Скрыть
23:3
23:4
23:5
23:7
23:8
23:10
23:11
23:12
23:13
23:15
23:16
23:18
23:20
23:21
23:22
23:23
23:26
23:27
23:28
Церковнославянский (рус)
И воз­вѣсти́ша дави́ду, глаго́люще: се́, иноплеме́н­ницы облего́ша кеи́ль, и расхища́ютъ и попира́ютъ плоды́.
И вопроси́ дави́дъ Го́спода, глаго́ля: а́ще пойду́ и избiю́ иноплеме́н­ники сiя́? И рече́ Госпо́дь: иди́, и побѣди́ши иноплеме́н­ники сiя́, и спасе́ши кеи́ль.
И рѣ́ша му́жiе дави́довы къ нему́: се́, мы́ здѣ́ во Иуде́и бо­и́мся, и ка́ко бу́детъ, а́ще и́демъ въ кеи́ль, въ плѣ́нъ иноплеме́н­никовъ вни́демъ?
И при­­ложи́ еще́ дави́дъ вопроси́ти Го́спода. И от­вѣща́ ему́ Госпо́дь и рече́ ему́: воста́ни и сни́ди въ кеи́ль, я́ко а́зъ предаю́ иноплеме́н­ники въ ру́цѣ тво­и́.
И и́де дави́дъ и му́жiе его́ съ ни́мъ въ кеи́ль, и бра́шася со иноплеме́н­ники: и бѣжа́ша [иноплеме́н­ницы] от­ лица́ его́, и взя́ скоты́ и́хъ, и порази́ и́хъ я́звою вели́кою, и спасе́ дави́дъ живу́щыя въ кеи́лѣ.
И бы́сть егда́ бѣжа́ Авiа́ѳаръ сы́нъ Авимеле́ховъ къ дави́ду, и то́й съ дави́домъ въ кеи́ль сни́де, имы́й Ефу́дъ въ руцѣ́ сво­е́й.
И воз­вѣсти́ся Сау́лу, я́ко прiи́де дави́дъ въ кеи́ль. И рече́ Сау́лъ: предаде́ его́ Бо́гъ въ ру́цѣ мо­и́, я́ко заключи́ся в­ше́дъ въ гра́дъ [иму́щь] врата́ и вереи́.
И заповѣ́да Сау́лъ всѣ́мъ лю́демъ на бра́нь сни́ти въ кеи́ль, я́ти дави́да и му́жы его́.
И увѣ́дѣ дави́дъ, я́ко не премолка́етъ зло́бы о не́мъ Сау́лъ, и рече́ дави́дъ ко Авiа́ѳару жерцу́: при­­неси́ Ефу́дъ Госпо́день.
И рече́ дави́дъ: Го́споди Бо́же Изра́илевъ, слы́шавъ услы́ша ра́бъ тво́й, я́ко и́щетъ Сау́лъ прiити́ на кеи́ль растли́ти гра́дъ мене́ ра́ди:
а́ще заключи́т­ся? и ны́нѣ а́ще сни́детъ Сау́лъ, я́коже слы́ша ра́бъ тво́й? Го́споди Бо́же Изра́илевъ, воз­вѣсти́ рабу́ тво­ему́. И рече́ Госпо́дь: заключи́т­ся.
И рече́ дави́дъ: а́ще предадя́тъ мя́ и́же въ кеи́лѣ, и му́жы моя́ въ ру́ки Сау́ли? И рече́ Госпо́дь: предадя́тъ.
И воста́ дави́дъ и му́жiе его́ съ ни́мъ, я́ко четы́реста, и изыдо́ша изъ кеи́лы, и идо́ша, а́може хотя́ху. И воз­вѣсти́ша Сау́лу, я́ко угонзе́ дави́дъ изъ кеи́лы: и оста́ви ити́.
И сѣ́де дави́дъ въ Масере́мѣ въ пусты́ни во узи́нахъ, и сѣдя́ше въ пусты́ни на горѣ́ зи́фъ, въ земли́ зно́йнѣ: и иска́­ше его́ Сау́лъ во вся́ дни́, и не предаде́ его́ Бо́гъ въ ру́цѣ его́.
И ви́дѣ дави́дъ, я́ко исхо́дитъ Сау́лъ иска́ти его́: и дави́дъ бя́ше на горѣ́ зно́йнѣ, въ дубра́вѣ зи́фъ.
И воста́ Ионаѳа́нъ сы́нъ Сау́ловъ и и́де къ дави́ду въ дубра́ву, и утверди́ ру́цѣ его́ во Го́сподѣ,
и рече́ къ нему́: не бо́йся, я́ко не и́мать обрѣсти́ тебе́ рука́ отца́ мо­его́ Сау́ла, и ты́ и́маши ца́р­ст­вовати во Изра́или, и а́зъ бу́ду по тебѣ́ другі́й, и Сау́лъ оте́цъ мо́й увѣ́да та́ко.
И положи́ста о́ба завѣ́тъ предъ Го́сподемъ: и сѣдя́ше дави́дъ въ дубра́вѣ, а Ионаѳа́нъ отъи́де въ до́мъ сво́й.
И изыдо́ша зифе́е от­ зно́йныя земли́ къ Сау́лу на хо́лмъ, глаго́люще: не се́ ли дави́дъ скры́ся у на́съ въ месса́рѣ во узи́нахъ въ дубра́вѣ на холмѣ́ ехела́тстѣ, и́же одесну́ю Иесемо́на?
и ны́нѣ все́ е́же по души́ царе́вѣ ко исхожде́нiю, да сни́детъ [у́бо] къ на́мъ: заключи́ша бо его́ въ ру́ки царе́вы.
И рече́ и́мъ Сау́лъ: благослове́ни вы́ Го́сподеви, я́ко поболѣ́сте о мнѣ́:
иди́те ны́нѣ, и угото́вите еще́, и позна́йте мѣ́сто его́, идѣ́же бу́детъ нога́ его́ вско́рѣ, та́мо идѣ́же рѣ́сте, да не ка́ко прехи́тритъ:
и ви́дите и уразумѣ́йте о всѣ́хъ мѣ́стѣхъ, идѣ́же то́й кры́ет­ся, и воз­врати́теся ко мнѣ́ на гото́во, и иду́ съ ва́ми: и бу́детъ, а́ще е́сть на земли́, изыска́ти и́мамъ его́ во всѣ́хъ ты́сящахъ Иу́диныхъ.
И воста́ша зифе́е, и идо́ша предъ Сау́ломъ: дави́дъ же и му́жiе его́ бя́ху въ пусты́ни мао́нъ къ за́паду одесну́ю Иесемо́на.
И и́де Сау́лъ и му́жiе его́ иска́ти дави́да. И воз­вѣсти́ша дави́ду, и сни́де ко ка́меню и́же въ пусты́ни мао́нъ. И услы́ша Сау́лъ, и погна́ вслѣ́дъ дави́да въ пусты́ню мао́нъ.
И идя́ше Сау́лъ и му́жiе его́ от­ страны́ горы́ от­сю́ду, дави́дъ же бѣ́ и му́жiе его́ от­ страны́ горы́ от­ону́ду: и бѣ́ дави́дъ укрыва́яся ити́ от­ лица́ Сау́ля, а Сау́лъ и му́жiе его́ ополчи́шася на дави́да и на му́жы его́ я́ти и́хъ.
И прiи́де вѣ́ст­никъ къ Сау́лу глаго́ля: потщи́ся и иди́, я́ко нападо́ша иноплеме́н­ницы на зе́млю твою́.
И воз­врати́ся Сау́лъ не гна́ти вслѣ́дъ дави́да, и и́де проти́ву иноплеме́н­никомъ: сего́ ра́ди нарече́ся мѣ́сто о́но ка́мень раздѣле́н­ный.
Синодальный
1 Давид освобождает жителей Кеиля от Филистимлян, но Авиафар предостерегает его, что они предадут его Саулу; 15 Давид скрывается в пустыне Зиф, но Зифеи тоже донесли об этом Саулу; 24 Саул погнался за Давидом, который еле скрылся от него.
И известили Давида, говоря: вот, Филистимляне напали на Кеиль и расхищают гумна.
И вопросил Давид Господа, говоря: идти ли мне, и поражу ли я этих Филистимлян? И отвечал Господь Давиду: иди, ты поразишь Филистимлян и спасешь Кеиль.
Но бывшие с Давидом сказали ему: вот, мы боимся здесь в Иудее, как же нам идти в Кеиль против ополчений Филистимских? [мы попадем в плен к Филистимлянам.]
Тогда снова вопросил Давид Господа, и отвечал ему Господь и сказал: встань и иди в Кеиль, ибо Я предам Филистимлян в руки твои.
И пошел Давид с людьми своими в Кеиль, и воевал с Филистимлянами, и угнал скот их, и нанес им великое поражение, и спас Давид жителей Кеиля.
Когда Авиафар, сын Ахимелеха, прибежал к Давиду [и пошел с ним] в Кеиль, то принес с собою и ефод.
И донесли Саулу, что Давид пришел в Кеиль, и Саул сказал: Бог предал его в руки мои, ибо он запер себя, войдя в город с воротами и запорами.
И созвал Саул весь народ на войну, чтоб идти к Кеилю, осадить Давида и людей его.
Когда узнал Давид, что Саул задумал против него злое, сказал священнику Авиафару: принеси ефод [Господень].
И сказал Давид: Господи Боже Израилев! раб Твой услышал, что Саул хочет прийти в Кеиль, разорить город ради меня.
Предадут ли меня жители Кеиля в руки его? И придет ли сюда Саул, как слышал раб Твой? Господи Боже Израилев! открой рабу Твоему. И сказал Господь: придет.
И сказал Давид: предадут ли жители Кеиля меня и людей моих в руки Саула? И сказал Господь: предадут.
Тогда поднялся Давид и люди его, около шестисот человек, и вышли из Кеиля и ходили, где могли. Саулу же было донесено, что Давид убежал из Кеиля, и тогда он отменил поход.
Давид же пребывал в пустыне в неприступных местах и потом на горе в пустыне Зиф. Саул искал его всякий день; но Бог не предал Давида в руки его.
И видел Давид, что Саул вышел искать души его; Давид же был в пустыне Зиф в лесу.
И встал Ионафан, сын Саула, и пришел к Давиду в лес, и укрепил его упованием на Бога,
и сказал ему: не бойся, ибо не найдет тебя рука отца моего Саула, и ты будешь царствовать над Израилем, а я буду вторым по тебе; и Саул, отец мой, знает это.
И заключили они между собою завет пред лицем Господа; и Давид остался в лесу, а Ионафан пошел в дом свой.
И пришли Зифеи к Саулу в Гиву, говоря: вот, Давид скрывается у нас в неприступных местах, в лесу, на холме Гахила, что направо от Иесимона;
итак по желанию души твоей, царь, иди; а наше дело будет предать его в руки царя.
И сказал им Саул: благословенны вы у Господа за то, что пожалели о мне;
идите, удостоверьтесь еще, разведайте и высмотрите место его, где будет нога его, и кто видел его там, ибо мне говорят, что он очень хитер;
и высмотрите, и разведайте о всех убежищах, в которых он скрывается, и возвратитесь ко мне с верным известием, и я пойду с вами; и если он в этой земле, я буду искать его во всех тысячах Иудиных.
И встали они и пошли в Зиф прежде Саула. Давид же и люди его были в пустыне Маон, на равнине, направо от Иесимона.
И пошел Саул с людьми своими искать его. Но Давида известили об этом, и он перешел к скале и оставался в пустыне Маон. И услышал Саул, и погнался за Давидом в пустыню Маон.
И шел Саул по одной стороне горы, а Давид с людьми своими был на другой стороне горы. И когда Давид спешил уйти от Саула, а Саул с людьми своими шел в обход Давиду и людям его, чтобы захватить их;
тогда пришел к Саулу вестник, говоря: поспешай и приходи, ибо Филистимляне напали на землю.
И возвратился Саул от преследования Давида и пошел навстречу Филистимлянам; посему и назвали это место: Села-Гаммахлекоф*. //*Скала разделений.
Цр҃ко́внослав
И҆ возвѣсти́ша даві́дꙋ, глаго́люще: сѐ, и҆ноплемє́нницы ѡ҆блего́ша кеі́ль, и҆ расхища́ютъ и҆ попира́ютъ плоды̀.
И҆ вопросѝ даві́дъ гдⷭ҇а, глаго́лѧ: а҆́ще пойдꙋ̀ и҆ и҆збїю̀ и҆ноплеме́нники сїѧ̑; И҆ речѐ гдⷭ҇ь: и҆дѝ, и҆ побѣди́ши и҆ноплеме́нники сїѧ̑, и҆ спасе́ши кеі́ль.
И҆ рѣ́ша мꙋ́жїе даві́дѡвы къ немꙋ̀: сѐ, мы̀ здѣ̀ во і҆ꙋде́и бои́мсѧ, и҆ ка́кѡ бꙋ́детъ, а҆́ще и҆́демъ въ кеі́ль, въ плѣ́нъ и҆ноплеме́нникѡвъ вни́демъ;
И҆ приложѝ є҆щѐ даві́дъ вопроси́ти гдⷭ҇а. И҆ ѿвѣща̀ є҆мꙋ̀ гдⷭ҇ь и҆ речѐ є҆мꙋ̀: воста́ни и҆ сни́ди въ кеі́ль, ꙗ҆́кѡ а҆́зъ предаю̀ и҆ноплеме́нники въ рꙋ́цѣ твоѝ.
И҆ и҆́де даві́дъ и҆ мꙋ́жїе є҆гѡ̀ съ ни́мъ въ кеі́ль, и҆ бра́шасѧ со и҆ноплемє́нники: и҆ бѣжа́ша (и҆ноплемє́нницы) ѿ лица̀ є҆гѡ̀, и҆ взѧ̀ скоты̀ и҆́хъ, и҆ поразѝ и҆̀хъ ꙗ҆́звою вели́кою, и҆ спасѐ даві́дъ живꙋ́щыѧ въ кеі́лѣ.
И҆ бы́сть є҆гда̀ бѣжа̀ а҆вїа́ѳаръ сы́нъ а҆вїмеле́ховъ къ даві́дꙋ, и҆ то́й съ даві́домъ въ кеі́ль сни́де, и҆мы́й є҆фꙋ́дъ въ рꙋцѣ̀ свое́й.
И҆ возвѣсти́сѧ саꙋ́лꙋ, ꙗ҆́кѡ прїи́де даві́дъ въ кеі́ль. И҆ речѐ саꙋ́лъ: предадѐ є҆го̀ бг҃ъ въ рꙋ́цѣ моѝ, ꙗ҆́кѡ заключи́сѧ вше́дъ въ гра́дъ (и҆мꙋ́щь) врата̀ и҆ верєѝ.
И҆ заповѣ́да саꙋ́лъ всѣ̑мъ лю́демъ на бра́нь сни́ти въ кеі́ль, ꙗ҆́ти даві́да и҆ мꙋ́жы є҆гѡ̀.
И҆ ᲂу҆вѣ́дѣ даві́дъ, ꙗ҆́кѡ не премолка́етъ ѕло́бы ѡ҆ не́мъ саꙋ́лъ, и҆ речѐ даві́дъ ко а҆вїа́ѳарꙋ жерцꙋ̀: принесѝ є҆фꙋ́дъ гдⷭ҇ень.
И҆ речѐ даві́дъ: гдⷭ҇и бж҃е і҆и҃левъ, слы́шавъ ᲂу҆слы́ша ра́бъ тво́й, ꙗ҆́кѡ и҆́щетъ саꙋ́лъ прїитѝ на кеі́ль растли́ти гра́дъ менє̀ ра́ди:
а҆́ще заключи́тсѧ; и҆ нн҃ѣ а҆́ще сни́детъ саꙋ́лъ, ꙗ҆́коже слы́ша ра́бъ тво́й; гдⷭ҇и бж҃е і҆и҃левъ, возвѣстѝ рабꙋ̀ твоемꙋ̀. И҆ речѐ гдⷭ҇ь: заключи́тсѧ.
И҆ речѐ даві́дъ: а҆́ще предадѧ́тъ мѧ̀ и҆̀же въ кеі́лѣ, и҆ мꙋ́жы моѧ̑ въ рꙋ́ки саꙋ̑ли; И҆ речѐ гдⷭ҇ь: предадѧ́тъ.
И҆ воста̀ даві́дъ и҆ мꙋ́жїе є҆гѡ̀ съ ни́мъ, ꙗ҆́кѡ четы́реста {Є҆вр.: ше́сть сѡ́тъ.}, и҆ и҆зыдо́ша и҆з̾ кеі́лы, и҆ и҆до́ша, а҆́може хотѧ́хꙋ. И҆ возвѣсти́ша саꙋ́лꙋ, ꙗ҆́кѡ ᲂу҆гонзѐ даві́дъ и҆з̾ кеі́лы: и҆ ѡ҆ста́ви и҆тѝ.
И҆ сѣ́де даві́дъ въ масере́мѣ въ пꙋсты́ни во ᲂу҆зи́нахъ, и҆ сѣдѧ́ше въ пꙋсты́ни на горѣ̀ зі́фъ, въ землѝ зно́йнѣ: и҆ и҆ска́ше є҆го̀ саꙋ́лъ во всѧ̑ дни̑, и҆ не предадѐ є҆гѡ̀ бг҃ъ въ рꙋ́цѣ є҆гѡ̀.
И҆ ви́дѣ даві́дъ, ꙗ҆́кѡ и҆схо́дитъ саꙋ́лъ и҆ска́ти є҆го̀: и҆ даві́дъ бѧ́ше на горѣ̀ зно́йнѣ, въ дꙋбра́вѣ зі́фъ.
И҆ воста̀ і҆ѡнаѳа́нъ сы́нъ саꙋ́ловъ и҆ и҆́де къ даві́дꙋ въ дꙋбра́вꙋ, и҆ ᲂу҆твердѝ рꙋ́цѣ є҆гѡ̀ во гдⷭ҇ѣ,
и҆ речѐ къ немꙋ̀: не бо́йсѧ, ꙗ҆́кѡ не и҆́мать ѡ҆брѣстѝ тебѐ рꙋка̀ ѻ҆тца̀ моегѡ̀ саꙋ́ла, и҆ ты̀ и҆́маши ца́рствовати во і҆и҃ли, и҆ а҆́зъ бꙋ́дꙋ по тебѣ̀ дрꙋгі́й, и҆ саꙋ́лъ ѻ҆те́цъ мо́й ᲂу҆вѣ́да та́кѡ.
И҆ положи́ста ѻ҆́ба завѣ́тъ пред̾ гдⷭ҇емъ: и҆ сѣдѧ́ше даві́дъ въ дꙋбра́вѣ, а҆ і҆ѡнаѳа́нъ ѿи́де въ до́мъ сво́й.
И҆ и҆зыдо́ша зїфе́є ѿ зно́йныѧ землѝ къ саꙋ́лꙋ на хо́лмъ, глаго́люще: не се́ ли даві́дъ скры́сѧ ᲂу҆ на́съ въ месса́рѣ во ᲂу҆зи́нахъ въ дꙋбра́вѣ на холмѣ̀ є҆хела́тстѣ, и҆́же ѡ҆деснꙋ́ю і҆есемо́на;
и҆ нн҃ѣ всѐ є҆́же по дꙋшѝ царе́вѣ ко и҆схожде́нїю, да сни́детъ (ᲂу҆̀бо) къ на́мъ: заключи́ша бо є҆го̀ въ рꙋ́ки царє́вы.
И҆ речѐ и҆̀мъ саꙋ́лъ: благослове́ни вы̀ гдⷭ҇еви, ꙗ҆́кѡ поболѣ́сте ѡ҆ мнѣ̀:
и҆ди́те нн҃ѣ, и҆ ᲂу҆гото́вите є҆щѐ, и҆ позна́йте мѣ́сто є҆гѡ̀, и҆дѣ́же бꙋ́детъ нога̀ є҆гѡ̀ вско́рѣ, та́мѡ и҆дѣ́же рѣ́сте, да не ка́кѡ прехи́тритъ:
и҆ ви́дите и҆ ᲂу҆разꙋмѣ́йте ѡ҆ всѣ́хъ мѣ́стѣхъ, и҆дѣ́же то́й кры́етсѧ, и҆ возврати́тесѧ ко мнѣ̀ на гото́во, и҆ и҆дꙋ̀ съ ва́ми: и҆ бꙋ́детъ, а҆́ще є҆́сть на землѝ, и҆зыска́ти и҆́мамъ є҆го̀ во всѣ́хъ ты́сѧщахъ і҆ꙋ́диныхъ.
И҆ воста́ша зїфе́є, и҆ и҆до́ша пред̾ саꙋ́ломъ: даві́дъ же и҆ мꙋ́жїе є҆гѡ̀ бѧ́хꙋ въ пꙋсты́ни маѡ́нъ къ за́падꙋ ѡ҆деснꙋ́ю і҆есемо́на.
И҆ и҆́де саꙋ́лъ и҆ мꙋ́жїе є҆гѡ̀ и҆ска́ти даві́да. И҆ возвѣсти́ша даві́дꙋ, и҆ сни́де ко ка́меню и҆́же въ пꙋсты́ни маѡ́нъ. И҆ ᲂу҆слы́ша саꙋ́лъ, и҆ погна̀ в̾слѣ́дъ даві́да въ пꙋсты́ню маѡ́нъ.
И҆ и҆дѧ́ше саꙋ́лъ и҆ мꙋ́жїе є҆гѡ̀ ѿ страны̀ горы̀ ѿсю́дꙋ, даві́дъ же бѣ̀ и҆ мꙋ́жїе є҆гѡ̀ ѿ страны̀ горы̀ ѿѻнꙋ́дꙋ: и҆ бѣ̀ даві́дъ ᲂу҆крыва́ѧсѧ и҆тѝ ѿ лица̀ саꙋ́лѧ, а҆ саꙋ́лъ и҆ мꙋ́жїе є҆гѡ̀ ѡ҆полчи́шасѧ на даві́да и҆ на мꙋ́жы є҆гѡ̀ ꙗ҆́ти и҆̀хъ.
И҆ прїи́де вѣ́стникъ къ саꙋ́лꙋ, глаго́лѧ: потщи́сѧ и҆ и҆дѝ, ꙗ҆́кѡ нападо́ша и҆ноплемє́нницы на зе́млю твою̀.
И҆ возврати́сѧ саꙋ́лъ не гна́ти в̾слѣ́дъ даві́да, и҆ и҆́де проти́вꙋ и҆ноплеме́нникѡмъ: сегѡ̀ ра́ди нарече́сѧ мѣ́сто ѻ҆́но ка́мень раздѣле́нный.
David wurde berichtet: »Die Philister sind gegen die Stadt Keïla gezogen und rauben das Getreide von den Tennen weg.«
Da fragte er den HERRN: »Soll ich angreifen? Werde ich die Philister vertreiben?«

Er erhielt die Antwort: »Geh, du wirst sie vertreiben und die Stadt befreien.«

Aber seine Männer hielten ihm entgegen: »Wir haben schon hier in Juda Angst genug. Wie wird es erst sein, wenn wir nach Keïla gehen und gegen die Truppen der Philister kämpfen sollen?«
David fragte den HERRN ein zweites Mal und er erhielt die Antwort: »Auf, zieh nach Keïla! Ich werde die Philister in deine Hand geben.«
David zog mit seinen Männern nach Keïla und griff die Philister an. Er trieb ihr Vieh weg und brachte ihnen eine schwere Niederlage bei. So befreite er die Bewohner der Stadt.
Dort in Keïla war es übrigens, dass der Priester Abjatar, der Sohn Ahimelechs, auf seiner Flucht vor Saul zu David stieß. Er brachte die Orakeltasche mit.
Als Saul die Nachricht bekam, dass David nach Keïla gekommen war, freute er sich und sagte: »Jetzt hat Gott ihn aufgegeben und mir ausgeliefert! Er sitzt in der Falle, denn er hat sich in eine Stadt mit Mauern und Toren eingeschlossen.«
Saul rief ganz Israel zu den Waffen, um nach Keïla zu ziehen und David und seine Leute zu belagern.
Als David merkte, dass die Kriegsvorbereitungen Sauls sich gegen ihn richteten, befahl er dem Priester Abjatar, die Orakeltasche herzubringen.
Dann sagte er: »HERR, du Gott Israels! Ich, dein ergebener Diener, habe zuverlässige Nachricht, dass Saul hierher kommen und die Stadt vernichten will, nur weil ich hier bin.
Ich fürchte, die Bürger von Keïla werden mich an ihn ausliefern. Wird Saul tatsächlich herkommen? Ich bitte dich, HERR, du Gott Israels, gib mir Antwort!«

Der HERR gab David den Bescheid: »Er wird kommen.«

David fragte weiter: »Werden dann die Bürger der Stadt mich und meine Leute an ihn ausliefern?«

»Sie werden es tun«, lautete die Antwort.

Da verließen David und seine Leute, an die 600 Mann, die Stadt und durchzogen das Land von einem Schlupfwinkel zum andern. Als Saul erfuhr, dass David aus Keïla entkommen war, blies er seinen Feldzug wieder ab.
David hielt sich in der Einöde in Bergverstecken auf, besonders im Bergland bei der Stadt Sif. Saul war die ganze Zeit hinter ihm her, konnte ihn aber nicht fassen, weil Gott ihn schützte.
David wusste genau, dass Saul ausgezogen war, um ihn umzubringen.

Damals, als David in Horescha in der Steppe bei Sif war,

ging Sauls Sohn Jonatan hin und suchte ihn auf. Er ermutigte David, auf die Hilfe Gottes zu vertrauen,
und sagte zu ihm: »Hab keine Angst! Mein Vater wird dich nicht in seine Gewalt bringen. Du wirst König über Israel werden und ich werde der zweite Mann nach dir sein. Das weiß auch mein Vater ganz genau.«
Die beiden schlossen einen Freundschaftsbund und riefen den HERRN als Zeugen dafür an. Dann kehrte Jonatan nach Hause zurück, während David in Horescha blieb.
Ein paar Männer aus Sif gingen zu Saul nach Gibea und verrieten ihm: »David hält sich bei uns im Bergversteck in der Nähe von Horescha verborgen, auf dem Hügel Hachila südlich von Jeschimon.
Du musst nur kommen, König, dann sorgen wir dafür, dass er dir in die Hände fällt.«
Saul sagte: »Der HERR segne euch dafür, dass ihr mir helfen wollt.
Geht und erkundet alles noch genauer, stellt fest, wo er sich aufhält und wer ihn dort gesehen hat. Ich habe sagen hören, dass er sehr listig ist.
Erkundet alle Schlupfwinkel, in denen er sich versteckt halten könnte, und wenn ihr ganz sicher seid, dann kommt wieder. Dann will ich mit euch gehen. Wenn er noch im Land ist, werde ich ihn aufspüren, und wenn ich ganz Juda absuchen muss.«
Die Männer kehrten nach Sif zurück und Saul folgte ihnen. David und seine Männer waren inzwischen in der Wüste bei Maon, in der Senke südlich von Jeschimon.
Als David erfuhr, dass Saul mit seinen Leuten hinter ihm her war, wollte er sich ins Felsenversteck zurückziehen, immer noch in der Wüste bei Maon. Saul hörte davon und folgte ihm in die Wüste hinein.
Nur noch ein Bergzug trennte die beiden. Saul ging an dem einen Abhang entlang und David mit seinen Männern am andern. David machte die größten Anstrengungen, um seinem Verfolger zu entkommen; aber Saul und seine Leute hatten ihn schon so gut wie eingeschlossen.
Da kam im letzten Augenblick ein Bote zu Saul und meldete ihm: »Die Philister sind ins Land eingefallen und plündern alles aus. Schnell, komm uns zu Hilfe!«
Sofort brach Saul die Verfolgung ab und zog gegen die Philister. Daher bekam der felsige Bergzug den Namen »Trennungsfels«.
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible