Ве́тхий Заве́т:
Быт.
Исх.
Лев.
Чис.
Втор.
Нав.
Суд.
Руф.
1Цар.
2Цар.
3Цар.
4Цар.
1Пар.
2Пар.
1Езд.
Неем.
2Езд.
Тов.
Иудиф.
Есф.
Иов.
Пс.
Прит.
Еккл.
Песн.
Прем.
Сир.
Ис.
Иер.
Плч.
ПослИер.
Вар.
Иез.
Дан.
Ос.
Иоил.
Ам.
Авд.
Ион.
Мих.
Наум.
Авв.
Соф.
Аг.
Зах.
Мал.
1Мак.
2Мак.
3Мак.
3Езд.
Но́вый Заве́т: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
Но́вый Заве́т: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
Скрыть
10:3
10:4
10:6
10:7
10:9
10:10
см.:3Цар.12:10;
10:11
10:13
10:14
10:17
10:19
И прiи́де ровоа́мъ въ Cихе́мъ, зане́ въ Cихе́мъ ве́сь Изра́иль сни́деся поста́вити его́ царе́мъ.
И бы́сть егда́ услы́ша иеровоа́мъ сы́нъ нава́товъ, и́же бѣ́ во Еги́птѣ, я́ко убѣже́ от лица́ Соломо́на царя́, и обита́ иеровоа́мъ во Еги́птѣ, и возврати́ся иеровоа́мъ от Еги́пта.
И посла́ша и призва́ша его́. И прiи́де иеровоа́мъ и все́ собра́нiе Изра́илево ко царю́ ровоа́му, глаго́люще:
оте́цъ тво́й ожесточи́ и́го на́ше, ты́ же ны́нѣ осла́би от рабо́ты отца́ твоего́ же́стокiя и от и́га его́ тя́жкаго, е́же возложи́ на на́съ, и послу́жимъ тебѣ́.
И рече́ и́мъ: поиди́те да́же до трiе́хъ дні́й и прiиди́те ко мнѣ́. И отидо́ша лю́дiе.
И собра́ ца́рь ровоа́мъ старѣ́йшины, и́же стоя́ху предъ Соломо́нъ отце́мъ его́, егда́ еще́ живя́ше, глаго́ля: како́въ вы́ даете́ совѣ́тъ отвѣща́ти лю́демъ си́мъ?
И рѣ́ша ему́: а́ще дне́сь бу́деши во благо́е лю́демъ си́мъ, и благоугоди́ши, и рече́ши и́мъ словеса́ блага́я, то́ послу́жатъ тебѣ́ во вся́ дни́.
И оста́ви совѣ́тъ старѣ́йшинъ, его́же совѣща́ша ему́: и совѣ́товаше со ю́ношами, и́же съ ни́мъ воспита́ни бя́ху и стоя́ху предъ ни́мъ,
и рече́ къ ни́мъ: что́ вы́ собѣ́туете, да отвѣща́ю лю́демъ си́мъ, и́же рѣ́ша мнѣ́, глаго́люще: облегчи́ и́го, е́же наложи́ на ны́ оте́цъ тво́й?
И отвѣща́ша ему́ о́троцы воспита́ннiи съ ни́мъ, глаго́люще: та́ко рече́ши лю́демъ, и́хже реко́ша тебѣ́, глаго́люще: оте́цъ тво́й отягчи́ и́го на́ше, ты́ же облегчи́ на́мъ: та́ко отвѣща́й къ ни́мъ: ме́ншiй пе́рстъ мо́й толстѣ́е е́сть чре́слъ отца́ моего́:
оте́цъ мо́й наложи́ ва́мъ тя́жкое и́го, а́зъ же [тя́гости] приложу́ на и́го ва́ше: оте́цъ мо́й би́лъ ва́съ бичми́, а́зъ же бу́ду би́ти ва́съ скорпiо́нами.
И прiи́де иеровоа́мъ и вси́ лю́дiе къ ровоа́му въ де́нь тре́тiй, я́коже повелѣ́ и́мъ ца́рь, глаго́ля: возврати́теся ко мнѣ́ въ де́нь тре́тiй.
И отвѣща́ ца́рь же́стоко, и оста́ви ца́рь ровоа́мъ совѣ́тъ старѣ́йшинъ, и рече́ къ ни́мъ по совѣ́ту ю́ношъ, глаго́ля:
оте́цъ мо́й отяготи́ и́го ва́ше, а́зъ же приложу́ къ нему́: оте́цъ мо́й би́лъ ва́съ бичми́, а́зъ же би́ти бу́ду вы́ скорпiо́нами.
И не послу́ша ца́рь люді́й, я́ко бѣ́ превраще́нiе от Бо́га, глаго́ля: возста́ви Госпо́дь сло́во свое́, е́же глаго́ла руко́ю Ахі́и Силони́ты о иеровоа́мѣ сы́нѣ нава́товѣ
и о все́мъ Изра́или, зане́ не послу́ша ца́рь и́хъ. И отвѣща́ша лю́дiе ко царю́, глаго́люще: ка́я на́мъ ча́сть въ дави́дѣ и наслѣ́дiе въ сы́нѣ Иессе́евѣ? возврати́ся въ жили́ща твоя́, Изра́илю, ны́нѣ смотри́ до́му твоего́, дави́де. И и́де ве́сь Изра́иль въ жили́ща своя́.
Му́жiе же Изра́илевы, и́же обита́ху во градѣ́хъ Иу́диныхъ, воцари́ша надъ собо́ю ровоа́ма.
И посла́ ца́рь ровоа́мъ къ ни́мъ Адонира́ма бы́вша надъ да́ньми, и ка́менiемъ поби́ша его́ сы́нове Изра́илевы, и у́мре. И услы́ша ца́рь ровоа́мъ, и потща́ся взы́ти на колесни́цу, и побѣже́ во Иерусали́мъ.
И отве́ржеся Изра́иль от до́му дави́дова да́же до дне́ сего́.
1 Ровоам, сын Соломона, отказывается облегчить иго, наложенное его отцом на Израиля; 16 возмущение всех колен Израилевых, кроме Иуды, против царя Ровоама.
И пошел Ровоам в Сихем, потому что в Сихем сошлись все Израильтяне, чтобы поставить его царем.
Когда услышал о сем Иеровоам, сын Наватов, – он находился в Египте, куда убежал от царя Соломона, – то возвратился Иеровоам из Египта.
И послали и звали его; и пришел Иеровоам и весь Израиль, и говорили Ровоаму так:
отец твой наложил на нас тяжкое иго; но ты облегчи жестокую работу отца твоего и тяжкое иго, которое он наложил на нас, и мы будем служить тебе.
И сказал им Ровоам: через три дня придите опять ко мне. И разошелся народ.
И советовался царь Ровоам со старейшинами, которые предстояли пред лицем Соломона, отца его, при жизни его, и говорил: как вы посоветуете отвечать народу сему?
Они сказали ему: если ты [ныне] будешь добр к народу сему и угодишь им и будешь говорить с ними ласково, то они будут тебе рабами на все дни.
Но он оставил совет старейшин, который они давали ему, и стал советоваться с людьми молодыми, которые выросли вместе с ним, предстоящими пред лицем его;
и сказал им: что вы посоветуете мне отвечать народу сему, говорившему мне так: облегчи иго, которое наложил на нас отец твой?
И говорили ему молодые люди, выросшие вместе с ним, и сказали: так скажи народу, говорившему тебе: отец твой наложил на нас тяжкое иго, а ты облегчи нас, – так скажи им: мизинец мой толще чресл отца моего.
Отец мой наложил на вас тяжкое иго, а я увеличу иго ваше; отец мой наказывал вас бичами, а я [буду бить вас] скорпионами.
И пришел Иеровоам и весь народ к Ровоаму на третий день, как приказал царь, сказав: придите ко мне опять чрез три дня.
Тогда царь отвечал им сурово, ибо оставил царь Ровоам совет старейшин, и говорил им по совету молодых людей так:
отец мой наложил на вас тяжкое иго, а я увеличу его; отец мой наказывал вас бичами, а я [буду бить вас] скорпионами.
И не послушал царь народа, потому что так устроено было от Бога, чтоб исполнить Господу слово Свое, которое изрек Он чрез Ахию Силомлянина Иеровоаму, сыну Наватову.
Когда весь Израиль увидел, что не слушает его царь, то отвечал народ царю, говоря: какая нам часть в Давиде? Нет нам доли в сыне Иессеевом; по шатрам своим, Израиль! Теперь знай свой дом, Давид. И разошлись все Израильтяне по шатрам своим.
Только над сынами Израилевыми, жившими в городах Иудиных, остался царем Ровоам.
И послал царь Ровоам Адонирама, начальника над собиранием даней, и забросали его сыны Израилевы каменьями, и он умер. Царь же Ровоам поспешил сесть на колесницу, чтобы убежать в Иерусалим.
Так отложились Израильтяне от дома Давидова до сего дня.
Рехабам Шекемге жљнљдє, анткени бєт ысрайылдыктар аны падыша кылыш єчєн, Шекемге келишкен эле.
Небаттын уулу Жаробам бул тууралуу угары менен Мисирден кайтып келди, анткени ал Сулаймандан качып, Мисирде жашап турган.
Ага киши жиберип чакыртышты. Жаробам менен бєткєл Ысрайыл келип, Рехабамга мындай дешти:
«Сенин атањ бизге оор моюнтурук салган, сен эми атањдын бизге салган оор моюнтуругун жана оор жумушун жењилдет, ошондо биз сага кызмат кылабыз».
Рехабам аларга: «Yч кєндљн кийин мага кайра келгиле», – деди. Эл тарап кетти.
Рехабам падыша атасы Сулайман тирєє кезинде анын алдында турган аксакалдар менен кењешип, алардан: «Кандай кењеш бересињер, бул элге эмне деп жооп берейин?» – деп сурады.
Алар: «Эгерде сен бул элге жакшы мамиле кылсањ, алардын кљњєлєн алсањ, алар менен жакшы сєйлљшсљњ, анда алар сага љмєр бою кул болушат», – дешти.
Бирок ал аксакалдар айткан акылды укпай, љзєнєн алдында турган, љзє менен бирге љскљн жаш мырзалар менен кењешти.
Аларга: «Кандай кењеш бересињер, “Атањ башыбызга салган оор моюнтурукту жењилдет”, – деп жаткан элге эмне деп жооп берейин?» – деди.
Аны менен бирге љскљн жаш мырзалар ага мындай дешти: «“Атањ бизди эзген, сен ал моюнтурукту жењилдет”, – деген элге сен: “Атамдын белинен менин чыпалагым жоонураак,
атам силерге оор моюнтурук салса, мен аны андан бетер оорлотом, атам силерди камчы менен сабаса, мен силерди тикенектєє камчы менен жазалайм”, – дегин».
Жаробам менен бєт эл Рехабамга єчєнчє кєнє келишти, анткени ал: «Yч кєндљн кийин кайра келгиле», – деп айткан эле.
Ошондо падыша аларга катаал жооп берди. Рехабам падыша аксакалдардын акылын укпай, жаш мырзалардын кењеши боюнча мындай деди:
«Атам силерге оор моюнтурук салган, мен аны андан бетер оорлотом, атам силерди камчы менен жазаласа, мен силерди тикенектєє камчы менен жазалайм».
Ошентип, падыша элдин љтєнєчєн укпай койду, анткени бул Тењирдин шилолук Акия аркылуу Небаттын уулу Жаробамга айткан сљзє ордунан чыгышы єчєн, Кудайдан болгон эле.
Падыша алардын сљзєн укпай койгонун кљргљн ысрайылдыктардын баары ага: «Дљљттљ биздин кандай єлєшєбєз бар? Жышайдын уулунда єлєшєбєз жок. Љз єйєњљргљ тарагыла, Ысрайыл! Эми љз урууњду бил, Дљљт», – дешти. Ысрайылдыктар єйлљрєнљ тарап кетишти.
Рехабам Жєйєт шаарларында турган Ысрайыл уулдарына гана падыша болуп калды.
Рехабам Адонурам башчыны салык чогултканы жибергенде, Ысрайыл эли аны таш барањга алып љлтєрдє. Рехабам падыша арабасына отуруп, Иерусалимге качып жљнљдє.
Ысрайыл ошондон бєгєнкєгљ чейин Дљљт тукумуна каршы.
Итальянский
Языки
- Добавить язык
- Церковнослав. (рус)
- Церковнослав. (цс)
- Рус. (Синодальный)
- Рус. (Синод. с ударе́-ми)
- Arab (AVD)
- Azerbaijani
- Armenian
- Bulgarian
- Chinese (simpl.)
- Croatian (S&D)
- English (NKJV)
- English (NRSV)
- English (KJV)
- Estonian
- Finnish (1992)
- French (LSG)
- Georgian
- German (MLU, 1912)
- German (GNB)
- Greek (Koine)
- Greek (TGV)
- Hebrew
- Italian
- Kyrgyz
- Latin (Nova Vulgata)
- Romanian
- Polish
- Portuguese
- Serbian (synod.)
- Serbian
- Spanish (RVR 1995)
- Swedish (Folkbibeln)
- Tajik
- Ukrainian (Homenko)
- Ukrainian (Ogienko)
Roboamo andò a Sichem, perché tutti gli Israeliti erano convenuti a Sichem per proclamarlo re.
Quando lo seppe, Geroboamo, figlio di Nebat, che era in Egitto, dove era fuggito per paura del re Salomone, tornò dall'Egitto.
Lo mandarono a chiamare e Geroboamo venne con tutto Israele e parlarono a Roboamo dicendo:
"Tuo padre ha reso duro il nostro giogo; ora tu alleggerisci la dura servitù di tuo padre e il giogo pesante che egli ci ha imposto, e noi ti serviremo".
Rispose loro: "Tornate da me fra tre giorni". Il popolo se ne andò.
Il re Roboamo si consigliò con gli anziani che erano stati al servizio di Salomone, suo padre, durante la sua vita, domandando: "Che cosa mi consigliate di rispondere a questo popolo?".
Gli dissero: "Se oggi ti mostrerai benevolo verso questo popolo, se l'accontenterai e se dirai loro parole buone, essi ti saranno servi per sempre".
Ma egli trascurò il consiglio che gli anziani gli avevano dato e si consultò con i giovani che erano cresciuti con lui ed erano al suo servizio.
Domandò loro: "Voi che cosa mi consigliate di rispondere a questo popolo, che mi ha chiesto di alleggerire il giogo imposto loro da mio padre?".
I giovani che erano cresciuti con lui gli dissero: "Per rispondere al popolo che si è rivolto a te dicendo: "Tuo padre ha reso pesante il nostro giogo, tu alleggeriscilo!", di' loro così:
"Il mio mignolo è più grosso dei fianchi di mio padre.
"Il mio mignolo è più grosso dei fianchi di mio padre.
Ora, mio padre vi caricò di un giogo pesante,
io renderò ancora più grave il vostro giogo;
mio padre vi castigò con fruste,
io con flagelli"".
io renderò ancora più grave il vostro giogo;
mio padre vi castigò con fruste,
io con flagelli"".
Geroboamo e tutto il popolo si presentarono a Roboamo il terzo giorno, come il re aveva ordinato dicendo: "Tornate da me il terzo giorno".
Il re rispose loro duramente. Il re Roboamo respinse il consiglio degli anziani;
egli disse loro, secondo il consiglio dei giovani:
"Mio padre ha reso pesante il vostro giogo,
io lo renderò ancora più grave;
mio padre vi castigò con fruste,
io con flagelli".
"Mio padre ha reso pesante il vostro giogo,
io lo renderò ancora più grave;
mio padre vi castigò con fruste,
io con flagelli".
Il re non ascoltò il popolo, poiché era disposizione divina che il Signore attuasse la parola che aveva rivolta a Geroboamo, figlio di Nebat, per mezzo di Achia di Silo.
Tutto Israele, visto che il re non li ascoltava, diede al re questa risposta:
"Che parte abbiamo con Davide?
Noi non abbiamo eredità con il figlio di Iesse!
Ognuno alle proprie tende, Israele!
Ora pensa alla tua casa, Davide".
Tutto Israele se ne andò alle sue tende.
"Che parte abbiamo con Davide?
Noi non abbiamo eredità con il figlio di Iesse!
Ognuno alle proprie tende, Israele!
Ora pensa alla tua casa, Davide".
Tutto Israele se ne andò alle sue tende.
Sugli Israeliti che abitavano nelle città di Giuda regnò Roboamo.
Il re Roboamo mandò Adoràm, che era sovrintendente al lavoro coatto, ma gli Israeliti lo lapidarono ed egli morì. Allora il re Roboamo salì in fretta sul carro per fuggire a Gerusalemme.
Israele si ribellò alla casa di Davide fino ad oggi.