Ве́тхий Заве́т:
Быт.
Исх.
Лев.
Чис.
Втор.
Нав.
Суд.
Руф.
1Цар.
2Цар.
3Цар.
4Цар.
1Пар.
2Пар.
1Езд.
Неем.
2Езд.
Тов.
Иудиф.
Есф.
Иов.
Пс.
Прит.
Еккл.
Песн.
Прем.
Сир.
Ис.
Иер.
Плч.
ПослИер.
Вар.
Иез.
Дан.
Ос.
Иоил.
Ам.
Авд.
Ион.
Мих.
Наум.
Авв.
Соф.
Аг.
Зах.
Мал.
1Мак.
2Мак.
3Мак.
3Езд.
Но́вый Заве́т: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
Но́вый Заве́т: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
Скрыть
29:2
29:4
см.:1Пар.12:19;
29:6
29:7
29:9
см.:2Цар.14:17;
29:10
И собра́ша иноплеме́нницы вся́ полки́ своя́ во Афе́къ, Изра́илтяне же ополчи́шася во аендо́рѣ и́же во Иезрае́ли.
И воево́ды иноплеме́нничи предъидя́ху со ста́ми и ты́сящами, дави́дъ же и му́жiе его́ идя́ху въ послѣ́днихъ со агху́сомъ.
И рѣ́ша воево́ды иноплеме́нничи кто́ су́ть иду́щiи сі́и? И рече́ агху́съ къ воево́дамъ иноплеме́нничимъ: не се́й ли дави́дъ ра́бъ Сау́ла царя́ Изра́илева, и́же бы́сть съ на́ми дні́й сiе́ второ́е лѣ́то? и не обрѣто́хъ въ не́мъ ничто́же, от дне́ въ о́ньже прiи́де ко мнѣ́ да́же до сего́ дне́.
И приско́рбни бы́ша о не́мъ воево́ды иноплеме́нничи и глаго́лаша ему́: возврати́ му́жа, и да возврати́тся на мѣ́сто свое́, идѣ́же поста́вилъ еси́ его́ та́мо, и да не и́детъ съ на́ми на бра́нь, и да не бу́детъ навѣ́тникъ въ полцѣ́хъ: и чи́мъ примири́тся се́й господи́ну своему́? не глава́ми ли муже́й си́хъ?
не се́й ли е́сть дави́дъ, ему́же изыдо́ша съ ли́ки, глаго́люще: побѣди́ Сау́лъ съ ты́сящами свои́ми, и дави́дъ со тма́ми свои́ми?
И призва́ агху́съ дави́да и рече́ ему́: жи́въ Госпо́дь, я́ко пра́въ ты́ и бла́гъ предъ очи́ма мои́ма, и вхо́дъ тво́й и исхо́дъ тво́й со мно́ю въ полцѣ́, и я́ко не обрѣто́хъ въ тебѣ́ зло́бы, отне́лѣже еси́ прише́лъ ко мнѣ́ до дне́шняго дне́, но предъ очи́ма воево́дъ не бла́гъ еси́ ты́:
и ны́нѣ возврати́ся и иди́ съ ми́ромъ, и да не сотвори́ши зла́ предъ очи́ма воево́дъ иноплеме́нничихъ.
И рече́ дави́дъ ко агху́су: что́ сотвори́хъ ти́? и что́ обрѣ́лъ еси́ въ рабѣ́ твое́мъ, от него́же дне́ бѣ́хъ предъ тобо́ю, и да́же до сего́ дне́, да не иду́ воева́ти враго́въ господи́на моего́ царя́?
И отвѣща́ агху́съ дави́ду: вѣ́мъ, я́ко бла́гъ ты́ предъ очи́ма мои́ма я́ко а́нгелъ Бо́жiй, но воево́ды иноплеме́нничи глаго́лютъ: да не и́детъ съ на́ми на бра́нь:
и ны́нѣ воста́ни ра́но ты́ и о́троцы господи́на твоего́ ходя́щiи съ тобо́ю и иди́те на мѣ́сто, идѣ́же поста́вихъ ва́съ, и словесе́ па́губна да не положи́ши на се́рдцы твое́мъ, я́ко бла́гъ еси́ ты́ предо мно́ю: и воста́ните ра́но въ пу́ть, егда́ разсвѣта́етъ ва́мъ, и иди́те.
И ура́ни дави́дъ са́мъ и му́жiе его́ отити́ и стрещи́ земли́ иноплеме́нничи, и иноплеме́нницы взыдо́ша на бра́нь во Иезрае́ль.
Князья Филистимские принудили Анхуса отправить обратно Давида и его людей из стана Филистимского.
И собрали Филистимляне все ополчения свои в Афеке, а Израильтяне расположились станом у источника, что в Изрееле.
Князья Филистимские шли с сотнями и тысячами, Давид же и люди его шли позади с Анхусом.
И говорили князья Филистимские: это что за Евреи? Анхус отвечал князьям Филистимским: разве не знаете, что это Давид, раб Саула, царя Израильского? он при мне уже более года, и я не нашел в нем ничего худого со времени его прихода до сего дня.
И вознегодовали на него князья Филистимские, и сказали ему князья Филистимские: отпусти ты этого человека, пусть он сидит в своем месте, которое ты ему назначил, чтоб он не шел с нами на войну и не сделался противником нашим на войне. Чем он может умилостивить господина своего, как не головами сих мужей?
Не тот ли это Давид, которому пели в хороводах, говоря: «Саул поразил тысячи, а Давид – десятки тысяч»?
И призвал Анхус Давида и сказал ему: жив Господь! ты честен, и глазам моим приятно было бы, чтобы ты выходил и входил со мною в ополчении; ибо я не заметил в тебе худого со времени прихода твоего ко мне до сего дня; но в глазах князей ты не хорош.
Итак, возвратись теперь, и иди с миром и не раздражай князей Филистимских.
Но Давид сказал Анхусу: что я сделал, и что ты нашел в рабе твоем с того времени, как я пред лицем твоим, и до сего дня, почему бы мне не идти и не воевать с врагами господина моего, царя?
И отвечал Анхус Давиду: будь уверен, что в моих глазах ты хорош, как Ангел Божий; но князья Филистимские сказали: «пусть он не идет с нами на войну».
Итак встань утром, ты и рабы господина твоего, которые пришли с тобою, [и идите на место, которое я назначил вам, и не имей худой мысли на сердце твоем, ибо ты предо мною хорош]; и встаньте поутру, и когда светло будет, идите.
И встал Давид, сам и люди его, чтобы идти утром и возвратиться в землю Филистимскую. А Филистимляне пошли [на войну] в Изреель.
Пелиштиликтер љздљрєнєн бардык аскерин Апейикке чогултушту. Ысрайылдыктардын кошууну Изрейелдеги булактын жанына жайланышты.
Пелишти тљрљлљрє жєздљп-мињдеп келе жатышты. Дљљт жана анын кишилери болсо артта Акиш менен келе жатышты.
Пелишти тљрљлљрє: «Бул кайсы эврейлер?» – деп сурашты. Акиш Пелишти тљрљлљрєнљ: «Эмне, силер мунун Ысрайыл падышасы Шабулдун кулу Дљљт экенин билбейсињерби? Ал бир жылдан ашуун убактан бери менин жанымда, ал келгенден бери мен андан эч кандай жаман нерсе кљргљн жокмун», – деп жооп берди.
Пелишти тљрљлљрє Дљљткљ кыжырданып, Акишке мындай деп айтышты: «Сен бул кишини артка жибер, ал сен дайындаган љз ордунда тынч отурсун. Ал биз менен согушка барбасын, согушта љзєбєзгљ каршы чыкпасын. Ал љз мырзасын мына бул жигиттердин башынан башка эмне менен ыраазы кыла алат?
“Шабул мињди жењди, Дљљт он мињди жењди”, – деп, ушул Дљљт жљнєндљ ырдап-бийлешпеди беле!»
Ошондо Акиш Дљљттє чакырып, ага мындай деди: «Тењир тирєє! Сенин ниетињ ак, аскерлердин арасында мени менен жєргљнєњ мага жакшы болор эле, анткени сен мага келгенден бери мен сенден жаман нерсе байкаган жокмун, бирок сага тљрљлљрдєн кљз карашы жакшы эмес.
Ошондуктан азыр кайра артка кайт, тынчтык менен кете бер. Пелишти тљрљлљрєн кыжырдантпа».
Бирок Дљљт Акишке мындай деди: «Мен эмне кылдым, алдыња келген кєндљн ушул кєнгљ чейин кулуњдан кандай айып таптыњ, эмне єчєн мага мырзам падышанын душмандары менен согушканы барууга болбосун?»
Акиш Дљљткљ мындай деп жооп берди: «Ишен, сен мен єчєн Кудайдын периштесиндей жагымдуусуњ, бирок Пелишти мырзалары: “Ал биз менен согушка барбасын”, – дешти.
Ошондуктан љзєњ да, мырзањдын љзєњ менен кошо келген кулдары да эртењ менен туруп, жарык киргенде жљнљгєлљ».
Эртењ менен Пелишти жерине кайтыш єчєн, Дљљт жана анын кишилери эрте турушту. Пелиштиликтер болсо согушка, Изрейелге кетишти.
Латинский (Nova Vulgata)
Языки
- Добавить язык
- Церковнослав. (рус)
- Церковнослав. (цс)
- Рус. (Синодальный)
- Рус. (Синод. с ударе́-ми)
- Arab (AVD)
- Azerbaijani
- Armenian
- Bulgarian
- Chinese (simpl.)
- Croatian (S&D)
- English (NKJV)
- English (NRSV)
- English (KJV)
- Estonian
- Finnish (1992)
- French (LSG)
- Georgian
- German (MLU, 1912)
- German (GNB)
- Greek (Koine)
- Greek (TGV)
- Hebrew
- Italian
- Kyrgyz
- Latin (Nova Vulgata)
- Romanian
- Polish
- Portuguese
- Serbian (synod.)
- Serbian
- Spanish (RVR 1995)
- Swedish (Folkbibeln)
- Tajik
- Ukrainian (Homenko)
- Ukrainian (Ogienko)
Congregata sunt ergo Philisthim universa agmina in Aphec; sed et Israel castrametatus est super fontem, qui erat in Iezrahel.
Et principes quidem Philisthim incedebant in centuriis et milibus; David autem et viri eius incedebant in novissimo agmine cum Achis.
Dixeruntque principes Philisthim: «Quid sibi volunt Hebraei isti?». Et ait Achis ad principes Philisthim: «Nonne iste est David, qui fuit servus Saul regis Israel et est apud me multis diebus vel annis, et non inveni in eo quidquam ex die, qua transfugit ad me, usque ad diem hanc?».
Irati sunt autem adversus eum principes Philisthim et dixerunt ei: «Revertatur vir iste et sedeat in loco suo, in quo constituisti eum, et non descendat nobiscum in proelium, ne fiat nobis adversarius, cum proeliari coeperimus. Quomodo enim aliter placare poterit dominum suum nisi in capitibus horum virorum?
Nonne iste est David, cui cantabant in choris dicentes: "Percussit Saul milia sua, et David decem milia sua"?».
Vocavit ergo Achis David et ait ei: «Vivit Dominus quia rectus es tu, et bonus est in conspectu meo exitus tuus et introitus tuus mecum in castris, et non inveni in te quidquam mali ex die, qua venisti ad me, usque ad diem hanc. Sed principibus non places.
Revertere ergo et vade in pace et non offendes oculos principum Philisthim».
Dixitque David ad Achis: «Quid enim feci, et quid invenisti in me servo tuo a die, qua fui in conspectu tuo, usque in diem hanc, ut non veniam et pugnem contra inimicos domini mei regis?».
Respondens autem Achis locutus est ad David: «Scio quia bonus es tu in oculis meis sicut angelus Dei; sed principes Philisthim dixerunt: "Non ascendet nobiscum in proelium".
Igitur consurge mane, tu et servi domini tui, qui venerunt tecum, et, cum de nocte surrexeritis et coeperit dilucescere, pergite».
Surrexit itaque de nocte David ipse et viri eius, ut proficiscerentur mane et reverterentur ad terram Philisthim. Philisthim autem ascenderunt in Iezrahel.