Скрыть
32:2
32:3
32:4
32:6
32:8
32:15
32:16
32:22
32:23
32:27
32:28
32:29
Церковнославянский (рус)
И по словесѣ́хъ си́хъ и по и́стинѣ се́й, прiи́де сен­нахири́мъ ца́рь Ассирі́йскiй, и прiи́де на Иуде́ю, и ополчи́ся на гра́ды крѣ́пкiя хотя́ взя́ти и́хъ.
И ви́дѣ езекі́а, я́ко прiи́де сен­нахири́мъ, и лице́ его́ во­ева́ти на Иерусали́мъ:
и совѣ́това со старѣ́йшины сво­и́ми и съ си́льными, да заключа́тъ во́ды исто́чниковъ, и́же бѣ́ша внѣ́ гра́да: и со­изво́лиша ему́.
И собра́ мно́го люді́й, и заключи́ во́ды исто́чниковъ и пото́къ теку́щь посредѣ́ гра́да, глаго́ля: да не прiи́детъ ца́рь Ассирі́йскiй, и обря́щетъ во́дъ мно́го, и укрѣпи́т­ся.
И укрѣпи́ся езекі́а, и созда́ вся́ стѣ́ны, я́же бы́ша разсы́паны, и столпы́, и от­внѣ́ предстѣ́нiе и́но, и укрѣпи́ разруше́н­ная гра́да дави́дова, и угото́ва ору́жiя мно́га:
и поста́ви нача́лники бра́немъ надъ людьми́, и собра́шася къ нему́ на пло́щадь вра́тъ де́бри, и глаго́ла въ сердца́ и́хъ глаго́ля:
укрѣпи́теся и мужа́йтеся и не устраша́йтеся, ниже́ ужаса́йтеся от­ лица́ царя́ Ассирі́йска и от­ лица́ всего́ мно́же­ст­ва, е́же съ ни́мъ: я́ко мно́жайшiи съ на́ми су́ть не́же съ ни́мъ:
съ ни́мъ мы́шца плотска́я, съ на́ми же Госпо́дь Бо́гъ на́шъ, е́же спаса́ти и побора́ти на бра́ни на́­шей. И укрѣпи́шася лю́дiе словесы́ езекі́и царя́ Иу́дина.
И по си́хъ посла́ сен­нахири́мъ ца́рь Ассирі́йскiй рабы́ своя́ во Иерусали́мъ, са́мъ же со всѣ́ми во́и сво­и́ми обстоя́ше лахи́съ, и посла́ ко езекі́и царю́ Иу́дину и ко всему́ Иу́дѣ, и́же во Иерусали́мѣ, глаго́ля:
сiя́ глаго́летъ сен­нахири́мъ ца́рь Ассирі́йскiй: на что́ вы́ упова́ете и сѣди́те во обстоя́нiи во Иерусали́мѣ?
ни ли езекі́а прельща́етъ ва́съ, да преда́стъ вы́ въ сме́рть и въ гла́дъ и жа́жду, глаго́ля: Госпо́дь Бо́гъ на́шъ спасе́тъ на́съ от­ руки́ царя́ Ассирі́йска?
не се́й ли е́сть езекі́а, и́же разори́ олтари́ его́ и вы́шняя его́, и повелѣ́ Иу́дѣ и живу́щымъ во Иерусали́мѣ, глаго́ля: олтаре́мъ предъ олтаре́мъ си́мъ покланя́йтеся и въ не́мъ кади́те ѳимiа́мъ?
или́ не вѣ́сте сего́, что́ а́зъ сотвори́хъ и отцы́ мо­и́ всѣ́мъ лю́демъ земли́? еда́ могу́ще воз­мого́ша бо́зи язы́ковъ всея́ земли́ изба́вити лю́ди своя́ от­ руки́ мо­ея́?
кто́ во всѣ́хъ бозѣ́хъ язы́ковъ си́хъ, и́хже искорени́ша отцы́ мо­и́? еда́ воз­мого́ша изба́вити лю́ди своя́ от­ руки́ мо­ея́, и ка́ко мо́жетъ Бо́гъ ва́шъ изба́вити ва́съ от­ руки́ мо­ея́?
ны́нѣ у́бо да не прельща́етъ ва́съ езекі́а и да не твори́тъ ва́съ упова́ти по сему́, и не вѣ́руйте ему́: а́ще бо ни еди́нъ бо́гъ вся́каго язы́ка и ца́р­ст­ва воз­мо́же изба́вити лю́ди своя́ от­ руки́ мо­ея́ и от­ руку́ оте́цъ мо­и́хъ, то́ ниже́ Бо́гъ ва́шъ воз­мо́жетъ изба́вити ва́съ от­ руки́ мо­ея́.
И и́на [мно́га] глаго́лаша раби́ его́ проти́ву Го́спода Бо́га и проти́ву езекі́и раба́ его́.
И посла́нiя написа́ поноша́я Го́спода Бо́га Изра́илева, и рече́ на́нь, глаго́ля: я́коже бо́зи язы́къ земли́ не мого́ша изба́вити люді́й сво­и́хъ от­ руки́ мо­ея́, та́ко ниже́ Бо́гъ езекі́инъ изба́витъ лю́ди своя́ от­ руки́ мо­ея́.
И возопи́ во́племъ вели́кимъ язы́комъ Иуде́йскимъ къ лю́демъ, и́же сѣдя́ху на стѣна́хъ Иерусали́млихъ, да у́страши́тъ и́хъ и ужаси́тъ, и во́зметъ гра́дъ:
и глаго́ла на Бо́га Иерусали́мля, я́коже и на бого́въ люді́й земли́, дѣла́ ру́къ человѣ́ческихъ.
И помоли́ся езекі́а ца́рь и Иса́iа сы́нъ Амо́совъ проро́къ о си́хъ, и возопи́ша на небо.
И посла́ Госпо́дь а́нгела, и порази́ всѣ́хъ муже́й хра́брыхъ и бра́н­никовъ, и нача́лниковъ и во­ево́дъ въ полцѣ́хъ царя́ Ассирі́йска: и воз­врати́ лице́ его́ со стыдо́мъ на зе́млю его́, и прiи́де въ до́мъ бо́га сво­его́, и сы́нове его́ изше́дшiи изъ чре́ва его́ погуби́ша его́ мече́мъ.
И спасе́ Госпо́дь езекі́ю и обита́ющихъ во Иерусали́мѣ от­ руки́ сен­нахири́ма царя́ Ассирі́йска и от­ руку́ всѣ́хъ, и подаде́ и́мъ поко́й о́крестъ.
И мно́зи при­­ноша́ху да́ры Го́споду во Иерусали́мъ и дая́нiя езекі́и царю́ Иу́дину, и воз­вы́шенъ бы́сть предъ очесы́ всѣ́хъ язы́ковъ по си́хъ.
Во дне́хъ о́ныхъ разболѣ́ся езекі́а да́же до сме́рти и помоли́ся ко Го́споду: и услы́ша его́ и даде́ ему́ зна́менiе.
И не по воз­дая́нiю, е́же даде́ ему́, воз­даде́ езекі́а, но воз­несе́ся се́рдце его́, и бы́сть на него́ гнѣ́въ и на Иу́ду и на Иерусали́мъ.
И смири́ся езекі́а от­ высоты́ се́рдца сво­его́ са́мъ и живу́щiи во Иерусали́мѣ, и не прiи́де на ни́хъ гнѣ́въ Госпо́день во дни́ езекі́ины.
И бы́сть езекі́еви бога́т­ст­во и сла́ва мно́га зѣло́: и сокро́вища себѣ́ собра́ сребра́ и зла́та и ка́менiя честна́го, и арома́ты, и ору́жiя храни́лницы, и сосу́ды драгоцѣ́н­ны,
и жи́тницы жи́тъ, пшени́цы и вина́ и еле́а, и се́ла, и я́сли вся́кому скоту́, и огра́ды стадо́мъ,
и гра́ды, я́же созда́ себѣ́, и строе́нiя овца́мъ и воло́мъ мно́же­с­т­во: зане́ даде́ ему́ Госпо́дь собра́нiя мно́га зѣло́.
То́й езекі́а загради́ исхо́дъ воды́ гео́на вы́шняго и проведе́ ю́ въ ни́зъ къ полу́дню гра́да дави́дова. И пре­успѣ́ езекі́а во всѣ́хъ дѣ́лѣхъ сво­и́хъ.
И та́ко посло́мъ князе́й от­ Вавило́на, и́же по́слани бя́ху къ нему́, да вопро́сятъ его́ о чудеси́, е́же случи́ся на земли́, оста́ви его́ Госпо́дь, да иску́ситъ его́ увѣ́дати, я́же въ се́рдцы его́.
Про́чая же слове́съ езекі́иныхъ, и щедро́ты его́, се́, пи́сана су́ть въ проро́че­ст­вѣ Иса́iи проро́ка сы́на Амо́сова и въ кни́зѣ царе́й Иу́диныхъ и Изра́илевыхъ.
И у́спе езекі́а со отцы́ сво­и́ми, и погребо́ша его́ на восхо́дѣхъ гробо́въ сыно́въ дави́довыхъ: и сла́ву и че́сть да́ша ему́ въ сме́рти его́ ве́сь Иу́да и живу́щiи во Иерусали́мѣ. И воцари́ся Манассі́а сы́нъ его́ вмѣ́сто его́.
Синодальный
1 Сеннахирим, царь Ассирийский, вступил в Иудею, и Езекия укрепляет народ, увещевая довериться Господу; 9 Ассирияне предупреждают Езекию, чтобы он не надеялся на Господа; 16 хулят Бога перед народом; 20 Ассирийцы поражены ангелом Господним, их царь умерщвлен и жители Иерусалима спасены; 24 болезнь Езекии и исцеление; 27 богатства Езекии, его постройки; 32 его смерть и погребение.
После таких дел и верности, пришел Сеннахирим, царь Ассирийский, и вступил в Иудею, и осадил укрепленные города, и думал отторгнуть их себе.
Когда Езекия увидел, что пришел Сеннахирим с намерением воевать против Иерусалима,
тогда решил с князьями своими и с военными людьми своими засы́пать источники воды, которые вне города, и те помогли ему.
И собралось множество народа, и засы́пали все источники и поток, протекавший по стране, говоря: да не найдут цари Ассирийские, придя сюда, много воды [и да не укрепятся].
И ободрился он, и восстановил всю обрушившуюся стену, и поднял ее до башни, и извне построил другую стену, и укрепил Милло в городе Давидовом, и наготовил множество оружия и щитов.
И поставил военачальников над народом, и собрал их к себе на площадь у городских ворот, и говорил к сердцу их, и сказал:
будьте тверды и мужественны, не бойтесь и не страшитесь царя Ассирийского и всего множества, которое с ним, потому что с нами более, нежели с ним;
с ним мышца плотская, а с нами Господь Бог наш, чтобы помогать нам и сражаться на бранях наших. И подкрепился народ словами Езекии, царя Иудейского.
После сего послал Сеннахирим, царь Ассирийский, рабов своих в Иерусалим, – сам он стоял против Лахиса, и вся сила его с ним, – к Езекии, царю Иудейскому, и ко всем Иудеям, которые в Иерусалиме, сказать:
так говорит Сеннахирим, царь Ассирийский: на что вы надеетесь и сидите в крепости в Иерусалиме?
Не обольщает ли вас Езекия, чтобы предать вас смерти от голода и жажды, говоря: Господь Бог наш спасет нас от руки царя Ассирийского?
Не этот ли Езекия разрушил высоты Его и жертвенники Его, и сказал Иудее и Иерусалиму: пред жертвенником единым поклоняйтесь и на нем совершайте курения?
Разве вы не знаете, что сделал я и отцы мои со всеми народами земель? Могли ли боги народов земных спасти землю свою от руки моей?
Кто из всех богов народов, истребленных отцами моими, мог спасти народ свой от руки моей? Как же возможет ваш Бог спасти вас от руки моей?
И ныне пусть не обольщает вас Езекия и не отклоняет вас таким образом; не верьте ему: если не в силах был ни один бог ни одного народа и царства спасти народ свой от руки моей и от руки отцов моих, то и ваш Бог не спасет вас от руки моей.
И еще многое говорили рабы его против Господа Бога и против Езекии, раба Его.
И письма писал он, в которых поносил Господа Бога Израилева и говорил против Него такие слова: как боги народов земных не спасли народов своих от руки моей, так Бог Езекии не спасет народа Своего от руки моей.
И кричали громким голосом на Иудейском языке к народу Иерусалимскому, который был на стене, чтоб устрашить его и напугать его, и взять город.
И говорили о Боге Иерусалима, как о богах народов земли, – изделии рук человеческих.
И помолился царь Езекия и Исаия, сын Амосов, пророк, и возопили к небу.
И послал Господь Ангела, и он истребил всех храбрых и главноначальствующего и начальствующих в войске царя Ассирийского. И возвратился он со стыдом в землю свою; и когда пришел в дом бога своего, – исшедшие из чресл его поразили его там мечом.
Так спас Господь Езекию и жителей Иерусалима от руки Сеннахирима, царя Ассирийского, и от руки всех и оберегал их отовсюду.
Тогда многие приносили дары Господу в Иерусалим и дорогие вещи Езекии, царю Иудейскому. И он возвеличился после сего в глазах всех народов.
В те дни заболел Езекия смертельно. И помолился Господу, и Он услышал его и дал ему знамение.
Но не воздал Езекия за оказанные ему благодеяния, ибо возгордилось сердце его. И был на него гнев Божий и на Иудею, и на Иерусалим.
Но как смирился Езекия в гордости сердца своего, – сам и жители Иерусалима, то не пришел на них гнев Господень во дни Езекии.
И было у Езекии богатства и славы весьма много, и хранилище он сделал у себя для серебра и золота, и камней драгоценных, и для ароматов и щитов, и для всяких драгоценных сосудов;
и кладовые для произведений земли, для хлеба, вина и масла, и стойла для всякого рода скота, и дворы для стад.
И города построил себе. И стад мелкого и крупного скота было у него множество, потому что дал ему Бог весьма большое имущество.
Он же, Езекия, запер верхний проток вод Геона и провел их вниз к западной стороне города Давидова. И действовал успешно Езекия во всяком деле своем.
Только при послах царей Вавилонских, которые присылали к нему спросить о знамении, бывшем на земле, оставил его Бог, чтоб испытать его и открыть все, что у него на сердце.
Прочие деяния Езекии и добродетели его описаны в видении Исаии, сына Амосова, пророка, и в книге царей Иудейских и Израильских.
И почил Езекия с отцами своими, и похоронили его над гробницами сыновей Давидовых, и почесть воздали ему по смерти его все Иудеи и жители Иерусалима. И воцарился Манассия, сын его, вместо него.
Киргизский
Хиския ишенимдєє болуп, ушундай иштерди кылгандан кийин, Ашур падышасы Санхейрип Жєйєт аймагына кол салып, анын сепилдєє шаарларын курчап алды, аларды љзєнљ каратып алгысы келди.
Хиския Санхейриптин Иерусалим менен согушканы келгенин кљргљндљ,
љзєнєн тљрљлљрє жана аскер адамдары менен шаар сыртындагы сууларды бєтљп салууну чечти. Алар жардамга келишти.
Кљп эл чогулуп, љлкљнє аралап аккан агын сууну жана бардык суу башаттарын бєтљп салышты да: «Ашур падышалары бул жакка келгенде, суу таппай калышсын», – дешти.
Ал кайраттанып, ураган дубалдардын бардыгын, бийик мунараларды калыбына келтирип, сыртынан дагы бир дубал курду жана Дљљттєн шаарындагы Милка сепилин бекемдеп, љтљ кљп курал-жарактарды жана калкандарды даярдап койду.
Анан эл башына аскер башчыларды коюп, аларды шаар дарбазасынын алдындагы аянтка чогултту да, аларга жакшы сљздљрдє айтып:
«Бекем тургула, кайраттуу болгула, Ашур падышасынан жана аны менен келген кљптљгљн аскерлерден коркпогула, єрљйєњљрдє учурбагыла, анткени алар менен болгондорго караганда биздики кљп.
Алар менен – адамдар, ал эми биз менен – Кудай-Тењирибиз! Ал бизге салгылашууда жардам берет жана биз єчєн кєрљшљт», – деди. Жєйєт падышасы Хискиянын сљзєн уккан эл кайраттанды.
Ушундан кийин Ашур падышасы Санхейрип љз љкєлдљрєн Иерусалимге жиберди, љзє болсо бєт куралдуу кєчє менен Лакиштин каршысында турду, ал Жєйєт падышасы Хискияга жана Иерусалимдеги жєйєттљргљ љкєлдљрєнљн мындай деп айттырды:
«Ашур падышасы Санхейрип мындай дейт: Иерусалимде љзєњљрдє курчап алып, эмнеден ємєт кылып отурасыњар?
Хиския: “Ашур падышасынын колунан Кудай-Тењирибиз сактайт”, – деп, силерди ачка калтырып, суусатып љлтєрєш єчєн азгырып жаткан жокпу?
Анын бутканалары менен курмандык чалынуучу жайларын талкалап, Жєйєт менен Иерусалим элине: “Бир гана курмандык чалынуучу жайга таазим кылгыла, анын єстєндљ гана жыпар жыттуу зат тєтљткєлљ”, – деген Хиския ушул эмеспи?
Силер менин жана менин ата-бабаларымдын жер жєзєндљгє бардык элдерди эмне кылганын билбейсињерби? Жер жєзєндљгє элдердин кудайлары љз жерлерин менин колумдан сактап кала алышты беле?
Менин ата-бабаларым тукум курут кылган элдердин кайсы кудайы љз элин менин колумдан сактап калды? Анан силердин Кудайыњар кантип силерди менин колуман сактап калсын?
Хиския силерди азыр ушинтип азгырып, адаштырып койбосун, ага ишенбегиле. Эч бир элдин, эч бир падышачылыктын кудайы љз элин менин колумдан жана менин ата-бабаларымдын колунан сактап кала алган эмес, силердин Кудайыњар да силерди менин колуман сактап кала албайт».
Анын жљнљткљн кызматчылары Кудай-Тењирге каршы, Анын кулу Хискияга каршы дагы бир далай сљз айтышты.
Санхейрип Ысрайылдын Кудай-Тењирин жамандап жазган каттарында: «Жер жєзєндљгє элдердин кудайлары љз элдерин менин колуман сактап кала албагандай эле, Хискиянын Кудайы да љз элин менин колуман сактап кала албайт», – деп, Кудайга акарат келтирди.
Алар дубалдын єстєндљ турган Иерусалим элин коркутуп, жєрљгєн тєшєрєп шаарды багынтып алыш єчєн, жєйєт тилинде кыйкырып жатышты.
Иерусалимдин Кудайы жљнєндљ да, башка элдердин адамдын колунан чыккан жасалма кудайлары жљнєндљ да сєйлљп жатышты.
Ошондо Хиския падыша менен Амостун уулу Ышайа пайгамбар сыйынып, асмандагы Кудайга жалынып-жалбарды.
Тењир асмандан периштесин жиберди. Ал Ашур падышасынын аскерлеринин эњ мыктыларын, аскер башчыларынын башчысын, аскер башчыларын кырып салды. Ал љз жерине маскара болуп кайтты. Ал љз кудайынын єйєнљ келгенде, љз уулдары аны кылыч менен сайып љлтєрєштє.
Тењир Хискияны жана Иерусалим элин Ашур падышасы Санхейриптин колунан, бардык эле баскынчылардын колунан мына ушинтип куткарды. Аларды бардык жерде калкалап жєрдє.
Ошондо кљпчєлєк эл Тењирге арнап Иерусалимге тартууларды алып келишти. Ошондой эле Жєйєт падышасы Хискияга кымбат баалуу белектерди алып келишти. Ушундан кийин бардык элдердин кљз алдында анын дањкы чыкты.
Ошол кезде Хиския катуу ооруп калды. Ошондо ал Кудайга сыйынды. Ал анын єнєн угуп, ага жышаан берди.
Бирок Хиския бул ырайымга ыраазычылык билдирген жок, себеби жєрљгє текеберленип кеткен эле. Ошондо Кудай ага, Жєйєт аймагына да, Иерусалимге да каарданды.
Бирок Хиския жєрљгє текеберденип кеткенин мойнуна алгандыктан, Иерусалим тургундары да моюн сунгандыктан, Хискиянын кљзє барында Тењир аларга каарын тљккљн жок.
Хиския љтљ кљп байлыкка, атак-дањкка ээ болду. Ал љзєнєн алтын-кємєштљрє, асыл таштары, жыпар жыттуу заттары, кымбат баалуу идиштери єчєн атайын казыналарды курду.
Жерден алган тєшємдљрє єчєн, дан, шарап, зайтун майлары єчєн, атайын сактай турган кампаларды, тљрт тєлєк малдын тєрлљрєнљ жараша атайын малканаларды, короо-сарайларды салды.
Љзєнљ да шаарларды курду. Анын бодо малы да, майда малы да љтљ кљп эле, анткени Кудай ага љтљ кљп мал-мєлк берген.
Ушул Хиския Гихон суусунун жогорку башатын тосуп, Дљљттєн шаарынын батыш тарабына, тљмљн карай буруп салган. Хиския ар бир иште ийгиликке жетишкен.
Бабыл падышалары љз љкєлдљрєн анын жеринде болгон кереметтер тууралуу сурап-билєєгљ жибергенде, сынаш єчєн, жєрљгєн билиш єчєн, Кудай аны таштап койгон.
Хискиянын калган иштери менен жакшы иштери Амос уулу Ышайа пайгамбардын кљргљн аяндарында, Жєйєт жана Ысрайыл падышаларынын китептеринде жазылып калган.
Хиския кљз жумуп, ата-бабаларына кошулду. Аны Дљљт уулдарынын мєрзљлљрєнєн баш жагына коюшту. Ал кљз жумганда, Жєйєт жана Иерусалим эли ага урмат кљрсљтєштє. Анын ордуна уулу Менаше падыша болду.
After these deeds of faithfulness, Sennacherib king of Assyria came and entered Judah; he encamped against the fortified cities, thinking to win them over to himself.
And when Hezekiah saw that Sennacherib had come, and that his purpose was to make war against Jerusalem,
he consulted with his leaders and commanders to stop the water from the springs which were outside the city; and they helped him.
Thus many people gathered together who stopped all the springs and the brook that ran through the land, saying, «Why should the kings of Assyria come and find much water?»
And he strengthened himself, built up all the wall that was broken, raised it up to the towers, and built another wall outside; also he repaired the Millo in the City of David, and made weapons and shields in abundance.
Then he set military captains over the people, gathered them together to him in the open square of the city gate, and gave them encouragement, saying,
«Be strong and courageous; do not be afraid nor dismayed before the king of Assyria, nor before all the multitude that is with him; for there are more with us than with him.
With him is an arm of flesh; but with us is the LORD our God, to help us and to fight our battles.» And the people were strengthened by the words of Hezekiah king of Judah.
After this Sennacherib king of Assyria sent his servants to Jerusalem (but he and all the forces with him laid siege against Lachish), to Hezekiah king of Judah, and to all Judah who were in Jerusalem, saying,
«Thus says Sennacherib king of Assyria: «In what do you trust, that you remain under siege in Jerusalem?
Does not Hezekiah persuade you to give yourselves over to die by famine and by thirst, saying, «The LORD our God will deliver us from the hand of the king of Assyria»?
Has not the same Hezekiah taken away His high places and His altars, and commanded Judah and Jerusalem, saying, «You shall worship before one altar and burn incense on it»?
Do you not know what I and my fathers have done to all the peoples of other lands? Were the gods of the nations of those lands in any way able to deliver their lands out of my hand?
Who was there among all the gods of those nations that my fathers utterly destroyed that could deliver his people from my hand, that your God should be able to deliver you from my hand?
Now therefore, do not let Hezekiah deceive you or persuade you like this, and do not believe him; for no god of any nation or kingdom was able to deliver his people from my hand or the hand of my fathers. How much less will your God deliver you from my hand?»́
Furthermore, his servants spoke against the LORD God and against His servant Hezekiah.
He also wrote letters to revile the LORD God of Israel, and to speak against Him, saying, «As the gods of the nations of other lands have not delivered their people from my hand, so the God of Hezekiah will not deliver His people from my hand.»
Then they called out with a loud voice in Hebrew to the people of Jerusalem who were on the wall, to frighten them and trouble them, that they might take the city.
And they spoke against the God of Jerusalem, as against the gods of the people of the earth--the work of meńs hands.
Now because of this King Hezekiah and the prophet Isaiah, the son of Amoz, prayed and cried out to heaven.
Then the LORD sent an angel who cut down every mighty man of valor, leader, and captain in the camp of the king of Assyria. So he returned shamefaced to his own land. And when he had gone into the temple of his god, some of his own offspring struck him down with the sword there.
Thus the LORD saved Hezekiah and the inhabitants of Jerusalem from the hand of Sennacherib the king of Assyria, and from the hand of all others, and guided them on every side.
And many brought gifts to the LORD at Jerusalem, and presents to Hezekiah king of Judah, so that he was exalted in the sight of all nations thereafter.
In those days Hezekiah was sick and near death, and he prayed to the LORD; and He spoke to him and gave him a sign.
But Hezekiah did not repay according to the favor shown him, for his heart was lifted up; therefore wrath was looming over him and over Judah and Jerusalem.
Then Hezekiah humbled himself for the pride of his heart, he and the inhabitants of Jerusalem, so that the wrath of the LORD did not come upon them in the days of Hezekiah.
Hezekiah had very great riches and honor. And he made himself treasuries for silver, for gold, for precious stones, for spices, for shields, and for all kinds of desirable items;
storehouses for the harvest of grain, wine, and oil; and stalls for all kinds of livestock, and folds for flocks.
Moreover he provided cities for himself, and possessions of flocks and herds in abundance; for God had given him very much property.
This same Hezekiah also stopped the water outlet of Upper Gihon, and brought the water by tunnel to the west side of the City of David. Hezekiah prospered in all his works.
However, regarding the ambassadors of the princes of Babylon, whom they sent to him to inquire about the wonder that was done in the land, God withdrew from him, in order to test him, that He might know all that was in his heart.
Now the rest of the acts of Hezekiah, and his goodness, indeed they are written in the vision of Isaiah the prophet, the son of Amoz, and in the book of the kings of Judah and Israel.
So Hezekiah rested with his fathers, and they buried him in the upper tombs of the sons of David; and all Judah and the inhabitants of Jerusalem honored him at his death. Then Manasseh his son reigned in his place.
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible