Ве́тхий Заве́т:
Быт.
Исх.
Лев.
Чис.
Втор.
Нав.
Суд.
Руф.
1Цар.
2Цар.
3Цар.
4Цар.
1Пар.
2Пар.
1Езд.
Неем.
2Езд.
Тов.
Иудиф.
Есф.
Иов.
Пс.
Прит.
Еккл.
Песн.
Прем.
Сир.
Ис.
Иер.
Плч.
ПослИер.
Вар.
Иез.
Дан.
Ос.
Иоил.
Ам.
Авд.
Ион.
Мих.
Наум.
Авв.
Соф.
Аг.
Зах.
Мал.
1Мак.
2Мак.
3Мак.
3Езд.
Но́вый Заве́т: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
Но́вый Заве́т: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
Скрыть
29:2
29:4
см.:1Пар.12:19;
29:6
29:7
29:9
см.:2Цар.14:17;
29:10
И собра́ша иноплеме́нницы вся́ полки́ своя́ во Афе́къ, Изра́илтяне же ополчи́шася во аендо́рѣ и́же во Иезрае́ли.
И воево́ды иноплеме́нничи предъидя́ху со ста́ми и ты́сящами, дави́дъ же и му́жiе его́ идя́ху въ послѣ́днихъ со агху́сомъ.
И рѣ́ша воево́ды иноплеме́нничи кто́ су́ть иду́щiи сі́и? И рече́ агху́съ къ воево́дамъ иноплеме́нничимъ: не се́й ли дави́дъ ра́бъ Сау́ла царя́ Изра́илева, и́же бы́сть съ на́ми дні́й сiе́ второ́е лѣ́то? и не обрѣто́хъ въ не́мъ ничто́же, от дне́ въ о́ньже прiи́де ко мнѣ́ да́же до сего́ дне́.
И приско́рбни бы́ша о не́мъ воево́ды иноплеме́нничи и глаго́лаша ему́: возврати́ му́жа, и да возврати́тся на мѣ́сто свое́, идѣ́же поста́вилъ еси́ его́ та́мо, и да не и́детъ съ на́ми на бра́нь, и да не бу́детъ навѣ́тникъ въ полцѣ́хъ: и чи́мъ примири́тся се́й господи́ну своему́? не глава́ми ли муже́й си́хъ?
не се́й ли е́сть дави́дъ, ему́же изыдо́ша съ ли́ки, глаго́люще: побѣди́ Сау́лъ съ ты́сящами свои́ми, и дави́дъ со тма́ми свои́ми?
И призва́ агху́съ дави́да и рече́ ему́: жи́въ Госпо́дь, я́ко пра́въ ты́ и бла́гъ предъ очи́ма мои́ма, и вхо́дъ тво́й и исхо́дъ тво́й со мно́ю въ полцѣ́, и я́ко не обрѣто́хъ въ тебѣ́ зло́бы, отне́лѣже еси́ прише́лъ ко мнѣ́ до дне́шняго дне́, но предъ очи́ма воево́дъ не бла́гъ еси́ ты́:
и ны́нѣ возврати́ся и иди́ съ ми́ромъ, и да не сотвори́ши зла́ предъ очи́ма воево́дъ иноплеме́нничихъ.
И рече́ дави́дъ ко агху́су: что́ сотвори́хъ ти́? и что́ обрѣ́лъ еси́ въ рабѣ́ твое́мъ, от него́же дне́ бѣ́хъ предъ тобо́ю, и да́же до сего́ дне́, да не иду́ воева́ти враго́въ господи́на моего́ царя́?
И отвѣща́ агху́съ дави́ду: вѣ́мъ, я́ко бла́гъ ты́ предъ очи́ма мои́ма я́ко а́нгелъ Бо́жiй, но воево́ды иноплеме́нничи глаго́лютъ: да не и́детъ съ на́ми на бра́нь:
и ны́нѣ воста́ни ра́но ты́ и о́троцы господи́на твоего́ ходя́щiи съ тобо́ю и иди́те на мѣ́сто, идѣ́же поста́вихъ ва́съ, и словесе́ па́губна да не положи́ши на се́рдцы твое́мъ, я́ко бла́гъ еси́ ты́ предо мно́ю: и воста́ните ра́но въ пу́ть, егда́ разсвѣта́етъ ва́мъ, и иди́те.
И ура́ни дави́дъ са́мъ и му́жiе его́ отити́ и стрещи́ земли́ иноплеме́нничи, и иноплеме́нницы взыдо́ша на бра́нь во Иезрае́ль.
Князья Филистимские принудили Анхуса отправить обратно Давида и его людей из стана Филистимского.
И собрали Филистимляне все ополчения свои в Афеке, а Израильтяне расположились станом у источника, что в Изрееле.
Князья Филистимские шли с сотнями и тысячами, Давид же и люди его шли позади с Анхусом.
И говорили князья Филистимские: это что за Евреи? Анхус отвечал князьям Филистимским: разве не знаете, что это Давид, раб Саула, царя Израильского? он при мне уже более года, и я не нашел в нем ничего худого со времени его прихода до сего дня.
И вознегодовали на него князья Филистимские, и сказали ему князья Филистимские: отпусти ты этого человека, пусть он сидит в своем месте, которое ты ему назначил, чтоб он не шел с нами на войну и не сделался противником нашим на войне. Чем он может умилостивить господина своего, как не головами сих мужей?
Не тот ли это Давид, которому пели в хороводах, говоря: «Саул поразил тысячи, а Давид – десятки тысяч»?
И призвал Анхус Давида и сказал ему: жив Господь! ты честен, и глазам моим приятно было бы, чтобы ты выходил и входил со мною в ополчении; ибо я не заметил в тебе худого со времени прихода твоего ко мне до сего дня; но в глазах князей ты не хорош.
Итак, возвратись теперь, и иди с миром и не раздражай князей Филистимских.
Но Давид сказал Анхусу: что я сделал, и что ты нашел в рабе твоем с того времени, как я пред лицем твоим, и до сего дня, почему бы мне не идти и не воевать с врагами господина моего, царя?
И отвечал Анхус Давиду: будь уверен, что в моих глазах ты хорош, как Ангел Божий; но князья Филистимские сказали: «пусть он не идет с нами на войну».
Итак встань утром, ты и рабы господина твоего, которые пришли с тобою, [и идите на место, которое я назначил вам, и не имей худой мысли на сердце твоем, ибо ты предо мною хорош]; и встаньте поутру, и когда светло будет, идите.
И встал Давид, сам и люди его, чтобы идти утром и возвратиться в землю Филистимскую. А Филистимляне пошли [на войну] в Изреель.
А Филистеји скупише сву војску своју код Афека, а Израиљ стаде у логор код извора у Језраелу.
И кнезови филистејски иђаху са стотинама и хиљадама; а Давид и његови људи иђаху најпосле с Ахисом.
И рекоше кнезови филистејски: Шта ће ти Јевреји? А Ахис рече кнезовима филистејским: Није ли ово Давид слуга цара израиљског Саула, који је код мене толико времена, толико година, и не нађох на њему ништа откако је добегао до овог дана?
Али се расрдише на њ кнезови филистејски, и рекоше му кнезови филистејски: Пошљи натраг тог човека, нека се врати у своје место, где си га поставио, и нека не иде с нама у бој, да се не окрене на нас у боју; јер чим би се опет умилио господару свом ако не главама ових људи?
Није ли то Давид о коме се певало играјући и говорило: Згуби Саул своју хиљаду, али Давид својих десет хиљада?
Тада Ахис дозва Давида, и рече му: Тако био жив Господ, ти си поштен, и мило ми је да ходиш са мном у бој; јер не нађох никаквог зла на теби откако си дошао до овог дана; али ниси по вољи кнезовима.
Него врати се и иди с миром да не учиниш шта што не би било мило кнезовима филистејским.
А Давид рече Ахису: Али шта сам учинио? Шта ли си нашао на слузи свом откако сам код тебе до овог дана, да не идем да се бијем с непријатељима господара свог цара?
А Ахис одговарајући рече Давиду: Знам; доиста си ми мио као анђео Божји; али кнезови филистејски рекоше: Нека не иде с нама у бој.
Него устани сутра рано са слугама господара свог које су дошле с тобом; устаните рано чим сване, па идите.
И урани Давид и људи његови, и отиде рано, и врати се у земљу филистејску; а Филистеји отидоше у Језраел.
Английский (NKJV)
Языки
- Добавить язык
- Церковнослав. (рус)
- Церковнослав. (цс)
- Рус. (Синодальный)
- Рус. (Синод. с ударе́-ми)
- Arab (AVD)
- Azerbaijani
- Armenian
- Bulgarian
- Chinese (simpl.)
- Croatian (S&D)
- English (NKJV)
- English (NRSV)
- English (KJV)
- Estonian
- Finnish (1992)
- French (LSG)
- Georgian
- German (MLU, 1912)
- German (GNB)
- Greek (Koine)
- Greek (TGV)
- Hebrew
- Italian
- Kyrgyz
- Latin (Nova Vulgata)
- Romanian
- Polish
- Portuguese
- Serbian (synod.)
- Serbian
- Spanish (RVR 1995)
- Swedish (Folkbibeln)
- Tajik
- Ukrainian (Homenko)
- Ukrainian (Ogienko)
Then the Philistines gathered together all their armies at Aphek, and the Israelites encamped by a fountain which is in Jezreel.
And the lords of the Philistines passed in review by hundreds and by thousands, but David and his men passed in review at the rear with Achish.
Then the princes of the Philistines said, «What are these Hebrews doing here?» And Achish said to the princes of the Philistines, «Is this not David, the servant of Saul king of Israel, who has been with me these days, or these years? And to this day I have found no fault in him since he defected to me.»
But the princes of the Philistines were angry with him; so the princes of the Philistines said to him, «Make this fellow return, that he may go back to the place which you have appointed for him, and do not let him go down with us to battle, lest in the battle he become our adversary. For with what could he reconcile himself to his master, if not with the heads of these men?
Is this not David, of whom they sang to one another in dances, saying: «Saul has slain his thousands, And David his ten thousandś?»
Then Achish called David and said to him, «Surely, as the LORD lives, you have been upright, and your going out and your coming in with me in the army is good in my sight. For to this day I have not found evil in you since the day of your coming to me. Nevertheless the lords do not favor you.
Therefore return now, and go in peace, that you may not displease the lords of the Philistines.»
So David said to Achish, «But what have I done? And to this day what have you found in your servant as long as I have been with you, that I may not go and fight against the enemies of my lord the king?»
Then Achish answered and said to David, «I know that you are as good in my sight as an angel of God; nevertheless the princes of the Philistines have said, «He shall not go up with us to the battle.́
Now therefore, rise early in the morning with your masteŕs servants who have come with you. And as soon as you are up early in the morning and have light, depart.»
So David and his men rose early to depart in the morning, to return to the land of the Philistines. And the Philistines went up to Jezreel.