Скрыть
19:2
19:3
19:4
19:7
19:8
19:12
19:13
19:14
19:15
19:16
19:17
19:18
19:19
19:20
19:21
Церковнославянский (рус)
И глаго́ла Сау́лъ къ Ионаѳа́ну сы́ну сво­ему́ и ко всѣ́мъ отроко́мъ сво­и́мъ, да умертвя́тъ дави́да. Ионаѳа́нъ же сы́нъ Сау́ловъ любя́ше дави́да зѣло́.
И воз­вѣсти́ Ионаѳа́нъ дави́ду, глаго́ля: оте́цъ мо́й Сау́лъ и́щетъ тя́ уби́ти: сохрани́ся у́бо зау́тра ра́но, и скры́йся, и ся́ди вта́йнѣ:
и а́зъ изы́ду, и ста́ну при­­ отцѣ́ мо­е́мъ на селѣ́, идѣ́же еси́ ты́: и а́зъ воз­глаго́лю отцу́ мо­ему́ о тебѣ́, и узрю́, что́ бу́детъ, и воз­вѣщу́ тебѣ́.
И глаго́ла Ионаѳа́нъ о дави́дѣ блага́я къ Сау́лу отцу́ сво­ему́, и рече́ къ нему́: да не согрѣша́етъ ца́рь на раба́ сво­его́ дави́да, я́ко не согрѣши́ предъ тобо́ю, и дѣла́ его́ бла́га су́ть зѣло́:
и положи́ ду́шу свою́ въ руцѣ́ сво­е́й и побѣди́ иноплеме́н­ника, и сотвори́ Госпо́дь спасе́нiе вели́ко всему́ Изра́илю, и вси́ ви́дѣша и воз­ра́довашася: и почто́ согрѣша́еши въ кро́вь непови́н­ну, е́же уби́ти дави́да ту́не?
И послу́ша Сау́лъ гла́са Ионаѳа́ня: и кля́т­ся Сау́лъ, глаго́ля: жи́въ Госпо́дь, я́ко не у́мретъ [дави́дъ].
И при­­зва́ Ионаѳа́нъ дави́да и воз­вѣсти́ ему́ вся́ глаго́лы сiя́, и введе́ Ионаѳа́нъ дави́да къ Сау́лу, и бѣ́ предъ ни́мъ я́ко вчера́ и тре́тiяго дне́.
И при­­ложи́ся бра́нь бы́ти на Сау́ла, и укрѣпи́ся дави́дъ, и побѣди́ иноплеме́н­ники, и изби́ я́звою вели́кою зѣло́, и бѣжа́ша от­ лица́ его́.
И бы́сть от­ Бо́га ду́хъ лука́вый на Сау́лѣ, и то́й въ дому́ сво­е́мъ сѣдя́ше, и копiе́ въ руцѣ́ его́, дави́дъ же игра́­ше рука́ми сво­и́ми:
и иска́­ше Сау́лъ копiе́мъ порази́ти дави́да, и от­ступи́ дави́дъ от­ лица́ Сау́ля, и уда́ри Сау́лъ копiе́мъ въ стѣ́ну: дави́дъ же от­ше́дъ спасе́ся въ но́щь ту́.
И посла́ Сау́лъ вѣ́ст­ники въ до́мъ дави́довъ стрещи́ его́, е́же уби́ти его́ ра́но. И воз­вѣсти́ дави́ду Мелхо́ла жена́ его́, глаго́лющи: а́ще ты́ не спасе́ши души́ тво­ея́ въ но́щь сiю́, зау́тра у́мреши.
И свѣ́си Мелхо́ла дави́да око́нцемъ, и отъи́де, и убѣжа́, и спасе́ся:
и прiя́тъ Мелхо́ла тщепогреба́лная, и положи́ на одрѣ́, и пе́чень ко́зiю положи́ на воз­гла́вiи его́, и покры́ я́ ри́зами.
И посла́ Сау́лъ вѣ́ст­ники, да и́мутъ дави́да, и реко́ша, я́ко бо́ленъ е́сть.
И посла́ Сау́лъ, да огля́даютъ дави́да, глаго́ля: при­­неси́те его́ на одрѣ́ ко мнѣ́, е́же умертви́ти его́.
И прiидо́ша слуги́, и се́, тщепогреба́лная на одрѣ́ и ко́зiя пе́чень при­­ воз­гла́вiи его́.
И рече́ Сау́лъ къ Мелхо́лѣ: почто́ та́ко обману́ла мя́ еси́, и от­пусти́ла еси́ врага́ мо­его́, и гонзе́ мене́? И рече́ Мелхо́ла Сау́лу: са́мъ ми́ рече́: от­пусти́ мя: а́ще же ни́, погублю́ тя.
И дави́дъ убѣжа́ и спасе́ся, и и́де къ самуи́лу во Армаѳе́мъ и повѣ́да ему́ вся́, ели́ка сотвори́ ему́ Сау́лъ. И идо́ста дави́дъ и самуи́лъ и сѣдо́ста въ нава́ѳѣ въ ра́мѣ.
И воз­вѣсти́ша Сау́лу, глаго́люще: се́, дави́дъ въ нава́ѳѣ въ ра́мѣ.
И посла́ слуги́ Сау́лъ я́ти дави́да, и ви́дѣша собо́ръ проро́ковъ, и самуи́лъ стоя́ше настоя́тель надъ ни́ми: и бы́сть Ду́хъ Бо́жiй на слуга́хъ Сау́лихъ, и нача́ша прорица́ти.
И воз­вѣсти́ша Сау́лу, и посла́ другі́я слуги́, и прорица́ти нача́ша и ті́и. И при­­ложи́ Сау́лъ посла́ти слуги́ тре́тiя, и нача́ша и ті́и прорица́ти.
И разгнѣ́вася гнѣ́вомъ Сау́лъ, и и́де и са́мъ во Армаѳе́мъ, и прiи́де да́же до кла́дязя гумна́, е́же е́сть въ се́фѣ, и вопроси́ и рече́: гдѣ́ е́сть самуи́лъ и дави́дъ? И рѣ́ша: се́, въ нава́ѳѣ въ ра́мѣ.
И и́де от­ту́ду въ нава́ѳъ [и́же] въ ра́мѣ: и бы́сть и на не́мъ Ду́хъ Бо́жiй, и идя́ше иды́й и прорица́я, до́ндеже прiити́ ему́ въ нава́ѳъ и́же въ ра́мѣ.
И совлече́ ри́зы своя́ и прорица́­ше предъ ни́ми: и паде́ на́гъ ве́сь де́нь то́й и всю́ но́щь. Того́ ра́ди глаго́лаху: еда́ и Сау́лъ во проро́цѣхъ?
Еврейский
וַיְדַבֵּר שָׁאוּל, אֶל־יוֹנָתָן בְּנוֹ וְאֶל־כָּל־עֲבָדָיו, לְהָמִית אֶת־דָּוִד; וִיהוֹנָתָן בֶּן־שָׁאוּל, חָפֵץ בְּדָוִד מְאֹד׃
וַיַּגֵּד יְהוֹנָתָן לְדָוִד לֵאמֹר, מְבַקֵּשׁ שָׁאוּל אָבִי לַהֲמִיתֶךָ; וְעַתָּה הִשָּׁמֶר־נָא בַבֹּקֶר, וְיָשַׁבְתָּ בַסֵּתֶר וְנַחְבֵּאתָ׃
וַאֲנִי אֵצֵא וְעָמַדְתִּי לְיַד־אָבִי, בַּשָּׂדֶה אֲשֶׁר אַתָּה שָׁם, וַאֲנִי אֲדַבֵּר בְּךָ אֶל־אָבִי; וְרָאִיתִי מָה וְהִגַּדְתִּי לָךְ׃ ס
וַיְדַבֵּר יְהוֹנָתָן בְּדָוִד טוֹב, אֶל־שָׁאוּל אָבִיו; וַיֹּאמֶר אֵלָיו אַל־יֶחֱטָא הַמֶּלֶךְ בְּעַבְדּוֹ בְדָוִד, כִּי לוֹא חָטָא לָךְ, וְכִי מַעֲשָׂיו טוֹב־לְךָ מְאֹד׃
וַיָּשֶׂם אֶת־נַפְשׁוֹ בְכַפּוֹ וַיַּךְ אֶת־הַפְּלִשְׁתִּי, וַיַּעַשׂ יְהוָה תְּשׁוּעָה גְדוֹלָה לְכָל־יִשְׂרָאֵל, רָאִיתָ וַתִּשְׂמָח; וְלָמָּה תֶחֱטָא בְּדָם נָקִי, לְהָמִית אֶת־דָּוִד חִנָּם׃
וַיִּשְׁמַע שָׁאוּל בְּקוֹל יְהוֹנָתָן; וַיִּשָּׁבַע שָׁאוּל, חַי־יְהוָה אִם־יוּמָת׃
וַיִּקְרָא יְהוֹנָתָן לְדָוִד, וַיַּגֶּד־לוֹ יְהוֹנָתָן, אֵת כָּל־הַדְּבָרִים הָאֵלֶּה; וַיָּבֵא יְהוֹנָתָן אֶת־דָּוִד אֶל־שָׁאוּל, וַיְהִי לְפָנָיו כְּאֶתְמוֹל שִׁלְשׁוֹם׃ ס
וַתּוֹסֶף הַמִּלְחָמָה לִהְיוֹת; וַיֵּצֵא דָוִד וַיִּלָּחֶם בַּפְּלִשְׁתִּים, וַיַּךְ בָּהֶם מַכָּה גְדוֹלָה, וַיָּנֻסוּ מִפָּנָיו׃
וַתְּהִי רוּחַ יְהוָה רָעָה אֶל־שָׁאוּל, וְהוּא בְּבֵיתוֹ יוֹשֵׁב, וַחֲנִיתוֹ בְּיָדוֹ; וְדָוִד מְנַגֵּן בְּיָד׃
וַיְבַקֵּשׁ שָׁאוּל לְהַכּוֹת בַּחֲנִית בְּדָוִד וּבַקִּיר, וַיִּפְטַר מִפְּנֵי שָׁאוּל, וַיַּךְ אֶת־הַחֲנִית בַּקִּיר; וְדָוִד נָס וַיִּמָּלֵט בַּלַּיְלָה הוּא׃ פ
וַיִּשְׁלַח שָׁאוּל מַלְאָכִים אֶל־בֵּית דָּוִד לְשָׁמְרוֹ, וְלַהֲמִיתוֹ בַּבֹּקֶר; וַתַּגֵּד לְדָוִד, מִיכַל אִשְׁתּוֹ לֵאמֹר, אִם־אֵינְךָ מְמַלֵּט אֶת־נַפְשְׁךָ הַלַּיְלָה, מָחָר אַתָּה מוּמָת׃
וַתֹּרֶד מִיכַל אֶת־דָּוִד בְּעַד הַחַלּוֹן; וַיֵּלֶךְ וַיִּבְרַח וַיִּמָּלֵט׃
וַתִּקַּח מִיכַל אֶת־הַתְּרָפִים, וַתָּשֶׂם אֶל־הַמִּטָּה, וְאֵת כְּבִיר הָעִזִּים, שָׂמָה מְרַאֲשֹׁתָיו; וַתְּכַס בַּבָּגֶד׃ ס
וַיִּשְׁלַח שָׁאוּל מַלְאָכִים לָקַחַת אֶת־דָּוִד; וַתֹּאמֶר חֹלֶה הוּא׃ פ
וַיִּשְׁלַח שָׁאוּל אֶת־הַמַּלְאָכִים, לִרְאוֹת אֶת־דָּוִד לֵאמֹר; הַעֲלוּ אֹתוֹ בַמִּטָּה אֵלַי לַהֲמִתוֹ׃
וַיָּבֹאוּ הַמַּלְאָכִים, וְהִנֵּה הַתְּרָפִים אֶל־הַמִּטָּה; וּכְבִיר הָעִזִּים מְרַאֲשֹׁתָיו׃
וַיֹּאמֶר שָׁאוּל אֶל־מִיכַל, לָמָּה כָּכָה רִמִּיתִנִי, וַתְּשַׁלְּחִי אֶת־אֹיְבִי וַיִּמָּלֵט; וַתֹּאמֶר מִיכַל אֶל־שָׁאוּל, הוּא־אָמַר אֵלַי שַׁלְּחִנִי לָמָה אֲמִיתֵךְ׃
וְדָוִד בָּרַח וַיִּמָּלֵט, וַיָּבֹא אֶל־שְׁמוּאֵל הָרָמָתָה, וַיַּגֶּד־לוֹ, אֵת כָּל־אֲשֶׁר עָשָׂה־לוֹ שָׁאוּל; וַיֵּלֶךְ הוּא וּשְׁמוּאֵל, וַיֵּשְׁבוּ בְּנוִֹית (בְּנָיוֹת)׃
וַיֻּגַּד לְשָׁאוּל לֵאמֹר; הִנֵּה דָוִד, בְּנוִֹית (בְּנָיוֹת) בָּרָמָה׃
וַיִּשְׁלַח שָׁאוּל מַלְאָכִים לָקַחַת אֶת־דָּוִד, וַיַּרְא, אֶת־לַהֲקַת הַנְּבִיאִים נִבְּאִים, וּשְׁמוּאֵל עֹמֵד נִצָּב עֲלֵיהֶם; וַתְּהִי עַל־מַלְאֲכֵי שָׁאוּל רוּחַ אֱלֹהִים, וַיִּתְנַבְּאוּ גַּם־הֵמָּה׃
וַיַּגִּדוּ לְשָׁאוּל, וַיִּשְׁלַח מַלְאָכִים אֲחֵרִים, וַיִּתְנַבְּאוּ גַּם־הֵמָּה; וַיֹּסֶף שָׁאוּל, וַיִּשְׁלַח מַלְאָכִים שְׁלִשִׁים, וַיִּתְנַבְּאוּ גַּם־הֵמָּה׃
וַיֵּלֶךְ גַּם־הוּא הָרָמָתָה, וַיָּבֹא עַד־בּוֹר הַגָּדוֹל אֲשֶׁר בַּשֶּׂכוּ, וַיִּשְׁאַל וַיֹּאמֶר, אֵיפֹה שְׁמוּאֵל וְדָוִד; וַיֹּאמֶר הִנֵּה בְּנוִֹית (בְּנָיוֹת) בָּרָמָה׃
וַיֵּלֶךְ שָׁם, אֶל־נוִֹית (נָיוֹת) בָּרָמָה; וַתְּהִי עָלָיו גַּם־הוּא רוּחַ אֱלֹהִים, וַיֵּלֶךְ הָלוֹךְ וַיִּתְנַבֵּא, עַד־בֹּאוֹ בְּנוִֹית (בְּנָיוֹת) בָּרָמָה׃
וַיִּפְשַׁט גַּם־הוּא בְּגָדָיו, וַיִּתְנַבֵּא גַם־הוּא לִפְנֵי שְׁמוּאֵל, וַיִּפֹּל עָרֹם, כָּל־הַיּוֹם הַהוּא וְכָל־הַלָּיְלָה; עַל־כֵּן יֹאמְרוּ, הֲגַם שָׁאוּל בַּנְּבִיאִם׃ פ
وَكَلَّمَ شَاوُلُ يُونَاثَانَ ابْنَهُ وَجَمِيعَ عَبِيدِهِ أَنْ يَقْتُلُوا دَاوُدَ.
وَأَمَّا يُونَاثَانُ بْنُ شَاوُلَ فَسُرَّ بِدَاوُدَ جِدًّا. فَأَخْبَرَ يُونَاثَانُ دَاوُدَ قَائِلاً: «شَاوُلُ أَبِي مُلْتَمِسٌ قَتْلَكَ، وَالآنَ فَاحْتَفِظْ عَلَى نَفْسِكَ إِلَى الصَّبَاحِ، وَأَقِمْ فِي خُفْيَةٍ وَاخْتَبِئْ.
وَأَنَا أَخْرُجُ وَأَقِفُ بِجَانِبِ أَبِي فِي الْحَقْلِ الَّذِي أَنْتَ فِيهِ، وَأُكَلِّمُ أَبِي عَنْكَ، وَأَرَى مَاذَا يَصِيرُ وَأُخْبِرُكَ».
وَتَكَلَّمَ يُونَاثَانُ عَنْ دَاوُدَ حَسَنًا مَعَ شَاوُلَ أَبِيهِ وَقَالَ لَهُ: «لاَ يُخْطِئِ الْمَلِكُ إِلَى عَبْدِهِ دَاوُدَ، لأَنَّهُ لَمْ يُخْطِئْ إِلَيْكَ، وَلأَنَّ أَعْمَالَهُ حَسَنَةٌ لَكَ جِدًّا.
فَإِنَّهُ وَضَعَ نَفْسَهُ بِيَدِهِ وَقَتَلَ الْفِلِسْطِينِيَّ فَصَنَعَ الرَّبُّ خَلاَصًا عَظِيمًا لِجَمِيعِ إِسْرَائِيلَ. أَنْتَ رَأَيْتَ وَفَرِحْتَ. فَلِمَاذَا تُخْطِئُ إِلَى دَمٍ بَرِيءٍ بِقَتْلِ دَاوُدَ بِلاَ سَبَبٍ؟»
فَسَمِعَ شَاوُلُ لِصَوْتِ يُونَاثَانَ، وَحَلَفَ شَاوُلُ: «حَيٌّ هُوَ الرَّبُّ لاَ يُقْتَلُ».
فَدَعَا يُونَاثَانُ دَاوُدَ وَأَخْبَرَهُ بِجَمِيعِ هذَا الْكَلاَمِ. ثُمَّ جَاءَ يُونَاثَانُ بِدَاوُدَ إِلَى شَاوُلَ فَكَانَ أَمَامَهُ كَأَمْسٍ وَمَا قَبْلَهُ.
وَعَادَتِ الْحَرْبُ تَحْدُثُ، فَخَرَجَ دَاوُدُ وَحَارَبَ الْفِلِسْطِينِيِّينَ وَضَرَبَهُمْ ضَرْبَةً عَظِيمَةً فَهَرَبُوا مِنْ أَمَامِهِ.
وَكَانَ الرُّوحُ الرَّدِيءُ مِنْ قِبَلِ الرَّبِّ عَلَى شَاوُلَ وَهُوَ جَالِسٌ فِي بَيْتِهِ وَرُمْحُهُ بِيَدِهِ، وَكَانَ دَاوُدُ يَضْرِبُ بِالْيَدِ.
فَالْتَمَسَ شَاوُلُ أَنْ يَطْعَنَ دَاوُدَ بِالرُّمْحِ حَتَّى إِلَى الْحَائِطِ، فَفَرَّ مِنْ أَمَامِ شَاوُلَ فَضَرَبَ الرُّمْحَ إِلَى الْحَائِطِ، فَهَرَبَ دَاوُدُ وَنَجَا تِلْكَ اللَّيْلَةَ.
فَأَرْسَلَ شَاوُلُ رُسُلاً إِلَى بَيْتِ دَاوُدَ لِيُرَاقِبُوهُ وَيَقْتُلُوهُ فِي الصَّبَاحِ. فَأَخْبَرَتْ دَاوُدَ مِيكَالُ امْرَأَتُهُ قَائِلَةً: «إِنْ كُنْتَ لاَ تَنْجُو بِنَفْسِكَ هذِهِ اللَّيْلَةَ فَإِنَّكَ تُقْتَلُ غَدًا».
فَأَنْزَلَتْ مِيكَالُ دَاوُدَ مِنَ الْكُوَّةِ، فَذَهَبَ هَارِبًا وَنَجَا.
فَأَخَذَتْ مِيكَالُ التَّرَافِيمَ وَوَضَعَتْهُ فِي الْفِرَاشِ، وَوَضَعَتْ لُبْدَةَ الْمِعْزَى تَحْتَ رَأْسِهِ وَغَطَّتْهُ بِثَوْبٍ.
وَأَرْسَلَ شَاوُلُ رُسُلاً لأَخْذِ دَاوُدَ، فَقَالَتْ: «هُوَ مَرِيضٌ».
ثُمَّ أَرْسَلَ شَاوُلُ الرُّسُلَ لِيَرَوْا دَاوُدَ قَائِلاً: «اصْعَدُوا بِهِ إِلَيَّ عَلَى الْفِرَاشِ لِكَيْ أَقْتُلَهُ».
فَجَاءَ الرُّسُلُ وَإِذَا فِي الْفِرَاشِ التَّرَافِيمُ وَلِبْدَةُ الْمِعْزَى تَحْتَ رَأْسِهِ.
فَقَالَ شَاوُلُ لِمِيكَالَ: «لِمَاذَا خَدَعْتِنِي، فَأَطْلَقْتِ عَدُوِّي حَتَّى نَجَا؟» فَقَالَتْ مِيكَالُ لِشَاوُلَ: «هُوَ قَالَ لِي: أَطْلِقِينِي، لِمَاذَا أَقْتُلُكِ؟».
فَهَرَبَ دَاوُدُ وَنَجَا وَجَاءَ إِلَى صَمُوئِيلَ فِي الرَّامَةِ وَأَخْبَرَهُ بِكُلِّ مَا عَمِلَ بِهِ شَاوُلُ. وَذَهَبَ هُوَ وَصَمُوئِيلُ وَأَقَامَا فِي نَايُوتَ.
فَأُخْبِرَ شَاوُلُ وَقِيلَ لَهُ: «هُوَذَا دَاوُدُ فِي نَايُوتَ فِي الرَّامَةِ».
فَأَرْسَلَ شَاوُلُ رُسُلاً لأَخْذِ دَاوُدَ. وَلَمَّا رَأَوْا جَمَاعَةَ الأَنْبِيَاءِ يَتَنَبَّأُونَ، وَصَمُوئِيلَ وَاقِفًا رَئِيسًا عَلَيْهِمْ، كَانَ رُوحُ اللهِ عَلَى رُسُلِ شَاوُلَ فَتَنَبَّأُوا هُمْ أَيْضًا.
وَأَخْبَرُوا شَاوُلَ، فَأَرْسَلَ رُسُلاً آخَرِينَ، فَتَنَبَّأُوا هُمْ أَيْضًا. ثُمَّ عَادَ شَاوُلُ فَأَرْسَلَ رُسُلاً ثَالِثَةً، فَتَنَبَّأُوا هُمْ أَيْضًا.
فَذَهَبَ هُوَ أَيْضًا إِلَى الرَّامَةِ وَجَاءَ إِلَى الْبِئْرِ الْعَظِيمَةِ الَّتِي عِنْدَ سِيخُو وَسَأَلَ وَقَالَ: «أَيْنَ صَمُوئِيلُ وَدَاوُدُ؟» فَقِيلَ: «هَا هُمَا فِي نَايُوتَ فِي الرَّامَةِ».
فَذَهَبَ إِلَى هُنَاكَ إِلَى نَايُوتَ فِي الرَّامَةِ، فَكَانَ عَلَيْهِ أَيْضًا رُوحُ اللهِ، فَكَانَ يَذْهَبُ وَيَتَنَبَّأُ حَتَّى جَاءَ إِلَى نَايُوتَ فِي الرَّامَةِ.
فَخَلَعَ هُوَ أَيْضًا ثِيَابَهُ وَتَنَبَّأَ هُوَ أَيْضًا أَمَامَ صَمُوئِيلَ، وَانْطَرَحَ عُرْيَانًا ذلِكَ النَّهَارَ كُلَّهُ وَكُلَّ اللَّيْلِ. لِذلِكَ يَقُولُونَ: «أَشَاوُلُ أَيْضًا بَيْنَ الأَنْبِيَاءِ؟».
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible