вѣ́дый сїѐ, ꙗ҆́кѡ првⷣникꙋ зако́нъ не лежи́тъ {не положе́нъ}, но беззакѡ́ннымъ и҆ непокори̑вымъ, нечести̑вымъ (же) и҆ грѣ́шникѡмъ, непра́вєднымъ и҆ сквє́рнымъ, ѻ҆тца̀ и҆ ма́тере досади́телємъ, мꙋжеꙋбі́йцамъ,

блꙋдникѡ́мъ, мꙋжело́жникѡмъ, разбо́йникѡмъ, (клеветникѡ́мъ, скотоло́жникѡмъ,) лжи̑вымъ, клѧтвопрестꙋ́пникѡмъ, и҆ а҆́ще что̀ и҆́но здра́вомꙋ ᲂу҆че́нїю проти́витсѧ,

по бл҃говѣ́стїю сла́вы бл҃же́ннагѡ бг҃а, є҆́же мнѣ̀ ᲂу҆вѣ́рено бы́сть.

[Заⷱ҇ 280] И҆ благодарю̀ ᲂу҆крѣплѧ́ющаго мѧ̀ хрⷭ҇та̀ і҆и҃са гдⷭ҇а на́шего, ꙗ҆́кѡ вѣ́рна мѧ̀ непщева̀, положи́въ (мѧ̀) въ слꙋ́жбꙋ,

бы́вша мѧ̀ и҆ногда̀ хꙋ́льника и҆ гони́телѧ и҆ досади́телѧ: но поми́лованъ бы́хъ, ꙗ҆́кѡ невѣ́дый сотвори́хъ въ невѣ́рствїи:

ᲂу҆преꙋмно́жисѧ же блгⷣть гдⷭ҇а на́шегѡ (і҆и҃са хрⷭ҇та̀) съ вѣ́рою и҆ любо́вїю ꙗ҆́же ѡ҆ хрⷭ҇тѣ̀ і҆и҃сѣ.

[Заⷱ҇] Вѣ́рно сло́во и҆ всѧ́кагѡ прїѧ́тїѧ досто́йно, ꙗ҆́кѡ хрⷭ҇то́съ і҆и҃съ прїи́де въ мі́ръ грѣ́шники спⷭ҇тѝ, ѿ ни́хже пе́рвый є҆́смь а҆́зъ.

Но сегѡ̀ ра́ди поми́лованъ бы́хъ, да во мнѣ̀ пе́рвѣмъ пока́жетъ і҆и҃съ хрⷭ҇то́съ всѐ долготерпѣ́нїе, за ѡ҆́бразъ хотѧ́щихъ вѣ́ровати є҆мꙋ̀ въ жи́знь вѣ́чнꙋю.

Цр҃ю́ же вѣкѡ́въ нетлѣ́нномꙋ, неви́димомꙋ, є҆ди́номꙋ премⷣромꙋ бг҃ꙋ, чтⷭ҇ь и҆ сла́ва во вѣ́ки вѣкѡ́въ. А҆ми́нь.

[Заⷱ҇ 281] Сїе́ же завѣща́нїе предаю́ ти, ча́до тїмоѳе́е, по бы́вшихъ на тѧ̀ пре́жде прⷪ҇ро́чествїихъ, да во́инствꙋеши въ ни́хъ до́брое во́инство,

и҆мѣ́ѧ вѣ́рꙋ и҆ бл҃гꙋ́ю со́вѣсть, ю҆́же нѣ́цыи ѿри́нꙋвше, ѿ вѣ́ры ѿпадо́ша:

ѿ ни́хже є҆́сть ѵ҆мене́й и҆ а҆леѯа́ндръ, и҆̀хже преда́хъ сатанѣ̀, да нака́жꙋтсѧ не хꙋ́лити.

Сербский (синод.)

Павле, апостол Исуса Христа по заповијести Бога, Спаса нашега и Господа Исуса Христа, наде наше,

Тимотеју, правоме сину по вјери, благодат, милост, мир од Бога Оца нашега и Христа Исуса Господа нашега.

Као што те молих идући у Македонију, да останеш у Ефесу и заповједиш некима да не уче друкчије,

Нити да се баве бајкама и родословима бескрајним, који више наводе на препирке неголи на служење Богу у вјери.

А циљ заповијести јесте љубав од чиста срца и савјести добре и вјере нелицемјерне,

Од чега неки одступише и скренуше у празнословље,

Желећи да буду учитељи закона а не разумију ни шта говоре ни шта тврде.

А знамо да је закон добар ако га ко правилно употребљава.

Знајући то да закон није прописан за праведника, него за безаконике и непокорне, безбожнике и грјешнике, непобожне и погане, оцеубице и матероубице, крвнике,

Блуднике, мужеложнике, људокрадице, лажљивце, кривоклетнике, и ако је што друго противно здравој науци,

Према јеванђељу славе блаженога Бога, које је мени повјерено.

И захваљујем Христу Исусу Господу нашему који ми даде моћ, што ме за вјерна прими, поставивши на служење

Мене, који сам раније био хулник и гонитељ и пркосник, али бих помилован, јер то из незнања учиних, у невјеровању;

Али се још више умножи благодат Господа нашега са вјером и љубављу у Христу Исусу.

Истинита је ријеч и свакога примања достојна да Христос Исус дође у свијет да спасе грјешнике од којих сам први ја.

Али због тога бих помилован да би Исус Христос показао на мени првоме све дуготрпљење, за примјер онима који ће вјеровати у њега за живот вјечни.

А Цару вијекова, непролазноме, невидљивоме, јединоме премудроме Богу, част и слава у вијекове вијекова. Амин.

Ову ти заповијест предајем, сине Тимотеје, сходно пређашњим пророчанствима о теби да по њима ратујеш добар рат,

Имајући вјеру и добру савјест, коју неки одбацивши претрпјеше бродолом вјере;

Међу којима су Именеј и Александар, које предадох сатани, да се науче да не хуле.

Синодальный

1 Павел приветствует Тимофея. 3 «Увещевай некоторых, чтобы они не учили иному». 12 «Христос Иисус пришел в мир спасти грешников, из которых я первый». 18 Павел завещевает Тимофею сохранить веру и противостоять богохульникам.

[Зач. 278.] Павел, апостол Иисуса Христа по повелению Бога, Спасителя нашего, и Господа Иисуса Христа, надежды нашей,

Тимофею, истинному сыну в вере: благодать, милость, мир от Бога, Отца нашего, и Христа Иисуса, Господа нашего.

Отходя в Македонию, я просил тебя пребыть в Ефесе и увещевать некоторых, чтобы они не учили иному

и не занимались баснями и родословиями бесконечными, которые производят больше споры, нежели Божие назидание в вере.

Цель же увещания есть любовь от чистого сердца и доброй совести и нелицемерной веры,

от чего отступив, некоторые уклонились в пустословие,

желая быть законоучителями, но не разумея ни того, о чем говорят, ни того, что утверждают.

[Зач. 279.] А мы знаем, что закон добр, если кто законно употребляет его,

зная, что закон положен не для праведника, но для беззаконных и непокоривых, нечестивых и грешников, развратных и оскверненных, для оскорбителей отца и матери, для человекоубийц,

для блудников, мужеложников, человекохищников, (клеветников, скотоложников,) лжецов, клятвопреступников, и для всего, что противно здравому учению,

по славному благовестию блаженного Бога, которое мне вверено.

[Зач. 280А.] Благодарю давшего мне силу, Христа Иисуса, Господа нашего, что Он признал меня верным, определив на служение,

меня, который прежде был хулитель и гонитель и обидчик, но помилован потому, что так поступал по неведению, в неверии;

благодать же Господа нашего (Иисуса Христа) открылась во мне обильно с верою и любовью во Христе Иисусе.

[Зач. 280Б.] Верно и всякого принятия достойно слово, что Христос Иисус пришел в мир спасти грешников, из которых я первый.

Но для того я и помилован, чтобы Иисус Христос во мне первом показал все долготерпение, в пример тем, которые будут веровать в Него к жизни вечной.

Царю же веков нетленному, невидимому, единому премудрому Богу честь и слава во веки веков. Аминь.

[Зач. 281.] Преподаю тебе, сын мой Тимофей, сообразно с бывшими о тебе пророчествами, такое завещание, чтобы ты воинствовал согласно с ними, как добрый воин,

имея веру и добрую совесть, которую некоторые отвергнув, потерпели кораблекрушение в вере;

таковы Именей и Александр, которых я предал сатане, чтобы они научились не богохульствовать.

Сербский

Языки

Од Павла, апостола Исуса Христа, по заповести Бога, Спаса нашег и Господа Исуса Христа, наде наше,

Тимотију, правом сину у вери, благодат, милост, мир од Бога Оца нашег и Христа Исуса, Господа нашег.

Као што те молих да останеш у Ефесу, кад иђах у Македонију, да заповедиш некима да не уче другачије,

Нити да гледају на лажи и на тефтере од племена којима нема краја, и који пре чине препирања неголи Божји напредак у вери.

А намера је заповести љубав од чистог срца и добре савести и вере нелицемерне;

У којима неки погрешивши сврнуше у празне говоре,

И хтели би да буду законици, а не разумеју ни шта говоре, ни шта утврђују.

А знамо да је закон добар ако га ко држи као што треба.

Знајући ово да праведнику закон није постављен, него безаконицима и непокорнима и безбожницима и грешницима, неправеднима и поганима, крвницима оца и матере, крвницима људским,

Курварима, мужеложницима, људокрадицама, лажљивцима, клетвопреступницима, и ако шта има противно здравој науци,

По јеванђељу славе блаженог Бога, које је мени поверено.

И захваљујем Христу Исусу, Господу нашем, који ми даје моћ, што ме за верног прими и постави ме у службу,

Који сам пре био хулник и гонитељ и силеџија; али бих помилован, јер не знајући учиних, у неверству.

Али се још већма умножи благодат Господа нашег Исуса Христа с вером и љубави у Христу Исусу.

Истинита је реч и сваког примања достојна да Христос Исус дође на свет да спасе грешнике, од којих сам први ја.

Али тога ради ја бих помилован да на мени првом покаже све трпљење Исус Христос за углед онима који Му хоће веровати за живот вечни.

А Цару вечном, Нераспадљивом, који се не види, једином премудром Богу част и слава ва век века. Амин.

Ову пак заповест предајем ти, сине Тимотије, по пређашњим пророштвима за тебе: да ратујеш у у њима добар рат,

Имајући веру и добру савест, коју неки одбацивши отпадоше од вере;

Међу којима су Именеј и Александар које предадох сотони да се науче не хулити.