Скрыть
25:6
25:7
25:9
25:10
25:12
25:13
25:14
25:16
25:19
25:21
25:28
Церковнославянский (рус)
Два́десяти пяти́ лѣ́тъ бы́сть Амасі́а, егда́ ца́р­ст­вовати нача́, и два́десять де́вять лѣ́тъ ца́р­ст­вова во Иерусали́мѣ. И́мя же ма́тери его́ Иоада́ень от­ Иерусали́ма.
И сотвори́ пра́вое предъ Го́сподемъ, оба́че не се́рдцемъ соверше́н­нымъ.
И бы́сть егда́ утверди́ся ца́р­ст­во въ руцѣ́ его́, и умертви́ рабы́ своя́ и́же уби́ша царя́ отца́ его́.
Сыно́въ же и́хъ не изби́ по за́повѣдемъ зако́на Госпо́дня, я́коже пи́сано е́сть въ кни́зѣ зако́на Моисе́ова, я́коже повелѣ́ Госпо́дь, глаго́ля: не у́мрутъ отцы́ за сы́ны, и сы́нове не у́мрутъ за отцы́, но кі́йждо во грѣсѣ́ сво­е́мъ у́мретъ.
И собра́ Амасі́а до́мъ Иу́динъ, и поста́ви и́хъ по домо́мъ оте́че­ст­въ и́хъ въ ты́сящники и со́тники, во все́й Иуде́и и Венiами́нѣ: и сочте́ и́хъ от­ два́десяти лѣ́тъ и вы́шше, и обрѣ́те и́хъ три́ста ты́сящъ си́льныхъ исходи́ти на бра́нь, держа́щихъ ко́пiя и щиты́.
Еще́ же ная́ от­ Изра́иля сто́ ты́сящъ хра́брыхъ въ си́лѣ, за сто́ тала́нтъ сребра́.
И прiи́де человѣ́къ Бо́жiй къ нему́, глаго́ля: О, царю́ да не изы́детъ съ тобо́ю си́ла Изра́илева, нѣ́сть бо Госпо́дь со Изра́илемъ, со всѣ́ми сыны́ Ефре́мли:
я́ко а́ще мни́ши укрѣпи́тися съ ни́ми, въ бѣ́г­ст­во обрати́тъ тя́ Госпо́дь предъ враги́, зане́ от­ Го́спода е́сть укрѣпи́тися и въ бѣ́г­ст­во обрати́тися.
Рече́ же Амасі́а къ человѣ́ку Бо́жiю: и что́ сотворю́ о стѣ́ тала́нтахъ, я́же да́хъ си́лѣ Изра́илевѣ? И рече́ человѣ́къ Бо́жiй: и́мать Госпо́дь да́ти тебѣ́ мно́жае си́хъ.
И от­лучи́ Амасі́а си́лу при­­ше́дшую къ нему́ от­ Ефре́ма, от­ити́ на мѣ́сто свое́. И разгнѣ́вашася зѣло́ на Иу́ду, и воз­врати́шася во страну́ свою́ во гнѣ́вѣ я́рости.
И Амасі́а укрѣпи́ся, и взя́ лю́ди своя́ и и́де во удо́ль сла́ную, и порази́ та́мо сыно́въ Сии́ръ де́сять ты́сящъ.
И де́сять ты́сящъ живы́хъ я́ша сы́нове Иу́дины, и при­­ведо́ша и́хъ на ве́рхъ нѣ́которыя стремни́ны, и сверго́ша и́хъ стремгла́въ съ высоты́ стремни́ны, и вси́ разсѣдо́шася.
Сы́нове же си́лы, и́хже от­сла́ Амасі́а, да не и́дутъ съ ни́мъ на бра́нь, нападо́ша на гра́ды Иу́дины от­ самарі́и да́же до веѳоро́на: и уби́ша от­ ни́хъ три́ ты́сящы, и плѣни́ша плѣ́нъ мно́гъ.
И бы́сть егда́ воз­врати́ся Амасі́а порази́въ Идуме́ю, и при­­несе́ себѣ́ бого́въ сыно́въ Сии́ръ, и поста́ви въ бо́ги себѣ́, и покланя́шеся и́мъ и са́мъ кадя́ше и́мъ.
И бы́сть гнѣ́въ Госпо́день на Амасі́ю, и посла́ къ нему́ проро́ка, и рече́ ему́: почто́ взыска́лъ еси́ бого́въ людски́хъ, и́же не изба́виша люді́й сво­и́хъ от­ руку́ твое́ю?
И бы́сть егда́ то́й глаго́лаше къ нему́, и от­вѣща́ ему́: еда́ совѣ́тника царе́ва поста́вихъ тя́? внемли́, да не бiе́нъ бу́деши. И умолча́ проро́къ и рече́: вѣ́мъ, я́ко восхотѣ́ Госпо́дь потреби́ти тя́, зане́же сотвори́лъ еси́ сiе́ зло́] и не послу́шалъ еси́ совѣ́та мо­его́.
И совѣща́ Амасі́а ца́рь Иу́динъ, и посла́ ко Иоа́су сы́ну Иоаха́за сы́на ииу́ева, ко царю́ Изра́илеву, глаго́ля: прiиди́, да уви́димся между́ собо́ю въ лице́.
И посла́ Иоа́съ ца́рь Изра́илевъ ко Амасі́и царю́ Иу́дину, глаго́ля: те́рнъ, и́же въ Лива́нѣ, посла́ ко ке́дру Лива́нску, глаго́ля: да́ждь дще́рь твою́ сы́ну мо­ему́ въ жену́, и се́, прiи́дутъ звѣ́рiе, и́же въ дубра́вѣ Лива́нстѣй: и прiидо́ша звѣ́рiе и потопта́ша те́рнъ:
ре́клъ еси́: се́, порази́хъ Идуме́ю, и воз­двиза́ет­ся се́рдце твое́ въ горды́ню: ны́нѣ сѣди́ въ дому́ тво­е́мъ, и почто́ совѣщава́еши себѣ́ лука́во­е? паде́ши ты́ и Иу́да съ тобо́ю.
И не послу́ша Амасі́а, зане́ от­ Го́спода бы́сть, да преда́ст­ся въ ру́ки Иоа́су, я́ко взыска́ бого́въ Идуме́йскихъ.
И взы́де Иоа́съ ца́рь Изра́илевъ, и яви́стася дру́гъ дру́гу, то́й и Амасі́а ца́рь Иу́динъ, въ веѳсами́сѣ, и́же е́сть Иу́динъ.
И паде́ Иу́да предъ лице́мъ Изра́илевымъ, и бѣжа́ кі́йждо въ жили́ще свое́.
И Амасі́ю царя́ Иу́дина сы́на Иоа́сова, сы́на Охозі́ина, я́тъ Иоа́съ ца́рь Изра́илевъ въ веѳсами́сѣ, и введе́ его́ во Иерусали́мъ, и разори́ стѣ́ны Иерусали́мли от­ вра́тъ Ефре́млихъ да́же до вра́тъ у́гла на четы́реста лако́тъ:
и все́ зла́то и сребро́, и вся́ сосу́ды обрѣ́тшыяся въ дому́ Госпо́дни и у Авдедо́ма, и сокро́вища до́му царе́ва, и сыно́въ зало́га, и воз­врати́ въ самарі́ю.
И поживе́ Амасі́а сы́нъ Иоа́совъ, ца́рь Иу́динъ, по уме́ртвiи Иоа́са сы́на Иоаха́зова царя́ Изра́илева пять­на́­де­сять лѣ́тъ.
Про́чая же словеса́ Амасі́ина пе́рвая и послѣ́дняя, не се́ ли, пи́сана су́ть въ кни́зѣ царе́й Иу́диныхъ и Изра́илевыхъ?
И во вре́мя егда́ Амасі́а от­ступи́ от­ Го́спода, и нападо́ша на него́ нападе́нiемъ, и побѣже́ изъ Иерусали́ма въ лахи́съ. И посла́ша вслѣ́дъ его́ въ лахи́съ, и уби́ша его́ ту́.
И взя́ша его́ на ко́нехъ и погребо́ша его́ со отцы́ его́ во гра́дѣ дави́довѣ.
Синодальный
1 Амасия умертвил убийц его отца; 5 исчисляет Иуду для войны и нанимает полчище Израильтян; 7 по указанию человека Божия отправляет Израильтян обратно и поражает Идумеян; 13 отпущенные Израильтяне напали на Иуду; 14 Амасия кланяется чужим богам; 17 выступает войною против Иоаса, царя Израильского, поражен им, и Иерусалим разграблен; 25 заговорщики умертвили Амасию.
Двадцати пяти лет воцарился Амасия и двадцать девять лет царствовал в Иерусалиме; имя матери его Иегоаддань из Иерусалима.
И делал он угодное в очах Господних, но не от полного сердца.
Когда утвердилось за ним царство, тогда он умертвил рабов своих, убивших царя, отца его.
Но детей их не умертвил, так как написано в законе, в книге Моисеевой, где заповедал Господь, говоря: не должны быть умерщвляемы отцы за детей, и дети не должны быть умерщвляемы за отцов, но каждый за свое преступление должен умереть.
И собрал Амасия Иудеев и поставил их по поколениям под власть тысяченачальников и стоначальников, всех Иудеев и Вениаминян, и пересчитал их от двадцати лет и выше, и нашел их триста тысяч человек отборных, ходящих на войну, держащих копье и щит.
И еще нанял из Израильтян сто тысяч храбрых воинов за сто талантов серебра.
Но человек Божий пришел к нему и сказал: царь! пусть не идет с тобою войско Израильское, потому что нет Господа с Израильтянами, со всеми сынами Ефрема.
Но иди ты один, делай дело, мужественно подвизайся на войне. Иначе повергнет тебя Бог пред лицем врага, ибо есть сила у Бога поддержать и повергнуть.
И сказал Амасия человеку Божию: что же делать со ста талантами, которые я отдал войску Израильскому? И сказал человек Божий: может Господь дать тебе более сего.
И отделил их Амасия, – войско, пришедшее к нему из земли Ефремовой, – чтоб они шли в свое место. И возгорелся сильно гнев их на Иудею, и они пошли назад в свое место, в пылу гнева.
А Амасия отважился и повел народ свой, и пошел на долину Соляную и побил сынов Сеира десять тысяч;
и десять тысяч живых взяли сыны Иудины в плен, и привели их на вершину скалы, и низринули их с вершины скалы, и все они разбились совершенно.
Войско же, которое Амасия отослал обратно, чтоб оно не ходило с ним на войну, рассыпалось по городам Иудеи от Самарии до Вефорона и перебило в них три тысячи, и награбило множество добычи.
Амасия, придя после поражения Идумеян, принес богов сынов Сеира и поставил их у себя богами, и пред ними кланялся и им кадил.
И воспылал гнев Господа на Амасию, и послал Он к нему пророка, и тот сказал ему: зачем ты прибегаешь к богам народа сего, которые не избавили народа своего от руки твоей?
Когда он говорил ему, царь отвечал: разве советником царским поставили тебя? перестань, чтоб не убили тебя. И перестал пророк, сказав: знаю, что решил Бог погубить тебя, потому что ты сделал сие и не слушаешь совета моего.
И посоветовался Амасия, царь Иудейский, и послал к Иоасу, сыну Иоахаза, сына Ииуева, царю Израильскому, сказать: выходи, повидаемся лично.
И послал Иоас, царь Израильский, к Амасии, царю Иудейскому, сказать: терн, который на Ливане, послал к кедру, который на Ливане же, сказать: отдай дочь свою в жену сыну моему. Но прошли звери дикие, которые на Ливане, и истоптали этот терн.
Ты говоришь: вот я побил Идумеян, – и вознеслось сердце твое до тщеславия. Сиди лучше у себя дома. К чему тебе затевать опасное дело? Падешь ты и Иудея с тобою.
Но не послушался Амасия, так как от Бога было это, дабы предать их в руку Иоаса за то, что стали прибегать к богам Идумейским.
И выступил Иоас, царь Израильский, и увиделись лично, он и Амасия, царь Иудейский, в Вефсамисе Иудейском.
И были разбиты Иудеи Израильтянами, и разбежались каждый в шатер свой.
И Амасию, царя Иудейского, сына Иоаса, сына Иоахазова, захватил Иоас, царь Израильский, в Вефсамисе и привел его в Иерусалим, и разрушил стену Иерусалимскую от ворот Ефремовых до ворот уго́льных, на четыреста локтей;
и взял все золото и серебро, и все сосуды, находившиеся в доме Божием у Овед-Едома, и сокровища дома царского, и заложников, и возвратился в Самарию.
И жил Амасия, сын Иоасов, царь Иудейский, по смерти Иоаса, сына Иоахазова, царя Израильского, пятнадцать лет.
Прочие дела Амасии, первые и последние, описаны в книге царей Иудейских и Израильских.
И после того времени, как Амасия отступил от Господа, составили против него заговор в Иерусалиме, и он убежал в Лахис. И послали за ним в Лахис, и умертвили его там.
И привезли его на конях, и похоронили его с отцами его в городе Иудином.
Киргизский
Аматсия жыйырма беш жашында такка отуруп, жыйырма тогуз жыл Иерусалимде падышачылык кылды. Анын энесинин аты – Жейодан, ал иерусалимдик эле.
Ал Тењирге жаккан иштерди кылды, бирок аларды бєт жєрљгє менен кылган жок.
Анын падышачылык бийлиги бекемделген соњ, падыша атасын љлтєргљн љз кулдарын љлтєрдє.
Бирок алардын балдарын љлтєргљн жок, анткени Тењирдин Мусага берген мыйзам китебинде мындай деп жазылган: «Балдары єчєн аталары љлтєрєлбљсєн, аталары єчєн балдары љлтєрєлбљсєн, ар ким љз кылган кылмышы єчєн љлєм жазасына тартылсын».
Аматсия бардык жєйєт элин чогултту. Жєйєт жана Бенжемин урууларына мињ башылар менен жєз башыларды койду. Алардын жыйырма жаштагыларын жана андан жогоркуларын эсептеп чыгып, найза, калкан кљтљргљн, согушка жарактуу єч жєз мињ адамды тандап алды.
Ошондой эле жєз талант кємєшкљ жєз мињ жоокерди ысрайылдыктардан жалдап алды.
Бирок Кудайдын кишиси ага келип, мындай деди: «Падыша! Сени менен Ысрайыл аскерлери барбасын, анткени Тењир ысрайылдыктар менен да, Эпрайымдын уулдары менен да эмес.
Сен љзєњ жалгыз бар, эрдик кылып майданга кир. Болбосо Кудай сени душмандын кљз алдында кулатат, анткени колдой турган да, кулата турган да Кудай Љзє».
Аматсия Кудайдын кишисине: «Ысрайыл аскерлерине мен берген жєз талант кємєштє эмне кылыш керек?» – деди. Кудайдын кишиси: «Кудай сага андан кљптє бере алат», – деди.
Ошондо Аматсия Эпрайым жеринен келген аскерлерди љз жерине кетириш єчєн бљлєп салды. Алар жєйєттљргљ абдан ачууланып, љз жерлерине ачууланган бойдон кетишти.
Аматсия болсо кайраттанып, љз элин баштап, Туздуу љрљљнєнљ жетип, Сеирдин он мињ уулун кырып салды.
Жєйєт уулдары алардын он мињ адамын колго тєшєрєп, аларды асканын чокусуна алып чыгып, кулатып жиберишти, алардын сљљгє талкаланды.
Аматсия согушка катыштырбай, кайра жљнљткљн аскерлер болсо Самариядан Бейт-Хоронго чейинки Жєйєт аймагынын шаарларына чачырап кетишти. Алар ошол шаарларга кол салып, єч мињ адамды љлтєрєп, љтљ кљп олжого ээ болушту.
Аматсия эдомдуктарды талкалап келгенден кийин, Сеир уулдарынын кудайларын алып келип, љзєнљ кудай кылып койду да, аларга табынып, жыпар жыттуу зат тєтљттє.
Ошондо Тењир Аматсияга катуу каарданып, ага пайгамбарын жиберди. Пайгамбар ага: «Сен эмне єчєн сенин колуњдан љз элин куткара албаган бул элдин кудайларына табынып жатасыњ?» – деди.
Ал ушинтип айтканда, падыша ага: «Сени падышага кењешчи кылып коюшту беле? Токтот! Болбосо сени љлтєрєп коюшат», – деди. Пайгамбар унчукпай туруп, кайра: «Кудай сени жок кылууну чечкенин билдим, анткени сен ушул ишти кылып, менин кењешимди укпай койдуњ», – деди.
Жєйєт падышасы Аматсия љзєнєн кењешчилери менен кењешип кљрєп, Ысрайыл падышасы, Жейунун уулу, Жаахаздын уулу Жаашка киши жиберип: «Кел, жекеме-жеке беттешели», – деп айттырды.
Ошондо Ысрайыл падышасы Жааш Жєйєт падышасы Аматсияга мындай деп айттырды: «Лебанондо љскљн тикенек Лебанондо љскљн кедрге киши жиберип: “Кызыњды менин балама бер”, – деп айттырыптыр. Бирок Лебанондогу жапайы жырткычтар љтєп, ал тикенекти тебелеп салышты.
Сен: “Мен эдомдуктарды талкаладым”, – деп, текеберденип, љзєњдє љзєњ кљтљрєп жатасыњ. Андан кљрљ єйєњдљ эле отура берсењчи! Коркунучтуу ишти баштап эмне кыласыњ? Љзєњ менен кошо Жєйєт аймагын да љлтєрљсєњ».
Бирок Аматсия анын сљзєн уккан жок, анткени алар эдомдуктардын кудайларына табына баштагандыктан, аларды Жааштын колуна салып бериш єчєн, бул иш Кудайдан болду.
Ысрайыл падышасы Жааш аттанып чыгып, Жєйєт падышасы Аматсия менен Жєйєт аймагындагы Бейт-Шемеште жекеме-жеке беттешти.
Ошондо ысрайылдыктар Жєйєт аймагындагыларды талкалап салышты. Ар ким љз єйєнљ качты.
Ысрайыл падышасы Жааш Жаахаздын уулу, Жааштын уулу, Жєйєт падышасы Аматсияны Бейт-Шемеште туткунга алып, аны Иерусалимге алып келди. Анан Иерусалим дубалын Эпрайым дарбазасынан бурчтагы дарбазага чейин, тљрт жєз чыканак уратты.
Анан Кудай єйєнљн Обейт-Эдомдун кљзљмљлєндљгє алтын-кємєштљрдє, кымбат идиштерди, падыша єйєнєн казынасын, башы барымтага алынган кишилерди алып, Самарияга кайтып келди.
Жєйєт падышасы, Жааштын уулу Аматсия Ысрайыл падышасы, Жаахаздын уулу Жааш љлгљндљн кийин, дагы он беш жыл жашады.
Аматсиянын калган иштери, алгачкысы да, акыркысы да Жєйєт жана Ысрайыл падышаларынын китептеринде жазылган.
Аматсия Тењирден баш тарткандан кийин, Иерусалимде ага каршы чыккынчылык уюштурушту. Ошондо ал Лакишке качып кетти. Анын артынан киши жиберип, аны ошол жерде љлтєрєштє.
Анын сљљгєн аттар менен алып келип, Жєйєттєн шаарына, ата-бабаларынын жанына коюшту.
Viginti quinque annorum erat Amasias, cum regnare coepisset, et viginti novem annis regnavit in Ierusalem. Nomen matris eius Ioaden de Ierusalem.
Fecitque bonum in conspectu Domini, verumtamen non in corde perfecto.
Cumque roboratum sibi videret imperium, iugulavit servos suos, qui occiderant regem patrem suum,
sed filios eorum non interfecit, sicut scriptum est in libro legis Moysi, ubi praecepit Dominus dicens: «Non occidentur patres pro filiis, neque filii pro patribus suis, sed unusquisque in suo peccato morietur».
Congregavit igitur Amasias Iudam et constituit eos per familias tribunosque et centuriones in universo Iuda et Beniamin. Et recensuit a viginti annis sursum invenitque trecenta milia iuvenum, qui egrederentur ad pugnam et tenerent hastam et clipeum.
Mercede quoque conduxit de Israel centum milia robustorum centum talentis argenti.
Venit autem homo Dei ad illum et ait: «O rex, ne egrediatur tecum exercitus Israel; non est enim Dominus cum Israel, cunctis filiis Ephraim.
Quod si putas in robore exercitus bella consistere, superari te faciet Deus ab hostibus: Dei quippe est et adiuvare et in fugam vertere».
Dixitque Amasias ad hominem Dei: «Quid ergo fiet de centum talentis, quae dedi militibus Israel?». Et respondit ei homo Dei: «Habet Dominus, unde tibi dare possit multo his plura».
Separavit itaque Amasias exercitum, qui venerat ad eum ex Ephraim, ut reverteretur in locum suum; at illi contra Iudam vehementer irati reversi sunt in regionem suam.
Porro Amasias confidenter eduxit populum suum et abiit in vallem Salinarum percussitque filios Seir decem milia.
Et alia decem milia virorum ceperunt filii Iudae et adduxerunt ad praeruptum cuiusdam petrae praecipitaveruntque eos de summo in praeceps, qui universi crepuerunt.
At ille exercitus, quem remiserat Amasias, ne secum iret ad proelium, diffusus est in civitatibus Iudae a Samaria usque Bethoron et, interfectis tribus milibus, diripuit praedam magnam.
Amasias vero, post caedem Idumaeorum et allatos deos filiorum Seir, statuit illos in deos sibi et adorabat eos et illis adolebat.
Quam ob rem iratus Dominus contra Amasiam misit ad illum prophetam, qui diceret ei: «Cur adorasti deos, qui non liberaverunt populum suum de manu tua?».
Cumque haec ille loqueretur, respondit ei: «Num consiliarium regis fecimus te? Quiesce! Cur interficiam te?». Discedensque propheta: «Sed scio, inquit, quod decrevit Deus occidere te, quia fecisti hoc et non acquievisti consilio meo».
Igitur Amasias rex Iudae, inito consilio, misit ad Ioas filium Ioachaz filii Iehu regem Israel dicens: «Veni, videamus nos mutuo!».
At ille remisit nuntium dicens: «Carduus, qui est in Libano, misit ad cedrum Libani dicens: "Da filiam tuam filio meo uxorem". Et ecce bestiae agri, quae erant in Libano, transierunt et conculcaverunt carduum.
Dixisti: "Percussi Edom!". Et idcirco erigitur cor tuum in superbiam. Sede in domo tua! Cur malum adversum te provocas, ut cadas et tu et Iuda tecum?».
Noluit audire Amasias, eo quod Domini esset voluntas, ut traderetur in manibus hostium propter cultum deorum Edom.
Ascendit igitur Ioas rex Israel, et mutuos sibi praebuere conspectus: ipse et Amasias rex Iudae in Bethsames Iudae.
Corruitque Iuda coram Israel et fugit in tabernacula sua.
Porro Amasiam regem Iudae filium Ioas filii Ioachaz cepit Ioas rex Israel in Bethsames et adduxit in Ierusalem destruxitque murum eius a porta Ephraim usque ad portam Anguli quadringentis cubitis.
Omne quoque aurum et argentum et universa vasa, quae repererat in domo Dei et apud Obededom in thesauris etiam domus regiae, necnon et obsides reduxit Samariam.
Vixit autem Amasias filius Ioas rex Iudae, postquam mortuus est Ioas filius Ioachaz rex Israel, quindecim annis.
Reliqua vero gestorum Amasiae priorum et novissimorum scripta sunt in libro regum Iudae et Israel.
Qui postquam recessit a Domino, tetenderunt ei insidias in Ierusalem; cumque fugisset Lachis, miserunt post eum in Lachis et interfecerunt eum ibi.
Reportantesque super equos sepelierunt eum cum patribus suis in civitate David.
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible