Скрыть
Церковнославянский (рус)
И собра́ша иноплеме́н­ницы вся́ полки́ своя́ во Афе́къ, Изра́илтяне же ополчи́шася во аендо́рѣ и́же во Иезрае́ли.
И во­ево́ды иноплеме́н­ничи предъидя́ху со ста́ми и ты́сящами, дави́дъ же и му́жiе его́ идя́ху въ послѣ́днихъ со агху́сомъ.
И рѣ́ша во­ево́ды иноплеме́н­ничи кто́ су́ть иду́щiи сі́и? И рече́ агху́съ къ во­ево́дамъ иноплеме́н­ничимъ: не се́й ли дави́дъ ра́бъ Сау́ла царя́ Изра́илева, и́же бы́сть съ на́ми дні́й сiе́ второ́е лѣ́то? и не обрѣто́хъ въ не́мъ ничто́же, от­ дне́ въ о́ньже прiи́де ко мнѣ́ да́же до сего́ дне́.
И при­­ско́рбни бы́ша о не́мъ во­ево́ды иноплеме́н­ничи и глаго́лаша ему́: воз­врати́ му́жа, и да воз­врати́т­ся на мѣ́сто свое́, идѣ́же поста́вилъ еси́ его́ та́мо, и да не и́детъ съ на́ми на бра́нь, и да не бу́детъ навѣ́тникъ въ полцѣ́хъ: и чи́мъ при­­мири́т­ся се́й господи́ну сво­ему́? не глава́ми ли муже́й си́хъ?
не се́й ли е́сть дави́дъ, ему́же изыдо́ша съ ли́ки, глаго́люще: побѣди́ Сау́лъ съ ты́сящами сво­и́ми, и дави́дъ со тма́ми сво­и́ми?
И при­­зва́ агху́съ дави́да и рече́ ему́: жи́въ Госпо́дь, я́ко пра́въ ты́ и бла́гъ предъ очи́ма мо­и́ма, и вхо́дъ тво́й и исхо́дъ тво́й со мно́ю въ полцѣ́, и я́ко не обрѣто́хъ въ тебѣ́ зло́бы, от­не́лѣже еси́ при­­ше́лъ ко мнѣ́ до дне́шняго дне́, но предъ очи́ма во­ево́дъ не бла́гъ еси́ ты́:
и ны́нѣ воз­врати́ся и иди́ съ ми́ромъ, и да не сотвори́ши зла́ предъ очи́ма во­ево́дъ иноплеме́н­ничихъ.
И рече́ дави́дъ ко агху́су: что́ сотвори́хъ ти́? и что́ обрѣ́лъ еси́ въ рабѣ́ тво­е́мъ, от­ него́же дне́ бѣ́хъ предъ тобо́ю, и да́же до сего́ дне́, да не иду́ во­ева́ти враго́въ господи́на мо­его́ царя́?
И от­вѣща́ агху́съ дави́ду: вѣ́мъ, я́ко бла́гъ ты́ предъ очи́ма мо­и́ма я́ко а́нгелъ Бо́жiй, но во­ево́ды иноплеме́н­ничи глаго́лютъ: да не и́детъ съ на́ми на бра́нь:
и ны́нѣ воста́ни ра́но ты́ и о́троцы господи́на тво­его́ ходя́щiи съ тобо́ю и иди́те на мѣ́сто, идѣ́же поста́вихъ ва́съ, и словесе́ па́губна да не положи́ши на се́рдцы тво­е́мъ, я́ко бла́гъ еси́ ты́ предо мно́ю: и воста́ните ра́но въ пу́ть, егда́ разсвѣта́етъ ва́мъ, и иди́те.
И ура́ни дави́дъ са́мъ и му́жiе его́ от­ити́ и стрещи́ земли́ иноплеме́н­ничи, и иноплеме́н­ницы взыдо́ша на бра́нь во Иезрае́ль.
Синодальный
И собрали Филистимляне все ополчения свои в Афеке, а Израильтяне расположились станом у источника, что в Изрееле.
Князья Филистимские шли с сотнями и тысячами, Давид же и люди его шли позади с Анхусом.
И говорили князья Филистимские: это что за Евреи? Анхус отвечал князьям Филистимским: разве не знаете, что это Давид, раб Саула, царя Израильского? он при мне уже более года, и я не нашел в нем ничего худого со времени его прихода до сего дня.
И вознегодовали на него князья Филистимские, и сказали ему князья Филистимские: отпусти ты этого человека, пусть он сидит в своем месте, которое ты ему назначил, чтоб он не шел с нами на войну и не сделался противником нашим на войне. Чем он может умилостивить господина своего, как не головами сих мужей?
Не тот ли это Давид, которому пели в хороводах, говоря: «Саул поразил тысячи, а Давид – десятки тысяч»?
И призвал Анхус Давида и сказал ему: жив Господь! ты честен, и глазам моим приятно было бы, чтобы ты выходил и входил со мною в ополчении; ибо я не заметил в тебе худого со времени прихода твоего ко мне до сего дня; но в глазах князей ты не хорош.
Итак, возвратись теперь, и иди с миром и не раздражай князей Филистимских.
Но Давид сказал Анхусу: что я сделал, и что ты нашел в рабе твоем с того времени, как я пред лицем твоим, и до сего дня, почему бы мне не идти и не воевать с врагами господина моего, царя?
И отвечал Анхус Давиду: будь уверен, что в моих глазах ты хорош, как Ангел Божий; но князья Филистимские сказали: «пусть он не идет с нами на войну».
Итак встань утром, ты и рабы господина твоего, которые пришли с тобою, [и идите на место, которое я назначил вам, и не имей худой мысли на сердце твоем, ибо ты предо мною хорош]; и встаньте поутру, и когда светло будет, идите.
И встал Давид, сам и люди его, чтобы идти утром и возвратиться в землю Филистимскую. А Филистимляне пошли [на войну] в Изреель.
Сербский
А Филистеји скупише сву војску своју код Афека, а Израиљ стаде у логор код извора у Језраелу.
И кнезови филистејски иђаху са стотинама и хиљадама; а Давид и његови људи иђаху најпосле с Ахисом.
И рекоше кнезови филистејски: Шта ће ти Јевреји? А Ахис рече кнезовима филистејским: Није ли ово Давид слуга цара израиљског Саула, који је код мене толико времена, толико година, и не нађох на њему ништа откако је добегао до овог дана?
Али се расрдише на њ кнезови филистејски, и рекоше му кнезови филистејски: Пошљи натраг тог човека, нека се врати у своје место, где си га поставио, и нека не иде с нама у бој, да се не окрене на нас у боју; јер чим би се опет умилио господару свом ако не главама ових људи?
Није ли то Давид о коме се певало играјући и говорило: Згуби Саул своју хиљаду, али Давид својих десет хиљада?
Тада Ахис дозва Давида, и рече му: Тако био жив Господ, ти си поштен, и мило ми је да ходиш са мном у бој; јер не нађох никаквог зла на теби откако си дошао до овог дана; али ниси по вољи кнезовима.
Него врати се и иди с миром да не учиниш шта што не би било мило кнезовима филистејским.
А Давид рече Ахису: Али шта сам учинио? Шта ли си нашао на слузи свом откако сам код тебе до овог дана, да не идем да се бијем с непријатељима господара свог цара?
А Ахис одговарајући рече Давиду: Знам; доиста си ми мио као анђео Божји; али кнезови филистејски рекоше: Нека не иде с нама у бој.
Него устани сутра рано са слугама господара свог које су дошле с тобом; устаните рано чим сване, па идите.
И урани Давид и људи његови, и отиде рано, и врати се у земљу филистејску; а Филистеји отидоше у Језраел.
Les Philistins rassemblèrent toutes leurs troupes à Aphek, et Israël campa près de la source de Jizreel.
Les princes des Philistins s'avancèrent avec leurs centaines et leurs milliers, et David et ses gens marchaient à l'arrière-garde avec Akisch.
Les princes des Philistins dirent: Que font ici ces Hébreux? Et Akisch répondit aux princes des Philistins: N'est-ce pas David, serviteur de Saül, roi d'Israël? il y a longtemps qu'il est avec moi, et je n'ai pas trouvé la moindre chose à lui reprocher depuis son arrivée jusqu'à ce jour.
Mais les princes des Philistins s'irritèrent contre Akisch, et lui dirent: Renvoie cet homme, et qu'il retourne dans le lieu où tu l'as établi; qu'il ne descende pas avec nous sur le champ de bataille, afin qu'il ne soit pas pour nous un ennemi pendant le combat. Et comment cet homme rentrerait-il en grâce auprès de son maître, si ce n'est au moyen des têtes de nos gens?
N'est-ce pas ce David pour qui l'on chantait en dansant: Saül a frappé ses mille, Et David ses dix mille?
Akisch appela David, et lui dit: L'Éternel est vivant! tu es un homme droit, et j'aime à te voir aller et venir avec moi dans le camp, car je n'ai rien trouvé de mauvais en toi depuis ton arrivée auprès de moi jusqu'à ce jour; mais tu ne plais pas aux princes.
Retourne donc et va-t'en en paix, pour ne rien faire de désagréable aux yeux des princes des Philistins.
David dit à Akisch: Mais qu'ai-je fait, et qu'as-tu trouvé en ton serviteur depuis que je suis auprès de toi jusqu'à ce jour, pour que je n'aille pas combattre les ennemis de mon seigneur le roi?
Akisch répondit à David: Je le sais, car tu es agréable à mes yeux comme un ange de Dieu; mais les princes des Philistins disent: Il ne montera point avec nous pour combattre.
Ainsi lève-toi de bon matin, toi et les serviteurs de ton maître qui sont venus avec toi; levez-vous de bon matin, et partez dès que vous verrez la lumière.
David et ses gens se levèrent de bonne heure, pour partir dès le matin, et retourner dans le pays des Philistins. Et les Philistins montèrent à Jizreel.
Копировать текст Копировать ссылку Толкования стиха

Настройки