и худые истребили.
И было слово Господа к Самуилу такое:
жалею, что поставил Я Саула царем, ибо он отвратился от Меня и слова Моего не исполнил. И опечалился Самуил и взывал к Господу целую ночь.
И встал Самуил рано утром и пошел навстречу Саулу. И известили Самуила, что Саул ходил на Кармил и там поставил себе памятник, [но оттуда возвратил колесницу] и сошел в Галгал.
Когда пришел Самуил к Саулу, то Саул сказал ему: благословен ты у Господа; я исполнил слово Господа.
И сказал Самуил: а что это за блеяние овец в ушах моих и мычание волов, которое я слышу?
И сказал Саул: привели их от Амалика, так как народ пощадил лучших из овец и волов для жертвоприношения Господу Богу твоему; прочее же мы истребили.
И сказал Самуил Саулу: подожди, я скажу тебе, что сказал мне Господь ночью. И сказал ему Саул: говори.
И сказал Самуил: не малым ли ты был в глазах твоих, когда сделался главою колен Израилевых, и Господь помазал тебя царем над Израилем?
И послал тебя Господь в путь, сказав: «иди и предай заклятию нечестивых Амаликитян и воюй против них, доколе не уничтожишь их».
Зачем же ты не послушал гласа Господа и бросился на добычу, и сделал зло пред очами Господа?
И сказал Саул Самуилу: я послушал гласа Господа и пошел в путь, куда послал меня Господь, и привел Агага, царя Амаликитского, а Амалика истребил;
народ же из добычи, из овец и волов, взял лучшее из заклятого, для жертвоприношения Господу Богу твоему, в Галгале.
И отвечал Самуил: неужели всесожжения и жертвы столько же приятны Господу, как послушание гласу Господа? Послушание лучше жертвы и повиновение лучше тука овнов;
ибо непокорность есть такой же грех, что волшебство, и противление то же, что идолопоклонство; за то, что ты отверг слово Господа, и Он отверг тебя, чтобы ты не был царем [над Израилем].
И сказал Саул Самуилу: согрешил я, ибо преступил повеление Господа и слово твое; но я боялся народа и послушал голоса их;
теперь же сними с меня грех мой и воротись со мною, чтобы я поклонился Господу [Богу твоему].
И отвечал Самуил Саулу: не ворочусь я с тобою, ибо ты отверг слово Господа, и Господь отверг тебя, чтобы ты не был царем над Израилем.
И обратился Самуил, чтобы уйти. Но [Саул] ухватился за край одежды его и разодрал ее.
Тогда сказал Самуил: ныне отторг Господь царство Израильское от тебя и отдал его ближнему твоему, лучшему тебя;
и не скажет неправды и не раскается Верный Израилев; ибо не человек Он, чтобы раскаяться Ему.
И сказал [Саул]: я согрешил, но почти меня ныне пред старейшинами народа моего и пред Израилем и воротись со мною, и я поклонюсь Господу Богу твоему.
И возвратился Самуил за Саулом, и поклонился Саул Господу.
Потом сказал Самуил: приведите ко мне Агага, царя Амаликитского. И подошел к нему Агаг дрожащий, и сказал Агаг: конечно горечь смерти миновалась?
Но Самуил сказал: как меч твой жен лишал детей, так мать твоя между женами пусть лишена будет сына. И разрубил Самуил Агага пред Господом в Галгале.
И отошел Самуил в Раму, а Саул пошел в дом свой, в Гиву Саулову.
И более не видался Самуил с Саулом до дня смерти своей; но печалился Самуил о Сауле, потому что Господь раскаялся, что воцарил Саула над Израилем.
1 Самуил приходит к Иессею Вифлеемлянину и помазывает младшего сына Давида по повелению Господню; 14 Давид приглашен из Вифлеема играть на гуслях пред Саулом, когда его тревожит злой дух.
И сказал Господь Самуилу: доколе будешь ты печалиться о Сауле, которого Я отверг, чтоб он не был царем над Израилем? Наполни рог твой елеем и пойди; Я пошлю тебя к Иессею Вифлеемлянину, ибо между сыновьями его Я усмотрел Себе царя.
И сказал Самуил: как я пойду? Саул услышит и убьет меня. Господь сказал: возьми в руку твою телицу из стада и скажи: «я пришел для жертвоприношения Господу»;
и пригласи Иессея [и сыновей его] к жертве; Я укажу тебе, что делать тебе, и ты помажешь Мне того, о котором Я скажу тебе.
И сделал Самуил так, как сказал ему Господь. Когда пришел он в Вифлеем, то старейшины города с трепетом вышли навстречу ему и сказали: мирен ли приход твой?
И отвечал он: мирен, для жертвоприношения Господу пришел я; освятитесь и идите со мною к жертвоприношению. И освятил Иессея и сыновей его и пригласил их к жертве.
И когда они пришли, он, увидев Елиава, сказал: верно, сей пред Господом помазанник Его!
Но Господь сказал Самуилу: не смотри на вид его и на высоту роста его; Я отринул его; Я смотрю не так, как смотрит человек; ибо человек смотрит на лице, а Господь смотрит на сердце.
И позвал Иессей Аминадава и подвел его к Самуилу, и сказал Самуил: и этого не избрал Господь.
И подвел Иессей Самму, и сказал Самуил: и этого не избрал Господь.
Так подводил Иессей к Самуилу семерых сыновей своих, но Самуил сказал Иессею: никого из этих не избрал Господь.
И сказал Самуил Иессею: все ли дети здесь? И отвечал Иессей: есть еще меньший; он пасет овец. И сказал Самуил Иессею: пошли и возьми его, ибо мы не сядем обедать, доколе не придет он сюда.
И послал Иессей и привели его. Он был белокур, с красивыми глазами и приятным лицем. И сказал Господь: встань, помажь его, ибо это он.
И взял Самуил рог с елеем и помазал его среди братьев его, и почивал Дух Господень на Давиде с того дня и после; Самуил же встал и отошел в Раму.
А от Саула отступил Дух Господень, и возмущал его злой дух от Господа.
И сказали слуги Сауловы ему: вот, злой дух от Бога возмущает тебя;
пусть господин наш прикажет слугам своим, которые пред тобою, поискать человека, искусного в игре на гуслях, и когда придет на тебя злой дух от Бога, то он, играя рукою своею, будет успокоивать тебя.
И отвечал Саул слугам своим: найдите мне человека, хорошо играющего, и представьте его ко мне.
Тогда один из слуг его сказал: вот, я видел у Иессея Вифлеемлянина сына, умеющего играть, человека храброго и воинственного, и разумного в речах и видного собою, и Господь с ним.
И послал Саул вестников к Иессею и сказал: пошли ко мне Давида, сына твоего, который при стаде.
И взял Иессей осла с хлебом и мех с вином и одного козленка, и послал с Давидом, сыном своим, к Саулу.
И пришел Давид к Саулу и служил пред ним, и очень понравился ему и сделался его оруженосцем.
И послал Саул сказать Иессею: пусть Давид служит при мне, ибо он снискал благоволение в глазах моих.
И когда дух от Бога бывал на Сауле, то Давид, взяв гусли, играл, – и отраднее и лучше становилось Саулу, и дух злой отступал от него.
Церковнославянский (рус)
И рече́ самуи́лъ къ Сау́лу: посла́ мя Госпо́дь пома́зати тя́ на ца́р­ст­во въ лю́дехъ его́ во Изра́или: и ны́нѣ послу́шай гла́са слове́съ Госпо́днихъ:
сiя́ рече́ Госпо́дь Савао́ѳъ: ны́нѣ от­мщу́, я́же сотвори́ Амали́къ Изра́илю, егда́ срѣ́те его́ на пути́, восходя́щу ему́ от­ Еги́пта:
и ны́нѣ ты́ иди́, и порази́ши Амали́ка и иери́ма, и вся́ я́же су́ть его́, и не снабди́ши от­ ни́хъ [ничто́же], и искорени́ши его́: и проклене́ши его́ и вся́ су́щая его́, и не пощади́ши его́: и да убiе́ши от­ му́жеска по́лу и до же́нска и от­ ю́ношъ и до ссу́щихъ млеко́, и от­ говя́дъ до ове́цъ и от­ велблю́дъ до осля́тъ.
И собра́ лю́ди Сау́лъ и сочте́ я́ въ Галга́лѣхъ двѣ́стѣ ты́сящъ пѣ́шихъ и де́сять ты́сящъ от­ Иу́ды въ полцѣ́хъ:
и прiи́де Сау́лъ до градо́въ Амали́ковыхъ и зася́де въ пото́цѣ.
И рече́ Сау́лъ ко кине́ови: иди́ и уклони́ся от­ среды́ Амали́ка, да не погублю́ тя́ съ ни́мъ, ты́ бо сотвори́лъ еси́ ми́лость съ сынми́ Изра́илевыми, егда́ исхожда́ху изъ Еги́пта. И уклони́ся кине́й от­ среды́ Амали́ка.
И порази́ Сау́лъ Амали́ка от­ Евилы́ да́же до Су́ра, и́же предъ лице́мъ Еги́пта:
и я́тъ ага́га царя́ Амали́кова жи́ва, и вся́ лю́ди изби́, и иери́ма уби́ мече́мъ.
И сохрани́ Сау́лъ и вси́ лю́дiе ага́га царя́ жи́ва и блага́я от­ ста́дъ и бу́йволовъ, и снѣ́дей [и оде́ждъ], и виногра́довъ и от­ всѣ́хъ благи́хъ: и не хотя́ху искорени́ти я́, то́чiю ху́ждшее и уничиже́ное истреби́ша.
И бы́сть глаго́лъ Госпо́день къ самуи́лу, глаго́ля:
раска́яхся, я́ко пома́захъ Сау́ла на ца́р­ст­во, поне́же от­врати́ся от­ мене́ и слове́съ мо­и́хъ не соблюде́. И опеча́лися самуи́лъ и вопiя́ше ко Го́споду всю́ но́щь.
И воста́ ра́но самуи́лъ, и идя́ше на срѣ́тенiе Изра́илтяномъ ра́но. И воз­вѣсти́ша самуи́лу, глаго́люще: и́детъ Сау́лъ въ карми́лъ, и се́, воз­дви́же ру́ку себѣ́, и воз­врати́ колесни́цу, и сни́де въ Галга́лы. И прiи́де самуи́лъ къ Сау́лу, и се́, то́й воз­ноша́­ше всесожже́нiе Го́споду, пе́рвая от­ коры́стей, и́хже взя́ от­ Амали́ковъ.
И прiи́де самуи́лъ къ Сау́лу, и рече́ ему́ Сау́лъ: благослове́нъ ты́ Го́споду, сотвори́хъ бо вся́, ели́ка [ми́] глаго́ла Госпо́дь.
И рече́ самуи́лъ: и кі́й гла́съ ста́дъ си́хъ во у́шiю мое́ю, и гла́съ говя́дъ, его́же а́зъ слы́шу?
И рече́ Сау́лъ: от­ Амали́ка при­­гна́хъ я́, и́хже сохрани́ша лю́дiе лу́чшая от­ ста́дъ и от­ воло́въ, е́же пожре́ти я́ Го́споду Бо́гу тво­ему́, про́чая же изби́хъ.
И рече́ самуи́лъ къ Сау́лу: потерпи́, и воз­вѣщу́ ти, я́же глаго́ла Госпо́дь ко мнѣ́ но́щiю.
И рече́ ему́ [сау́лъ]: глаго́ли. И рече́ самуи́лъ къ Сау́лу: еда́ не ма́лъ бы́лъ еси́ ты́ предъ ни́мъ, и не властели́на ли тя́ поста́ви хору́гви колѣ́на Изра́илева? и пома́за тя́ Госпо́дь на ца́р­ст­во Изра́илево:
и посла́ тя Госпо́дь путе́мъ и рече́ тебѣ́: иди́ и искорени́ Амали́ка, и погуби́ согрѣ́шшихъ предо мно́ю, и вою́й и́хъ, до́ндеже сконча́еши и́хъ:
и почто́ не послу́шалъ еси́ гла́са Госпо́дня по всему́, ели́ко глаго́ла тебѣ́, но устреми́л­ся еси́ на коры́сти и сотвори́лъ еси́ лука́вое предъ Го́сподемъ?
И рече́ Сау́лъ къ самуи́лу: послу́шахъ гла́са люді́й и идо́хъ путе́мъ, и́мже посла́ мя Госпо́дь, и при­­ведо́хъ ага́га царя́ Амали́кова, и Амали́ки искорени́хъ:
и взя́ша лю́дiе коры́сти от­ ста́дъ и бу́йволы, пе́рвая от­ истребля́емыхъ на пожре́нiе Го́споду Бо́гу на́­шему въ Галга́лѣхъ.
И рече́ самуи́лъ: еда́ уго́дны Го́споду всесожже́нiя и же́ртвы, я́коже послу́шати гла́са Госпо́дня? се́, послуша́нiе па́че же́ртвы бла́ги, и покоре́нiе па́че ту́ка о́вня:
я́коже грѣ́хъ е́сть чарова́нiе, та́ко [грѣ́хъ е́сть] противле́нiе, и я́коже грѣ́хъ е́сть идолопоклоне́нiе, та́ко непокоре́нiе: поне́же уничижи́лъ еси́ глаго́лъ Госпо́день, и уничижи́тъ тя́ Госпо́дь не бы́ти тебѣ́ царе́мъ во Изра́или.
И рече́ Сау́лъ къ самуи́лу: согрѣши́хъ, я́ко преступи́хъ сло́во Госпо́дне и глаго́лъ тво́й, убоя́хся бо люді́й и послу́шахъ гла́са и́хъ:
и ны́нѣ воз­ми́ грѣ́хъ мо́й и воз­врати́ся со мно́ю, да поклоню́ся Го́споду Бо́гу тво­ему́.
И рече́ самуи́лъ къ Сау́лу: не воз­вращу́ся съ тобо́ю, я́ко уничижи́лъ еси́ глаго́лъ Госпо́день, и уничижи́тъ тя́ Госпо́дь не бы́ти тебѣ́ царе́мъ во Изра́или.
И от­врати́ самуи́лъ лице́ свое́ е́же от­ити́: и я́тъ Сау́лъ за воскри́лiе ри́зы его́ и раздра́ е́.
И рече́ ему́ самуи́лъ: раздра́ Госпо́дь ца́р­ст­во Изра́илево от­ руку́ твое́ю дне́сь, и да́стъ е́ бли́жнему тво­ему́, лу́чшему па́че тебе́,
и раздѣли́т­ся Изра́иль на дво́­е: и не обрати́т­ся, ниже́ раска́ет­ся святы́й Изра́илевъ, зане́же не я́ко человѣ́къ е́сть, е́же раска́ятися ему́, запрети́тъ, и не пребу́детъ.
И рече́ Сау́лъ: согрѣши́хъ, но просла́ви мя́ ны́нѣ предъ старѣ́йшины Изра́илевы и предъ людьми́ мо­и́ми, и воз­врати́ся со мно́ю, и поклоню́ся Го́споду Бо́гу тво­ему́.
И воз­врати́ся самуи́лъ вслѣ́дъ Сау́ла, и поклони́ся Сау́лъ Го́споду.
И рече́ самуи́лъ: при­­веди́те ми́ ага́га царя́ Амали́кова. И прiи́де къ нему́ ага́гъ трепе́ща, и рече́ ага́гъ: та́ко ли горька́ сме́рть?
И рече́ самуи́лъ ко ага́гу: я́коже обезча́д­ст­вова же́нъ ору́жiе твое́, та́ко обезча́дит­ся въ жена́хъ ма́ти твоя́. И закла́ самуи́лъ ага́га предъ Го́сподемъ въ Галга́лѣхъ.
И отъи́де самуи́лъ во Армаѳе́мъ: и Сау́лъ отъи́де въ до́мъ сво́й въ гаваю́.
И не при­­ложи́ самуи́лъ ктому́ ви́дѣти Сау́ла да́же до дне́ сме́рти сво­ея́, поне́же пла́каше самуи́лъ о Сау́лѣ, зане́же раска́яся Госпо́дь, я́ко поста́ви Сау́ла царя́ во Изра́или.
И рече́ Госпо́дь къ самуи́лу: доко́лѣ ты́ пла́чеши о Сау́лѣ, а́зъ же уничижи́хъ его́, не ца́р­ст­вовати во Изра́или? напо́лни ро́гъ тво́й еле́а и прiиди́, послю́ тя ко Иессе́ю до Виѳлее́ма, я́ко узрѣ́хъ въ сынѣ́хъ его́ себѣ́ царя́.
И рече́ самуи́лъ: ка́ко пойду́? и услы́шитъ Сау́лъ, и убiе́тъ мя́. И рече́ Госпо́дь: ю́ницу от­ воло́въ воз­ми́ въ ру́цѣ тво­и́ и рече́ши: пожре́ти Го́сподеви иду́:
и при­­зове́ши Иессе́а и сы́ны его́ къ же́ртвѣ: и а́зъ ти́ покажу́, я́же сотвори́ши, и пома́жеши ми́, его́же ти́ реку́.
И сотвори́ самуи́лъ вся́, ели́ка рече́ ему́ Госпо́дь: и прiи́де въ Виѳлее́мъ, и ужасо́шася старѣ́йшины гра́да о при­­ше́­ст­вiи его́ и рѣ́ша: ми́ръ ли вхо́дъ тво́й, о, прозорли́вче?
И рече́: ми́ръ: пожре́ти Го́споду прiидо́хъ: освяти́теся и воз­весели́теся дне́сь со мно́ю. И освяти́ Иессе́а и сы́ны его́, и при­­зва́ я́ къ же́ртвѣ.
И бы́сть внегда́ вни́ти и́мъ, и ви́дѣ Елiа́ва и рече́: се́й ли предъ Го́сподемъ пома́зан­никъ его́?
И рече́ Госпо́дь самуи́лу: не зри́ на лице́ его́, ниже́ на во́зрастъ вели́че­ст­ва его́, я́ко уничижи́хъ его́: поне́же не та́ко зри́тъ человѣ́къ, я́ко зри́тъ Бо́гъ: я́ко человѣ́къ зри́тъ на лице́, Бо́гъ же зри́тъ на се́рдце.
И при­­зва́ Иессе́й Аминада́ва и предста́ви его́ предъ лице́ самуи́ла. И рече́ [самуи́лъ]: ниже́ сего́ избра́ Госпо́дь.
И при­­веде́ Иессе́й саммаа́. И рече́: и сего́ не избра́ Госпо́дь.
И при­­веде́ Иессе́й се́дмь сыно́въ сво­и́хъ предъ самуи́ла. И рече́ самуи́лъ ко Иессе́ю: не избра́ Госпо́дь от­ си́хъ.
И рече́ самуи́лъ ко Иессе́ю: не доста́ло ли уже́ дѣте́й? И рече́ Иессе́й: еще́ е́сть еди́нъ ма́лъ, и се́й пасе́тъ на па́жити. И рече́ самуи́лъ ко Иессе́ю: посли́ и при­­веди́ его́, я́ко не воз­ля́жемъ, до́ндеже прiи́детъ то́й сѣ́мо.
И посла́, и введе́ его́: и то́й че́рменъ, до́брыма очи́ма, и бла́гъ взо́ромъ Го́сподеви. И рече́ Госпо́дь къ самуи́лу: воста́ни и пома́жи дави́да, я́ко се́й бла́гъ е́сть.
И прiя́ самуи́лъ ро́гъ со еле́емъ и пома́за его́ посредѣ́ бра́тiи его́. И ноша́­шеся Ду́хъ Госпо́день надъ дави́домъ от­ того́ дне́ и пото́мъ. И воста́ самуи́лъ и отъи́де во Армаѳе́мъ.
И Ду́хъ Госпо́день от­ступи́ от­ Сау́ла, и давля́ше его́ ду́хъ лука́вый от­ Го́спода.
И рѣ́ша о́троцы Сау́ловы къ нему́: се́, ны́нѣ ду́хъ лука́вый от­ Го́спода да́витъ тя́:
да реку́тъ раби́ тво­и́ ны́нѣ предъ тобо́ю, и взы́щутъ господи́ну на́­шему му́жа зна́юща пѣ́ти въ гу́сли: и внегда́ бу́детъ ду́хъ лука́вый на тебѣ́, и тогда́ да по­е́тъ въ гу́сли своя́, и бла́го ти́ бу́детъ, и упоко́итъ тя́.
И рече́ Сау́лъ ко отроко́мъ сво­и́мъ: посмотри́те ми́ му́жа до́брѣ пою́ща и введи́те его́ ко мнѣ́.
И от­вѣща́ еди́нъ от­ о́трокъ его́ и рече́: се́, ви́дѣхъ сы́на Иессе́ова изъ Виѳлее́ма, и то́й вѣ́сть пѣ́нiе, и му́жъ разу́менъ, и боре́цъ, и му́дръ въ словеси́, и му́жъ бла́гъ ви́домъ, и Госпо́дь съ ни́мъ.
И посла́ Сау́лъ вѣ́ст­ники ко Иессе́ю, глаго́ля: от­пусти́ ко мнѣ́ дави́да сы́на тво­его́, и́же у ста́да тво­его́.
И взя́ Иессе́й бре́мя хлѣ́бовъ и мѣ́хъ вина́ и козля́ от­ ко́зъ еди́но, и посла́ къ Сау́лу руко́ю дави́да сы́на сво­его́.
И вни́де дави́дъ къ Сау́лу, и предстоя́ше предъ ни́мъ, и воз­люби́ его́ зѣло́ Сау́лъ, и бы́сть ему́ нося́й ору́жiе его́.
И посла́ Сау́лъ ко Иессе́ю, глаго́ля: да предсто­и́тъ дави́дъ предо мно́ю, я́ко обрѣ́те благода́ть предъ очи́ма мо­и́ма.
И бы́сть внегда́ бы́ти ду́ху лука́ву на Сау́лѣ, и взима́­ше дави́дъ гу́сли и игра́­ше руко́ю сво­е́ю, и от­дыха́­ше Сау́лъ, и бла́го ему́ бя́ше, и от­ступа́­ше от­ него́ ду́хъ лука́вый.
Un día Samuel dijo a Saúl:

—Jehová me envió a que te ungiera rey sobre su pueblo Israel; ahora, pues, escucha las palabras de Jehová.

Así ha dicho Jehová de los ejércitos: “Yo castigaré lo que Amalec hizo a Israel, cortándole el camino cuando subía de Egipto.
Ve, pues, hiere a Amalec, destruye todo lo que tiene y no te apiades de él; mata hombres, mujeres y niños, aun los de pecho, y vacas, ovejas, camellos y asnos.”
Saúl convocó, pues, al pueblo y les pasó revista en Telaim: doscientos mil de a pie y diez mil hombres de Judá.
Vino Saúl a la ciudad de Amalec y se emboscó en el valle.
Entonces dijo Saúl a los ceneos:

«Idos, apartaos y salid de entre los de Amalec, para que no os destruya juntamente con ellos; porque vosotros mostrasteis misericordia a todos los hijos de Israel cuando subían de Egipto.»

Se apartaron los ceneos de entre los hijos de Amalec.

Y Saúl derrotó a los amalecitas desde Havila hasta llegar a Shur, que está al oriente de Egipto.
Capturó vivo a Agag, rey de Amalec, y a todo el pueblo lo mató a filo de espada.
Pero Saúl y el pueblo perdonaron a Agag, y a lo mejor de las ovejas y del ganado mayor, de los animales engordados, de los carneros y de todo lo bueno, y no lo quisieron destruir; pero destruyeron todo lo que era vil y despreciable.
Vino luego esta palabra de Jehová a Samuel:
«Me pesa haber hecho rey a Saúl, porque se ha apartado de mí y no ha cumplido mis palabras.»

Se apesadumbró Samuel y clamó a Jehová toda aquella noche.

Madrugó Samuel para ir al encuentro de Saúl por la mañana; y avisaron a Samuel: «Saúl llega a Carmel y se ha erigido un monumento; después se dio vuelta y siguió adelante para bajar a Gilgal.»
Vino, pues, Samuel a Saúl, y Saúl le dijo:

—Bendito seas tú de Jehová; yo he cumplido la palabra de Jehová.

—¿Pues qué balido de ovejas y bramido de vacas es éste que yo oigo con mis oídos? —preguntó entonces Samuel.
—De Amalec las han traído; porque el pueblo perdonó lo mejor de las ovejas y de las vacas, para sacrificarlas a Jehová tu Dios, pero lo demás lo destruimos —respondió Saúl.
Entonces dijo Samuel a Saúl:

—Déjame que te anuncie lo que Jehová me ha dicho esta noche.

—Habla —le respondió él.

Y dijo Samuel:

—Aunque a tus propios ojos eras pequeño, ¿no has sido hecho jefe de las tribus de Israel, y Jehová te ha ungido rey sobre Israel?

Jehová te envió en misión y te ha dicho: “Ve, destruye a los pecadores de Amalec y hazles guerra hasta que los acabes.”
¿Por qué, pues, no has oído la voz de Jehová? ¿Por qué te has lanzado sobre el botín y has hecho lo malo ante los ojos de Jehová?
Saúl respondió a Samuel:

—Al contrario, ¡he obedecido la voz de Jehová! Fui a la misión que Jehová me envió, traje a Agag, rey de Amalec, y he destruido a los amalecitas.

Pero el pueblo tomó del botín ovejas y vacas, lo mejor del anatema, para ofrecer sacrificios a Jehová, tu Dios, en Gilgal.
Entonces Samuel dijo:

—¿Acaso se complace Jehová tanto en los holocaustos y sacrificios
como en la obediencia a las palabras de Jehová?
Mejor es obedecer que sacrificar;
prestar atención mejor es que la grasa de los carneros.

Como pecado de adivinación es la rebelión,
como ídolos e idolatría la obstinación.
Por cuanto rechazaste la palabra de Jehová,
también él te ha rechazado para que no seas rey.
Saúl dijo a Samuel:

—He pecado, pues he desobedecido el mandamiento de Jehová y tus palabras, porque temí al pueblo y consentí a la voz de ellos. Perdona, pues, ahora mi pecado.

Vuelve conmigo para que adore a Jehová.
—No volveré contigo, porque rechazaste la palabra de Jehová y Jehová te ha rechazado para que no seas rey sobre Israel —respondió Samuel a Saúl.
Samuel se volvió para irse, pero él se asió de la punta de su manto, y éste se desgarró.
Entonces Samuel le dijo:

—Jehová ha desgarrado hoy de ti el reino de Israel y lo ha dado a un prójimo tuyo mejor que tú.

Además, el que es la Gloria de Israel no mentirá ni se arrepentirá, porque no es hombre para que se arrepienta.
—Yo he pecado; pero te ruego que me honres delante de los ancianos de mi pueblo y delante de Israel, y que vuelvas conmigo para que adore a Jehová, tu Dios —dijo Saúl.
Volvió Samuel en compañía de Saúl, y adoró Saúl a Jehová.
Después dijo Samuel:

«Traedme a Agag, rey de Amalec.»

Agag vino hacia él alegremente. Y decía: «Ciertamente ya pasó la amargura de la muerte.»

Samuel dijo:

«Como tu espada dejó a las mujeres sin hijos, así tu madre quedará privada de su hijo entre las mujeres.»

Entonces Samuel cortó en pedazos a Agag delante de Jehová en Gilgal.

Se fue luego Samuel a Ramá, y Saúl subió a su casa en Gabaa de Saúl.
Nunca más vio Samuel a Saúl en toda su vida. Y lloraba Samuel por Saúl, porque Jehová se había arrepentido de haberlo hecho rey de Israel.
Dijo Jehová a Samuel:

—¿Hasta cuándo llorarás por Saúl, habiéndolo yo rechazado para que no reine sobre Israel? Llena tu cuerno de aceite y ven, te enviaré a Isaí de Belén, porque de entre sus hijos me he elegido un rey.

Samuel preguntó:

—¿Cómo iré? Si Saúl lo supiera, me mataría.

Jehová respondió:

—Toma contigo una becerra de la vacada, y di: “A ofrecer sacrificio a Jehová he venido.”

Invita a Isaí al sacrificio y yo te enseñaré lo que has de hacer; me ungirás al que yo te diga.
Hizo, pues, Samuel como le dijo Jehová. Luego que él llegó a Belén, los ancianos de la ciudad salieron a recibirlo con miedo, y le preguntaron:

—¿Es pacífica tu venida?

—Sí, vengo a ofrecer sacrificio a Jehová; santificaos y venid conmigo al sacrificio —respondió él.

Luego santificó él a Isaí y a sus hijos, y los invitó al sacrificio.

Aconteció que cuando ellos vinieron, vio él a Eliab, y se dijo: «De cierto delante de Jehová está su ungido.»
Pero Jehová respondió a Samuel:

—No mires a su parecer, ni a lo grande de su estatura, porque yo lo desecho; porque Jehová no mira lo que mira el hombre, pues el hombre mira lo que está delante de sus ojos, pero Jehová mira el corazón.

Entonces llamó Isaí a Abinadab y lo hizo pasar delante de Samuel, el cual dijo:

—Tampoco a éste ha escogido Jehová.

Hizo luego pasar Isaí a Sama. Pero Samuel dijo:

—Tampoco a éste ha elegido Jehová.

Hizo luego pasar Isaí siete hijos suyos delante de Samuel; pero Samuel dijo a Isaí:

—Jehová no ha elegido a estos.

Entonces dijo Samuel a Isaí:

—¿Son estos todos tus hijos?

Isaí respondió:

—Queda aún el menor, que apacienta las ovejas.

Y dijo Samuel a Isaí:

—Envía por él, porque no nos sentaremos a la mesa hasta que él venga aquí.

Envió, pues, por él, y lo hizo entrar. Era rubio, de hermosos ojos y de buen parecer. Entonces Jehová dijo:

«Levántate y úngelo, porque éste es.»

Samuel tomó el cuerno del aceite y lo ungió en medio de sus hermanos. A partir de aquel día vino sobre David el espíritu de Jehová. Se levantó luego Samuel y regresó a Ramá.
El espíritu de Jehová se apartó de Saúl, y un espíritu malo de parte de Jehová lo atormentaba.
Y los criados de Saúl le dijeron:

—Mira, un espíritu malo de parte de Dios te atormenta.

Diga, pues, nuestro señor a tus siervos que están en tu presencia, que busquen a alguno que sepa tocar el arpa, para que cuando esté sobre ti el espíritu malo de parte de Dios, toque con su mano y tengas alivio.
Saúl respondió a sus criados:

—Buscadme ahora, pues, a alguno que toque bien, y traédmelo.

Entonces uno de los criados respondió:

—He visto a un hijo de Isaí de Belén que sabe tocar; es valiente y vigoroso, hombre de guerra, prudente en sus palabras, hermoso, y Jehová está con él.

Entonces Saúl envió mensajeros a Isaí, diciendo: «Envíame a David tu hijo, el que está con las ovejas.»
Y tomó Isaí un asno cargado de pan, una vasija de vino y un cabrito, y lo envió a Saúl por medio de David, su hijo.
David se presentó ante Saúl y se puso a su servicio. Saúl lo amó mucho y lo hizo su paje de armas.
Luego mandó a decir a Isaí: «Te ruego que David se quede conmigo, pues ha hallado gracia a mis ojos.»
Así, cuando el espíritu malo de parte de Dios venía sobre Saúl, David tomaba el arpa y la tocaba. Saúl se aliviaba y se sentía mejor, y el espíritu malo se apartaba de él.
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible