Скрыть
23:2
23:7
23:8
23:10
23:19
Церковнославянский (рус)
Въ лѣ́то же седмо́е укрѣпи́ся Иода́й, и взя́ со́тники, аза́рiю сы́на Иора́мля и Исма́ила сы́на Иоана́ня, и аза́рiю сы́на ови́дова и Амасі́ю сы́на Аді́ева и Елисафа́на сы́на Заха́рiина съ собо́ю въ до́мъ Госпо́день.
И обыдо́ша Иуде́ю, и собра́ша леви́ты от­ всѣ́хъ градо́въ Иу́диныхъ и нача́лники оте́че­ст­въ Изра́илевыхъ, и прiидо́ша во Иерусали́мъ.
И завѣща́ все́ собра́нiе Иу́дино завѣ́тъ въ дому́ Бо́жiи со царе́мъ: и показа́ и́мъ сы́на царе́ва и рече́ и́мъ [Иода́й]: се́, сы́нъ царе́въ да воцари́т­ся, я́коже глаго́ла Госпо́дь о до́мѣ дави́довѣ:
и ны́нѣ сло́во сiе́, е́же сотворите́: тре́тiя ча́сть от­ ва́съ да изы́детъ въ суббо́ту, свяще́н­никовъ и леви́товъ, и во врата́ вхо́довъ,
и тре́тiя ча́сть въ дому́ царе́вѣ, и тре́тiя ча́сть во вратѣ́хъ сре́днихъ, и вси́ лю́дiе [да бу́дутъ] во дво́рѣхъ до́му Госпо́дня:
и никто́же да вни́детъ въ до́мъ Госпо́день, то́кмо свяще́н­ницы и леви́ти и и́же слу́жатъ от­ Леви́тъ: ті́и вни́дутъ, я́ко освяще́ни су́ть, вси́ же лю́дiе да держа́тъ стра́жу Госпо́дню:
леви́ти же да хо́дятъ о́крестъ царя́, кі́йждо имѣ́я ору́жiе свое́ въ руку́ свое́ю, и входя́й въ це́рковъ да убiе́т­ся, и да бу́дутъ со царе́мъ, входя́щу ему́ и исходя́щу.
И сотвори́ша леви́ти и ве́сь Иу́да по всему́, ели́ка повелѣ́ и́мъ Иода́й жре́цъ: и взя́ша кі́йждо му́жы своя́ от­ нача́ла суббо́ты да́же до исхо́да суббо́ты: зане́же не оста́ви Иода́й жре́цъ слу́жбы дневны́я.
И даде́ Иода́й свяще́н­никъ со́тникомъ по чи́ну поста́влен­нымъ мечы́ и щиты́ и броня́, я́же бя́ху царя́ дави́да въ дому́ Бо́жiи,
и поста́ви вся́ лю́ди, ко­его́ждо во ору́жiи его́, от­ десны́я страны́ це́ркве да́же до лѣ́выя страны́ олтаря́ и це́ркве, надъ царе́мъ о́крестъ:
и изведе́ сы́на царе́ва, и воз­ложи́ша на него́ дiади́му и свидѣ́нiя, и поста́виша его́ царе́мъ, и пома́за его́ Иода́й жре́цъ и сы́нове его́ и реко́ша да живе́тъ ца́рь.
И услы́ша Гоѳолі́а гла́съ люді́й теку́щихъ и исповѣ́да­ю­щихъ и хва́лящихъ царя́, и вни́де ко царю́ въ це́рковь Госпо́дню,
и ви́дѣ, и се́, ца́рь стоя́ше на степе́ни сво­е́мъ, на вхо́дѣ же кня́зи и трубы́, и нача́лницы о́крестъ царя́: и вси́ лю́дiе земли́ воз­ра́довашася и воструби́ша труба́ми, и пою́ще во орга́ны пѣвцы́, и хва́ляще хвало́ю. И растерза́ Гоѳолі́а ри́зы своя́, и возопи́ и рече́: напа́да­ю­ще напа́даете.
Изы́де же Иода́й архiере́й, и повелѣ́ со́тникомъ и нача́лникомъ си́лы и рече́ и́мъ: изри́ните ю́ во́нъ изъ це́ркве, и изыди́те вслѣ́дъ ея́, и да убiе́т­ся мече́мъ. Рече́ бо свяще́н­никъ да не у́мретъ въ дому́ Госпо́дни.
И да́ша е́й осла́бу на ма́ло, до́ндеже про́йде врата́ ко́н­никъ до́му царе́ва и уби́ша ю́ та́мо.
И завѣща́ Иода́й завѣ́тъ между́ собо́ю и всѣ́ми людьми́ и царе́мъ, да бы́ша бы́ли лю́дiе Госпо́дни.
И внидо́ша вси́ лю́дiе земли́ въ до́мъ Ваа́ловъ и разори́ша его́, и олтари́ его́ и и́долы его́ сокруши́ша, и Матѳа́на жерца́ Ваа́лова уби́ша предъ олтаре́мъ его́.
И вручи́ Иода́й жре́цъ дѣла́ до́му Госпо́дня въ руку́ свяще́н­никовъ и леви́товъ, и воз­ста́ви дневны́я чреды́ жерце́въ и леви́товъ, я́же раздѣли́ дави́дѣ въ дому́ Госпо́дни, и воз­несе́ всесожже́нiя Го́сподеви, я́коже пи́сано е́сть въ зако́нѣ Моисе́овѣ, въ ра́дости и пѣ́нiихъ по расположе́нiю дави́дову:
и поста́ви при­­две́рники во вратѣ́хъ до́му Госпо́дня, и да не вни́детъ нечи́стъ во вся́цѣй ве́щи:
и взя́ оте́че­ст­въ нача́лники, и си́льныя, и нача́лники люді́й, и вся́ лю́ди земли́, и воз­ведо́ша царя́ от­ до́му Госпо́дня, и вни́де врата́ми вну́трен­ними въ до́мъ царе́въ, и посади́ша царя́ на престо́лѣ ца́рстѣмъ.
И воз­весели́шася вси́ лю́дiе зе́мстiи и гра́дъ упоко́ися, и Гоѳолі́а убiе́на е́сть мече́мъ.
Синодальный
1 Заговор священника Иодая с начальниками и воцарение Иоаса; 12 поражение Гофолии; 16 народ вступает в завет, что будет служить Господу, и разрушает капище Ваала.
Но в седьмой год ободрился Иодай и принял в союз с собою начальников сотен: Азарию, сына Иерохамова, и Исмаила, сына Иегохананова, и Азарию, сына Оведова, и Маасею, сына Адаии, и Елишафата, сына Зихри.
И они прошли по Иудее и собрали левитов из всех городов Иудеи и глав поколений Израилевых, и пришли в Иерусалим.
И заключило все собрание союз в доме Божием с царем. И сказал им Иодай: вот сын царя должен быть царем, как изрек Господь о сыновьях Давидовых.
Вот что вы сделайте: треть вас, приходящих в субботу, из священников и левитов, будет привратниками у порогов,
и треть при доме царском, и треть у ворот Иесод, а весь народ на дворах дома Господня.
И никто пусть не входит в дом Господень, кроме священников и служащих из левитов. Они могут войти, потому что освящены; весь же народ пусть стоит на страже Господней.
И пусть левиты окружат царя со всех сторон, всякий с оружием своим в руке своей, и кто будет входить в храм, да будет умерщвлен. И будьте вы при царе, когда он будет входить и выходить.
И сделали левиты и все Иудеи, что приказал Иодай священник; и взяли каждый людей своих, приходящих в субботу с отходящими в субботу, потому что не отпустил священник Иодай сменившихся черед.
И роздал Иодай священник начальникам сотен копья и малые и большие щиты царя Давида, которые были в доме Божием;
и поставил весь народ, каждого с оружием его в руке его, от правой стороны храма до левой стороны храма, у жертвенника и у дома, вокруг царя.
И вывели сына царя, и возложили на него венец и украшения, и поставили его царем; и помазали его Иодай и сыновья его и сказали: да живет царь!
И услышала Гофолия голос народа, бегущего и провозглашающего о царе, и вышла к народу в дом Господень,
и увидела: и вот царь стоит на возвышении своем при входе, и князья и трубы подле царя, и весь народ земли веселится, и трубят трубами, и певцы с орудиями музыкальными и искусные в славословии. И разодрала Гофолия одежды свои и закричала: заговор! заговор!
И вызвал Иодай священник начальников сотен, начальствующих над войском, и сказал им: выведите ее вон [из храма], и кто последует за нею, да будет умерщвлен мечом. Потому что священник сказал: не умертвите ее в доме Господнем.
И дали ей место, и когда она пришла ко входу конских ворот царского дома, там умертвили ее.
И заключил Иодай завет между собою и между всем народом и царем, чтобы быть им народом Господним.
И пошел весь народ в капище Ваала, и разрушили его, и жертвенники его и истуканов его сокрушили; и Матфана, жреца Ваалова, умертвили пред жертвенниками.
И поручил Иодай дела дома Господня священникам и левитам, [и восстановил дневные череды священников и левитов,] как распределил Давид в доме Господнем, для возношения всесожжений Господу, как написано в законе Моисеевом, с радостью и пением, по уставу Давидову.
И поставил он привратников у ворот дома Господня, чтобы не мог входить нечистый почему-нибудь.
И взял начальников сотен, и вельмож, и начальствующих в народе, и весь народ земли, и проводил царя из дома Господня, и прошли чрез верхние ворота в дом царский, и посадили царя на царский престол.
И веселился весь народ земли, и город успокоился. А Гофолию умертвили мечом.
Таджикский
Ва дар соли ҳафтум Еҳӯёдоъ қувват ёфт, ва мирисадҳо Азарё писари Ерӯҳом, ва Исмоил писари Еҳӯҳонон, ва Азарёҳу писари Ӯбид, ва Маасиёҳу писари Адоёҳу, ва Элишофот писари Зикриро бо худ гирифта, паймон баст.
Ва онҳо дар Яҳудо гардиш карданд, ва левизодагонро аз ҳамаи шаҳрҳои Яҳудо, ва сардорони хонаводаҳои Исроилро ҷамъ карда, ба Уршалим омаданд.
Ва тамоми ҷамоат дар хонаи Худо бо подшоҳ паймон бастанд, ва Еҳӯёдоъ ба онҳо гуфт: «Инак, писари подшоҳ подшоҳӣ хоҳад кард, чунон ки Парвардигор дар бораи банӣ Довуд гуфтааст.
Ин аст коре ки шумо бояд ба ҷо оваред: сеяки шумо, яъне онҳое ки дар шанбе меоянд, иборат аз коҳинон ва левизодагон, дарбонони назди остонаҳо бошед;
Ва сеяки дигар – дар хонаи подшоҳ; ва сеяки боқӣ – назди дарвозаи Есӯд; ва тамоми қавм – дар саҳнҳои хонаи Парвардигор.
Ва бигзор касе ба хонаи Парвардигор дохил нашавад, ғайр аз коҳинон ва хизматгузорони левизода, ки онҳо дохил мешаванд, зеро ки онҳо поканд; ва тамоми қавм бигзор навбатдории Парвардигорро ба ҷо оваранд.
Ва бигзор левизодагон подшоҳро аз ҳар тараф иҳота намоянд, дар ҳолате ки: ҳар якеро аслиҳааш дар дасташ бошад, ва ҳар кӣ ба хона дарояд, бояд кушта шавад; ва ҳангоме ки подшоҳ дохил мешавад ва берун меравад, шумо назди ӯ хоҳед буд».
Ва левизодагон ва тамоми аҳли Яҳудо ҳар он чи Еҳӯёдои коҳин фармуд, ба ҷо оварданд, ва ҳар яке одамони худро, – ҳам онҳоеро, ки дар шанбе меоянд, ва ҳам онҳоеро, ки дар шанбе берун мераванд, – гирифтанд, зеро ки Еҳӯёдои коҳин гурӯҳҳоро озод накард.
Ва Еҳӯёдои коҳин найзаҳо ва сипарҳои хурду калони подшоҳ Довудро, ки дар хонаи Худо буд, ба мирисадҳо дод.
Ва тамоми қавмро, ки ҳар яке аслиҳааш дар дасташ буд, аз тарафи рости хона то тарафи чапи хона, назди қурбонгоҳ ва назди хона, гирдогирди подшоҳ гузошт.
Ва писари подшоҳро бароварданд, тоҷ ва шаҳодатро бар ӯ гузоштанд, ва ӯро подшоҳ карданд, ва Еҳӯёдоъ ва писаронаш ӯро тадҳин намуда, гуфтанд: «Зинда бод подшоҳ!»
Ва Аталё овози қавмро, ки медавиданд ва подшоҳро ситоиш мекарданд, шунида, назди қавм ба хонаи Парвардигор омад.
Ва дид, ки инак, подшоҳ бар минбари худ назди даромадгоҳ истодааст, ва сарварон ва карнайҳо назди подшоҳ мебошанд, ва тамоми қавми мамлакат шодӣ мекунанд ва карнай менавозанд, ва сарояндагон бо асбоби мусиқӣ ҳамду сано мехонанд; ва Аталё либосашро чок зада, гуфт: «Хиёнат! Хиёнат!»
Ва Еҳӯёдои коҳин мирисадҳоро, ки сардорони лашкар буданд, хонда баровард ва ба онҳо гуфт: «Вайро аз миёни сафҳо берун оваред, ва ҳар кӣ аз ақиби вай биравад, бо шамшер кушта хоҳад шуд». Зеро коҳин гуфта буд: «Вайро дар хонаи Парвардигор накушед».
Ва ба вай роҳ доданд, ва ҳангоме ки вай ба даҳани дарвозаи аспҳои хонаи подшоҳ расид, дар он ҷо вайро куштанд.
Ва Еҳӯёдоъ дар миёни худ ва тамоми қавм ва подшоҳ паймон баст, то ки қавми Парвардигор бошанд.
Ва тамоми қавм ба хонаи Баал омада, онро хароб карданд, ва қурбонгоҳҳо ва бутҳояшро шикастанд, ва Маттонро, ки коҳини Баал буд, пеши қурбонгоҳҳо куштанд.
Ва Еҳӯёдоъ навбатдориҳои хонаи Парвардигорро ба дасти коҳинон ва левизодагон супурд, чунон ки Довуд дар хонаи Парвардигор тақсим карда буд, то ки мувофиқи он чи дар Тавроти Мусо навишта шудааст, бо шодмонӣ ва сурудхонӣ, мувофиқи дастури Довуд, қурбониҳои сӯхтанӣ барои Парвардигор тақдим намоянд.
Ва дарбононро назди дарвозаҳои хонаи Парвардигор гузошт, то касе ки аз ягон ҷиҳат палид аст, дохил нашавад.
Ва мирисадҳо, ва ашрофон, ва ҳокимони қавм, ва тамоми қавми мамлакатро гирифт, ва подшоҳро аз хонаи Парвардигор фуруд овард, ва андаруни дарвозаи болоии хонаи подшоҳ дохил шуданд, ва подшоҳро бар тахти подшоҳӣ нишониданд.
Ва тамоми қавми мамлакат шодӣ карданд, ва шаҳр ором ёфт. Ва Аталёро бо шамшер куштанд.

Anno autem septimo confor tatus Ioiada assumpsit centu riones, Azariam videlicet filium Ieroham et Ismael filium Iohanan, Azariam quoque filium Obed et Maasiam filium Adaiae et Elisaphat filium Zechri, et iniit cum eis foedus.
Qui circumeuntes Iudam congregaverunt Levitas de cunctis urbibus Iudae et principes familiarum Israel veneruntque in Ierusalem.
Iniit igitur omnis congregatio pactum in domo Dei cum rege. Dixitque ad eos Ioiada: «Ecce filius regis regnabit, sicut locutus est Dominus super filios David.
Hoc est ergo, quod facietis.
Tertia pars vestrum, qui veniunt ad sabbatum sacerdotum et Levitarum et ianitorum, erit in portis, tertia vero pars ad domum regis et tertia in porta, quae appellatur Fundamenti; omne vero reliquum vulgus sit in atriis domus Domini.
Nec quisquam alius ingrediatur domum Domini, nisi sacerdotes et qui ministrant de Levitis; ipsi tantummodo ingrediantur, quia sanctificati sunt. Et omne reliquum vulgus observet observationem Domini.
Levitae autem circumdent regem habentes singuli arma sua in manu. Et si quis alius ingressus fuerit templum, interficiatur. Sintque cum rege et intrante et egrediente».
Fecerunt igitur Levitae et universus Iuda iuxta omnia, quae praeceperat Ioiada pontifex; et assumpserunt singuli viros suos, qui veniebant sabbato cum his, qui sabbato egressuri erant: siquidem Ioiada pontifex non dimisit abire turmas, quae sibi per singulas hebdomadas succedere consueverant.
Deditque Ioiada sacerdos centurionibus lanceas clipeosque et peltas regis David, quae erant in domo Dei.
Constituitque omnem populum tenentium tela a parte templi dextra usque ad partem templi sinistram coram altari et templo per circuitum regis.
Et eduxerunt filium regis et dederunt ei diadema et testimonium et constituerunt eum regem. Unxerunt quoque illum Ioiada pontifex et filii eius; imprecatique sunt ei atque dixerunt: «Vivat rex!».
Quod cum audisset Athalia, vocem scilicet currentium atque laudantium regem, ingressa est ad populum in templum Domini.
Cumque vidisset regem stantem super gradum suum in introitu et principes tubasque circa eum omnemque populum terrae gaudentem atque clangentem tubis cantoresque cum diversi generis organis signum dantes ad laudandum, scidit vestimenta sua et ait: «Coniuratio, coniuratio!».
Praecepit autem Ioiada pontifex centurionibus, qui erant super exercitum, dicens: «Educite illam extra saepta templi! Qui autem sequetur eam, interficiatur foris gladio!». Dixerat enim sacerdos: «Non occidetis eam in domo Domini!».
Et imposuerunt ei manus; cumque intrasset portam Equorum domus regis, interfecerunt eam ibi.
Pepigit autem Ioiada foedus inter se universumque populum et regem, ut esset populus Domini.
Itaque ingressus est omnis populus domum Baal et destruxerunt eam et altaria ac simulacra illius confregerunt; Matthan quoque sacerdotem Baal interfecerunt ante aras.
Constituit autem Ioiada praepositos in domo Domini sub manibus sacerdotum et Levitarum, quos distribuit David in domo Domini, ut offerrent holocausta Domino, sicut scriptum est in lege Moysi, in gaudio et canticis iuxta dispositionem David.
Constituit quoque ianitores in portis domus Domini, ut non ingrederetur eam immundus in omni re.
Assumpsitque centuriones et fortissimos viros ac principes populi et omne vulgus terrae, et fecerunt descendere regem de domo Domini et introire per medium portae Superioris in domum regis et collocaverunt eum in solio regali.
Laetatusque est omnis populus terrae, et urbs quievit; porro Athalia interfecta est gladio.
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible