Скрыть
19:2
19:3
19:4
19:7
19:8
19:12
19:13
19:14
19:15
19:16
19:17
19:18
19:19
19:20
19:21
Церковнославянский (рус)
И глаго́ла Сау́лъ къ Ионаѳа́ну сы́ну сво­ему́ и ко всѣ́мъ отроко́мъ сво­и́мъ, да умертвя́тъ дави́да. Ионаѳа́нъ же сы́нъ Сау́ловъ любя́ше дави́да зѣло́.
И воз­вѣсти́ Ионаѳа́нъ дави́ду, глаго́ля: оте́цъ мо́й Сау́лъ и́щетъ тя́ уби́ти: сохрани́ся у́бо зау́тра ра́но, и скры́йся, и ся́ди вта́йнѣ:
и а́зъ изы́ду, и ста́ну при­­ отцѣ́ мо­е́мъ на селѣ́, идѣ́же еси́ ты́: и а́зъ воз­глаго́лю отцу́ мо­ему́ о тебѣ́, и узрю́, что́ бу́детъ, и воз­вѣщу́ тебѣ́.
И глаго́ла Ионаѳа́нъ о дави́дѣ блага́я къ Сау́лу отцу́ сво­ему́, и рече́ къ нему́: да не согрѣша́етъ ца́рь на раба́ сво­его́ дави́да, я́ко не согрѣши́ предъ тобо́ю, и дѣла́ его́ бла́га су́ть зѣло́:
и положи́ ду́шу свою́ въ руцѣ́ сво­е́й и побѣди́ иноплеме́н­ника, и сотвори́ Госпо́дь спасе́нiе вели́ко всему́ Изра́илю, и вси́ ви́дѣша и воз­ра́довашася: и почто́ согрѣша́еши въ кро́вь непови́н­ну, е́же уби́ти дави́да ту́не?
И послу́ша Сау́лъ гла́са Ионаѳа́ня: и кля́т­ся Сау́лъ, глаго́ля: жи́въ Госпо́дь, я́ко не у́мретъ [дави́дъ].
И при­­зва́ Ионаѳа́нъ дави́да и воз­вѣсти́ ему́ вся́ глаго́лы сiя́, и введе́ Ионаѳа́нъ дави́да къ Сау́лу, и бѣ́ предъ ни́мъ я́ко вчера́ и тре́тiяго дне́.
И при­­ложи́ся бра́нь бы́ти на Сау́ла, и укрѣпи́ся дави́дъ, и побѣди́ иноплеме́н­ники, и изби́ я́звою вели́кою зѣло́, и бѣжа́ша от­ лица́ его́.
И бы́сть от­ Бо́га ду́хъ лука́вый на Сау́лѣ, и то́й въ дому́ сво­е́мъ сѣдя́ше, и копiе́ въ руцѣ́ его́, дави́дъ же игра́­ше рука́ми сво­и́ми:
и иска́­ше Сау́лъ копiе́мъ порази́ти дави́да, и от­ступи́ дави́дъ от­ лица́ Сау́ля, и уда́ри Сау́лъ копiе́мъ въ стѣ́ну: дави́дъ же от­ше́дъ спасе́ся въ но́щь ту́.
И посла́ Сау́лъ вѣ́ст­ники въ до́мъ дави́довъ стрещи́ его́, е́же уби́ти его́ ра́но. И воз­вѣсти́ дави́ду Мелхо́ла жена́ его́, глаго́лющи: а́ще ты́ не спасе́ши души́ тво­ея́ въ но́щь сiю́, зау́тра у́мреши.
И свѣ́си Мелхо́ла дави́да око́нцемъ, и отъи́де, и убѣжа́, и спасе́ся:
и прiя́тъ Мелхо́ла тщепогреба́лная, и положи́ на одрѣ́, и пе́чень ко́зiю положи́ на воз­гла́вiи его́, и покры́ я́ ри́зами.
И посла́ Сау́лъ вѣ́ст­ники, да и́мутъ дави́да, и реко́ша, я́ко бо́ленъ е́сть.
И посла́ Сау́лъ, да огля́даютъ дави́да, глаго́ля: при­­неси́те его́ на одрѣ́ ко мнѣ́, е́же умертви́ти его́.
И прiидо́ша слуги́, и се́, тщепогреба́лная на одрѣ́ и ко́зiя пе́чень при­­ воз­гла́вiи его́.
И рече́ Сау́лъ къ Мелхо́лѣ: почто́ та́ко обману́ла мя́ еси́, и от­пусти́ла еси́ врага́ мо­его́, и гонзе́ мене́? И рече́ Мелхо́ла Сау́лу: са́мъ ми́ рече́: от­пусти́ мя: а́ще же ни́, погублю́ тя.
И дави́дъ убѣжа́ и спасе́ся, и и́де къ самуи́лу во Армаѳе́мъ и повѣ́да ему́ вся́, ели́ка сотвори́ ему́ Сау́лъ. И идо́ста дави́дъ и самуи́лъ и сѣдо́ста въ нава́ѳѣ въ ра́мѣ.
И воз­вѣсти́ша Сау́лу, глаго́люще: се́, дави́дъ въ нава́ѳѣ въ ра́мѣ.
И посла́ слуги́ Сау́лъ я́ти дави́да, и ви́дѣша собо́ръ проро́ковъ, и самуи́лъ стоя́ше настоя́тель надъ ни́ми: и бы́сть Ду́хъ Бо́жiй на слуга́хъ Сау́лихъ, и нача́ша прорица́ти.
И воз­вѣсти́ша Сау́лу, и посла́ другі́я слуги́, и прорица́ти нача́ша и ті́и. И при­­ложи́ Сау́лъ посла́ти слуги́ тре́тiя, и нача́ша и ті́и прорица́ти.
И разгнѣ́вася гнѣ́вомъ Сау́лъ, и и́де и са́мъ во Армаѳе́мъ, и прiи́де да́же до кла́дязя гумна́, е́же е́сть въ се́фѣ, и вопроси́ и рече́: гдѣ́ е́сть самуи́лъ и дави́дъ? И рѣ́ша: се́, въ нава́ѳѣ въ ра́мѣ.
И и́де от­ту́ду въ нава́ѳъ [и́же] въ ра́мѣ: и бы́сть и на не́мъ Ду́хъ Бо́жiй, и идя́ше иды́й и прорица́я, до́ндеже прiити́ ему́ въ нава́ѳъ и́же въ ра́мѣ.
И совлече́ ри́зы своя́ и прорица́­ше предъ ни́ми: и паде́ на́гъ ве́сь де́нь то́й и всю́ но́щь. Того́ ра́ди глаго́лаху: еда́ и Сау́лъ во проро́цѣхъ?
Синодальный
1 Ионафан говорит доброе о Давиде и вынуждает у Саула клятву, что он не умертвит его; 8 но Саул снова пытается погубить Давида, а Мелхола помогает ему скрыться; 18 Давид спасся в Раме у Самуила и его сонма пророков; даже Саул «во пророках».
И говорил Саул Ионафану, сыну своему, и всем слугам своим, чтобы умертвить Давида; но Ионафан, сын Саула, очень любил Давида.
И известил Ионафан Давида, говоря: отец мой Саул ищет умертвить тебя; итак берегись завтра; скройся и будь в потаенном месте;
а я выйду и стану подле отца моего на поле, где ты будешь, и поговорю о тебе отцу моему, и что увижу, расскажу тебе.
И говорил Ионафан доброе о Давиде Саулу, отцу своему, и сказал ему: да не грешит царь против раба своего Давида, ибо он ничем не согрешил против тебя, и дела его весьма полезны для тебя;
он подвергал опасности душу свою, чтобы поразить Филистимлянина, и Господь соделал великое спасение всему Израилю; ты видел это и радовался; для чего же ты хочешь согрешить против невинной крови и умертвить Давида без причины?
И послушал Саул голоса Ионафана и поклялся Саул: жив Господь, Давид не умрет.
И позвал Ионафан Давида, и пересказал ему Ионафан все слова сии, и привел Ионафан Давида к Саулу, и он был при нем, как вчера и третьего дня.
Опять началась война, и вышел Давид, и воевал с Филистимлянами, и нанес им великое поражение, и они побежали от него.
И злой дух от Бога напал на Саула, и он сидел в доме своем, и копье его было в руке его, а Давид играл рукою своею на струнах.
И хотел Саул пригвоздить Давида копьем к стене, но Давид отскочил от Саула, и копье вонзилось в стену; Давид же убежал и спасся в ту ночь.
И послал Саул слуг в дом к Давиду, чтобы стеречь его и убить его до утра. И сказала Давиду Мелхола, жена его: если ты не спасешь души твоей в эту ночь, то завтра будешь убит.
И спустила Мелхола Давида из окна, и он пошел, и убежал и спасся.
Мелхола же взяла статую и положила на постель, а в изголовье ее положила козью кожу, и покрыла одеждою.
И послал Саул слуг, чтобы взять Давида; но Мелхола сказала: он болен.
И послал Саул слуг, чтобы осмотреть Давида, говоря: принесите его ко мне на постели, чтоб убить его.
И пришли слуги, и вот, на постели статуя, а в изголовье ее козья кожа.
Тогда Саул сказал Мелхоле: для чего ты так обманула меня и отпустила врага моего, чтоб он убежал? И сказала Мелхола Саулу: он сказал мне: отпусти меня, иначе я убью тебя.
И убежал Давид и спасся, и пришел к Самуилу в Раму и рассказал ему все, что делал с ним Саул. И пошел он с Самуилом, и остановились они в Навафе [в Раме].
И донесли Саулу, говоря: вот, Давид в Навафе, в Раме.
И послал Саул слуг взять Давида, и когда увидели они сонм пророков пророчествующих и Самуила, начальствующего над ними, то Дух Божий сошел на слуг Саула, и они стали пророчествовать.
Донесли об этом Саулу, и он послал других слуг, но и эти стали пророчествовать. Потом послал Саул третьих слуг, и эти стали пророчествовать.
[Разгневавшись,] Саул сам пошел в Раму, и дошел до большого источника, что в Сефе, и спросил, говоря: где Самуил и Давид? И сказали: вот, в Навафе, в Раме.
И пошел он туда в Наваф в Раме, и на него сошел Дух Божий, и он шел и пророчествовал, доколе не пришел в Наваф в Раме.
И снял и он одежды свои, и пророчествовал пред Самуилом, и весь день тот и всю ту ночь лежал неодетый; поэтому говорят: «неужели и Саул во пророках?»
Эстонский
Saul, Joonatan ja Taavet
Ja Saul rääkis oma pojale Joonatanile ja kõigile oma sulaseile, et nad surmaksid Taaveti; aga Sauli pojale Joonatanile meeldis Taavet väga.
Ja Joonatan teatas Taavetile, öeldes: „Mu isa Saul püüab sind surmata. Ole siis nüüd hommikul valvel, jää varjule ja peida ennast!
Mina aga lähen ja seisan oma isa kõrvale väljal, kus sinagi oled, ja ma räägin isaga sinu pärast; kui ma midagi märkan, siis ma teatan sulle.”
Ja Joonatan kõneles Taavetist head oma isale Saulile ning ütles temale: „Kuningas ärgu tehku pattu oma sulase Taaveti vastu, sest tema ei ole sinu vastu pattu teinud ja pealegi on ta teod olnud sulle väga head!
Ta pani kaalule oma elu ja lõi vilisti maha, ja Issand andis nõnda kogu Iisraelile suure võidu; sa nägid seda ise ja olid rõõmus. Miks sa tahad nüüd teha pattu süütu vere vastu ja Taaveti põhjuseta surmata?”
Ja Saul kuulas Joonatani häält ning Saul vandus: „Nii tõesti kui Issand elab, teda ei surmata!”
Siis Joonatan kutsus Taaveti ja andis temale edasi kõik need sõnad; ja Joonatan viis Taaveti Sauli juurde ning Taavet oli Sauli teenistuses nagu ennegi.
Ja jälle puhkes sõda; ja Taavet läks välja ning sõdis vilistite vastu ja lõi neid suure kaotusega, nõnda et nad põgenesid tema eest.
Aga kuri vaim Issandalt tuli Sauli peale; ta istus oma kojas ja tal oli piik käes, kuna Taavet mängis oma käega kannelt.
Saul püüdis lüüa Taavetit piigiga seina külge, aga tema põikas kõrvale Sauli eest, kes lõi piigi seinasse; ja Taavet põgenes ning pääses sel ööl.
Siis läkitas Saul käskjalad Taaveti koja juurde teda varitsema ja hommikul surmama. Aga Taaveti naine Miikal teatas Taavetile, öeldes: „Kui sa oma hinge sel ööl ei päästa, surmatakse sind homme.”
Ja Miikal laskis Taaveti läbi akna alla; ta läks ja põgenes ning pääses.
Miikal aga võttis teeravi ja asetas voodisse, pani selle pea katteks kitsekarvust võrgu ja kattis selle vaibaga.
Kui Saul läkitas käskjalad Taavetit tooma, siis ütles Miikal: „Ta on haige.”
Siis Saul läkitas käskjalad Taavetit vaatama, öeldes: „Tooge ta voodiga minu juurde, et ma ta surmaksin!”
Ja kui käskjalad tulid, vaata, siis oli voodis teerav, pea katteks kitsekarvust võrk.
Ja Saul küsis Miikalilt: „Mispärast sa petsid mind nõnda ja lasksid mu vaenlasel pääseda?” Ja Miikal vastas Saulile: „Tema ütles mulle: Lase mind minna, muidu ma tapan su!”
Ja Taavet põgenes ja pääses ning tuli Saamueli juurde Raamasse ja jutustas temale kõik, mis Saul temale oli teinud. Siis läksid tema ja Saamuel Naajotisse ning jäid sinna.
Ja Saulile teatati ning öeldi: „Vaata, Taavet on Raama Naajotis.”
Siis Saul läkitas käskjalad Taavetit tooma; aga kui need nägid prohvetlikult kõnelevate prohvetite salka ja Saamueli seisvat ülevaatajana nende üle, siis tuli Jumala Vaim Sauli käskjalgade peale ja nemadki hakkasid prohvetlikult rääkima.
Kui sellest Saulile teatati, siis ta läkitas teised käskjalad, aga needki hakkasid prohvetlikult rääkima; siis läkitas Saul veel kolmandad käskjalad, aga needki hakkasid prohvetlikult rääkima.
Siis ta läks ka ise Raamasse. Ja kui ta jõudis suure kaevu juurde Sekusse ja küsis ning ütles: „Kus on Saamuel ja Taavet?”, siis vastati: „Vaata, Raama Naajotis.”
Siis ta läks sealt Raama Naajoti poole ja Jumala Vaim tuli ka tema peale; ja ta aina läks ning kõneles prohvetlikult, kuni ta jõudis Raama Naajotisse.
Ja temagi võttis oma riided seljast ja temagi kõneles prohvetlikult Saamueli ees ning lamas alasti kogu selle päeva ja kogu selle öö; sellepärast on ütluseks: „Kas ka Saul on prohvetite hulgas?”
Ва Шоул ба писараш Йӯнотон ва ба ҳамаи навкаронаш гуфт, ки мехоҳад Довудро бикушад; вале Йӯнотон писари ибни Шоул Довудро бағоят дӯст медошт.
Ва Йӯнотон ба Довуд хабар дода, гуфт: «Падарам Шоул мехоҳад туро бикушад; ва алҳол, лутфан, бомдодон барҳазар бош, ва дар ҷои махфие пинҳон шав.
Ва ман берун омада, дар саҳрое ки ту дар он бошӣ, ба паҳлуи падарам хоҳам истод, ва дар бораи ту бо падарам гуфтугӯ хоҳам кард, ва он чи бубинам, ба ту хабар хоҳам дод».
Ва Йунотон ба падараш Шоул дар бораи Довуд суханони некӯ ба забон ронда, ба вай гуфт: «Бигзор подшоҳ дар ҳаққи бандаи худ Довуд гуноҳ накунад, зеро ки ӯ пеши ту гуноҳе накардааст, балки аъмоли ӯ барои ту бағоят хуб аст;
Ва ӯ ҷонашро ба кафи дасташ гирифта, он фалиштиро кушт, ва Парвардигор наҷоти бузурге барои тамоми Исроил ба амал овард, ва ту инро дида, шод гаштӣ; пас чаро ту мехоҳӣ дар ҳаққи хуни бегуноҳе гуноҳ карда, Довудро беҳуда бикушӣ?»
Ва Шоул ба овози Йӯнотон гӯш андохт, ва Шоул қасам хӯрд: «Ба ҳаёти Парвардигор қасам, ки ӯ кушта нахоҳад шуд».
Ва Иӯнотон Довудро хонд, ва Йӯнотон ҳамаи ин суханонро ба ӯ хабар дод; ва Йӯнотон Довудро назди Шоул овард, ва ӯ мисли дирӯз ва парирӯз дар ҳузури вай буд.
Ва боз ҷанг рӯй дод, ва Довуд берун омада, бо фалиштиён ҷанг кард, ва ба онҳо шикасти бузурге расонид, ва онҳо аз пеши ӯ гурехтанд.
Ва рӯҳи бад аз ҷониби Парвардигор бар Шоул нозил шуд, ва ӯ дар хонаи худ нишаста, найзаашро дар дасташ нигоҳ медошт; ва Довуд бо дасти худ барбат менавохт.
Ва Шоул мехост, ки Довудро бо найза зада, ба девор бидӯзад, вале ӯ худро аз пеши Шоул канор кашид, ва найза ба девор бархӯрд, ва Довуд он шаб гурехта, раҳоӣ ёфт.
Ва Шоул қосидонро ба хонаи Довуд фиристод, то ки камин гирифта, субҳидам ӯро бикушанд; ва занаш Микал ба Довуд сухан ронда, гуфт: «Агар ту имшаб ҷони худро халос накунӣ, фардо кушта хоҳӣ шуд».
Ва Микал Довудро аз тиреза фуруд овард, ва ӯ равона шуда, гурехт ва раҳоӣ ёфт.
Ва Микал тарофимро гирифта, бар бистар гузошт, ва пӯсти бузро гирди каллаи он ниҳода, болои онро бо либосе пӯшонид.
Ва Шоул қосидонро фиристод, то ки Довудро бигиранд, вале Микал гуфт: «Ӯ бемор аст».
Ва Шоул қосидонро фиристод, то ки Довудро бубинанд, ва гуфт: «Ӯро бо бистараш назди ман биёред, то ки ӯро бикушам».
Ва қосидон омаданд, ва инак, тарофим бар бистар, ва пӯсти буз гирди каллааш буд.
Ва Шоул ба Микал гуфт: «Чаро маро чунин фиреб додӣ, ва душманамро раҳо кардӣ, то ки бигрезад?» Ва Микал ба Шоул гуфт: «Ӯ ба ман гуфт: ́Маро раҳо намо, вагарна, туро хоҳам кушт́».
Ва Довуд гурехта, раҳо шуд, ва назди Самуил ба Ромо омада, ҳар он чиро, ки Шоул дар ҳаққи ӯ карда буд, ба вай ҳикоят намуд; ва ӯ ва Самуил рафта, дар Ноют сокин шуданд ҷой гирифтанд.
Ва ба Шоул хабар расонида, гуфтанд: «Инак, Довуд дар Ноюти Ромо мебошад».
Ва Шоул қосидонро фиристод, то ки Довудро бигиранд, ва чун онҳо тӯдаи пайғамбаронро анбиёро диданд, ки нубувват мекунанд, ва Самуил истода бар онҳо сарварӣ менамояд, – Рӯҳи Худо бар қосидони Шоул нозил шуда, онҳо низ нубувват кардан гирифтанд.
Ва инро ба Шоул хабар доданд, ва ӯ қосидони дигарро фиристод, вале онҳо низ нубувват кардан гирифтанд. Ва Шоул боз қосидони сеюмро фиристод, вале онҳо низ нубувват кардан гирифтанд.
Худаш низ ба Ромо равона шуд, ва чун ба чоҳи калон, ки дар Сеху мебошад, расид, савол дода, гуфт: «Самуил ва Довуд куҷоянд?» Ва касе гуфт: «Инак, дар Ноюти Ромо мебошанд».
Ва дар он ҷо ӯ ба Ноюти Ромо рафт, ва Рӯҳи Худо бар ӯ низ нозил шуд, ва ӯ нубувваткунон мерафт, то даме ки ба Ноюти Ромо расид.
Ва ӯ низ либосҳои худро кашид, ва ӯ низ ба ҳузури Самуил нубувват кардан гирифт, ва тамоми он рӯз ва тамоми шабаш бараҳна хобид; бинобар ин мегӯянд: «Оё Шоул низ аз ҷумлаи анбиёст пайғамбарон аст?».

Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible