Скрыть
28:6
28:7
28:8
28:11
28:12
28:14
28:17
28:20
28:22
28:25
Глава 29 
29:4
29:9
29:10
29:12-14
29:13
29:14
29:16
29:18
29:20
29:24
29:27
29:29
29:30
29:32
29:33
29:36
Церковнославянский (рус)
Сы́нъ два́десяти и пяти́ лѣ́тъ бѣ́ Аха́зъ, егда́ ца́р­ст­вовати нача́, и шесть­на́­де­сять лѣ́тъ ца́р­ст­вова во Иерусали́мѣ: и не сотвори́ пра́вое предъ Го́сподемъ, я́коже дави́дъ оте́цъ его́.
И по́йде по путе́мъ царе́й Изра́илевыхъ: и́бо и изва́ян­ная сотвори́,
и и́доломъ и́хъ пожре́ въ земли́ веен­но́мли и проведе́ сыно́въ сво­и́хъ сквоз­ѣ́ о́гнь по ме́рзостемъ язы́ковъ, и́хже потреби́ Госпо́дь от­ лица́ сыно́въ Изра́илевыхъ:
и кадя́ше на высо́кихъ и на холмѣ́хъ и подъ вся́кимъ дре́вомъ дубра́внымъ.
И предаде́ его́ Госпо́дь Бо́гъ его́ въ ру́цѣ царя́ Си́рска и порази́ его́, и плѣни́ от­ ни́хъ плѣ́нъ мно́гъ, и при­­веде́ въ Дама́скъ, и въ ру́ки царя́ Изра́илева предаде́ его́, и порази́ его́ я́звою вели́кою.
И уби́ факе́й сы́нъ ромелі́евъ ца́рь Изра́илевъ от­ Иу́ды во еди́нъ де́нь сто́ два́десять ты́сящъ муже́й крѣ́пкихъ си́лою, егда́ оста́виша Го́спода Бо́га оте́цъ сво­и́хъ.
И уби́ зехрі́й му́жъ си́ленъ от­ Ефре́ма маасі́ю сы́на царе́ва и езрика́ма нача́лника до́му его́ и Елка́на намѣ́ст­ника царе́ва.
Плѣни́ша же сы́нове Изра́илевы от­ бра́тiи сво­и́хъ три́ста ты́сящъ же́нъ, сыно́въ и дще́рей: и плѣ́нъ мно́гъ плѣни́ша от­ ни́хъ, и при­­несо́ша коры́сти въ самарі́ю.
И бѣ́ та́мо проро́къ Госпо́день, и́менемъ оди́дъ, и́же изы́де во срѣ́тенiе во́емъ гряду́щымъ въ самарі́ю и рече́ и́мъ: се́, гнѣ́въ Го́спода Бо́га оте́цъ ва́шихъ проти́ву Иу́ды, и предаде́ и́хъ въ ру́ки ва́шя, и уби́сте и́хъ во гнѣ́вѣ, и да́же до небесе́ дости́же [ва́­ше немилосе́рдiе]:
и ны́нѣ сыно́въ Иу́диныхъ и Иерусали́млихъ вы́ глаго́лете покори́ти въ рабы́ и рабы́ни: не се́ ли, а́зъ е́смь съ ва́ми, свидѣ́тел­ст­вовати Го́споду Бо́гу ва́­шему?
и ны́нѣ послу́шайте мене́ и воз­врати́те плѣ́нъ, его́же плѣни́сте от­ бра́тiй ва́шихъ, я́ко гнѣ́въ я́рости Госпо́дни на ва́съ.
И воста́ша нача́лницы от­ сыно́въ Ефре́млихъ, аза́рiа сы́нъ Иоана́нъ и Варахі́а сы́нъ Васаллимо́ѳовъ, и езекі́а сы́нъ Селлу́мовъ и Амасі́а сы́нъ Елда́евъ на гряду́щихъ от­ бра́ни,
и реко́ша и́мъ: не введи́те плѣ́на сѣ́мо къ на́мъ, зане́ согрѣши́мъ Го́споду, вы́ хо́щете при­­ложи́ти ко грѣхо́мъ на́шымъ и къ безу́мiю на́­шему, вели́къ бо грѣ́хъ на́шъ, и гнѣ́въ я́рости Госпо́дни на Изра́или.
И оста́виша во́ини плѣ́нъ и коры́сти предъ нача́лники и предъ всѣ́мъ мно́же­с­т­вомъ.
И воста́ша му́жiе рече́н­нiи по и́мени и взя́ша плѣне́ныхъ, и всѣ́хъ наги́хъ облеко́ша от­ коры́стей, и одѣ́яша и́хъ и обу́ша и́хъ, и да́ша я́сти и пи́ти и́мъ и пома́затися, и всади́ша на подъяре́мника вся́каго немощна́го, и от­везо́ша и́хъ во иерихо́нъ гра́дъ Фини́ческiй ко бра́тiи и́хъ, и воз­врати́шася въ самарі́ю.
Во вре́мя о́но посла́ ца́рь Аха́зъ ко царю́ Ассу́рску, прося́ по́мощи себѣ́ и въ то́мъ,
поне́же Идуме́ане нападо́ша и порази́ша Иу́ду и плѣни́ша плѣ́нъ:
и иноплеме́н­ницы нападо́ша на гра́ды напо́льныя и от­ полу́ден­ныя Иуде́и и взя́ша веѳсами́съ, и я́же въ дому́ Госпо́дни, и я́же въ дому́ ца́рстѣмъ, и князе́й, и да́ша царю́ Аило́нъ и гадиро́ѳъ, и сохо́ѳъ и ве́си его́, и гамзо́нъ и ве́си его́, и Ѳа́мну и ве́си ея́, и всели́шася та́мо.
Я́ко смири́ Госпо́дь Иуде́ю ра́ди Аха́за царя́ Иу́дина, поне́же от­ступи́ от­ступле́нiемъ от­ Го́спода.
И прiи́де на него́ Ѳелгафелласа́ръ ца́рь Ассу́рскiй, и озло́би его́, и пресели́, и́же бя́ху въ дама́сцѣ, въ миді́ю, изъ сирі́и же пресели́ въ Дама́скъ пребыва́ти.
И взя́ Аха́зъ су́щая въ дому́ Госпо́дни и я́же въ дому́ ца́рстѣмъ и у нача́лниковъ, и даде́ царю́ Ассу́рску: и не бы́сть на по́мощь ему́, но то́кмо къ печа́ли его́.
И при­­ложи́ от­ступи́ти от­ Го́спода и рече́ ца́рь Аха́зъ:
взышу́ бого́въ Дама́сковыхъ бiю́щихъ мя́. И рече́: бо́зи царя́ Си́рска, ті́и укрѣпля́ютъ и́хъ, си́мъ у́бо пожру́, и бу́дутъ ми въ по́мощь. Ті́и же бы́ша къ паде́нiю его́ и всего́ Изра́иля.
И оста́ви Аха́зъ сосу́ды до́му Госпо́дня и сокруши́ и́хъ, и заключи́ врата́ до́му Бо́жiя, и сотвори́ себѣ́ тре́бища во всѣ́хъ углѣ́хъ Иерусали́ма,
и во всѣ́хъ градѣ́хъ Иу́диныхъ сотвори́ высо́кая, е́же кади́ти бого́мъ чужди́мъ, и разгнѣ́ва Го́спода Бо́га оте́цъ сво­и́хъ.
Про́чая же словеса́ его́ и дѣя́нiя его́ пе́рвая и послѣ́дняя, се́, пи́сана су́ть въ кни́зѣ царе́й Иу́диныхъ и Изра́илевыхъ.
И у́спе Аха́зъ со отцы́ сво­и́ми, и погребо́ша его́ во гра́дѣ дави́довѣ, и́бо не внесо́ша его́ во гро́бы царе́й Изра́илевыхъ. И воцари́ся езекі́а сы́нъ его́ вмѣ́сто его́.
И езекі́а нача́ ца́р­ст­вовати сы́й два́десяти и пяти́ лѣ́тъ, и два́десять де́вять лѣ́тъ ца́р­ст­вова во Иерусали́мѣ. И́мя же ма́тери его́ Аві́а, дще́рь Заха́рiина.
Сотвори́ же пра́вое предъ Го́сподемъ по всѣ́мъ, я́же сотвори́ дави́дъ оте́цъ его́.
И бы́сть егда́ ста́ на ца́р­ст­вѣ сво­е́мъ въ ме́сяцъ пе́рвый, от­ве́рзе две́ри до́му Госпо́дня и обнови́ и́хъ,
и введе́ свяще́н­ники и леви́ты, и поста́ви и́хъ на странѣ́ я́же къ восто́ку,
и рече́ и́мъ: послу́шайте мя́, леви́ти, ны́нѣ очи́ститеся и очи́стите до́мъ Го́спода Бо́га оте́цъ на́шихъ, и изри́ните нечистоту́ изъ святи́лища:
я́ко от­ступи́ша отцы́ на́ши и сотвори́ша лука́вое предъ Го́сподемъ Бо́гомъ на́шимъ, и оста́виша его́, и от­врати́ша лице́ свое́ от­ ски́нiи Госпо́дни, и да́ша хребе́тъ,
и заключи́ша врата́ хра́ма, и погаси́ша свѣти́лники, и ѳимiа́момъ не кади́ша, и всесожже́нiй не при­­несо́ша во святи́лищи Бо́гу Изра́илеву:
и разгнѣ́вася я́ростiю Госпо́дь на Иу́ду и на Иерусали́мъ, и предаде́ и́хъ во у́жасъ и погубле́нiе и на звизда́нiе, я́коже вы́ ви́дите очи́ма ва́шима:
и се́, пораже́ни бы́ша отцы́ на́ши мече́мъ, и сы́нове на́ши и дще́ри на́шя и жены́ на́шя въ плѣне́нiи въ земли́ не сво­е́й, я́коже и ны́нѣ су́ть:
ны́нѣ у́бо положи́те на сердца́ ва́ша, е́же завѣща́ти завѣ́тъ съ Го́сподемъ Бо́гомъ Изра́илевымъ, и от­врати́тъ гнѣ́въ я́рости сво­ея́ от­ на́съ:
и ны́нѣ не прене­брега́йте, я́ко ва́съ избра́ Госпо́дь стоя́ти предъ ни́мъ, служи́ти ему́, и да бу́дете ему́ служа́ще и кадя́ще.
И воста́ша леви́ти, маа́лъ сы́нъ Амасі́евъ и Иои́ль сы́нъ Заха́рiевъ от­ сыно́въ Каа́ѳовыхъ, и от­ сыно́въ Мера́риныхъ ки́съ сы́нъ Авді́евъ и аза́рiа сы́нъ илаели́ловъ, и от­ сыно́въ гедсо́нихъ Иоада́дъ сы́нъ земма́нь и Иоада́мъ, сі́и сы́нове Иоаха́ини:
от­ сыно́въ Елисафа́нихъ сама́рiй и Иеiи́лъ, и от­ сыно́въ Аса́фовыхъ Заха́рiа и Матѳані́а,
и от­ сыно́въ Ема́нихъ Иеiи́лъ и Семе́й, от­ сыно́въ же Идиѳу́млихъ самаѳі́а и Озiи́лъ:
собра́ша же бра́тiю свою́ и освяти́шася по за́повѣди царе́вѣ повелѣ́нiемъ Госпо́днимъ, да очи́стятъ до́мъ Бо́жiй:
и внидо́ша свяще́н­ницы вну́трь це́ркве Госпо́дни, да очи́стятъ ю́, и изверго́ша всю́ нечистоту́ обрѣ́тен­ную въ дому́ Госпо́дни и во дворѣ́ до́му Госпо́дня: и взе́мше леви́ти, изнесо́ша къ пото́ку ке́дрску во́нъ.
И нача́ша въ пе́рвый де́нь новоме́сячiя пе́рваго ме́сяца очища́ти, и въ де́нь осмы́й того́ ме́сяца внидо́ша во хра́мъ Госпо́день, и очи́стиша це́рковь Госпо́дню во осми́ дне́хъ, и въ де́нь шестый­на́­де­сять ме́сяца пе́рваго соверши́ша.
И внидо́ша вну́трь ко езекі́и царю́ и реко́ша: очи́стихомъ вся́, я́же въ дому́ Госпо́дни, олта́рь всесожже́нiя и сосу́ды его́, и трапе́зу предложе́нiя со всѣ́ми сосу́ды ея́,
и вся́ сосу́ды, я́же оскверни́ ца́рь Аха́зъ въ ца́р­ст­во свое́ во от­ступле́нiи сво­е́мъ, угото́вахомъ и очи́стихомъ, и се́, су́ть предъ олтаре́мъ Госпо́днимъ.
И воста́ ра́но езекі́а ца́рь, и собра́ нача́лники гра́да, и взы́де въ до́мъ Госпо́день,
и воз­несе́ телце́въ се́дмь и овно́въ се́дмь, а́гнцевъ се́дмь и козло́въ от­ ко́зъ се́дмь за грѣ́хъ, за ца́р­ст­во и за святи́лище и за Изра́иля, и рече́ сыно́мъ Ааро́нимъ свяще́н­никомъ, да взы́дутъ на олта́рь Госпо́день жре́ти телце́въ.
И закла́ша телце́въ, и взя́ша кро́вь свяще́н­ницы и излiя́ша на олта́рь: и закла́ша овно́въ и кро́вь на олта́рь воз­лiя́ша: и закла́ша а́гнцевъ и облiя́ша кро́вiю олта́рь:
и при­­ведо́ша козло́въ, и́же за грѣ́хъ, предъ царя́ и це́рковь, и воз­ложи́ша ру́ки своя́ на ни́хъ,
и пожро́ша и́хъ свяще́н­ницы, и покропи́ша кро́вiю и́хъ предъ олтаре́мъ, и помоли́шася о все́мъ Изра́или: зане́ рече́ ца́рь, о все́мъ Изра́или всесожже́нiе и я́же о грѣсѣ́.
Поста́ви же леви́ты въ дому́ Госпо́дни съ кимва́лы и псалти́рми и гу́сльми, по за́повѣди дави́да царя́ и га́да прови́дца царю́ и наѳа́на проро́ка, я́ко по за́повѣди Госпо́дней повелѣ́нiе [бы́сть] руко́ю проро́ковъ его́.
Ста́ша же леви́ти со орга́ны дави́довы и свяще́н­ницы съ труба́ми.
И повелѣ́ езекі́а, да воз­несу́тъ всесожже́нiе на олта́рь: и егда́ нача́ша воз­носи́ти всесожже́нiе, нача́ша хвалы́ пѣ́ти Го́сподеви и труби́ти при­­ орга́нѣхъ дави́да царя́ Изра́илева.
И вся́ це́рковь покланя́шеся, и пѣвцы́ поя́ху, и трубы́ трубя́ху, до́ндеже соверши́ся всесожже́нiе.
Егда́ же сконча́ша при­­ноше́нiе, преклони́ся ца́рь и вси́ и́же бя́ху съ ни́мъ и поклони́шася Го́сподеви.
Побелѣ́ же езекі́а ца́рь и кня́зи леви́томъ, да восхва́лятъ Го́спода словесы́ дави́довыми и Аса́фа проро́ка: и́же восхвали́ша въ весе́лiи, и падо́ша, и поклони́шася Го́сподеви.
И от­вѣща́ езекі́а и рече́: ны́нѣ испо́лнисте ру́ки ва́шя Го́споду, при­­веди́те и при­­неси́те же́ртвы хвале́нiя въ до́мъ Госпо́день. И при­­несе́ [все́] собра́нiе же́ртвы и хвалы́ въ до́мъ Госпо́день, и вся́къ усе́рдный се́рдцемъ всесожже́нiя.
И бы́сть число́ всесожже́нiя, е́же при­­несе́ собра́нiе, телце́въ се́дмьдесятъ, овно́въ сто́, а́гнцевъ двѣ́сти, вся́ сiя́ во всесожже́нiе Го́сподеви:
освяще́н­ныхъ же телце́въ шестьсо́тъ, ове́цъ три́ ты́сящы.
Но свяще́н­ницы не мно́зи бя́ху и не можа́ху одира́ти ко́жъ всесожже́нiя, и помого́ша и́мъ бра́тiя и́хъ леви́ти, до́ндеже испо́лнися дѣ́ло и до́ндеже освяти́шася жерцы́, леви́ти бо усе́рднѣе освяти́шася, не́жели свяще́н­ницы:
всесожже́нiя же мно́го въ ту́кахъ соверше́нiя спасе́нiя, и воз­лiя́нiй всесожже́нiя: и испра́вися дѣ́ло въ дому́ Госпо́дни.
Возвесели́ся же езекі́а и вси́ лю́дiе, я́ко угото́ва Бо́гъ лю́демъ, поне́же внеза́пу бы́сть сло́во.
Немецкий (GNB)
Ahas war zwanzig Jahre alt, als er König wurde, und er regierte sechzehn Jahre lang in Jerusalem. Er tat nicht wie sein Ahnherr David, was dem HERRN gefällt,
sondern folgte dem schlechten Beispiel der Könige von Israel. Er ließ Standbilder des Gottes Baal gießen
und brachte im Hinnom-Tal Räucheropfer dar. Er ließ sogar seine eigenen Söhne als Opfer verbrennen und folgte damit der abscheulichen Sitte der Völker, die der HERR vor den Israeliten aus dem Land vertrieben hatte.
An den Opferstätten der fremden Götter, auf den Hügeln und unter allen heiligen Bäumen, verbrannte er Opfergaben und feierte Opfermähler.
Wegen all dieser Untaten gab ihn der HERR, sein Gott, in die Hand des Königs von Syrien. Die Syrer besiegten ihn und brachten viele Leute aus Juda gefangen nach Damaskus.

Zugleich gab der HERR ihn auch in die Hand des Königs von Israel: Pekach, der Sohn von Remalja, bereitete ihm eine schwere Niederlage.

An einem einzigen Tag fielen 120000 Männer aus Juda, lauter tüchtige Krieger – zur Strafe dafür, dass die Leute aus Juda dem HERRN, dem Gott ihrer Vorfahren, den Rücken gekehrt hatten.
Sichri, ein tapferer Mann aus dem Stamm Efraïm, tötete den Prinzen Maaseja, den Palastvorsteher Asrikam und Elkana, den Stellvertreter des Königs.
Die Männer von Israel nahmen 200000 Frauen und Kinder aus ihrem Brudervolk als Gefangene mit, außerdem machten sie reiche Beute und brachten sie nach Samaria.
In Samaria lebte ein Prophet des HERRN namens Oded. Als das Heer dorthin zurückkam, ging er ihm entgegen und sagte: »Der HERR, der Gott eurer Vorfahren, war zornig auf die Leute von Juda. Deshalb hat er sie in eure Hand gegeben. Ihr aber habt mit einer solchen Wut drauflosgemordet, dass es zum Himmel schreit.
Nun wollt ihr auch noch diese Gefangenen aus Juda und Jerusalem zu euren Sklaven und Sklavinnen machen. Habt ihr denn noch nicht genug Schuld gegen den HERRN auf euch geladen?
Hört jetzt auf mich! Diese Gefangenen sind eure Brüder und Schwestern. Lasst sie wieder heimkehren! Sonst wird sich der Zorn des HERRN gegen euch kehren.«
Auch einige der führenden Männer aus dem Stamm Efraïm traten dem heimkehrenden Heer entgegen, nämlich Asarja, der Sohn von Johanan, Berechja, der Sohn von Meschillemot, Jehiskija, der Sohn von Schallum, und Amasa, der Sohn von Hadlai.
Sie sagten: »Ihr dürft die Gefangenen nicht hierher bringen! Unser Unrecht und unsere Schuld gegenüber dem HERRN sind schon so groß, dass er zornig auf uns ist. Wollt ihr die Schuld noch größer machen?«
Da ließen die Kriegsleute in Gegenwart der führenden Männer und der ganzen versammelten Gemeinde die Gefangenen frei und verzichteten sogar auf die Beute.
Einige Leute wurden namentlich bestimmt und beauftragt, sich um die Gefangenen zu kümmern. Sie gaben allen, die nicht genug anzuziehen hatten, Kleidungsstücke und Schuhe aus dem Beutegut. Sie gaben ihnen zu essen und zu trinken und versorgten die Verwundeten. Alle, die zum Gehen zu schwach waren, setzten sie auf Esel und brachten sie bis nach Jericho, der Palmenstadt. Dort waren sie nicht mehr weit von ihren Landsleuten. Dann kehrten die Männer von Israel wieder nach Samaria zurück.
Damals schickte König Ahas eine Botschaft an das Königshaus von Assyrien und bat um Hilfe,
weil die Edomiter wieder ins Land eingedrungen waren. Sie hatten Juda besiegt und viele Gefangene weggeführt.
Auch die Philister waren in das Hügelland und in das Südland von Juda eingefallen. Sie hatten die Städte Bet-Schemesch, Ajalon und Gederot eingenommen wie auch Socho, Timna und Gimso mit den dazugehörigen Dörfern und hatten sich dort festgesetzt.
Der HERR bereitete Juda diese Niederlagen als Strafe für die Sünden von König Ahas, der ihm die Treue gebrochen und die Zügellosigkeit des Volkes geduldet hatte.
Der Assyrerkönig Tiglat-Pileser rückte tatsächlich mit seinem Heer heran. Aber anstatt Ahas zu unterstützen, setzte er ihn unter Druck.
Ahas lieferte die Schätze aus dem Tempel des HERRN, aus dem Königspalast und aus dem Besitz der führenden Kreise an ihn aus und bekam doch nicht die erwartete Hilfe.
Selbst in dieser Zeit schwerster Bedrängnis blieb Ahas dem HERRN ungehorsam, er trieb es sogar noch schlimmer:
Er opferte den Göttern von Damaskus, obwohl die Leute von Damaskus ihn geschlagen hatten. Er sagte sich: »Diese Götter haben den Königen von Syrien geholfen und mich besiegt. Wenn ich ihnen nun Opfer darbringe, werden sie mir ebenso helfen.« Aber ihm und ganz Israel brachten sie nur Unglück.
Ahas ließ auch die Geräte aus dem Haus Gottes zusammentragen und zerschlagen und die Tore des Tempels ließ er schließen. Stattdessen errichtete er Altäre an allen Ecken in Jerusalem.
Auch in allen anderen Städten von Juda ließ er Opferstätten errichten, um den fremden Göttern Opfer darzubringen. Mit alldem forderte er den Zorn des HERRN, des Gottes seiner Vorfahren, heraus.
Was es sonst noch über Ahas zu berichten gibt, über alle seine Taten vom Anfang bis zum Ende, das ist nachzulesen im Buch der Könige von Juda und Israel.
Ahas starb und wurde in Jerusalem bestattet, aber nicht in der Grabstätte der Könige von Israel. Sein Sohn Hiskija wurde sein Nachfolger.
Hiskija war 25 Jahre alt, als er König wurde, und er regierte 29 Jahre lang in Jerusalem. Seine Mutter hieß Abi und war eine Tochter von Secharja.
Hiskija tat, was dem HERRN gefällt, genau wie sein Ahnherr David.
Noch im ersten Jahr seiner Regierung, gleich zu Beginn des neuen Jahres, ließ er die Tore des Tempels wieder öffnen und instand setzen.
Dann rief er die Priester und die Leviten zu sich. Sie versammelten sich auf dem Platz im Osten
und er sagte zu ihnen:

»Männer vom Stamm Levi, hört mir zu! Reinigt euch für euren Dienst! Reinigt und weiht auch den Tempel wieder! Er gehört dem HERRN, dem Gott eurer Vorfahren. Räumt deshalb alles hinaus, was ihn unrein gemacht hat!

Unsere Väter sind dem HERRN untreu geworden und haben getan, was ihm missfällt. Sie haben ihm und seiner Wohnung den Rücken gekehrt.
Schlimmer noch: Sie haben die Tore der Vorhalle geschlossen, die Lampen gelöscht und dem Gott Israels in seinem Tempel keine Räucheropfer und keine Brandopfer mehr dargebracht.
Darum ist der HERR auf Juda und Jerusalem zornig geworden. Er hat sie zu einem abschreckenden Beispiel gemacht, zu Stätten des Grauens, von denen man sich mit Entsetzen abwendet, wie ihr mit eigenen Augen seht.
Deswegen sind auch unsere Väter im Krieg umgekommen und unsere Frauen und Kinder sind in Gefangenschaft.
Ich habe jetzt die feste Absicht, mit dem HERRN, dem Gott Israels, einen Bund zu schließen, in der Hoffnung, dass er seinen Zorn von uns abwendet.
Verliert nun keine Zeit mehr, geht an eure Aufgabe! Euch hat der HERR doch erwählt, als seine Diener vor ihm zu stehen und ihm Opfer darzubringen.«
Da traten folgende Leviten vor:

von den Nachkommen Kehats: Mahat, der Sohn von Amasai, und Joël, der Sohn von Asarja;
von den Nachkommen Meraris: Kisch, der Sohn von Abdi, und Asarja, der Sohn von Jehallelel;
von den Nachkommen Gerschons: Joach, der Sohn von Simma, und Eden, der Sohn von Joach;
von den Nachkommen Elizafans: Schimri und Jëiël;
von den Nachkommen Asafs: Secharja und Mattanja;
von den Nachkommen Hemans: Jehiël und Schimi;
von den Nachkommen Jedutuns: Schemaja und Usiël.

Sie riefen ihre Stammesbrüder zusammen und alle reinigten sich für ihren Dienst. Dann begannen sie den Tempel zu reinigen, wie es der König nach den Weisungen des HERRN befohlen hatte.
Die Priester gingen in das Tempelhaus hinein und brachten alles, was unrein war, hinaus in den Vorhof. Von dort aus schafften es die Leviten ins Kidrontal außerhalb der Stadt.
Am ersten Tag des ersten Monats fingen sie mit der Reinigung an; nach einer Woche kamen sie an die Vorhalle. Während der folgenden acht Tage wurde die Vorhalle gereinigt, sodass sie am 16. Tag mit allem fertig waren.
Dann gingen sie zu König Hiskija und meldeten ihm: »Wir haben den ganzen Tempel wieder gereinigt, auch den Brandopferaltar und den Tisch für die geweihten Brote und die zu beiden gehörenden Geräte.
Wir haben auch alle anderen Geräte wieder hergerichtet und neu geweiht, die König Ahas während seiner Regierung entweiht hatte, als er dem HERRN untreu geworden war. Sie können jetzt wieder für den Dienst am Altar des HERRN verwendet werden.«
Am nächsten Morgen rief König Hiskija die führenden Männer der Stadt zu sich und ging mit ihnen zum Haus des HERRN hinauf.
Man brachte sieben Stiere, sieben Schafböcke und sieben Lämmer für das Brandopfer herbei, dazu sieben Ziegenböcke, die als Sühneopfer für das Königshaus, den Tempel und die ganze Bevölkerung von Juda vorgesehen waren. Der König befahl den Priestern, den Nachkommen Aarons, die Tiere auf dem Altar des HERRN zu opfern.
Nacheinander wurden die Stiere, die Schafböcke und die Lämmer geschlachtet. Die Priester nahmen das Blut und sprengten es an den Altar.
Zuletzt brachte man die Böcke für das Sühneopfer und stellte sie vor den König und die versammelten Israeliten. Diese legten ihre Hände auf die Köpfe der Opfertiere.
Dann schlachteten die Priester die Böcke und sprengten das Blut an den Altar, um Israel von seiner Schuld zu befreien; denn der König hatte das Brandopfer und Sühneopfer für das ganze Volk angeordnet.
Er stellte auch die Leviten mit Becken, Harfen und Lauten wieder beim Tempel auf. So hatte es König David angeordnet, nachdem sein prophetischer Ratgeber Gad und der Prophet Natan ihm einen entsprechenden Befehl des HERRN überbracht hatten.
Die Leviten nahmen Aufstellung mit den Instrumenten, die König David hatte anfertigen lassen, ebenso die Priester mit ihren Trompeten.
Als Hiskija den Befehl gab, das Brandopfer auf dem Altar herzurichten, ertönten die Instrumente Davids, des Königs von Israel. Dazu priesen die Leviten den HERRN mit ihrem Gesang und die Priester bliesen auf den Trompeten.
Alle versammelten Israeliten warfen sich nieder und beteten den HERRN an. Die Leviten sangen und die Trompeten schmetterten, solange die Opferhandlung andauerte.
Zum Schluss warfen sich der König und alle Anwesenden noch einmal zur Anbetung nieder.
Dann forderten König Hiskija und die führenden Männer die Leviten auf, den HERRN mit den Liedern Davids und des prophetischen Sängers Asaf zu preisen. Sie taten dies mit großer Freude, dann warfen auch sie sich nieder, um den HERRN anzubeten.
Anschließend wandte sich Hiskija zu dem versammelten Volk und sagte: »Ihr seid nicht mit leeren Händen hier vor dem HERRN erschienen. Kommt her und bringt eure Mahlopfer und Dankopfer zu seinem Tempel!«

Da brachten sie ihre Opfer herbei, und wer besonders reichlich geben wollte, gab noch Brandopfer hinzu.

Auf diese Weise kamen 70 Rinder, 100 Schafböcke und 200 Lämmer für das Brandopfer zusammen.
Die Zahl der übrigen Opfergaben betrug 600 Rinder und 3000 Schafe.
Zuerst waren gar nicht genug Priester da, um alle Tiere für das Brandopfer abzuhäuten. Deshalb gingen ihre Stammesbrüder, die Leviten, ihnen dabei zur Hand, bis die Arbeit geschafft war und noch mehr Priester sich für den Dienst gereinigt hatten. Die Leviten hatten sich nämlich mit größerem Eifer gereinigt als die Priester.
Außerdem war die Zahl der Brandopfer an diesem Tag besonders groß, und die Priester bekamen zusätzlich zu tun mit den Fettstücken der Mahlopfer, die verbrannt werden mussten, und mit den Trankopfern, die zum Brandopfer hinzugehören.

Damit war der regelmäßige Gottesdienst im Tempel des HERRN wieder aufgenommen.

Hiskija und das ganze Volk freuten sich sehr, dass Gott ihnen diese Wende geschenkt hatte. Sie war viel schneller eingetreten, als sie erwartet hatten.
1 Нечестивое царствование Ахаза; 5 наказание его царями Сирии и Израиля; 8 пленные Иудеи возвращены сынами Ефрема; 16 Ахаз приобретает помощь Ассирии против Сириян; 22 приносит жертвы богам Дамасским и запирает двери дома Господня.
Двадцати лет был Ахаз, когда воцарился, и шестнадцать лет царствовал в Иерусалиме; и он не делал угодного в очах Господних, как делал Давид, отец его:
он шел путями царей Израильских, и даже сделал литые статуи Ваалов;
и он совершал курения на долине сынов Еннома, и проводил сыновей своих через огонь, подражая мерзостям народов, которых изгнал Господь пред лицем сынов Израилевых;
и приносил жертвы и курения на высотах и на холмах и под всяким ветвистым деревом.
И предал его Господь Бог его в руку царя Сириян, и они поразили его и взяли у него множество пленных и отвели в Дамаск. Также и в руку царя Израильского был предан он, и тот произвел у него великое поражение.
И избил Факей, сын Ремалиин, [царь Израильский,] Иудеев сто двадцать тысяч в один день, людей воинственных, потому что они оставили Господа Бога отцов своих.
Зихрий же, силач из Ефремлян, убил Маасею, сына царя, и Азрикама, начальствующего над дворцом, и Елкану, второго по царе.
И взяли сыны Израилевы в плен у братьев своих, Иудеев, двести тысяч жен, сыновей и дочерей; также и множество добычи награбили у них, и отправили добычу в Самарию.
Там был пророк Господень, имя его Одед. Он вышел пред лице войска, шедшего в Самарию, и сказал им: вот Господь Бог отцов ваших, во гневе на Иудеев, предал их в руку вашу, и вы избили их с такою яростью, которая достигла до небес.
И теперь вы думаете поработить сынов Иуды и Иерусалима в рабы и рабыни себе. А разве на самих вас нет вины пред Господом Богом вашим?
Итак послушайте меня, и возвратите пленных, которых вы захватили из братьев ваших, ибо пламень гнева Господня на вас.
И встали некоторые из начальников сынов Ефремовых: Азария, сын Иегоханана, Берехия, сын Мешиллемофа, и Езекия, сын Шаллума, и Амаса, сын Хадлая, против шедших с войны,
и сказали им: не вводите сюда пленных, потому что грех был бы нам пред Господом. Неужели вы думаете прибавить к грехам нашим и к преступлениям нашим? велика вина наша, и пламень гнева [Господня] над Израилем.
И оставили вооруженные пленных и добычу у военачальников и всего собрания.
И встали мужи, упомянутые по именам, и взяли пленных, и всех нагих из них одели из добычи, – и одели их, и обули их, и накормили их, и напоили их, и помазали их елеем, и посадили на ослов всех слабых из них, и отправили их в Иерихон, город пальм, к братьям их, и возвратились в Самарию.
В то время послал царь Ахаз к царям Ассирийским, чтоб они помогли ему,
ибо Идумеяне и еще приходили, и многих побили в Иудее, и взяли в плен;
и Филистимляне рассыпались по городам низменного края и юга Иудеи и взяли Вефсамис и Аиалон, и Гедероф и Сохо и зависящие от него города, и Фимну и зависящие от нее города, и Гимзо и зависящие от него города, и поселились там.
Так унизил Господь Иудею за Ахаза, царя Иудейского, потому что он развратил Иудею и тяжко грешил пред Господом.
И пришел к нему Феглафелласар, царь Ассирийский, но был в тягость ему, вместо того, чтобы помочь ему,
потому что Ахаз взял сокровища из дома Господня и дома царского и у князей и отдал царю Ассирийскому, но не в помощь себе.
И в тесное для себя время он продолжал беззаконно поступать пред Господом, он – царь Ахаз.
И приносил он жертвы богам Дамасским, думая, что они поражали его, и говорил: боги царей Сирийских помогают им; принесу я жертву им, и они помогут мне. Но они были на падение ему и всему Израилю.
И собрал Ахаз сосуды дома Божия, и сокрушил сосуды дома Божия, и запер двери дома Господня, и устроил себе жертвенники по всем углам в Иерусалиме,
и по всем городам Иудиным устроил высоты для каждения богам иным, и раздражал Господа Бога отцов своих.
Прочие дела его и все поступки его, первые и последние, описаны в книге царей Иудейских и Израильских.
И почил Ахаз с отцами своими, и похоронили его в городе, в Иерусалиме, но не внесли его в гробницы царей Израилевых. И воцарился Езекия, сын его, вместо него.
1 Езекия отворил двери дома Господня и собрал священников и левитов; 12 они очистили дом Господень и внесли обратно сосуды его; 20 начальники подчинились царю, когда священники приносили жертву за грех всего Израиля; 25 всё собрание молилось, когда левиты и певцы славили Господа словами Давида и Асафа; 31 весь народ приносил благодарственные приношения с радостью.
Езекия воцарился двадцати пяти лет, и двадцать девять лет царствовал в Иерусалиме; имя матери его Авия, дочь Захарии.
И делал он угодное в очах Господних точно так, как делал Давид, отец его.
В первый же год царствования своего, в первый месяц, он отворил двери дома Господня и возобновил их,
и велел прийти священникам и левитам, и собрал их на площади восточной,
и сказал им: послушайте меня, левиты! Ныне освятитесь сами и освятите дом Господа Бога отцов ваших, и выбросьте нечистоту из святилища.
Ибо отцы наши поступали беззаконно, и делали неугодное в очах Господа Бога нашего, и оставили Его, и отвратили они лица свои от жилища Господня, и оборотились спиною,
и заперли двери притвора, и погасили светильники, и не сожигали курения, и не возносили всесожжений во святилище Бога Израилева.
И был гнев Господа на Иудею и на Иерусалим, и Он отдал их на позор, на опустошение и на посмеяние, как вы видите глазами вашими.
И вот, пали отцы наши от меча, а сыновья наши и дочери наши и жены наши за это в плену [в земле не своей] доныне.
Теперь у меня на сердце – заключить завет с Господом Богом Израилевым, да отвратит от нас пламень гнева Своего.
Дети мои! не будьте небрежны, ибо вас избрал Господь предстоять лицу Его, служить Ему и быть у Него служителями и возжигателями курений.
И встали левиты: Махаф, сын Амасая, и Иоель, сын Азарии, из сыновей Каафовых; и из сыновей Мерариных: Кис, сын Авдия, и Азария, сын Иегаллелела; и из племени Гирсонова: Иоах, сын Зиммы, и Еден, сын Иоаха;
и из сыновей Елицафановых: Шимри и Иеиел; и из сыновей Асафовых: Захария и Матфания;
и из сыновей Емановых: Иехиел и Шимей; и из сыновей Идифуновых: Шемаия и Уззиел.
Они собрали братьев своих и освятились, и пошли по приказанию царя очищать дом Господень по словам Господа.
И вошли священники внутрь дома Господня для очищения, и вынесли все нечистое, что нашли в храме Господнем, на двор дома Господня, а левиты взяли это, чтобы вынести вон к потоку Кедрону.
И начали освящать в первый день первого месяца, и в восьмой день того же месяца вошли в притвор Господень; и освящали дом Господень восемь дней, и в шестнадцатый день первого месяца кончили.
И пришли в дом к царю Езекии и сказали: мы очистили дом Господень, и жертвенник для всесожжения, и все сосуды его, и стол для хлебов предложения, и все сосуды его;
и все сосуды, которые забросил царь Ахаз во время царствования своего, в беззаконии своем, мы приготовили и освятили, и вот они пред жертвенником Господним.
И встал царь Езекия рано утром и собрал начальников города, и пошел в дом Господень.
И привели семь тельцов и семь овнов, и семь агнцев и семь козлов на жертву о грехе за царство и за святилище и за Иудею; и приказал он сынам Аароновым, священникам, вознести всесожжение на жертвенник Господень.
И закололи тельцов, и взяли священники кровь, и окропили жертвенник, и закололи овнов, и окропили кровью жертвенник; и закололи агнцев, и окропили кровью жертвенник.
И привели козлов за грех пред лице царя и собрания, и они возложили руки свои на них.
И закололи их священники, и очистили кровью их жертвенник для заглаждения грехов всего Израиля, ибо за всего Израиля приказал царь принести всесожжение и жертву о грехе.
И поставил он левитов в доме Господнем с кимвалами, псалтирями и цитрами, по уставу Давида и Гада, прозорливца царева, и Нафана пророка, так как от Господа был устав этот чрез пророков Его.
И стали левиты с музыкальными орудиями Давидовыми и священники с трубами.
И приказал Езекия вознести всесожжение на жертвенник. И в то время, как началось всесожжение, началось пение Господу, при звуке труб и орудий Давида, царя Израилева.
И все собрание молилось, и певцы пели, и трубили трубы, доколе не окончилось всесожжение.
По окончании же всесожжения царь и все находившиеся при нем преклонились и поклонились.
И сказал царь Езекия и князья левитам, чтоб они славили Господа словами Давида и Асафа прозорливца, и они славили с радостью, и преклонялись и поклонялись.
И продолжал Езекия и сказал: теперь вы посвятили себя Господу; приступайте и приносите жертвы и благодарственные приношения в дом Господень. И понесло все собрание жертвы и благодарственные приношения, и всякий, кто расположен был сердцем, – всесожжения.
И было число всесожжений, которые привели собравшиеся: семьдесят волов, сто овнов, двести агнцев – все это для всесожжения Господу.
Других священных жертв было: шестьсот из крупного скота и три тысячи из мелкого скота.
Но священников было мало, и они не могли сдирать кож со всех всесожжений, и помогали им братья их левиты, до окончания дела и доколе освятились прочие священники, ибо левиты были более тщательны в освящении себя, нежели священники.
Притом же всесожжений было множество с туками мирных жертв и с возлияниями при всесожжении. Так восстановлено служение в доме Господнем.
И радовался Езекия и весь народ о том, что Бог так расположил народ, ибо это сделалось неожиданно.
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible