Скрыть
21:2
21:3
21:9
21:10
21:13
21:14
21:15
21:16
21:17
21:18
21:19
Церковнославянский (рус)
И у́спе Иосафа́тъ со отцы́ сво­и́ми, и погребе́нъ бы́сть съ ни́ми во гра́дѣ дави́довѣ. И воцари́ся Иора́мъ сы́нъ его́ вмѣ́сто его́.
И бра́тiя его́ сы́нове Иосафа́товы ше́сть: Азарі́а и Иеи́лъ, и Заха́рiа и аза́рiа, и Михаи́лъ и Сафаті́а: вси́ сі́и сы́нове Иосафа́та царя́ Иу́дина.
И даде́ и́мъ оте́цъ и́хъ мно́ги да́ры: сребро́ и зла́то, и ору́жiе со гра́ды крѣ́пкими во Иуде́и, ца́р­ст­во же даде́ Иора́му, поне́же се́й бѣ́ пе́рвенецъ.
И воста́ Иора́мъ на ца́р­ст­во свое́, и укрѣпи́ся, и изби́ всю́ бра́тiю свою́ мече́мъ и нѣ́кiихъ от­ нача́лникъ Изра́илевыхъ.
Три́десяти и дву́ лѣ́тъ бѣ́ Иора́мъ, егда́ нача́ ца́р­ст­вовати, и о́смь лѣ́тъ ца́р­ст­вова во Иерусали́мѣ,
и хожда́­ше по путе́мъ царе́й Изра́илевыхъ, я́коже содѣ́ла до́мъ Ахаа́вль: дщи́ бо Ахаа́вля бы́сть жена́ его́: и сотвори́ зло́е предъ Го́сподемъ.
И не хотѣ́ Госпо́дь искорени́ти до́му дави́дова ра́ди завѣ́та, его́же завѣща́ съ дави́домъ, и я́коже рече́ ему́, да́ти ему́ свѣти́лникъ и сыно́мъ его́ во вся́ дни́.
Во дне́хъ о́нѣхъ от­ступи́ Едо́мъ от­ Иу́ды и поста́ви себѣ́ царя́.
И по́йде Иора́мъ съ нача́лники сво­и́ми, и вся́ ко́н­ница съ ни́мъ: и бы́сть, и воста́ но́щiю, и порази́ Едо́ма, и́же обы́де о́крестъ его́, и нача́лники колесни́цъ: и побѣго́ша лю́дiе въ селе́нiя своя́.
И от­ступи́ от­ Иу́ды Едо́мъ да́же до сего́ дне́ того́жде вре́мене и ловна́ от­ступи́ изъ подъ руки́ его́, зане́ оста́ви Го́спода Бо́га оте́цъ сво­и́хъ:
и́бо то́й сотвори́ высо́кая бо градѣ́хъ Иу́диныхъ, и блуди́ти сотвори́ обита́ющихъ во Иерусали́мѣ и прельсти́ Иу́ду.
И прiи́де къ нему́ писа́нiе от­ илiи́ проро́ка, глаго́ля: сiя́ рече́ Госпо́дь Бо́гъ дави́да отца́ тво­его́: поне́же не ходи́лъ еси́ по пути́ Иосафа́та отца́ тво­его́ и въ путе́хъ а́сы царя́ Иу́дина,
и ходи́лъ еси́ въ путе́хъ царе́й Изра́илевыхъ, и блуди́ти сотвори́лъ еси́ Иу́ду и обита́ющихъ во Иерусали́мѣ, я́коже соблуди́ до́мъ Ахаа́вль, и бра́тiю твою́, сы́ны отца́ тво­его́, лу́чшхъ тебе́ изби́лъ еси́,
се́, Госпо́дь порази́тъ тя́ я́звою вели́кою съ людьми́ тво­и́ми и съ сынми́ тво­и́ми и съ жена́ми тво­и́ми и со всѣ́мъ имѣ́нiемъ тво­и́мъ:
ты́ же бу́деши въ я́звѣ лю́тѣй, въ болѣ́зни чре́ва, до́ндеже изы́дутъ вну́трен­няя твоя́ съ я́звою от­ дні́й во дни́.
И воз­дви́же Госпо́дь на Иора́ма иноплеме́н­ники и Ара́вовъ и сопредѣ́лныя еѳiо́пы:
и взыдо́ша на Иу́ду, и преодолѣ́ша, и плѣни́ша вся́ сокро́вища, я́же обрѣто́ша въ дому́ царе́вѣ, и сыно́въ его́ и дще́ри его́ и жены́ его́, и не оста́ся ему́ сы́нъ, то́кмо Охозі́а ме́ншiй сыно́въ его́.
И по си́хъ всѣ́хъ порази́ его́ Госпо́дь чре́ва болѣ́знiю неизцѣ́льною.
И бы́сть от­ дні́й во дни́, и егда́ прiи́де вре́мя дні́й два́ дни́, и изы́де чре́во его́ съ болѣ́знiю, и у́мре въ разслабле́нiи лю́тѣмъ. И не сотвори́ша ему́ лю́дiе по обы́чаю погребе́нiя, я́коже погребе́нiе отце́мъ его́.
Три́десяти двою́ лѣ́тъ бя́ше, егда́ ца́р­ст­вовати нача́, и о́смь лѣ́тъ ца́р­ст­вова во Иерусали́мѣ: ходи́ же не хва́льно, и погребо́ша его́ во гра́дѣ дави́довѣ, оба́че не во гробѣ́хъ ца́рскихъ.
Синодальный
1 Иорам, сын Иосафатов, умерщвляет всех братьев своих и женится на дочери Ахава; 8 восстание Едома и Ливны; 11 Илия посылает письмо Иораму, осуждающее его идолопоклонство и убийства и возвещающее о его болезни; 16 враги ограбили Иерусалим и увели жен и сыновей Иорама; 18 он поражен болезнью и умер.
И почил Иосафат с отцами своими, и похоронен с отцами своими в городе Давидовом. И воцарился Иорам, сын его, вместо него.
И у него были братья, сыновья Иосафата: Азария и Иехиил, и Захария и Азария, и Михаил и Сафатия: все сии сыновья Иосафата, царя Израилева.
И дал им отец их большие подарки серебром и золотом и драгоценностями, вместе с укрепленными городами в Иудее; царство же отдал Иораму, потому что он первенец.
И вступил Иорам на царство отца своего и утвердился, и умертвил всех братьев своих мечом и также некоторых из князей Израилевых.
Тридцати двух лет был Иорам, когда воцарился, и восемь лет царствовал в Иерусалиме;
и ходил он путем царей Израильских, как поступал дом Ахавов, потому что дочь Ахава была женою его, – и делал он неугодное в очах Господних.
Однако же не хотел Господь погубить дома Давидова ради завета, который заключил с Давидом, и потому что обещал дать ему светильник и сыновьям его на все времена.
Во дни его вышел Едом из-под власти Иуды, и поставили над собою царя.
И пошел Иорам с военачальниками своими, и все колесницы с ним; и встав ночью, поразил Идумеян, которые окружили его, и начальствующих над колесницами [и побежал народ в жилища свои].
Однако вышел Едом из-под власти Иуды до сего дня. В то же время вышла и Ливна из-под власти его, потому что он оставил Господа Бога отцов своих.
Также высоты устроил он на горах Иудейских, и ввел в блужение жителей Иерусалима и соблазнил Иудею.
И пришло к нему письмо от Илии пророка, в котором было сказано: так говорит Господь Бог Давида, отца твоего: за то, что ты не пошел путями Иосафата, отца твоего, и путями Асы, царя Иудейского,
а пошел путем царей Израильских и ввел в блужение Иудею и жителей Иерусалима, как вводил в блужение дом Ахавов, еще же и братьев твоих, дом отца твоего, которые лучше тебя, ты умертвил,
за то, вот Господь поразит поражением великим народ твой и сыновей твоих, и жен твоих, и все имущество твое,
тебя же самого – болезнью сильною, болезнью внутренностей твоих до того, что будут выпадать внутренности твои от болезни со дня на день.
И возбудил Господь против Иорама дух Филистимлян и Аравитян, сопредельных Ефиоплянам;
и они пошли на Иудею и ворвались в нее, и захватили все имущество, находившееся в доме царя, также и сыновей его и жен его; и не осталось у него сына, кроме Охозии, меньшего из сыновей его.
А после всего этого поразил Господь внутренности его болезнью неизлечимою.
Так было со дня на день, а к концу второго года выпали внутренности его от болезни его, и он умер в жестоких страданиях; и не сожег для него народ его благовоний, как делал то для отцов его.
Тридцати двух лет был он, когда воцарился, и восемь лет царствовал в Иерусалиме, и отошел неоплаканный, и похоронили его в городе Давидовом, но не в царских гробницах.
Киргизский
Жошапат кљз жумуп, ата-бабалары жаткан Дљљттєн шаарына коюлду. Анын ордуна уулу Жорам падыша болду.
Анын бир туугандары, Жошапаттын уулдары: Азария, Жехиел, Захария, Азария, Михаел, Шепатия. Булардын баары Жєйєт падышасы Жошапаттын уулдары эле.
Атасы аларга алтын, кємєш, кымбат баалуу буюмдарды, Жєйєт аймагындагы чыњдалган шаарларды берди. Падышачылыгын болсо, тун баласы болгондуктан, Жорамга берди.
Жорам такка отургандан кийин, бийлигин бекемдеди да, љзєнєн бардык бир туугандарын жана Ысрайылдын кээ бир тљрљлљрєн кылычтап љлтєрдє.
Жорам такка отурганда, отуз эки жашта болчу, ал Иерусалимде сегиз жыл падышачылык кылды.
Ал Ысрайыл падышаларынын жолу менен жєрєп, Ахаптын тукуму кандай иш кылса, ошондой иш кылды, анткени Ахаптын кызы анын аялы эле, ошондуктан Тењирге жакпаган иштерди кылды.
Бирок Тењир Дљљт менен тєзгљн келишими єчєн, Дљљттєн тукумун кыйраткысы келген жок, анткени ага жана анын уулдарына тєбљлєккљ чырак берем деп убада кылган.
Анын убагында Эдом Жєйєттєн бийлиги астынан чыгып, љзєнљ падыша коюп алды.
Жорам аскер башчылары менен, майдан арабалары менен жљнљдє. Анан ал тєн ичинде туруп, аны курчап калган эдомдуктарды майдан арабаларынын башчылары менен кошо талкалады.
Бирок Эдом бєгєнкє кєнгљ чейин Жєйєттєн бийлигинен чыгып кеткен. Ошол учурда анын бийлигинен Либна да чыкты, анткени ал љз ата-бабаларынын Кудай-Тењирин таштап салган.
Ал Жєйєт аймагынын тоолоруна бутканаларды куруп, Иерусалимде жашагандарды жолунан адаштырып, жєйєт элин да азгырды.
Ошондо ага Илияс пайгамбардан мындай кат келди: «Сенин атањ Дљљттєн Кудай-Тењири мындай дейт: “Атањ Жошапаттын жолу менен жана Жєйєт падышасы Асанын жолу менен жєрбљгљнєњ єчєн,
тескерисинче, Ысрайыл падышаларынын жолу менен кетип, Жєйєт аймагындагыларды жана Иерусалимде жашагандарды Ахаптын тукуму жолдон адаштыргандай адаштыргандыгыњ єчєн, кала берсе, атањдын тукумун, сенден жакшы бир туугандарыњды љлтєргљнєњ єчєн,
Тењир сенин элињди, балдарыњды, аялдарыњды жана бєт мал-мєлкєњдє кырып жок кылат.
Љзєњљ болсо катуу ички оору жиберет, кєн љткљн сайын ошол оорудан ички мєчљлљрєњ тєшљ баштайт”».
Тењир Жорамга каршы пелиштиликтердин жана Эфиопияга жанаша жаткан аравиялыктардын рухун козгоду.
Алар Жєйєт аймагына каршы чыгып, аны басып кирип, падышанын єйєндљгє бєт мєлктљрєн, аялдарын, балдарын чаап кетишти. Анын кенже уулу Ахазай гана калды.
Ушундан кийин Тењир анын ички мєчљлљрєн айыкпас дартка кабылтты.
Ал дарт кєндљн кєнгљ кєчљп, экинчи жылдын аягында ал дарттан анын бєтєндљй ички мєчљлљрє тєшєп калды. Ал абдан кыйналып жатып љлдє. Эл анын аталарына кылгандай, жыпар жыттуу зат кєйгєзгљн жок.
Ал падыша болгондо отуз эки жашта эле, ал Иерусалимде сегиз жыл падышачылык кылды. Бирок эл аны жоктоп, кошок кошкон жок. Ал да Дљљттєн шаарына коюлду, бирок ал падышалар жаткан жайга коюлган жок.
Juuda kuningas Jooram
Ja Joosafat läks magama oma vanemate juurde ning ta maeti oma vanemate juurde Taaveti linna. Ja tema poeg Jooram sai tema asemel kuningaks.
Temal olid vennad, Joosafati pojad: Asarja, Jehiel, Sakarja, Asarjahu, Miikael ja Sefatja; need kõik olid Iisraeli kuninga Joosafati pojad.
Nende isa oli neile andnud suuri kingitusi, hõbedat, kulda ja kalleid asju ühes kindlustatud linnadega Juudas; aga kuningriigi andis ta Jooramile, sest tema oli esmasündinu.
Kui Jooram oli tõusnud oma isa aujärjele ja oli ennast kindlustanud, siis ta tappis mõõgaga kõik oma vennad, samuti ka mõned Jeruusalemma vürstidest.
Jooram oli kuningaks saades kolmkümmend kaks aastat vana ja ta valitses Jeruusalemmas kaheksa aastat.
Aga ta käis Iisraeli kuningate teed, nõnda nagu Ahabi sugu oli teinud, sest tal oli Ahabi tütar naiseks; ja ta tegi kurja Issanda silmis.
Kuid Issand ei tahtnud Taaveti sugu hävitada lepingu pärast, mille ta Taavetiga oli teinud, ja sellepärast et ta temale ja ta poegadele oli tõotanud anda lambi kõigiks aegadeks.
Tema ajal taganesid edomlased Juuda käe alt ja tõstsid endile kuninga.
Siis läks Jooram oma pealikutega sinna ja tal olid kaasas kõik sõjavankrid; ta tõusis öösel ja lõi edomlasi, kes olid piiranud teda ja sõjavankrite pealikuid.
Siiski on Edom tänapäevani taganenud Juuda käe alt; sel ajal taganes ka Libna tema käe alt, kuna ta oli hüljanud Issanda, oma vanemate Jumala.
Temagi tegi ohvrikünkaid Juuda mäestikku, saatis Jeruusalemma elanikud kõlvatust tegema ja eksitas Juudat.
Aga temale tuli prohvet Eelijalt kiri, milles öeldi: „Nõnda ütleb Issand, su isa Taaveti Jumal: Sellepärast et sa ei ole käinud oma isa Joosafati teedel ega Juuda kuninga Aasa teedel,
vaid oled käinud Iisraeli kuningate teed ja oled saatnud Juuda ja Jeruusalemma elanikud kõlvatust tegema, nõnda nagu Ahabi sugu saatis kõlvatust tegema, ja ka sellepärast, et sa oled tapnud oma isa perest oma vennad, kes olid paremad kui sina,
vaata, sellepärast nuhtleb Issand suure nuhtlusega su rahvast, su poegi, su naisi ja kogu su omandit,
ja sind ennast raskete haigustega, su sisikonna haigusega, kuni su sisikond on haiguse tõttu aja jooksul välja tulnud!”
Ja Issand äratas Joorami vastu vilistite ja araablaste vaimu, kes asusid etiooplaste naabruses,
ja need tulid üles Juudasse, tungisid sisse ja viisid ära kogu varanduse, mis leidus kuningakojas, ka tema pojad ja naised, nõnda et temale ei jäänud muud poega kui Jooahas, tema kõige noorem poeg.
Ja pärast kõike seda nuhtles Issand teda ravimatu sisikonnahaigusega:
aja jooksul, kahe aasta möödudes, tuli ta sisikond haiguse tõttu välja ja ta suri pahaloomulisse haigusesse. Aga tema rahvas ei põletanud tema auks koolnusuitsutust, nagu oli põletatud tema vanemate auks.
Ta oli kuningaks saades kolmkümmend kaks aastat vana ja ta valitses Jeruusalemmas kaheksa aastat; ta läks ära, ilma et temast oleks hoolitud, ta maeti Taaveti linna, aga mitte kuningate hauda.
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible