И рече́ Госпо́дь къ самуи́лу: доко́лѣ ты́ пла́чеши о Сау́лѣ, а́зъ же уничижи́хъ его́, не ца́рствовати во Изра́или? напо́лни ро́гъ тво́й еле́а и прiиди́, послю́ тя ко Иессе́ю до Виѳлее́ма, я́ко узрѣ́хъ въ сынѣ́хъ его́ себѣ́ царя́.

И рече́ самуи́лъ: ка́ко пойду́? и услы́шитъ Сау́лъ, и убiе́тъ мя́. И рече́ Госпо́дь: ю́ницу от воло́въ возми́ въ ру́цѣ твои́ и рече́ши: пожре́ти Го́сподеви иду́:

и призове́ши Иессе́а и сы́ны его́ къ же́ртвѣ: и а́зъ ти́ покажу́, я́же сотвори́ши, и пома́жеши ми́, его́же ти́ реку́.

И сотвори́ самуи́лъ вся́, ели́ка рече́ ему́ Госпо́дь: и прiи́де въ Виѳлее́мъ, и ужасо́шася старѣ́йшины гра́да о прише́ствiи его́ и рѣ́ша: ми́ръ ли вхо́дъ тво́й, о, прозорли́вче?

И рече́: ми́ръ: пожре́ти Го́споду прiидо́хъ: освяти́теся и возвесели́теся дне́сь со мно́ю. И освяти́ Иессе́а и сы́ны его́, и призва́ я́ къ же́ртвѣ.

И бы́сть внегда́ вни́ти и́мъ, и ви́дѣ Елiа́ва и рече́: се́й ли предъ Го́сподемъ пома́занникъ его́?

И рече́ Госпо́дь самуи́лу: не зри́ на лице́ его́, ниже́ на во́зрастъ вели́чества его́, я́ко уничижи́хъ его́: поне́же не та́ко зри́тъ человѣ́къ, я́ко зри́тъ Бо́гъ: я́ко человѣ́къ зри́тъ на лице́, Бо́гъ же зри́тъ на се́рдце.

И призва́ Иессе́й Аминада́ва и предста́ви его́ предъ лице́ самуи́ла. И рече́ [самуи́лъ]: ниже́ сего́ избра́ Госпо́дь.

И приведе́ Иессе́й саммаа́. И рече́: и сего́ не избра́ Госпо́дь.

И приведе́ Иессе́й се́дмь сыно́въ свои́хъ предъ самуи́ла. И рече́ самуи́лъ ко Иессе́ю: не избра́ Госпо́дь от си́хъ.

И рече́ самуи́лъ ко Иессе́ю: не доста́ло ли уже́ дѣте́й? И рече́ Иессе́й: еще́ е́сть еди́нъ ма́лъ, и се́й пасе́тъ на па́жити. И рече́ самуи́лъ ко Иессе́ю: посли́ и приведи́ его́, я́ко не возля́жемъ, до́ндеже прiи́детъ то́й сѣ́мо.

И посла́, и введе́ его́: и то́й че́рменъ, до́брыма очи́ма, и бла́гъ взо́ромъ Го́сподеви. И рече́ Госпо́дь къ самуи́лу: воста́ни и пома́жи дави́да, я́ко се́й бла́гъ е́сть.

И прiя́ самуи́лъ ро́гъ со еле́емъ и пома́за его́ посредѣ́ бра́тiи его́. И ноша́шеся Ду́хъ Госпо́день надъ дави́домъ от того́ дне́ и пото́мъ. И воста́ самуи́лъ и отъи́де во Армаѳе́мъ.

И Ду́хъ Госпо́день отступи́ от Сау́ла, и давля́ше его́ ду́хъ лука́вый от Го́спода.

И рѣ́ша о́троцы Сау́ловы къ нему́: се́, ны́нѣ ду́хъ лука́вый от Го́спода да́витъ тя́:

да реку́тъ раби́ твои́ ны́нѣ предъ тобо́ю, и взы́щутъ господи́ну на́шему му́жа зна́юща пѣ́ти въ гу́сли: и внегда́ бу́детъ ду́хъ лука́вый на тебѣ́, и тогда́ да пое́тъ въ гу́сли своя́, и бла́го ти́ бу́детъ, и упоко́итъ тя́.

И рече́ Сау́лъ ко отроко́мъ свои́мъ: посмотри́те ми́ му́жа до́брѣ пою́ща и введи́те его́ ко мнѣ́.

И отвѣща́ еди́нъ от о́трокъ его́ и рече́: се́, ви́дѣхъ сы́на Иессе́ова изъ Виѳлее́ма, и то́й вѣ́сть пѣ́нiе, и му́жъ разу́менъ, и боре́цъ, и му́дръ въ словеси́, и му́жъ бла́гъ ви́домъ, и Госпо́дь съ ни́мъ.

И посла́ Сау́лъ вѣ́стники ко Иессе́ю, глаго́ля: отпусти́ ко мнѣ́ дави́да сы́на твоего́, и́же у ста́да твоего́.

И взя́ Иессе́й бре́мя хлѣ́бовъ и мѣ́хъ вина́ и козля́ от ко́зъ еди́но, и посла́ къ Сау́лу руко́ю дави́да сы́на своего́.

И вни́де дави́дъ къ Сау́лу, и предстоя́ше предъ ни́мъ, и возлюби́ его́ зѣло́ Сау́лъ, и бы́сть ему́ нося́й ору́жiе его́.

И посла́ Сау́лъ ко Иессе́ю, глаго́ля: да предстои́тъ дави́дъ предо мно́ю, я́ко обрѣ́те благода́ть предъ очи́ма мои́ма.

И бы́сть внегда́ бы́ти ду́ху лука́ву на Сау́лѣ, и взима́ше дави́дъ гу́сли и игра́ше руко́ю свое́ю, и отдыха́ше Сау́лъ, и бла́го ему́ бя́ше, и отступа́ше от него́ ду́хъ лука́вый.

Синодальный

1 Самуил приходит к Иессею Вифлеемлянину и помазывает младшего сына Давида по повелению Господню; 14 Давид приглашен из Вифлеема играть на гуслях пред Саулом, когда его тревожит злой дух.

И сказал Господь Самуилу: доколе будешь ты печалиться о Сауле, которого Я отверг, чтоб он не был царем над Израилем? Наполни рог твой елеем и пойди; Я пошлю тебя к Иессею Вифлеемлянину, ибо между сыновьями его Я усмотрел Себе царя.

И сказал Самуил: как я пойду? Саул услышит и убьет меня. Господь сказал: возьми в руку твою телицу из стада и скажи: «я пришел для жертвоприношения Господу»;

и пригласи Иессея [и сыновей его] к жертве; Я укажу тебе, что делать тебе, и ты помажешь Мне того, о котором Я скажу тебе.

И сделал Самуил так, как сказал ему Господь. Когда пришел он в Вифлеем, то старейшины города с трепетом вышли навстречу ему и сказали: мирен ли приход твой?

И отвечал он: мирен, для жертвоприношения Господу пришел я; освятитесь и идите со мною к жертвоприношению. И освятил Иессея и сыновей его и пригласил их к жертве.

И когда они пришли, он, увидев Елиава, сказал: верно, сей пред Господом помазанник Его!

Но Господь сказал Самуилу: не смотри на вид его и на высоту роста его; Я отринул его; Я смотрю не так, как смотрит человек; ибо человек смотрит на лице, а Господь смотрит на сердце.

И позвал Иессей Аминадава и подвел его к Самуилу, и сказал Самуил: и этого не избрал Господь.

И подвел Иессей Самму, и сказал Самуил: и этого не избрал Господь.

Так подводил Иессей к Самуилу семерых сыновей своих, но Самуил сказал Иессею: никого из этих не избрал Господь.

И сказал Самуил Иессею: все ли дети здесь? И отвечал Иессей: есть еще меньший; он пасет овец. И сказал Самуил Иессею: пошли и возьми его, ибо мы не сядем обедать, доколе не придет он сюда.

И послал Иессей и привели его. Он был белокур, с красивыми глазами и приятным лицем. И сказал Господь: встань, помажь его, ибо это он.

И взял Самуил рог с елеем и помазал его среди братьев его, и почивал Дух Господень на Давиде с того дня и после; Самуил же встал и отошел в Раму.

А от Саула отступил Дух Господень, и возмущал его злой дух от Господа.

И сказали слуги Сауловы ему: вот, злой дух от Бога возмущает тебя;

пусть господин наш прикажет слугам своим, которые пред тобою, поискать человека, искусного в игре на гуслях, и когда придет на тебя злой дух от Бога, то он, играя рукою своею, будет успокоивать тебя.

И отвечал Саул слугам своим: найдите мне человека, хорошо играющего, и представьте его ко мне.

Тогда один из слуг его сказал: вот, я видел у Иессея Вифлеемлянина сына, умеющего играть, человека храброго и воинственного, и разумного в речах и видного собою, и Господь с ним.

И послал Саул вестников к Иессею и сказал: пошли ко мне Давида, сына твоего, который при стаде.

И взял Иессей осла с хлебом и мех с вином и одного козленка, и послал с Давидом, сыном своим, к Саулу.

И пришел Давид к Саулу и служил пред ним, и очень понравился ему и сделался его оруженосцем.

И послал Саул сказать Иессею: пусть Давид служит при мне, ибо он снискал благоволение в глазах моих.

И когда дух от Бога бывал на Сауле, то Давид, взяв гусли, играл, – и отраднее и лучше становилось Саулу, и дух злой отступал от него.

Сербский

А Господ рече Самуилу: Докле ћеш ти плакати за Саулом кад га ја одбацих да не царује више над Израиљем? Напуни рог свој уља, и ходи да те пошаљем к Јесеју Витлејемцу, јер између његових синова изабрах себи цара.

А Самуило рече: Како да идем? Јер ће чути Саул, па ће ме убити. А Господ одговори: Узми са собом јуницу из говеда, па реци: Дођох да принесем жртву Господу.

И позови Јесеја на жртву, а ја ћу ти показати шта ћеш чинити, и помажи ми оног кога ти кажем.

И учини Самуило како му каза Господ, и дође у Витлејем; а старешине градске уплашивши се истрчаше преда њ, и рекоше му: Јеси ли дошао добро?

А он рече: Добро; дошао сам да принесем жртву Господу; освештајте се и ходите са мном на жртву. Па освешта и Јесеја и синове његове и позва их на жртву.

И кад дођоше видевши Елијава рече: Јамачно је пред Господом помазаник Његов.

Али Господ рече Самуилу: Не гледај на лице његово ни на висину раста његовог, јер сам га одбацио; јер не гледам на шта човек гледа: Човек гледа шта је на очима, а Господ гледа на срце.

И дозва Јесеј Авинадава, и рече му да иде пред Самуила. А он рече: Ни тог није изабрао Господ.

Потом Јесеј рече Сами да иде. А он рече: Ни тог није изабрао Господ.

Тако рече Јесеј те прођоше седам синова његових пред Самуила; а Самуило рече Јесеју: Није Господ изабрао тих.

Потом рече Самуило Јесеју: Јесу ли ти то сви синови? А он рече: Остао је још најмлађи; ено га, пасе овце. Тада рече Самуило Јесеју: Пошљи, те га доведи, јер нећемо седати за сто докле он не дође.

И посла, те га доведе. А беше смеђ, лепих очију и лепог стаса. И Господ рече: Устани, помажи га, јер је то.

Тада Самуило узе рог са уљем, и помаза га усред браће његове; и сиђе дух Господњи на Давида и оста на њему од тог дана. Потом уста Самуило и отиде у Раму.

А дух Господњи отиде од Саула, и узнемираваше га зао дух од Господа.

И рекоше Саулу слуге његове: Гле, сада те узнемирује зли дух Божији.

Нека господар наш заповеди слугама својим које стоје пред тобом, да потраже човека који зна ударати у гусле, па кад те нападне зли дух Божји, нека удара руком својом, и одлакшаће ти.

И рече Саул слугама својим: Потражите човека који зна добро ударати у гусле, и доведите ми га.

А један између слуга његових одговори и рече: Ево, ја знам сина Јесеја Витлејемца, који уме добро ударати у гусле, и храбар је јунак и убојник, и паметан је и леп, и Господ је с њим.

И Саул посла људе к Јесеју и поручи: Пошљи ми Давида сина свог који је код оваца.

А Јесеј узе магарца и хлеба и мешину вина и једно јаре, и посла Саулу по Давиду, сину свом.

И Давид дође к Саулу и изађе преда њ, и омиле Саулу веома, те га постави да му носи оружје.

Потом посла Саул к Јесеју и поручи: Нека Давид остане код мене, јер је нашао милост преда мном.

И кад би дух Божји напао Саула, Давид узевши гусле ударао би руком својом, те би Саул одахнуо и било би му боље, јер би зли дух отишао од њега.

Немецкий (GNB)

Языки

Der HERR sagte zu Samuel: »Wie lange trauerst du noch um Saul? Ich habe ihn verstoßen; er kann nicht länger König über Israel sein. Fülle jetzt ein Horn mit Salböl und geh nach Betlehem zu Isai. Unter seinen Söhnen habe ich mir einen als König ausgewählt.«

»Aber wie kann ich das?«, wandte Samuel ein. »Wenn Saul es erfährt, bringt er mich um!«

Der HERR antwortete: »Nimm eine Kuh mit und sage, du seist gekommen, um ein Opfer darzubringen.

Lade auch Isai dazu ein. Ich sage dir dann, welchen von seinen Söhnen du zum König salben sollst.«

Samuel gehorchte dem HERRN und machte sich auf den Weg. In Betlehem kamen ihm die Ältesten der Stadt besorgt entgegen und fragten: »Dein Kommen bedeutet doch nichts Schlimmes?«

»Nein«, antwortete Samuel. »Ich komme, um dem HERRN ein Opfer darzubringen. Tut das Nötige, damit ihr rein seid, und kommt dann mit mir zum Opfermahl!« Er lud auch Isai und seine Söhne dazu ein und forderte sie auf, sich zu reinigen.

Als Isai mit seinen Söhnen zum Opfermahl kam, fiel Samuels Blick auf Eliab und er dachte: »Das ist gewiss der, den der HERR ausgewählt hat!«

Doch der HERR sagte zu Samuel: »Lass dich nicht davon beeindrucken, dass er groß und stattlich ist. Er ist nicht der Erwählte. Ich urteile anders als die Menschen. Ein Mensch sieht, was in die Augen fällt; ich aber sehe ins Herz.«

Isai rief Abinadab und führte ihn Samuel vor. Aber Samuel sagte: »Auch ihn hat der HERR nicht ausgewählt.«

Dann ließ Isai Schima vortreten, aber Samuel wiederholte: »Auch ihn hat der HERR nicht ausgewählt.«

So ließ Isai alle sieben Söhne an Samuel vorbeigehen, aber Samuel sagte: »Keinen von ihnen hat der HERR ausgewählt.«

Dann fragte er Isai: »Sind das alle deine Söhne?«

Isai antwortete: »Der jüngste fehlt noch, David, der hütet die Schafe.«

»Lass ihn holen«, sagte Samuel, »wir setzen uns nicht zum Opfermahl hin, bevor er hier ist!«

Isai schickte einen Boten und David kam. Der Junge war schön und kräftig und hatte klare Augen.

»Er ist es, salbe ihn!«, sagte der HERR zu Samuel.

Da goss Samuel Öl aus seinem Horn über ihn und salbte ihn zum König vor den Augen seiner Brüder.

In diesem Augenblick nahm der Geist des HERRN Besitz von David und verließ ihn nicht mehr. Samuel aber kehrte nach Rama zurück.

Der HERR hatte seinen Geist von Saul genommen und ihm einen bösen Geist geschickt, der ihn oft quälte.

Da sagten seine Leute zu Saul: »Du weißt selbst, dass ein böser Geist, von Gott geschickt, dich immer wieder befällt.

Sollen wir uns nicht nach einem Mann umsehen, der Harfe spielen kann? Du brauchst es nur zu befehlen! Wenn dann der böse Geist über dich kommt, kannst du dir etwas vorspielen lassen; das wird dich aufmuntern.«

»Ja«, antwortete Saul, »sucht mir einen guten Harfenspieler und bringt ihn zu mir!«

Einer von den jungen Leuten sagte: »Ich kenne einen: Isai in Betlehem hat einen Sohn, der Harfe spielen kann. Er stammt aus einer angesehenen Familie und ist ein tüchtiger Kämpfer. Er versteht, zur rechten Zeit das rechte Wort zu sagen, und sieht sehr gut aus. Der HERR steht ihm bei.«

Da sandte Saul Boten zu Isai und ließ ihm sagen: »Schick mir doch deinen Sohn David, der die Schafe hütet!«

Isai gab David einen mit Broten beladenen Esel, einen Schlauch Wein und einen jungen Ziegenbock für Saul mit.

So kam David ins Haus Sauls und trat in seinen Dienst. Der König gewann ihn lieb und machte ihn zu seinem Waffenträger.

Seinem Vater Isai ließ er sagen: »Lass David in meinem Dienst bleiben! Er hat mein Wohlgefallen gefunden.«

Immer wenn der von Gott geschickte böse Geist über Saul kam, griff David zur Harfe und begann darauf zu spielen. Dann wurde es Saul leichter ums Herz, er fühlte sich wieder wohler und der böse Geist verließ ihn.