Ве́тхий Заве́т:
Быт.
Исх.
Лев.
Чис.
Втор.
Нав.
Суд.
Руф.
1Цар.
2Цар.
3Цар.
4Цар.
1Пар.
2Пар.
1Езд.
Неем.
2Езд.
Тов.
Иудиф.
Есф.
Иов.
Пс.
Прит.
Еккл.
Песн.
Прем.
Сир.
Ис.
Иер.
Плч.
ПослИер.
Вар.
Иез.
Дан.
Ос.
Иоил.
Ам.
Авд.
Ион.
Мих.
Наум.
Авв.
Соф.
Аг.
Зах.
Мал.
1Мак.
2Мак.
3Мак.
3Езд.
Но́вый Заве́т: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
Но́вый Заве́т: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
Скрыть
4:2
4:5
4:10
4:13
4:14
см.:1Кор.15:20;
4:15
см.:1Кор.15:51;
4:18
[Зач. 269.] Тѣ́мже у́бо, бра́тiе, про́симъ вы́ и мо́лимъ о Христѣ́ Иису́сѣ, я́коже прiя́сте от на́съ, ка́ко подоба́етъ ва́мъ ходи́ти и угожда́ти Богови, я́коже и хо́дите, да избы́точествуете па́че:
вѣ́сте бо, какова́ повелѣ́нiя да́хомъ ва́мъ Го́сподемъ Иису́сомъ.
Сiя́ бо е́сть во́ля Бо́жiя, свя́тость ва́ша, храни́ти себе́ самѣ́хъ от блуда́,
[и] вѣ́дѣти кому́ждо от ва́съ сво́й сосу́дъ стяжава́ти во святы́ни и че́сти,
[а] не въ стра́сти по́хотнѣй, я́коже и язы́цы не вѣ́дящiи Бо́га,
[и] е́же не преступа́ти и лихои́мствовати въ ве́щи бра́та своего́: зане́ мсти́тель е́сть Госпо́дь о всѣ́хъ си́хъ, я́коже и пре́жде реко́хомъ къ ва́мъ и засвидѣ́телствовахомъ.
Не призва́ бо на́съ Бо́гъ на нечистоту́, но во свя́тость.
Тѣ́мже у́бо отмета́яй не человѣ́ка отмета́етъ, но Бо́га, Да́вшаго Ду́ха Своего́ Свята́го въ на́съ.
О братолю́бiи же, не тре́буете, да пи́шется къ ва́мъ, са́ми бо вы́ Бо́гомъ уче́ни есте́, е́же люби́ти дру́гъ дру́га:
и́бо творите́ то́ ко все́й бра́тiи, су́щей во все́й Македо́нiи. Мо́лимъ же вы́, бра́тiе, избы́точествовати па́че,
и любе́зно прилѣжа́ти, е́же безмо́лвствовати и дѣ́яти своя́ и дѣ́лати свои́ма рука́ма, я́коже повелѣ́хомъ ва́мъ:
да хо́дите благообра́зно ко внѣ́шнимъ и ни чесого́же тре́буете.
[Зач. 270.] Не хощу́ же ва́съ, бра́тiе, не вѣ́дѣти о уме́ршихъ, да не скорбите́, я́коже и про́чiи не иму́щiи упова́нiя.
А́ще бо вѣ́руемъ, я́ко Иису́съ у́мре и воскре́се, та́ко и Бо́гъ уме́ршыя во Иису́сѣ приведе́тъ съ Ни́мъ.
Сiе́ бо ва́мъ глаго́лемъ сло́вомъ Госпо́днимъ, я́ко мы́ живу́щiи, оста́вшiи въ прише́ствiе Госпо́дне, не и́мамы предвари́ти уме́ршихъ:
я́ко Са́мъ Госпо́дь въ повелѣ́нiи, во гла́сѣ Арха́нгеловѣ и въ трубѣ́ Бо́жiи сни́детъ съ небесе́, и ме́ртвiи о Христѣ́ воскре́снутъ пе́рвѣе:
пото́мъ же мы́, живу́щiи оста́вшiи, ку́пно съ ни́ми восхище́ни бу́демъ на о́блацѣхъ въ срѣ́тенiе Госпо́дне на возду́сѣ, и та́ко всегда́ съ Го́сподемъ бу́демъ.
Тѣ́мже утѣша́йте дру́гъ дру́га въ словесѣ́хъ си́хъ.
1 «Ибо воля Божия есть освящение ваше»; не в страсти похотения. 9 О братолюбии, о работе. 13 Воскресение умерших при пришествии Господнем.
[Зач. 269.] За сим, братия, просим и умоляем вас Христом Иисусом, чтобы вы, приняв от нас, как должно вам поступать и угождать Богу, более в том преуспевали,
ибо вы знаете, какие мы дали вам заповеди от Господа Иисуса.
Ибо воля Божия есть освящение ваше, чтобы вы воздерживались от блуда;
чтобы каждый из вас умел соблюдать свой сосуд в святости и чести,
а не в страсти похотения, как и язычники, не знающие Бога;
чтобы вы ни в чем не поступали с братом своим противозаконно и корыстолюбиво: потому что Господь – мститель за все это, как и прежде мы говорили вам и свидетельствовали.
Ибо призвал нас Бог не к нечистоте, но к святости.
Итак непокорный непокорен не человеку, но Богу, Который и дал нам Духа Своего Святаго.
О братолюбии же нет нужды писать к вам; ибо вы сами научены Богом любить друг друга,
ибо вы так и поступаете со всеми братиями по всей Македонии. Умоляем же вас, братия, более преуспевать
и усердно стараться о том, чтобы жить тихо, делать свое дело и работать своими собственными руками, как мы заповедовали вам;
чтобы вы поступали благоприлично перед внешними и ни в чем не нуждались.
[Зач. 270.] Не хочу же оставить вас, братия, в неведении об умерших, дабы вы не скорбели, как прочие, не имеющие надежды.
Ибо, если мы веруем, что Иисус умер и воскрес, то и умерших в Иисусе Бог приведет с Ним.
Ибо сие говорим вам словом Господним, что мы живущие, оставшиеся до пришествия Господня, не предупредим умерших,
потому что Сам Господь при возвещении, при гласе Архангела и трубе Божией, сойдет с неба, и мертвые во Христе воскреснут прежде;
потом мы, оставшиеся в живых, вместе с ними восхищены будем на облаках в сретение Господу на воздухе, и так всегда с Господом будем.
Итак утешайте друг друга сими словами.
Нарэшце, браты, просім вас і молім Госпадам Іісусам, каб вы, пераня́ўшы ад нас тое як нале́жыць вам жыць і дагаджа́ць Богу, — што вы і робіце, — у гэтым яшчэ больш удаскана́льваліся,
вы ж ведаеце, якія наказы мы далі вам ад Госпада Іісуса.
Бо воля Божая — асвячэ́нне ваша, каб вы ўстрымліваліся ад распусты;
каб ведаў кожны з вас, як захоўваць свой сасуд {Г. зн. сваё цела; іншае значэнне: сваю жонку.} у святасці і годнасці,
а не ў запа́ле пажа́длівасці, падобна язы́чнікам, якія не ведаюць Бога;
каб вы не парушалі закону і не падма́нвалі ў гэтым брата свайго, бо кара́е Гасподзь за ўсё гэта, як і казалі мы вам раней і сведчылі.
Таму што паклікаў нас Бог не да нечыстаты́, а да святасці.
Дык вось, хто не прызнае́ гэтага, той не чалавека не прызнае́, а Бога, Які і даў нам Духа Свайго Святога.
Пра браталюбства ж няма патрэбы пісаць вам, таму што вы самі наву́чаны Богам любíць адно аднаго;
бо вы так і ста́віцеся да усіх братоў ва ўсёй Македоніі. Закліка́ем жа вас, браты, яшчэ больш удаскана́львацца
і намага́цца жыць спакойна, рабіць сваю справу і працаваць сваімі рукамі, як мы наказвалі вам;
каб вы паводзілі сябе добрапрысто́йна перад зне́шнімі і ні ў чым не мелі нястачы.
Не хачу ж, браты, пакінуць вас у няве́данні пра паме́рлых, каб вы не смуткава́лі, як іншыя, якія не маюць надзеі.
Бо калі мы веруем, што Іісус памёр і ўваскрэс, то і памерлых у Іісусе Бог прывядзе з Ім.
Бо гэта кажам вам словам Гасподнім, што мы, жывыя, якія засталіся да прышэ́сця Гасподняга, не апярэ́дзім памерлых,
таму што Сам Гасподзь пры за́кліку, пры голасе Архангела і гу́ку трубы́ Божай, сы́дзе з неба, і мёртвыя ў Хрысце ўваскрэснуць першымі;
потым мы, хто застане́цца жывы, разам з імі ўзяты будзем на воблакі на сустрэчу Госпада ў паветры, і так заўсёды з Госпадам будзем.
Дык вось, суцяша́йце адно аднаго гэтымі словамі.
Латинский (Nova Vulgata)
Языки
- Добавить язык
- Церковнослав. (рус)
- Церковнослав. (цс)
- Рус. (Синодальный)
- Рус. (Синод. с ударе́-ми)
- Рус. (еп. Кассиан)
- Рус. (К.П. Победоносцев)
- Arab (JAB)
- Arab (AVD)
- Azerbaijani
- Armenian
- Belarusian
- Bulgarian
- Croatian (S&D)
- English (NKJV)
- English (KJV)
- English (NRSV)
- Estonian
- Finnish (1992)
- Georgian (ancient)
- Georgian
- German (MLU, 1912)
- Greek (Koine)
- Greek (TGV)
- Greek (NA, 28)
- Hebrew NT by Delitzsch
- Italian (CEI 1974)
- Italian
- Kyrgyz
- Latin (Nova Vulgata)
- Latvian
- Romanian
- Polish
- Portuguese
- Serbian (synod.)
- Serbian
- Spanish (RVR 1995)
- Swedish (Folkbibeln)
- Tajik
- Ukrainian (Homenko)
- Ukrainian (Ogienko)
- Uzbek
De cetero ergo, fratres, rogamus vos et obsecramus in Domino Iesu, ut — quemadmodum accepistis a nobis quomodo vos oporteat ambulare et placere Deo, sicut et ambulatis — ut abundetis magis.
Scitis enim, quae praecepta dederimus vobis per Dominum Iesum.
Haec est enim voluntas Dei, sanctificatio vestra,
ut abstineatis a fornicatione; ut sciat unusquisque vestrum suum vas possidere in sanctificatione et honore,
non in passione desiderii, sicut et gentes, quae ignorant Deum;
ut ne quis supergrediatur neque circumveniat in negotio fratrem suum, quoniam vindex est Dominus de his omnibus, sicut et praediximus vobis et testificati sumus.
Non enim vocavit nos Deus in immunditiam sed in sanctificationem.
Itaque, qui spernit, non hominem spernit sed Deum, qui etiam dat Spiritum suum Sanctum in vos.
De caritate autem fraternitatis non necesse habetis, ut vobis scribam; ipsi enim vos a Deo edocti estis, ut diligatis invicem;
etenim facitis illud in omnes fratres in universa Macedonia. Rogamus autem vos, fratres, ut abundetis magis;
et operam detis, ut quieti sitis et ut vestrum negotium agatis et operemini manibus vestris, sicut praecipimus vobis;
ut honeste ambuletis ad eos, qui foris sunt, et nullius aliquid desideretis.
Nolumus autem vos ignorare, fratres, de dormientibus, ut non contristemini sicut et ceteri, qui spem non habent.
Si enim credimus quod Iesus mortuus est et resurrexit, ita et Deus eos, qui dormierunt, per Iesum adducet cum eo.
Hoc enim vobis dicimus in verbo Domini, quia nos, qui vivimus, qui relinquimur in adventum Domini, non praeveniemus eos, qui dormierunt;
quoniam ipse Dominus in iussu, in voce archangeli et in tuba Dei descendet de caelo, et mortui, qui in Christo sunt, resurgent primi;
deinde nos, qui vivimus, qui relinquimur, simul rapiemur cum illis in nubibus obviam Domino in aera, et sic semper cum Domino erimus.
Itaque consolamini invicem in verbis istis.