Ве́тхий Заве́т:
Быт.
Исх.
Лев.
Чис.
Втор.
Нав.
Суд.
Руф.
1Цар.
2Цар.
3Цар.
4Цар.
1Пар.
2Пар.
1Езд.
Неем.
2Езд.
Тов.
Иудиф.
Есф.
Иов.
Пс.
Прит.
Еккл.
Песн.
Прем.
Сир.
Ис.
Иер.
Плч.
ПослИер.
Вар.
Иез.
Дан.
Ос.
Иоил.
Ам.
Авд.
Ион.
Мих.
Наум.
Авв.
Соф.
Аг.
Зах.
Мал.
1Мак.
2Мак.
3Мак.
3Езд.
Но́вый Заве́т: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
Но́вый Заве́т: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
Скрыть
19:2
19:3
19:4
19:6
см.:1Цар.14:45;
19:7
19:8
19:9
см.:1Цар.16:14;
19:12
19:13
19:14
19:15
19:16
19:17
19:18
19:19
19:20
19:21
19:24
см.:1Цар.10:11;
И глаго́ла Сау́лъ къ Ионаѳа́ну сы́ну своему́ и ко всѣ́мъ отроко́мъ свои́мъ, да умертвя́тъ дави́да. Ионаѳа́нъ же сы́нъ Сау́ловъ любя́ше дави́да зѣло́.
И возвѣсти́ Ионаѳа́нъ дави́ду, глаго́ля: оте́цъ мо́й Сау́лъ и́щетъ тя́ уби́ти: сохрани́ся у́бо зау́тра ра́но, и скры́йся, и ся́ди вта́йнѣ:
и а́зъ изы́ду, и ста́ну при отцѣ́ мое́мъ на селѣ́, идѣ́же еси́ ты́: и а́зъ возглаго́лю отцу́ моему́ о тебѣ́, и узрю́, что́ бу́детъ, и возвѣщу́ тебѣ́.
И глаго́ла Ионаѳа́нъ о дави́дѣ блага́я къ Сау́лу отцу́ своему́, и рече́ къ нему́: да не согрѣша́етъ ца́рь на раба́ своего́ дави́да, я́ко не согрѣши́ предъ тобо́ю, и дѣла́ его́ бла́га су́ть зѣло́:
и положи́ ду́шу свою́ въ руцѣ́ свое́й и побѣди́ иноплеме́нника, и сотвори́ Госпо́дь спасе́нiе вели́ко всему́ Изра́илю, и вси́ ви́дѣша и возра́довашася: и почто́ согрѣша́еши въ кро́вь непови́нну, е́же уби́ти дави́да ту́не?
И послу́ша Сау́лъ гла́са Ионаѳа́ня: и кля́тся Сау́лъ, глаго́ля: жи́въ Госпо́дь, я́ко не у́мретъ [дави́дъ].
И призва́ Ионаѳа́нъ дави́да и возвѣсти́ ему́ вся́ глаго́лы сiя́, и введе́ Ионаѳа́нъ дави́да къ Сау́лу, и бѣ́ предъ ни́мъ я́ко вчера́ и тре́тiяго дне́.
И приложи́ся бра́нь бы́ти на Сау́ла, и укрѣпи́ся дави́дъ, и побѣди́ иноплеме́нники, и изби́ я́звою вели́кою зѣло́, и бѣжа́ша от лица́ его́.
И бы́сть от Бо́га ду́хъ лука́вый на Сау́лѣ, и то́й въ дому́ свое́мъ сѣдя́ше, и копiе́ въ руцѣ́ его́, дави́дъ же игра́ше рука́ми свои́ми:
и иска́ше Сау́лъ копiе́мъ порази́ти дави́да, и отступи́ дави́дъ от лица́ Сау́ля, и уда́ри Сау́лъ копiе́мъ въ стѣ́ну: дави́дъ же отше́дъ спасе́ся въ но́щь ту́.
И посла́ Сау́лъ вѣ́стники въ до́мъ дави́довъ стрещи́ его́, е́же уби́ти его́ ра́но. И возвѣсти́ дави́ду Мелхо́ла жена́ его́, глаго́лющи: а́ще ты́ не спасе́ши души́ твоея́ въ но́щь сiю́, зау́тра у́мреши.
И свѣ́си Мелхо́ла дави́да око́нцемъ, и отъи́де, и убѣжа́, и спасе́ся:
и прiя́тъ Мелхо́ла тщепогреба́лная, и положи́ на одрѣ́, и пе́чень ко́зiю положи́ на возгла́вiи его́, и покры́ я́ ри́зами.
И посла́ Сау́лъ вѣ́стники, да и́мутъ дави́да, и реко́ша, я́ко бо́ленъ е́сть.
И посла́ Сау́лъ, да огля́даютъ дави́да, глаго́ля: принеси́те его́ на одрѣ́ ко мнѣ́, е́же умертви́ти его́.
И прiидо́ша слуги́, и се́, тщепогреба́лная на одрѣ́ и ко́зiя пе́чень при возгла́вiи его́.
И рече́ Сау́лъ къ Мелхо́лѣ: почто́ та́ко обману́ла мя́ еси́, и отпусти́ла еси́ врага́ моего́, и гонзе́ мене́? И рече́ Мелхо́ла Сау́лу: са́мъ ми́ рече́: отпусти́ мя: а́ще же ни́, погублю́ тя.
И дави́дъ убѣжа́ и спасе́ся, и и́де къ самуи́лу во Армаѳе́мъ и повѣ́да ему́ вся́, ели́ка сотвори́ ему́ Сау́лъ. И идо́ста дави́дъ и самуи́лъ и сѣдо́ста въ нава́ѳѣ въ ра́мѣ.
И возвѣсти́ша Сау́лу, глаго́люще: се́, дави́дъ въ нава́ѳѣ въ ра́мѣ.
И посла́ слуги́ Сау́лъ я́ти дави́да, и ви́дѣша собо́ръ проро́ковъ, и самуи́лъ стоя́ше настоя́тель надъ ни́ми: и бы́сть Ду́хъ Бо́жiй на слуга́хъ Сау́лихъ, и нача́ша прорица́ти.
И возвѣсти́ша Сау́лу, и посла́ другі́я слуги́, и прорица́ти нача́ша и ті́и. И приложи́ Сау́лъ посла́ти слуги́ тре́тiя, и нача́ша и ті́и прорица́ти.
И разгнѣ́вася гнѣ́вомъ Сау́лъ, и и́де и са́мъ во Армаѳе́мъ, и прiи́де да́же до кла́дязя гумна́, е́же е́сть въ се́фѣ, и вопроси́ и рече́: гдѣ́ е́сть самуи́лъ и дави́дъ? И рѣ́ша: се́, въ нава́ѳѣ въ ра́мѣ.
И и́де отту́ду въ нава́ѳъ [и́же] въ ра́мѣ: и бы́сть и на не́мъ Ду́хъ Бо́жiй, и идя́ше иды́й и прорица́я, до́ндеже прiити́ ему́ въ нава́ѳъ и́же въ ра́мѣ.
И совлече́ ри́зы своя́ и прорица́ше предъ ни́ми: и паде́ на́гъ ве́сь де́нь то́й и всю́ но́щь. Того́ ра́ди глаго́лаху: еда́ и Сау́лъ во проро́цѣхъ?
1 Ионафан говорит доброе о Давиде и вынуждает у Саула клятву, что он не умертвит его; 8 но Саул снова пытается погубить Давида, а Мелхола помогает ему скрыться; 18 Давид спасся в Раме у Самуила и его сонма пророков; даже Саул «во пророках».
И говорил Саул Ионафану, сыну своему, и всем слугам своим, чтобы умертвить Давида; но Ионафан, сын Саула, очень любил Давида.
И известил Ионафан Давида, говоря: отец мой Саул ищет умертвить тебя; итак берегись завтра; скройся и будь в потаенном месте;
а я выйду и стану подле отца моего на поле, где ты будешь, и поговорю о тебе отцу моему, и что увижу, расскажу тебе.
И говорил Ионафан доброе о Давиде Саулу, отцу своему, и сказал ему: да не грешит царь против раба своего Давида, ибо он ничем не согрешил против тебя, и дела его весьма полезны для тебя;
он подвергал опасности душу свою, чтобы поразить Филистимлянина, и Господь соделал великое спасение всему Израилю; ты видел это и радовался; для чего же ты хочешь согрешить против невинной крови и умертвить Давида без причины?
И послушал Саул голоса Ионафана и поклялся Саул: жив Господь, Давид не умрет.
И позвал Ионафан Давида, и пересказал ему Ионафан все слова сии, и привел Ионафан Давида к Саулу, и он был при нем, как вчера и третьего дня.
Опять началась война, и вышел Давид, и воевал с Филистимлянами, и нанес им великое поражение, и они побежали от него.
И злой дух от Бога напал на Саула, и он сидел в доме своем, и копье его было в руке его, а Давид играл рукою своею на струнах.
И хотел Саул пригвоздить Давида копьем к стене, но Давид отскочил от Саула, и копье вонзилось в стену; Давид же убежал и спасся в ту ночь.
И послал Саул слуг в дом к Давиду, чтобы стеречь его и убить его до утра. И сказала Давиду Мелхола, жена его: если ты не спасешь души твоей в эту ночь, то завтра будешь убит.
И спустила Мелхола Давида из окна, и он пошел, и убежал и спасся.
Мелхола же взяла статую и положила на постель, а в изголовье ее положила козью кожу, и покрыла одеждою.
И послал Саул слуг, чтобы взять Давида; но Мелхола сказала: он болен.
И послал Саул слуг, чтобы осмотреть Давида, говоря: принесите его ко мне на постели, чтоб убить его.
И пришли слуги, и вот, на постели статуя, а в изголовье ее козья кожа.
Тогда Саул сказал Мелхоле: для чего ты так обманула меня и отпустила врага моего, чтоб он убежал? И сказала Мелхола Саулу: он сказал мне: отпусти меня, иначе я убью тебя.
И убежал Давид и спасся, и пришел к Самуилу в Раму и рассказал ему все, что делал с ним Саул. И пошел он с Самуилом, и остановились они в Навафе [в Раме].
И донесли Саулу, говоря: вот, Давид в Навафе, в Раме.
И послал Саул слуг взять Давида, и когда увидели они сонм пророков пророчествующих и Самуила, начальствующего над ними, то Дух Божий сошел на слуг Саула, и они стали пророчествовать.
Донесли об этом Саулу, и он послал других слуг, но и эти стали пророчествовать. Потом послал Саул третьих слуг, и эти стали пророчествовать.
[Разгневавшись,] Саул сам пошел в Раму, и дошел до большого источника, что в Сефе, и спросил, говоря: где Самуил и Давид? И сказали: вот, в Навафе, в Раме.
И пошел он туда в Наваф в Раме, и на него сошел Дух Божий, и он шел и пророчествовал, доколе не пришел в Наваф в Раме.
И снял и он одежды свои, и пророчествовал пред Самуилом, и весь день тот и всю ту ночь лежал неодетый; поэтому говорят: «неужели и Саул во пророках?»
И Саул говори Јонатану сину свом и свим слугама својим да убију Давида; али Јонатан син Саулов љубљаше веома Давида.
И јави Јонатан Давиду и рече му: Саул, отац мој, тражи да те убије; него се чувај сутра, склони се гдегод и прикриј се.
А ја ћу изаћи и стајаћу поред оца свог у пољу где ти будеш, и говорићу о теби с оцем својим, и шта дознам јавићу ти.
И Јонатан проговори за Давида Саулу оцу свом, и рече му: Да се не огреши цар о слугу свог Давида, јер се он није огрешио о тебе, него је још врло добро за те шта је чинио.
Јер није марио за живот свој и побио је Филистеје, и Господ учини спасење велико свему Израиљу; видео си и радовао си се; па зашто би се огрешио о крв праву и убио Давида низашта?
И послуша Саул Јонатана, и закле се Саул: Тако жив био Господ, неће погинути.
Тада Јонатан дозва Давида, и каза му Јонатан све ово; и доведе Јонатан Давида к Саулу, и опет би пред њим као пре.
И наста опет рат, и Давид изађе и поби се с Филистејима, и разби их веома, те бежаше од њега.
Потом зли дух Господњи нападе Саула кад сеђаше код куће и држаше копље у руци, а Давид удараше руком о гусле.
И Саул хтеде Давида копљем приковати за зид, али се он измаче Саулу, те копље удари у зид, а Давид побеже и избави се ону ноћ.
А Саул посла људе ка кући Давидовој да га чувају и ујутру убију. А то јави Давиду жена његова Михала говорећи: Ако ноћас не избавиш душу своју, ујутру ћеш погинути.
Тада Михала спусти Давида кроз прозор, те отиде и побеже и избави се.
А Михала узе лик, и метну га у постељу, и метну му под главу узглавље од кострети, и покри га хаљином.
И кад Саул посла људе да ухвате Давида, она рече: Болестан је.
А Саул посла опет људе да виде Давида говорећи: Донесите ми га у постељи да га погубим.
А кад дођоше послани, гле, лик у постељи и узглавље од кострети под главом му.
И рече Саул Михали: Што ме тако превари и пусти непријатеља мог да утече? А Михала рече Саулу: Он ми рече: Пусти ме, или ћу те убити.
Тако Давид побеже и избави се, и дође к Самуилу у Раму, и приповеди му све што му је учинио Саул. И отидоше он и Самуило, и осташе у Најоту.
А Саулу дође глас и рекоше му: Ено Давида у Најоту у Рами.
Тада посла Саул људе да ухвате Давида; и они видеше збор пророка где пророкују, а Самуило им старешина. И дух Господњи дође на посланике Саулове, те и они пророковаху.
А кад то јавише Саулу, он посла друге посланике, али и они пророковаху; те Саул опет посла треће посланике, али и они пророковаху.
Тада сам пође у Раму, и кад дође на велики студенац који је у Сокоту, запита говорећи: Где је Самуило и Давид? И рекоше му: Ено их у Најоту у Рами.
И пође у Најот у Рами; али и на њега сиђе дух Божји, те идући даље пророкова докле дође у Најот у Рами.
Па скиде и он хаљине своје са себе, и пророкова и он пред Самуилом, и паднувши лежаше го цео онај дан и сву ноћ. Стога се говори: Еда ли је и Саул међу пророцима?
Еврейский
Языки
- Добавить язык
- Церковнослав. (рус)
- Церковнослав. (цс)
- Рус. (Синодальный)
- Рус. (Синод. с ударе́-ми)
- Arab (AVD)
- Azerbaijani
- Armenian
- Bulgarian
- Chinese (simpl.)
- Croatian (S&D)
- English (NKJV)
- English (NRSV)
- English (KJV)
- Estonian
- Finnish (1992)
- French (LSG)
- Georgian
- German (MLU, 1912)
- German (GNB)
- Greek (Koine)
- Greek (TGV)
- Hebrew
- Italian
- Kyrgyz
- Latin (Nova Vulgata)
- Romanian
- Polish
- Portuguese
- Serbian (synod.)
- Serbian
- Spanish (RVR 1995)
- Swedish (Folkbibeln)
- Tajik
- Ukrainian (Homenko)
- Ukrainian (Ogienko)
וַיְדַבֵּר שָׁאוּל, אֶל־יוֹנָתָן בְּנוֹ וְאֶל־כָּל־עֲבָדָיו, לְהָמִית אֶת־דָּוִד; וִיהוֹנָתָן בֶּן־שָׁאוּל, חָפֵץ בְּדָוִד מְאֹד׃
וַיַּגֵּד יְהוֹנָתָן לְדָוִד לֵאמֹר, מְבַקֵּשׁ שָׁאוּל אָבִי לַהֲמִיתֶךָ; וְעַתָּה הִשָּׁמֶר־נָא בַבֹּקֶר, וְיָשַׁבְתָּ בַסֵּתֶר וְנַחְבֵּאתָ׃
וַאֲנִי אֵצֵא וְעָמַדְתִּי לְיַד־אָבִי, בַּשָּׂדֶה אֲשֶׁר אַתָּה שָׁם, וַאֲנִי אֲדַבֵּר בְּךָ אֶל־אָבִי; וְרָאִיתִי מָה וְהִגַּדְתִּי לָךְ׃ ס
וַיְדַבֵּר יְהוֹנָתָן בְּדָוִד טוֹב, אֶל־שָׁאוּל אָבִיו; וַיֹּאמֶר אֵלָיו אַל־יֶחֱטָא הַמֶּלֶךְ בְּעַבְדּוֹ בְדָוִד, כִּי לוֹא חָטָא לָךְ, וְכִי מַעֲשָׂיו טוֹב־לְךָ מְאֹד׃
וַיָּשֶׂם אֶת־נַפְשׁוֹ בְכַפּוֹ וַיַּךְ אֶת־הַפְּלִשְׁתִּי, וַיַּעַשׂ יְהוָה תְּשׁוּעָה גְדוֹלָה לְכָל־יִשְׂרָאֵל, רָאִיתָ וַתִּשְׂמָח; וְלָמָּה תֶחֱטָא בְּדָם נָקִי, לְהָמִית אֶת־דָּוִד חִנָּם׃
וַיִּשְׁמַע שָׁאוּל בְּקוֹל יְהוֹנָתָן; וַיִּשָּׁבַע שָׁאוּל, חַי־יְהוָה אִם־יוּמָת׃
וַיִּקְרָא יְהוֹנָתָן לְדָוִד, וַיַּגֶּד־לוֹ יְהוֹנָתָן, אֵת כָּל־הַדְּבָרִים הָאֵלֶּה; וַיָּבֵא יְהוֹנָתָן אֶת־דָּוִד אֶל־שָׁאוּל, וַיְהִי לְפָנָיו כְּאֶתְמוֹל שִׁלְשׁוֹם׃ ס
וַתּוֹסֶף הַמִּלְחָמָה לִהְיוֹת; וַיֵּצֵא דָוִד וַיִּלָּחֶם בַּפְּלִשְׁתִּים, וַיַּךְ בָּהֶם מַכָּה גְדוֹלָה, וַיָּנֻסוּ מִפָּנָיו׃
וַתְּהִי רוּחַ יְהוָה רָעָה אֶל־שָׁאוּל, וְהוּא בְּבֵיתוֹ יוֹשֵׁב, וַחֲנִיתוֹ בְּיָדוֹ; וְדָוִד מְנַגֵּן בְּיָד׃
וַיְבַקֵּשׁ שָׁאוּל לְהַכּוֹת בַּחֲנִית בְּדָוִד וּבַקִּיר, וַיִּפְטַר מִפְּנֵי שָׁאוּל, וַיַּךְ אֶת־הַחֲנִית בַּקִּיר; וְדָוִד נָס וַיִּמָּלֵט בַּלַּיְלָה הוּא׃ פ
וַיִּשְׁלַח שָׁאוּל מַלְאָכִים אֶל־בֵּית דָּוִד לְשָׁמְרוֹ, וְלַהֲמִיתוֹ בַּבֹּקֶר; וַתַּגֵּד לְדָוִד, מִיכַל אִשְׁתּוֹ לֵאמֹר, אִם־אֵינְךָ מְמַלֵּט אֶת־נַפְשְׁךָ הַלַּיְלָה, מָחָר אַתָּה מוּמָת׃
וַתֹּרֶד מִיכַל אֶת־דָּוִד בְּעַד הַחַלּוֹן; וַיֵּלֶךְ וַיִּבְרַח וַיִּמָּלֵט׃
וַתִּקַּח מִיכַל אֶת־הַתְּרָפִים, וַתָּשֶׂם אֶל־הַמִּטָּה, וְאֵת כְּבִיר הָעִזִּים, שָׂמָה מְרַאֲשֹׁתָיו; וַתְּכַס בַּבָּגֶד׃ ס
וַיִּשְׁלַח שָׁאוּל מַלְאָכִים לָקַחַת אֶת־דָּוִד; וַתֹּאמֶר חֹלֶה הוּא׃ פ
וַיִּשְׁלַח שָׁאוּל אֶת־הַמַּלְאָכִים, לִרְאוֹת אֶת־דָּוִד לֵאמֹר; הַעֲלוּ אֹתוֹ בַמִּטָּה אֵלַי לַהֲמִתוֹ׃
וַיָּבֹאוּ הַמַּלְאָכִים, וְהִנֵּה הַתְּרָפִים אֶל־הַמִּטָּה; וּכְבִיר הָעִזִּים מְרַאֲשֹׁתָיו׃
וַיֹּאמֶר שָׁאוּל אֶל־מִיכַל, לָמָּה כָּכָה רִמִּיתִנִי, וַתְּשַׁלְּחִי אֶת־אֹיְבִי וַיִּמָּלֵט; וַתֹּאמֶר מִיכַל אֶל־שָׁאוּל, הוּא־אָמַר אֵלַי שַׁלְּחִנִי לָמָה אֲמִיתֵךְ׃
וְדָוִד בָּרַח וַיִּמָּלֵט, וַיָּבֹא אֶל־שְׁמוּאֵל הָרָמָתָה, וַיַּגֶּד־לוֹ, אֵת כָּל־אֲשֶׁר עָשָׂה־לוֹ שָׁאוּל; וַיֵּלֶךְ הוּא וּשְׁמוּאֵל, וַיֵּשְׁבוּ בְּנוִֹית (בְּנָיוֹת)׃
וַיֻּגַּד לְשָׁאוּל לֵאמֹר; הִנֵּה דָוִד, בְּנוִֹית (בְּנָיוֹת) בָּרָמָה׃
וַיִּשְׁלַח שָׁאוּל מַלְאָכִים לָקַחַת אֶת־דָּוִד, וַיַּרְא, אֶת־לַהֲקַת הַנְּבִיאִים נִבְּאִים, וּשְׁמוּאֵל עֹמֵד נִצָּב עֲלֵיהֶם; וַתְּהִי עַל־מַלְאֲכֵי שָׁאוּל רוּחַ אֱלֹהִים, וַיִּתְנַבְּאוּ גַּם־הֵמָּה׃
וַיַּגִּדוּ לְשָׁאוּל, וַיִּשְׁלַח מַלְאָכִים אֲחֵרִים, וַיִּתְנַבְּאוּ גַּם־הֵמָּה; וַיֹּסֶף שָׁאוּל, וַיִּשְׁלַח מַלְאָכִים שְׁלִשִׁים, וַיִּתְנַבְּאוּ גַּם־הֵמָּה׃
וַיֵּלֶךְ גַּם־הוּא הָרָמָתָה, וַיָּבֹא עַד־בּוֹר הַגָּדוֹל אֲשֶׁר בַּשֶּׂכוּ, וַיִּשְׁאַל וַיֹּאמֶר, אֵיפֹה שְׁמוּאֵל וְדָוִד; וַיֹּאמֶר הִנֵּה בְּנוִֹית (בְּנָיוֹת) בָּרָמָה׃
וַיֵּלֶךְ שָׁם, אֶל־נוִֹית (נָיוֹת) בָּרָמָה; וַתְּהִי עָלָיו גַּם־הוּא רוּחַ אֱלֹהִים, וַיֵּלֶךְ הָלוֹךְ וַיִּתְנַבֵּא, עַד־בֹּאוֹ בְּנוִֹית (בְּנָיוֹת) בָּרָמָה׃
וַיִּפְשַׁט גַּם־הוּא בְּגָדָיו, וַיִּתְנַבֵּא גַם־הוּא לִפְנֵי שְׁמוּאֵל, וַיִּפֹּל עָרֹם, כָּל־הַיּוֹם הַהוּא וְכָל־הַלָּיְלָה; עַל־כֵּן יֹאמְרוּ, הֲגַם שָׁאוּל בַּנְּבִיאִם׃ פ