Скрыть
4:2
4:4
4:5
4:6
4:10
4:12
4:13
4:14
4:15
4:16
4:17
4:18
4:19
4:20
4:22
Церковнославянский (рус)
И бы́сть во дни́ о́ны, и собра́шася иноплеме́н­ницы проти́ву Изра́иля на бра́нь: и изы́де Изра́иль во срѣ́тенiе и́мъ на бра́нь, и ополчи́шася во Авенезе́рѣ, и иноплеме́н­ницы ополчи́шася во Афе́цѣ:
и срази́шася иноплеме́н­ницы на бра́ни со Изра́илтяны, и преклони́ся бра́нь, и падо́ша му́жiе Изра́илевы предъ иноплеме́н­ники, и убiе́ни бы́ша въ бра́ни на селѣ́ четы́ри ты́сящы муже́й.
И прiидо́ша лю́дiе въ по́лкъ, и рѣ́ша старѣ́йшины Изра́илевы: почто́ порази́ на́съ Госпо́дь дне́сь предъ иноплеме́н­ники? во́змемъ киво́тъ Бо́га на́­шего от­ Сило́ма, и изы́детъ посредѣ́ на́съ и спасе́тъ ны́ от­ руки́ вра́гъ на́шихъ.
И посла́ша лю́дiе въ Сило́мъ, и взя́ша от­ту́ду киво́тъ Го́спода сѣдя́щаго на херуви́мѣхъ: и [бы́ша] та́мо о́ба сы́на илі́ина съ киво́томъ Бо́жiимъ, Офни́ и Финее́съ.
И бы́сть егда́ прiи́де киво́тъ Госпо́день въ по́лкъ, и возопи́ ве́сь Изра́иль гла́сомъ вели́кимъ, и воз­шумѣ́ земля́.
И услы́шаша иноплеме́н­ницы гла́съ во́пля и рѣ́ша: что́ се́й во́пль вели́кiй въ полцѣ́ Евре́йстѣ? И уразумѣ́ша, я́ко киво́тъ Госпо́день прiи́де въ по́лкъ.
И убоя́шася иноплеме́н­ницы и рѣ́ша: сі́и бо́зи прiидо́ша къ ни́мъ въ по́лкъ: го́ре на́мъ, изми́ ны, го́споди, дне́сь: я́ко не бы́сть та́ко вчера́ и тре́тiяго дне́:
го́ре на́мъ, кто́ ны и́зметъ от­ руки́ бого́въ крѣ́пкихъ си́хъ? сі́и су́ть бо́зи, поби́в­шiи Еги́пта вся́кими я́звами и въ пусты́ни:
укрѣпи́теся и бу́дите въ му́жы, иноплеме́н­ницы, я́ко да не порабо́таете Евре́омъ, я́коже порабо́таша на́мъ, бу́дите у́бо въ му́жы и бі́йтеся съ ни́ми.
И би́шася съ ни́ми: и падо́ша му́жiе Изра́илевы предъ иноплеме́н­ники, и побѣже́ кі́йждо въ селе́нiе свое́, и бы́сть я́зва вели́ка зѣло́: и паде́ от­ Изра́иля три́десять ты́сящъ чино́въ:
и киво́тъ Бо́жiй взя́тъ бы́сть, и о́ба сы́ны илі́ины умро́ша, Офни́ и Финее́съ.
И тече́ му́жъ от­ бра́ни Иемине́й, и прiи́де въ Сило́мъ въ де́нь о́нъ, и ри́зы своя́ растерза́въ, и пе́рсть бѣ́ на главѣ́ его́.
И прiи́де, и се́, илі́й сѣдя́ше на престо́лѣ сво­е́мъ у две́рiй, смотря́ на пу́ть, я́ко бѣ́ се́рдце его́ во у́жасѣ [вели́цѣ] о киво́тѣ Бо́жiи. И человѣ́къ вни́де во гра́дъ воз­вѣща́я: и возопи́ ве́сь гра́дъ гла́сомъ вели́кимъ:
и слы́ша илі́й гла́съ во́пля и рече́: что́ е́сть гла́съ во́пля сего́? И человѣ́къ потща́вся вни́де и повѣ́да илі́ю.
И бѣ́ илі́й девяти́десяти осми́ лѣ́тъ, и о́чи его́ изнемого́ста, и не ви́дяше.
И рече́ илі́й муже́мъ предстоя́щымъ себѣ́: что́ гла́съ во́пля сего́? И му́жъ потща́вся вни́де ко илі́ю и рече́ ему́: а́зъ е́смь при­­ше́дый изъ полка́, и а́зъ при­­бѣжа́хъ от­ бра́ни дне́сь. И рече́ илі́й: что́ бы́в­шiй глаго́лъ, ча́до?
И от­вѣща́ о́трочищь и рече́: побѣжа́ша му́жiе Изра́илевы от­ лица́ иноплеме́н­никовъ, и я́зва ве́лiя бы́сть въ лю́дехъ, и о́ба сы́ны твоя́ умро́ша, и киво́тъ Бо́жiй взя́тъ е́сть.
И бы́сть егда́ помяну́ о киво́тѣ Бо́жiи, и паде́ [илі́й] съ престо́ла взна́къ бли́зъ две́рiй, и сокруши́ся хребе́тъ его́, и у́мре, я́ко ста́ръ бѣ́ человѣ́къ и тя́жекъ: и то́й суди́ Изра́илеви четы́редесять лѣ́тъ.
И сноха́ его́ жена́ Финее́сова заче́ншая роди́ти, и слы́ша вѣ́сть, я́ко взя́тъ бы́сть киво́тъ Бо́жiй и я́ко у́мре све́коръ ея́ и му́жъ ея́, и воспла́кася [го́рько], и роди́, я́ко обрати́шася на ню́ болѣ́зни ея́.
И во вре́мя, внегда́ умира́­ше, рѣ́ша е́й жены́ предстоя́щыя е́й: не бо́йся, я́ко сы́на родила́ еси́. И не от­вѣща́, и не разумѣ́ се́рдце ея́.
И нарече́ о́трочища уехаво́ѳъ: и рѣ́ша о киво́тѣ Бо́жiи и о све́крѣ ея́ и о му́жи ея́: пресели́ся сла́ва от­ Изра́иля, я́ко взя́т­ся киво́тъ Госпо́день, и я́ко у́мре све́коръ ея́ и му́жъ ея́.
И рече́: пресели́ся сла́ва Изра́илева, я́ко взя́тъ бы́сть киво́тъ Бо́жiй.
Синодальный
1 Израиль принес ковчег из Силома для войны с Филистимлянами; 6 во время сражения Филистимляне взяли ковчег и умертвили обоих сыновей Илия; 12 когда вестник сообщал об этом Илию, он упал замертво; 19 наименование Ихавод.
[И собрались Филистимляне воевать с Израильтянами.] И было слово Самуила ко всему Израилю. И выступили Израильтяне против Филистимлян на войну и расположились станом при Авен-Езере, а Филистимляне расположились при Афеке.
И выстроились Филистимляне против Израильтян, и произошла битва, и были поражены Израильтяне Филистимлянами, которые побили на поле сражения около четырех тысяч человек.
И пришел народ в стан; и сказали старейшины Израилевы: за что поразил нас Господь сегодня пред Филистимлянами? возьмем себе из Силома ковчег завета Господня, и он пойдет среди нас и спасет нас от руки врагов наших.
И послал народ в Силом, и принесли оттуда ковчег завета Господа Саваофа, седящего на херувимах; а при ковчеге завета Божия были и два сына Илиевы, Офни и Финеес.
И когда прибыл ковчег завета Господня в стан, весь Израиль поднял такой сильный крик, что земля стонала.
И услышали Филистимляне шум восклицаний и сказали: отчего такие громкие восклицания в стане Евреев? И узнали, что ковчег Господень прибыл в стан.
И устрашились Филистимляне, ибо сказали: Бог тот пришел к ним в стан. И сказали: горе нам! ибо не бывало подобного ни вчера, ни третьего дня;
горе нам! кто избавит нас от руки этого сильного Бога? Это – тот Бог, Который поразил Египтян всякими казнями в пустыне;
укрепитесь и будьте мужественны, Филистимляне, чтобы вам не быть в порабощении у Евреев, как они у вас в порабощении; будьте мужественны и сразитесь с ними.
И сразились Филистимляне, и поражены были Израильтяне, и каждый побежал в шатер свой, и было поражение весьма великое, и пало из Израильтян тридцать тысяч пеших.
И ковчег Божий был взят, и два сына Илиевы, Офни и Финеес, умерли.
И побежал один Вениамитянин с места сражения и пришел в Силом в тот же день; одежда на нем была разодрана и прах на голове его.
Когда пришел он, Илий сидел на седалище при дороге у ворот и смотрел, ибо сердце его трепетало за ковчег Божий. И когда человек тот пришел и объявил в городе, то громко восстенал весь город.
И услышал Илий звуки вопля и сказал: отчего такой шум? И тотчас подошел человек тот и объявил Илию.
Илий был тогда девяноста восьми лет; и глаза его померкли, и он не мог видеть.
И сказал тот человек Илию: я пришел из стана, сегодня же бежал я с места сражения. И сказал Илий: что произошло, сын мой?
И отвечал вестник и сказал: побежал Израиль пред Филистимлянами, и поражение великое произошло в народе, и оба сына твои, Офни и Финеес, умерли, и ковчег Божий взят.
Когда упомянул он о ковчеге Божием, Илий упал с седалища навзничь у ворот, сломал себе хребет и умер; ибо он был стар и тяжел. Был же он судьею Израиля сорок лет.
Невестка его, жена Финеесова, была беременна уже пред родами. И когда услышала она известие о взятии ковчега Божия и о смерти свекра своего и мужа своего, то упала на колени и родила, ибо приступили к ней боли ее.
И когда умирала она, стоявшие при ней женщины говорили ей: не бойся, ты родила сына. Но она не отвечала и не обращала внимания.
И назвала младенца: Ихавод*, сказав: «отошла слава от Израиля» – со взятием ковчега Божия и [со смертью] свекра ее и мужа ее. //*Бесславие.
Она сказала: отошла слава от Израиля, ибо взят ковчег Божий.
Цр҃ко́внослав
И҆ бы́сть во дни̑ ѡ҆́ны, и҆ собра́шасѧ и҆ноплемє́нницы проти́вꙋ і҆и҃лѧ на бра́нь: и҆ и҆зы́де і҆и҃ль во срѣ́тенїе и҆̀мъ на бра́нь, и҆ ѡ҆полчи́шасѧ во а҆венезе́рѣ, и҆ и҆ноплемє́нницы ѡ҆полчи́шасѧ во а҆фе́цѣ:
и҆ срази́шасѧ и҆ноплемє́нницы на бра́ни со і҆и҃льтѧны, и҆ преклони́сѧ бра́нь, и҆ падо́ша мꙋ́жїе і҆и҃лєвы пред̾ и҆ноплемє́нники, и҆ ᲂу҆бїе́ни бы́ша въ бра́ни на селѣ̀ четы́ри ты́сѧщы мꙋже́й.
И҆ прїидо́ша лю́дїе въ по́лкъ, и҆ рѣ́ша старѣ̑йшины і҆и҃лєвы: почто̀ поразѝ на́съ гдⷭ҇ь дне́сь пред̾ и҆ноплемє́нники; во́змемъ кївѡ́тъ бг҃а на́шегѡ ѿ силѡ́ма, и҆ и҆зы́детъ посредѣ̀ на́съ и҆ сп҃се́тъ ны̀ ѿ рꙋкѝ вра̑гъ на́шихъ.
И҆ посла́ша лю́дїе въ силѡ́мъ, и҆ взѧ́ша ѿтꙋ́дꙋ кївѡ́тъ гдⷭ҇а сѣдѧ́щагѡ на херꙋві́мѣхъ: и҆ (бы́ша) та́мѡ ѻ҆́ба сы̑на и҆лі̑ина съ кївѡ́томъ бж҃їимъ, ѻ҆фні̀ и҆ фїнее́съ.
И҆ бы́сть є҆гда̀ прїи́де кївѡ́тъ гдⷭ҇ень въ по́лкъ, и҆ возопѝ ве́сь і҆и҃ль гла́сомъ вели́кимъ, и҆ возшꙋмѣ̀ землѧ̀.
И҆ ᲂу҆слы́шаша и҆ноплемє́нницы гла́съ во́плѧ и҆ рѣ́ша: что̀ се́й во́пль вели́кїй въ полцѣ̀ є҆вре́йстѣ; И҆ ᲂу҆разꙋмѣ́ша, ꙗ҆́кѡ кївѡ́тъ гдⷭ҇ень прїи́де въ по́лкъ.
И҆ ᲂу҆боѧ́шасѧ и҆ноплемє́нницы и҆ рѣ́ша: сі́и бо́зи прїидо́ша къ ни̑мъ въ по́лкъ: го́ре на́мъ, и҆зми́ ны, го́споди, дне́сь: ꙗ҆́кѡ не бы́сть та́кѡ вчера̀ и҆ тре́тїѧгѡ днѐ:
го́ре на́мъ, кто́ ны и҆́зметъ ѿ рꙋкѝ богѡ́въ крѣ́пкихъ си́хъ; сі́и сꙋ́ть бо́зи, поби́вшїи є҆гѵ́пта всѧ́кими ꙗ҆́звами и҆ въ пꙋсты́ни:
ᲂу҆крѣпи́тесѧ и҆ бꙋ́дите въ мꙋ́жы, и҆ноплемє́нницы, ꙗ҆́кѡ да не порабо́таете є҆вре́ѡмъ, ꙗ҆́коже порабо́таша на́мъ, бꙋ́дите ᲂу҆̀бо въ мꙋ́жы и҆ бі́йтесѧ съ ни́ми.
И҆ би́шасѧ съ ни́ми: и҆ падо́ша мꙋ́жїе і҆и҃лєвы пред̾ и҆ноплемє́нники, и҆ побѣжѐ кі́йждо въ селе́нїе своѐ, и҆ бы́сть ꙗ҆́зва вели́ка ѕѣлѡ̀: и҆ падѐ ѿ і҆и҃лѧ три́десѧть ты́сѧщъ чинѡ́въ:
и҆ кївѡ́тъ бж҃їй взѧ́тъ бы́сть, и҆ ѻ҆́ба сы́ны и҆лі̑ины ᲂу҆мро́ша, ѻ҆фні̀ и҆ фїнее́съ.
И҆ течѐ мꙋ́жъ ѿ бра́ни і҆емїне́й, и҆ прїи́де въ силѡ́мъ въ де́нь ѡ҆́нъ, и҆ ри̑зы своѧ̑ растерза́въ, и҆ пе́рсть бѣ̀ на главѣ̀ є҆гѡ̀.
И҆ прїи́де, и҆ сѐ, и҆лі́й сѣдѧ́ше на престо́лѣ свое́мъ ᲂу҆ две́рїй, смотрѧ̀ на пꙋ́ть, ꙗ҆́кѡ бѣ̀ се́рдце є҆гѡ̀ во ᲂу҆́жасѣ (вели́цѣ) ѡ҆ кївѡ́тѣ бж҃їи. И҆ человѣ́къ вни́де во гра́дъ возвѣща́ѧ: и҆ возопѝ ве́сь гра́дъ гла́сомъ вели́кимъ:
и҆ слы́ша и҆лі́й гла́съ во́плѧ и҆ речѐ: что̀ є҆́сть гла́съ во́плѧ сегѡ̀; И҆ человѣ́къ потща́всѧ вни́де и҆ повѣ́да и҆лі́ю.
И҆ бѣ̀ и҆лі́й девѧти́десѧти ѻ҆смѝ лѣ́тъ, и҆ ѻ҆́чи є҆гѡ̀ и҆знемого́ста, и҆ не ви́дѧше.
И҆ речѐ и҆лі́й мꙋжє́мъ предстоѧ́щымъ себѣ̀: что̀ гла́съ во́плѧ сегѡ̀; И҆ мꙋ́жъ потща́всѧ вни́де ко и҆лі́ю и҆ речѐ є҆мꙋ̀: а҆́зъ є҆́смь прише́дый и҆з̾ полка̀, и҆ а҆́зъ прибѣжа́хъ ѿ бра́ни дне́сь. И҆ речѐ и҆лі́й: что̀ бы́вшїй глаго́лъ, ча́до;
И҆ ѿвѣща̀ ѻ҆́трочищь и҆ речѐ: побѣжа́ша мꙋ́жїе і҆и҃лєвы ѿ лица̀ и҆ноплеме́нникѡвъ, и҆ ꙗ҆́зва ве́лїѧ бы́сть въ лю́дехъ, и҆ ѻ҆́ба сы́ны твоѧ̑ ᲂу҆мро́ша, и҆ кївѡ́тъ бж҃їй взѧ́тъ є҆́сть.
И҆ бы́сть є҆гда̀ помѧнꙋ̀ ѡ҆ кївѡ́тѣ бж҃їи, и҆ падѐ (и҆лі́й) съ престо́ла взна́къ бли́з̾ две́рїй, и҆ сокрꙋши́сѧ хребе́тъ є҆гѡ̀, и҆ ᲂу҆́мре, ꙗ҆́кѡ ста́ръ бѣ̀ человѣ́къ и҆ тѧ́жекъ: и҆ то́й сꙋдѝ і҆и҃леви четы́редесѧть лѣ́тъ.
И҆ сноха̀ є҆гѡ̀ жена̀ фїнее́сова заче́ншаѧ роди́ти, и҆ слы́ша вѣ́сть, ꙗ҆́кѡ взѧ́тъ бы́сть кївѡ́тъ бж҃їй и҆ ꙗ҆́кѡ ᲂу҆́мре све́коръ є҆ѧ̀ и҆ мꙋ́жъ є҆ѧ̀, и҆ воспла́касѧ (го́рькѡ), и҆ родѝ, ꙗ҆́кѡ ѡ҆брати́шасѧ на ню̀ бѡлѣ́зни є҆ѧ̀.
И҆ во вре́мѧ, внегда̀ ᲂу҆мира́ше, рѣ́ша є҆́й жєны̀ предстоѧ́щыѧ є҆́й: не бо́йсѧ, ꙗ҆́кѡ сы́на родила̀ є҆сѝ. И҆ не ѿвѣща̀, и҆ не разꙋмѣ̀ се́рдце є҆ѧ̀.
И҆ наречѐ ѻ҆́трочища ᲂу҆ехавѡ́ѳъ: и҆ рѣ́ша ѡ҆ кївѡ́тѣ бж҃їи и҆ ѡ҆ све́крѣ є҆ѧ̀ и҆ ѡ҆ мꙋ́жи є҆ѧ̀: пресели́сѧ сла́ва ѿ і҆и҃лѧ, ꙗ҆́кѡ взѧ́тсѧ кївѡ́тъ гдⷭ҇ень, и҆ ꙗ҆́кѡ ᲂу҆́мре све́коръ є҆ѧ̀ и҆ мꙋ́жъ є҆ѧ̀.
И҆ речѐ: пресели́сѧ сла́ва і҆и҃лева, ꙗ҆́кѡ взѧ́тъ бы́сть кївѡ́тъ бж҃їй.
La parola di Samuele giunse a tutto Israele.
In quei giorni i Filistei si radunarono per combattere contro Israele. Allora Israele scese in campo contro i Filistei. Essi si accamparono presso Eben-Ezer mentre i Filistei s'erano accampati ad Afek.
I Filistei si schierarono contro Israele e la battaglia divampò, ma Israele fu sconfitto di fronte ai Filistei, e caddero sul campo, delle loro schiere, circa quattromila uomini.
Quando il popolo fu rientrato nell'accampamento, gli anziani d'Israele si chiesero: "Perché ci ha sconfitti oggi il Signore di fronte ai Filistei? Andiamo a prenderci l'arca dell'alleanza del Signore a Silo, perché venga in mezzo a noi e ci liberi dalle mani dei nostri nemici".
Il popolo mandò subito alcuni uomini a Silo, a prelevare l'arca dell'alleanza del Signore degli eserciti, che siede sui cherubini: c'erano con l'arca dell'alleanza di Dio i due figli di Eli, Ofni e Fineès.
Non appena l'arca dell'alleanza del Signore giunse all'accampamento, gli Israeliti elevarono un urlo così forte che ne tremò la terra.
Anche i Filistei udirono l'eco di quell'urlo e dissero: "Che significa quest'urlo così forte nell'accampamento degli Ebrei?". Poi vennero a sapere che era arrivata nel loro campo l'arca del Signore.
I Filistei ne ebbero timore e si dicevano: "È venuto Dio nell'accampamento!", ed esclamavano: "Guai a noi, perché non è stato così né ieri né prima.
Guai a noi! Chi ci libererà dalle mani di queste divinità così potenti? Queste divinità hanno colpito con ogni piaga l'Egitto nel deserto.
Siate forti e siate uomini, o Filistei, altrimenti sarete schiavi degli Ebrei, come essi sono stati vostri schiavi. Siate uomini, dunque, e combattete!".
Quindi i Filistei attaccarono battaglia, Israele fu sconfitto e ciascuno fuggì alla sua tenda. La strage fu molto grande: dalla parte d'Israele caddero trentamila fanti.
In più l'arca di Dio fu presa e i due figli di Eli, Ofni e Fineès, morirono.
Uno della tribù di Beniamino fuggì dallo schieramento e venne a Silo il giorno stesso, con le vesti stracciate e polvere sul capo.
Quando giunse, Eli stava seduto sul suo seggio presso la porta e scrutava la strada, perché aveva il cuore in ansia per l'arca di Dio. Venne dunque quell'uomo e diede l'annuncio in città, e tutta la città alzò lamenti.
Eli, sentendo il rumore delle grida, si chiese: "Che sarà questo rumore tumultuoso?". Intanto l'uomo avanzò in gran fretta e portò l'annuncio a Eli.
Eli aveva novantotto anni, aveva lo sguardo fisso e non poteva più vedere.
Disse dunque quell'uomo a Eli: "Sono giunto dallo schieramento. Sono fuggito oggi dallo schieramento". Eli domandò: "Che è dunque accaduto, figlio mio?".
Rispose il messaggero: "Israele è fuggito davanti ai Filistei e nel popolo v'è stata una grande sconfitta; inoltre i tuoi due figli, Ofni e Fineès, sono morti e l'arca di Dio è stata presa!".
Appena quegli ebbe accennato all'arca di Dio, Eli cadde all'indietro dal seggio sul lato della porta, si ruppe la nuca e morì, perché era vecchio e pesante. Egli era stato giudice d'Israele per quarant'anni.
La nuora di lui, moglie di Fineès, incinta e prossima al parto, quando sentì la notizia che era stata presa l'arca di Dio e che erano morti il suocero e il marito, s'accasciò e, colta dalle doglie, partorì.
Mentre era sul punto di morire, le dicevano quelle che le stavano attorno: "Non temere, hai partorito un figlio". Ella non rispose e non vi fece attenzione.
Ma chiamò il bambino Icabòd, dicendo: "Se n'è andata lontano da Israele la gloria!", riferendosi alla cattura dell'arca di Dio, al suocero e al marito.
Disse: "Se n'è andata lontano da Israele la gloria", perché era stata presa l'arca di Dio.
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible