Скрыть
32:2
32:3
32:4
32:6
32:8
32:15
32:16
32:22
32:23
32:27
32:28
32:29
Глава 33 
33:10
33:11
33:12
33:15
33:16
33:17
33:19
33:21
33:22
33:23
33:24
Глава 34 
34:3
34:6
34:7
34:10
34:11
34:13
34:15
34:17
34:18
34:20
34:21
34:22
34:23
34:25
34:29
34:32
Глава 35 
35:2
35:4
35:5
35:9
35:10
35:11
35:12
35:14
35:16
35:20a
35:20b
35:20c
35:20d
35:20e
35:21
35:27
Синодальный
1 Сеннахирим, царь Ассирийский, вступил в Иудею, и Езекия укрепляет народ, увещевая довериться Господу; 9 Ассирияне предупреждают Езекию, чтобы он не надеялся на Господа; 16 хулят Бога перед народом; 20 Ассирийцы поражены ангелом Господним, их царь умерщвлен и жители Иерусалима спасены; 24 болезнь Езекии и исцеление; 27 богатства Езекии, его постройки; 32 его смерть и погребение.
После таких дел и верности, пришел Сеннахирим, царь Ассирийский, и вступил в Иудею, и осадил укрепленные города, и думал отторгнуть их себе.
Когда Езекия увидел, что пришел Сеннахирим с намерением воевать против Иерусалима,
тогда решил с князьями своими и с военными людьми своими засы́пать источники воды, которые вне города, и те помогли ему.
И собралось множество народа, и засы́пали все источники и поток, протекавший по стране, говоря: да не найдут цари Ассирийские, придя сюда, много воды [и да не укрепятся].
И ободрился он, и восстановил всю обрушившуюся стену, и поднял ее до башни, и извне построил другую стену, и укрепил Милло в городе Давидовом, и наготовил множество оружия и щитов.
И поставил военачальников над народом, и собрал их к себе на площадь у городских ворот, и говорил к сердцу их, и сказал:
будьте тверды и мужественны, не бойтесь и не страшитесь царя Ассирийского и всего множества, которое с ним, потому что с нами более, нежели с ним;
с ним мышца плотская, а с нами Господь Бог наш, чтобы помогать нам и сражаться на бранях наших. И подкрепился народ словами Езекии, царя Иудейского.
После сего послал Сеннахирим, царь Ассирийский, рабов своих в Иерусалим, – сам он стоял против Лахиса, и вся сила его с ним, – к Езекии, царю Иудейскому, и ко всем Иудеям, которые в Иерусалиме, сказать:
так говорит Сеннахирим, царь Ассирийский: на что вы надеетесь и сидите в крепости в Иерусалиме?
Не обольщает ли вас Езекия, чтобы предать вас смерти от голода и жажды, говоря: Господь Бог наш спасет нас от руки царя Ассирийского?
Не этот ли Езекия разрушил высоты Его и жертвенники Его, и сказал Иудее и Иерусалиму: пред жертвенником единым поклоняйтесь и на нем совершайте курения?
Разве вы не знаете, что сделал я и отцы мои со всеми народами земель? Могли ли боги народов земных спасти землю свою от руки моей?
Кто из всех богов народов, истребленных отцами моими, мог спасти народ свой от руки моей? Как же возможет ваш Бог спасти вас от руки моей?
И ныне пусть не обольщает вас Езекия и не отклоняет вас таким образом; не верьте ему: если не в силах был ни один бог ни одного народа и царства спасти народ свой от руки моей и от руки отцов моих, то и ваш Бог не спасет вас от руки моей.
И еще многое говорили рабы его против Господа Бога и против Езекии, раба Его.
И письма писал он, в которых поносил Господа Бога Израилева и говорил против Него такие слова: как боги народов земных не спасли народов своих от руки моей, так Бог Езекии не спасет народа Своего от руки моей.
И кричали громким голосом на Иудейском языке к народу Иерусалимскому, который был на стене, чтоб устрашить его и напугать его, и взять город.
И говорили о Боге Иерусалима, как о богах народов земли, – изделии рук человеческих.
И помолился царь Езекия и Исаия, сын Амосов, пророк, и возопили к небу.
И послал Господь Ангела, и он истребил всех храбрых и главноначальствующего и начальствующих в войске царя Ассирийского. И возвратился он со стыдом в землю свою; и когда пришел в дом бога своего, – исшедшие из чресл его поразили его там мечом.
Так спас Господь Езекию и жителей Иерусалима от руки Сеннахирима, царя Ассирийского, и от руки всех и оберегал их отовсюду.
Тогда многие приносили дары Господу в Иерусалим и дорогие вещи Езекии, царю Иудейскому. И он возвеличился после сего в глазах всех народов.
В те дни заболел Езекия смертельно. И помолился Господу, и Он услышал его и дал ему знамение.
Но не воздал Езекия за оказанные ему благодеяния, ибо возгордилось сердце его. И был на него гнев Божий и на Иудею, и на Иерусалим.
Но как смирился Езекия в гордости сердца своего, – сам и жители Иерусалима, то не пришел на них гнев Господень во дни Езекии.
И было у Езекии богатства и славы весьма много, и хранилище он сделал у себя для серебра и золота, и камней драгоценных, и для ароматов и щитов, и для всяких драгоценных сосудов;
и кладовые для произведений земли, для хлеба, вина и масла, и стойла для всякого рода скота, и дворы для стад.
И города построил себе. И стад мелкого и крупного скота было у него множество, потому что дал ему Бог весьма большое имущество.
Он же, Езекия, запер верхний проток вод Геона и провел их вниз к западной стороне города Давидова. И действовал успешно Езекия во всяком деле своем.
Только при послах царей Вавилонских, которые присылали к нему спросить о знамении, бывшем на земле, оставил его Бог, чтоб испытать его и открыть все, что у него на сердце.
Прочие деяния Езекии и добродетели его описаны в видении Исаии, сына Амосова, пророка, и в книге царей Иудейских и Израильских.
И почил Езекия с отцами своими, и похоронили его над гробницами сыновей Давидовых, и почесть воздали ему по смерти его все Иудеи и жители Иерусалима. И воцарился Манассия, сын его, вместо него.
1 Нечестивое царствование Манассии и его идолопоклонство; 10 он в кандалах отведен в Вавилон, где он раскаялся и снова возвращен в свое царство; 14 он отвергает всё идолопоклонство, которому раньше предавался; 21 нечестивое царствование Амона; 24 он поражен заговорщиками.
Двенадцати лет был Манассия, когда воцарился, и пятьдесят пять лет царствовал в Иерусалиме,
и делал он неугодное в очах Господних, подражая мерзостям народов, которых прогнал Господь от лица сынов Израилевых,
и снова построил высоты, которые разрушил Езекия, отец его, и поставил жертвенники Ваалам, и устроил дубравы, и поклонялся всему воинству небесному, и служил ему,
и соорудил жертвенники в доме Господнем, о котором сказал Господь: в Иерусалиме будет имя Мое вечно;
и соорудил жертвенники всему воинству небесному на обоих дворах дома Господня.
Он же проводил сыновей своих чрез огонь в долине сына Енномова, и гадал, и ворожил, и чародействовал, и учредил вызывателей мертвецов и волшебников; много делал он неугодного в очах Господа, к прогневлению Его.
И поставил резного идола, которого сделал, в доме Божием, о котором говорил Бог Давиду и Соломону, сыну его: в доме сем и в Иерусалиме, который Я избрал из всех колен Израилевых, Я положу имя Мое навек;
и не дам впредь выступить ноге Израиля из земли сей, которую Я укрепил за отцами их, если только они будут стараться исполнять все, что Я заповедал им, по всему закону и уставам и повелениям, данным рукою Моисея.
Но Манассия довел Иудею и жителей Иерусалима до того, что они поступали хуже тех народов, которых истребил Господь от лица сынов Израилевых.
И говорил Господь к Манассии и к народу его, но они не слушали.
И привел Господь на них военачальников царя Ассирийского, и заковали они Манассию в кандалы и оковали его цепями, и отвели его в Вавилон.
И в тесноте своей он стал умолять лице Господа Бога своего и глубоко смирился пред Богом отцов своих.
И помолился Ему, и Бог преклонился к нему и услышал моление его, и возвратил его в Иерусалим на царство его. И узнал Манассия, что Господь есть Бог.
И после того построил внешнюю стену города Давидова, на западной стороне Геона, по лощине и до входа в Рыбные ворота, и провел ее вокруг Офела и высоко поднял ее. И поставил военачальников по всем укрепленным городам в Иудее,
и низверг чужеземных богов и идола из дома Господня, и все капища, которые соорудил на горе дома Господня и в Иерусалиме, и выбросил их за город.
И восстановил жертвенник Господень и принес на нем жертвы мирные и хвалебные, и сказал Иудеям, чтобы они служили Господу Богу Израилеву.
Но народ еще приносил жертвы на высотах, хотя и Господу Богу своему.
Прочие дела Манассии, и молитва его к Богу своему, и слова прозорливцев, говоривших к нему именем Господа Бога Израилева, находятся в записях царей Израилевых.
И молитва его, и то, что Бог преклонился к нему, и все грехи его и беззакония его, и места, на которых он построил высоты и поставил изображения Астарты и истуканов, прежде нежели смирился, описаны в записях Хозая.
И почил Манассия с отцами своими, и похоронили его в доме его. И воцарился Амон, сын его, вместо него.
Двадцати двух лет был Амон, когда воцарился, и два года царствовал в Иерусалиме.
И делал неугодное в очах Господних так, как делал Манассия, отец его; и всем истуканам, которых сделал Манассия, отец его, приносил Амон жертвы и служил им.
И не смирился пред лицем Господним, как смирился Манассия, отец его; напротив, Амон умножил свои грехи.
И составили против него заговор слуги его, и умертвили его в доме его.
Но народ земли перебил всех, бывших в заговоре против царя Амона, и воцарил народ земли Иосию, сына его, вместо него.
1 Благочестивое царствование Иосии; 3 будучи еще отроком, он начал очищать Иуду и Иерусалим от идолов; 8 повелевает первосвященнику Хелкии возобновить дом Господень; 14 Хелкия посылает Иосии книгу закона, найденную в доме Господнем; Иосия востревожен при чтении слов закона; 22 Олдана пророчица возвещает посланным царя, что все предсказанные в законе проклятия совершатся, но что Иосия будет избавлен; 29 царь собрал старейшин, чтобы прочитать им закон, и весь народ вместе с ним заключили завет с Господом, чтобы соблюдать заповеди Его.
Восемь лет было Иосии, когда он воцарился, и тридцать один год царствовал в Иерусалиме,
и делал он угодное в очах Господних, и ходил путями Давида, отца своего, и не уклонялся ни направо, ни налево.
В восьмой год царствования своего, будучи еще отроком, он начал прибегать к Богу Давида, отца своего, а в двенадцатый год начал очищать Иудею и Иерусалим от высот и посвященных дерев и от резных и литых кумиров.
И разрушили пред лицем его жертвенники Ваалов и статуи, возвышавшиеся над ними; и посвященные дерева он срубил, и резные и литые кумиры изломал и разбил в прах, и рассыпал на гробах тех, которые приносили им жертвы,
и кости жрецов сжег на жертвенниках их, и очистил Иудею и Иерусалим,
и в городах Манассии, и Ефрема, и Симеона, даже до колена Неффалимова, и в опустошенных окрестностях их
он разрушил жертвенники и посвященные дерева, и кумиры разбил в прах, и все статуи сокрушил по всей земле Израильской, и возвратился в Иерусалим.
В восемнадцатый год царствования своего, по очищении земли и дома Божия, он послал Шафана, сына Ацалии, и Маасею градоначальника, и Иоаха, сына Иоахазова, дееписателя, возобновить дом Господа Бога своего.
И пришли они к Хелкии первосвященнику, и отдали серебро, принесенное в дом Божий, которое левиты, стоящие на страже у порога, собрали из рук Манассии и Ефрема и всех прочих Израильтян, и от всего Иуды и Вениамина, и от жителей Иерусалима,
и отдали в руки производителям работ, приставленным к дому Господню, чтоб они раздавали его работникам, которые работали в доме Господнем, при исправлении и возобновлении дома.
И они раздавали плотникам и строителям на покупку тесаных камней и дерев для связей и для покрытия зданий, которые разорили цари Иудейские.
Люди сии действовали честно при работе, и для надзора над ними поставлены были Иахаф и Овадия, левиты из сыновей Мерариных, и Захария и Мешуллам из сыновей Каафовых, и все левиты, умеющие играть на музыкальных орудиях.
Они же были приставниками над носильщиками и наблюдали над всеми работниками при каждой работе; из левитов же были и писцы, и надзиратели, и привратники.
Когда вынимали они серебро, принесенное в дом Господень, тогда Хелкия священник нашел книгу закона Господня, данную рукою Моисея.
И начал Хелкия, и сказал Шафану писцу: книгу закона нашел я в доме Господнем. И подал Хелкия ту книгу Шафану.
И понес Шафан книгу к царю, и принес при этом царю известие: все, что поручено рабам твоим, они делают;
и высыпали серебро, найденное в доме Господнем, и передали его в руки приставникам и в руки производителям работ.
И также донес Шафан писец царю, говоря: книгу дал мне Хелкия священник. И читал ее Шафан перед царем.
Когда услышал царь слова закона, то разодрал одежды свои.
И дал царь повеление Хелкии и Ахикаму, сыну Шафанову, и Авдону, сыну Михея, и Шафану писцу, и Асаии, слуге царскому, говоря:
пойдите, вопросите Господа за меня и за оставшихся у Израиля и за Иуду о словах сей найденной книги, потому что велик гнев Господа, который воспылал на нас за то, что не соблюдали отцы наши слова Господня, чтобы поступать по всему написанному в книге сей.
И пошел Хелкия и те, которые от царя, к Олдане пророчице, жене Шаллума, сына Тавкегафа, сына Хасры, хранителя одежд, – а жила она во второй части Иерусалима, – и говорили с нею об этом.
И она сказала им: так говорит Господь Бог Израилев: скажите тому человеку, который послал вас ко мне:
так говорит Господь: вот Я наведу бедствие на место сие и на жителей его все проклятия, написанные в книге, которую читали пред лицем царя Иудейского,
за то, что они оставили Меня и кадили богам другим, чтобы прогневлять Меня всеми делами рук своих. И гнев Мой возгорится над местом сим и не угаснет.
А царю Иудейскому, пославшему вас вопросить Господа, так скажите: так говорит Господь Бог Израилев о словах, которые ты слышал:
так как смягчилось сердце твое, и ты смирился пред Богом, услышав слова Его о месте сем и о жителях его, – и ты смирился предо Мною, и разодрал одежды свои, и плакал предо Мною, то и Я услышал тебя, говорит Господь.
Вот Я приложу тебя к отцам твоим, и положен будешь в гробницу твою в мире, и не увидят глаза твои всего того бедствия, которое Я наведу на место сие и на жителей его. И принесли царю ответ.
И послал царь, и собрал всех старейшин Иудеи и Иерусалима,
и пошел царь в дом Господень, и с ним все Иудеи и жители Иерусалима, и священники и левиты, и весь народ, от большого до малого; и он прочитал вслух их все слова книги завета, найденной в доме Господнем.
И стал царь на месте своем, и заключил завет пред лицем Господа последовать Господу и соблюдать заповеди Его и откровения Его, и уставы Его, от всего сердца своего и от всей души своей, чтобы выполнить слова завета, написанные в книге сей.
И велел царь подтвердить это всем находившимся в Иерусалиме и в земле Вениаминовой; и стали поступать жители Иерусалима по завету Бога, Бога отцов своих.
И изверг Иосия все мерзости из всех земель, которые у сынов Израилевых, и повелел всем, находившимся в земле Израилевой служить Господу Богу своему. И во все дни жизни его они не отступали от Господа Бога отцов своих.
1 Великая пасха, которую Иосия совершил в обновленном доме Господнем в восемнадцатом году своего царствования; 20 он пошел против Нехао, царя Египетского, на равнине Мегиддо и поражен стрелою.
И совершил Иосия в Иерусалиме пасху Господу, и закололи пасхального агнца в четырнадцатый день первого месяца.
И поставил он священников на местах их, и ободрял их на служение в доме Господнем,
и сказал левитам, наставникам всех Израильтян, посвященным Господу: поставьте ковчег святый в храме, который построил Соломон, сын Давидов, царь Израилев; нет вам нужды носить его на раменах; служите теперь Господу Богу нашему и народу Его Израилю;
станьте по поколениям вашим, по чередам вашим, как предписано Давидом, царем Израилевым, и как предписано Соломоном, сыном его,
и стойте во святилище, по распределениям поколений у братьев ваших, сынов народа, и по разделению поколений у левитов,
и заколите пасхального агнца, и освятитесь, и приготовьте его для братьев ваших, поступая согласно со словом Господним чрез Моисея.
И дал Иосия в дар сынам народа, всем, находившимся там, из мелкого скота агнцев и козлов молодых, все для жертвы пасхальной, числом тридцать тысяч и три тысячи волов. Это из имущества царя.
И князья его по усердию давали в дар народу, священникам и левитам: Хелкия и Захария и Иехиил, начальствующие в доме Божием, дали священникам для жертвы пасхальной две тысячи шестьсот [овец, агнцев и козлов] и триста волов;
и Хонания, и Шемаия, и Нафанаил, братья его, и Хашавия, и Иеиел, и Иозавад, начальники левитов, подарили левитам для жертвы пасхальной [овец] пять тысяч и пятьсот волов.
Так устроено было служение. И стали священники на место свое и левиты по чередам своим, по повелению царскому;
и закололи пасхального агнца. И кропили священники кровью, принимая ее из рук левитов, а левиты снимали кожу;
и распределили назначенное для всесожжения, чтобы раздать то по отделениям поколений у сынов народа, для принесения Господу, как написано в книге Моисеевой. То же сделали и с волами.
И испекли пасхального агнца на огне, по уставу; и священные жертвы сварили в котлах, горшках и кастрюлях, и поспешно роздали всему народу,
а после приготовили для себя и для священников, ибо священники, сыны Аароновы, заняты были приношением всесожжения и туков до ночи; потому-то и готовили левиты для себя и для священников, сынов Аароновых.
И певцы, сыновья Асафовы, оставались на местах своих, по установлению Давида и Асафа, и Емана и Идифуна, прозорливца царского, и привратники у каждых ворот: не для чего было им отходить от служения своего, так как братья их левиты готовили для них.
Так устроено было все служение Господу в тот день, чтобы совершить пасху и принести всесожжения на жертвеннике Господнем, по повелению царя Иосии.
И совершали сыны Израилевы, находившиеся там, пасху в то время и праздник опресноков в течение семи дней.
И не была совершаема такая пасха у Израиля от дней Самуила пророка; и из всех царей Израилевых ни один не совершал такой пасхи, какую совершил Иосия, и священники, и левиты, и все Иудеи, и Израильтяне, там находившиеся, и жители Иерусалима.
В восемнадцатый год царствования Иосии* совершена сия пасха.
После всего того, что сделал Иосия в доме Божием
35:20a[и как сжег огнем царь Иосия и чревовещателей, и волхвов, и капища, и идолов, и дубравы, бывшие в Иерусалиме и Иудее, чтобы утвердить слова закона, написанные в книге, которую нашел Хелкия священник в доме Господнем,
35:20bне было подобного ему прежде него, кто обратился бы к Господу всем сердцем своим, и всею душею своею, и всею крепостию своею, по всему закону Моисееву; не восстал и после него подобный ему.

35:20cОднако же не отвратился Господь от великой ярости гнева Своего, – ярости, которою разгневался Господь на Иудею за все оскорбления, которыми прогневал Манассия.
35:20dИ сказал Господь: и Иуду отвергну от лица Моего, как отверг дом Израилев, и отвергну город Иерусалим, который избрал, и храм, о котором сказал: будет там имя Мое,]
35:20eпошел Нехао, царь Египетский, на войну к Кархемису на Евфрате; и Иосия вышел навстречу ему.
И послал к нему Нехао послов сказать: что мне и тебе, царь Иудейский? Не против тебя теперь иду я, но туда, где у меня война. И Бог повелел мне поспешать; не противься Богу, Который со мною, чтоб Он не погубил тебя.
Но Иосия не отстранился от него, а приготовился, чтобы сразиться с ним, и не послушал слов Нехао от лица Божия и выступил на сражение на равнину Мегиддо.
И выстрелили стрельцы в царя Иосию, и сказал царь слугам своим: уведите меня, потому что я тяжело ранен.
И свели его слуги его с колесницы, и посадили его в другую повозку, которая была у него, и отвезли его в Иерусалим. И умер он, и похоронен в гробницах отцов своих. И вся Иудея и Иерусалим оплакали Иосию.
Оплакал Иосию и Иеремия в песне плачевной; и говорили все певцы и певицы об Иосии в плачевных песнях своих, известных до сего дня, и передали их в употребление у Израиля; и вот они вписаны в книгу плачевных песней.
Прочие деяния Иосии и добродетели его, согласные с предписанным в законе Господнем,
и деяния его, первые и последние, описаны в книге царей Израильских и Иудейских.
Церковнославянский (рус)
И по словесѣ́хъ си́хъ и по и́стинѣ се́й, прiи́де сен­нахири́мъ ца́рь Ассирі́йскiй, и прiи́де на Иуде́ю, и ополчи́ся на гра́ды крѣ́пкiя хотя́ взя́ти и́хъ.
И ви́дѣ езекі́а, я́ко прiи́де сен­нахири́мъ, и лице́ его́ во­ева́ти на Иерусали́мъ:
и совѣ́това со старѣ́йшины сво­и́ми и съ си́льными, да заключа́тъ во́ды исто́чниковъ, и́же бѣ́ша внѣ́ гра́да: и со­изво́лиша ему́.
И собра́ мно́го люді́й, и заключи́ во́ды исто́чниковъ и пото́къ теку́щь посредѣ́ гра́да, глаго́ля: да не прiи́детъ ца́рь Ассирі́йскiй, и обря́щетъ во́дъ мно́го, и укрѣпи́т­ся.
И укрѣпи́ся езекі́а, и созда́ вся́ стѣ́ны, я́же бы́ша разсы́паны, и столпы́, и от­внѣ́ предстѣ́нiе и́но, и укрѣпи́ разруше́н­ная гра́да дави́дова, и угото́ва ору́жiя мно́га:
и поста́ви нача́лники бра́немъ надъ людьми́, и собра́шася къ нему́ на пло́щадь вра́тъ де́бри, и глаго́ла въ сердца́ и́хъ глаго́ля:
укрѣпи́теся и мужа́йтеся и не устраша́йтеся, ниже́ ужаса́йтеся от­ лица́ царя́ Ассирі́йска и от­ лица́ всего́ мно́же­ст­ва, е́же съ ни́мъ: я́ко мно́жайшiи съ на́ми су́ть не́же съ ни́мъ:
съ ни́мъ мы́шца плотска́я, съ на́ми же Госпо́дь Бо́гъ на́шъ, е́же спаса́ти и побора́ти на бра́ни на́­шей. И укрѣпи́шася лю́дiе словесы́ езекі́и царя́ Иу́дина.
И по си́хъ посла́ сен­нахири́мъ ца́рь Ассирі́йскiй рабы́ своя́ во Иерусали́мъ, са́мъ же со всѣ́ми во́и сво­и́ми обстоя́ше лахи́съ, и посла́ ко езекі́и царю́ Иу́дину и ко всему́ Иу́дѣ, и́же во Иерусали́мѣ, глаго́ля:
сiя́ глаго́летъ сен­нахири́мъ ца́рь Ассирі́йскiй: на что́ вы́ упова́ете и сѣди́те во обстоя́нiи во Иерусали́мѣ?
ни ли езекі́а прельща́етъ ва́съ, да преда́стъ вы́ въ сме́рть и въ гла́дъ и жа́жду, глаго́ля: Госпо́дь Бо́гъ на́шъ спасе́тъ на́съ от­ руки́ царя́ Ассирі́йска?
не се́й ли е́сть езекі́а, и́же разори́ олтари́ его́ и вы́шняя его́, и повелѣ́ Иу́дѣ и живу́щымъ во Иерусали́мѣ, глаго́ля: олтаре́мъ предъ олтаре́мъ си́мъ покланя́йтеся и въ не́мъ кади́те ѳимiа́мъ?
или́ не вѣ́сте сего́, что́ а́зъ сотвори́хъ и отцы́ мо­и́ всѣ́мъ лю́демъ земли́? еда́ могу́ще воз­мого́ша бо́зи язы́ковъ всея́ земли́ изба́вити лю́ди своя́ от­ руки́ мо­ея́?
кто́ во всѣ́хъ бозѣ́хъ язы́ковъ си́хъ, и́хже искорени́ша отцы́ мо­и́? еда́ воз­мого́ша изба́вити лю́ди своя́ от­ руки́ мо­ея́, и ка́ко мо́жетъ Бо́гъ ва́шъ изба́вити ва́съ от­ руки́ мо­ея́?
ны́нѣ у́бо да не прельща́етъ ва́съ езекі́а и да не твори́тъ ва́съ упова́ти по сему́, и не вѣ́руйте ему́: а́ще бо ни еди́нъ бо́гъ вся́каго язы́ка и ца́р­ст­ва воз­мо́же изба́вити лю́ди своя́ от­ руки́ мо­ея́ и от­ руку́ оте́цъ мо­и́хъ, то́ ниже́ Бо́гъ ва́шъ воз­мо́жетъ изба́вити ва́съ от­ руки́ мо­ея́.
И и́на [мно́га] глаго́лаша раби́ его́ проти́ву Го́спода Бо́га и проти́ву езекі́и раба́ его́.
И посла́нiя написа́ поноша́я Го́спода Бо́га Изра́илева, и рече́ на́нь, глаго́ля: я́коже бо́зи язы́къ земли́ не мого́ша изба́вити люді́й сво­и́хъ от­ руки́ мо­ея́, та́ко ниже́ Бо́гъ езекі́инъ изба́витъ лю́ди своя́ от­ руки́ мо­ея́.
И возопи́ во́племъ вели́кимъ язы́комъ Иуде́йскимъ къ лю́демъ, и́же сѣдя́ху на стѣна́хъ Иерусали́млихъ, да у́страши́тъ и́хъ и ужаси́тъ, и во́зметъ гра́дъ:
и глаго́ла на Бо́га Иерусали́мля, я́коже и на бого́въ люді́й земли́, дѣла́ ру́къ человѣ́ческихъ.
И помоли́ся езекі́а ца́рь и Иса́iа сы́нъ Амо́совъ проро́къ о си́хъ, и возопи́ша на небо.
И посла́ Госпо́дь а́нгела, и порази́ всѣ́хъ муже́й хра́брыхъ и бра́н­никовъ, и нача́лниковъ и во­ево́дъ въ полцѣ́хъ царя́ Ассирі́йска: и воз­врати́ лице́ его́ со стыдо́мъ на зе́млю его́, и прiи́де въ до́мъ бо́га сво­его́, и сы́нове его́ изше́дшiи изъ чре́ва его́ погуби́ша его́ мече́мъ.
И спасе́ Госпо́дь езекі́ю и обита́ющихъ во Иерусали́мѣ от­ руки́ сен­нахири́ма царя́ Ассирі́йска и от­ руку́ всѣ́хъ, и подаде́ и́мъ поко́й о́крестъ.
И мно́зи при­­ноша́ху да́ры Го́споду во Иерусали́мъ и дая́нiя езекі́и царю́ Иу́дину, и воз­вы́шенъ бы́сть предъ очесы́ всѣ́хъ язы́ковъ по си́хъ.
Во дне́хъ о́ныхъ разболѣ́ся езекі́а да́же до сме́рти и помоли́ся ко Го́споду: и услы́ша его́ и даде́ ему́ зна́менiе.
И не по воз­дая́нiю, е́же даде́ ему́, воз­даде́ езекі́а, но воз­несе́ся се́рдце его́, и бы́сть на него́ гнѣ́въ и на Иу́ду и на Иерусали́мъ.
И смири́ся езекі́а от­ высоты́ се́рдца сво­его́ са́мъ и живу́щiи во Иерусали́мѣ, и не прiи́де на ни́хъ гнѣ́въ Госпо́день во дни́ езекі́ины.
И бы́сть езекі́еви бога́т­ст­во и сла́ва мно́га зѣло́: и сокро́вища себѣ́ собра́ сребра́ и зла́та и ка́менiя честна́го, и арома́ты, и ору́жiя храни́лницы, и сосу́ды драгоцѣ́н­ны,
и жи́тницы жи́тъ, пшени́цы и вина́ и еле́а, и се́ла, и я́сли вся́кому скоту́, и огра́ды стадо́мъ,
и гра́ды, я́же созда́ себѣ́, и строе́нiя овца́мъ и воло́мъ мно́же­с­т­во: зане́ даде́ ему́ Госпо́дь собра́нiя мно́га зѣло́.
То́й езекі́а загради́ исхо́дъ воды́ гео́на вы́шняго и проведе́ ю́ въ ни́зъ къ полу́дню гра́да дави́дова. И пре­успѣ́ езекі́а во всѣ́хъ дѣ́лѣхъ сво­и́хъ.
И та́ко посло́мъ князе́й от­ Вавило́на, и́же по́слани бя́ху къ нему́, да вопро́сятъ его́ о чудеси́, е́же случи́ся на земли́, оста́ви его́ Госпо́дь, да иску́ситъ его́ увѣ́дати, я́же въ се́рдцы его́.
Про́чая же слове́съ езекі́иныхъ, и щедро́ты его́, се́, пи́сана су́ть въ проро́че­ст­вѣ Иса́iи проро́ка сы́на Амо́сова и въ кни́зѣ царе́й Иу́диныхъ и Изра́илевыхъ.
И у́спе езекі́а со отцы́ сво­и́ми, и погребо́ша его́ на восхо́дѣхъ гробо́въ сыно́въ дави́довыхъ: и сла́ву и че́сть да́ша ему́ въ сме́рти его́ ве́сь Иу́да и живу́щiи во Иерусали́мѣ. И воцари́ся Манассі́а сы́нъ его́ вмѣ́сто его́.
Два­на́­де­ся­ти лѣ́тъ бѣ́ Манассі́а, егда́ ца́р­ст­вовати нача́, и пятьдеся́тъ пя́ть лѣ́тъ ца́р­ст­вова во Иерусали́мѣ:
сотвори́ же лука́вое предъ Го́сподемъ по всѣ́мъ ме́рзостемъ язы́ческимъ, и́хже истреби́ Госпо́дь от­ лица́ сыно́въ Изра́илевыхъ:
и воз­врати́ и созда́ высо́кая, я́же раскопа́ езекі́а оте́цъ его́, и состро́и кумíры Ваали́му, и сотвори́ дубра́вы, и поклони́ся всему́ во́ин­ству небе́сному, и послужи́ и́мъ,
и созда́ олтари́ въ дому́ Госпо́дни, о не́мже глаго́ла Госпо́дь: во Иерусали́мѣ бу́детъ и́мя мое́ во вѣ́ки:
созда́ же же́ртвен­ники всему́ во́ин­ству небе́сному во двою́ дво́рѣхъ до́му Госпо́дня.
То́й же проведе́ ча́да своя́ чрезъ о́гнь во удо́ли веен­но́мли и вража́­ше [со жре́бiи], и послѣ́доваше гада́ниемъ, и волхвова́ниемъ служа́­ше, и имѣ́яше чревоволше́бники и обая́н­ники, и мно́га лука́вая сотвори́ предъ Го́сподемъ, да прогнѣ́ваетъ его́:
истука́ны же и слiя́н­ны о́бразы сотвори́ и поста́ви въ дому́ Бо́жiи, о не́мже глаго́ла Бо́гъ къ дави́ду и къ Соломо́ну сы́ну его́: въ дому́ се́мъ и во Иерусали́мѣ, его́же избра́хъ от­ всѣ́хъ колѣ́нъ Изра́илевыхъ, положу́ и́мя мое́ во вѣ́къ,
и не при­­ложу́ подви́гнути но́гу Изра́илеву от­ земли́, ю́же преда́хъ отце́мъ и́хъ, то́кмо а́ще сохраня́тъ сотвори́ти вся́, я́же повелѣ́хъ и́мъ, по всему́ зако́ну и повелѣ́ниемъ и судьба́мъ, руко́ю Моисе́овою.
И прельсти́ Манассі́а Иу́ду и живу́щихъ во Иерусали́мѣ, да сотворя́тъ лука́вое па́че всѣ́хъ язы́къ, и́хже испрове́рже Госпо́дь от­ лица́ сыно́въ Изра́илевыхъ.
И глаго́ла Госпо́дь къ Манассі́и и къ лю́демъ его́, и не послу́шаша.
И наведе́ Госпо́дь на ни́хъ нача́лники во́евъ царя́ Ассирі́йска, и я́ша Манассі́ю во у́захъ, и связа́ша его́ око́вы ножны́ми, и от­ведо́ша въ Вавило́нъ.
И егда́ озло́бленъ бы́сть, взыска́ лице́ Го́спода Бо́га сво­его́, и смири́ся зѣло́ предъ лице́мъ Бо́га оте́цъ сво­и́хъ,
и помоли́ся къ нему́ и послу́ша его́, и услы́ша во́пль его́, и воз­врати́ его́ во Иерусали́мъ на ца́р­ст­во его́: и позна́ Манассі́а, я́ко Госпо́дь то́й е́сть Бо́гъ.
И по си́хъ созда́ стѣ́ну внѣ́ гра́да дави́дова от­ Ли́вы къ ю́гу въ пото́цѣ и ко вхо́ду вра́тъ ры́бныхъ, исходя́щымъ врата́ми су́щими о́крестъ въ высоту́, и воз­вы́си зѣло́: и поста́ви нача́лники во́емъ во всѣ́хъ градѣ́хъ Иу́диныхъ стѣна́тыхъ,
и отъ­я́тъ бо́ги чужды́я и и́долы от­ до́му Госпо́дня, и вся́ олтари́, я́же созда́ въ горѣ́ до́му Госпо́дня и во Иерусали́мѣ, и изве́рже вся́ во́нъ изъ гра́да.
И па́ки воз­дви́же олта́рь Госпо́день, и пожре́ на то́мъ же́ртву спасе́нiя и хвале́нiя, и заповѣ́да Иу́дѣ, да слу́жатъ Го́споду Бо́гу Изра́илеву.
Но еще́ лю́дiе жря́ху на высо́кихъ, оба́че Го́споду Бо́гу сво­ему́.
Про́чая же слове́съ Манассі́иныхъ, и моли́тва его́, я́же къ Бо́гу, и словеса́ прови́дящихъ, и́же глаго́лаху къ нему́ во и́мя Го́спода Бо́га Изра́илева,
се́, во словесѣ́хъ моли́твы его́, и я́ко услы́ша его́, и вси́ грѣси́ его́ и от­ступле́нiя его́, и мѣста́, на ни́хже созида́ высо́кая, и сотвори́ та́мо дубра́вы и изва́ян­ная, пре́жде не́же обрати́тися ему́, се́, пи́сана су́ть во словесѣ́хъ прови́дящихъ.
У́спе же Манассі́а со отцы́ сво­и́ми, и погребо́ша его́ въ саду́ до́му его́. И воцари́ся вмѣ́сто его́ сы́нъ его́ Амо́нъ.
Два́десяти дву́ лѣ́тъ бѣ́ Амо́нъ, егда́ ца́р­ст­вовати нача́, и два́ лѣ́та ца́р­ст­вова во Иерусали́мѣ,
и сотвори́ лука́вое предъ Го́сподемъ, я́коже творя́ше Манассі́а оте́цъ его́, и всѣ́мъ и́доломъ, и́хже сотвори́ Манассі́а оте́цъ его́, пожре́ Амо́нъ и послужи́ и́мъ:
и не смири́ся предъ Го́сподемъ, я́коже смири́ся Манассі́а оте́цъ его́, зане́ сы́нъ его́ Амо́нъ умно́жи грѣхи́.
И нападо́ша на́нь раби́ его́ и уби́ша его́ въ дому́ его́.
И уби́ша лю́дiе земли́ напа́дшихъ на царя́ Амо́на, и поста́виша лю́дiе земли́ царя́ Иосі́ю сы́на его́ вмѣ́сто его́.
Осми́ лѣ́тъ бы́сть Иосі́а, егда́ ца́р­ст­вовати нача́, и три́десять еди́но лѣ́то ца́р­ст­вова во Иерусали́мѣ,
и сотвори́ пра́вое предъ Го́сподемъ, и ходи́ въ путе́хъ дави́да отца́ сво­его́, и не уклони́ся ни на де́сно, ни на лѣ́во.
И во осмо́е лѣ́то ца́р­ст­ва сво­его́, и то́й еще́ сы́й о́трокъ, нача́ взыска́ти Го́спода Бо́га отца́ сво­его́ дави́да: и во второ­е­на́­де­сять лѣ́то ца́р­ст­ва сво­его́ нача́ очища́ти Иуде́ю и Иерусали́мъ от­ высо́кихъ и лѣсо́въ, и от­ ка́пищъ и от­ истука́н­ныхъ.
И разори́ша предъ лице́мъ его́ олтари́ Ваали́мли, и высо́кая, я́же на ни́хъ: и посѣче́ дубра́вы и истука́н­ныя, и слiя́н­ная сокруши́ и истни́, и растопи́ и пове́рже предъ лице́мъ гробо́въ жру́щихъ и́мъ:
и ко́сти жерце́въ сожже́ на олтаре́хъ и́хъ, и очи́сти Иу́ду и Иерусали́мъ,
и во градѣ́хъ Манассі́иныхъ и Ефре́млихъ и Симео́нихъ да́же до Нефѳали́ма, и въ мѣ́стѣхъ и́хъ о́крестъ:
и олтари́ размета́ и лѣ́сы, и и́долы разсѣче́ въ ча́стицы, и вся́ высо́кая изсѣче́ от­ всея́ земли́ Изра́илевы, и воз­врати́ся во Иерусали́мъ.
И во осмо­е­на́­де­сять лѣ́то ца́р­ст­ва сво­его́, егда́ очище́на бы́сть земля́ и це́рковь Госпо́дня, посла́ Сафа́на сы́на еселі́ева и Амесі́ю нача́лника гра́да и Иоа́са сы́на Иоаха́зова памятопи́сца сво­его́, да утвердя́тъ до́мъ Го́спода Бо́га сво­его́.
И прiидо́ша ко хелкі́и свяще́н­нику вели́кому, и да́ша сребро́ при­­несе́н­ное въ до́мъ Госпо́день, е́же собра́ша леви́ти храня́щiи две́рь от­ руки́ Манассі́ины и Ефре́мли, и от­ нача́лниковъ и от­ всѣ́хъ про́чихъ во Изра́или, и от­ сыно́въ Иу́диныхъ и Венiами́нихъ и обита́ющихъ во Иерусали́мѣ,
и да́ша о́ное въ ру́цѣ творя́щихъ дѣла́, при­­ста́вницы въ дому́ Госпо́дни, и да́ша е́ творя́щымъ дѣла́, и́же творя́ху въ дому́ Госпо́дни да, обновя́тъ и укрѣпя́тъ хра́мъ:
и да́ша текто́номъ и домоздателемъ, да ку́пятъ ка́менiе четверо­уго́лное и древа́ на бе́рвна на покры́тiе домо́въ, и́хже разори́ша ца́рiе Иу́дины.
И му́жiе вѣ́рно творя́ху въ дѣ́лѣхъ, и надъ ни́ми надзира́теле Ие́ѳъ и Авді́а леви́ти от­ сыно́въ Мера́риныхъ, и Заха́рiа и мосолла́мъ от­ сыно́въ Каа́ѳовыхъ надзира́ти, и вся́къ Леви́тинъ, и вся́къ зна́яй во орга́ны пѣ́ти:
и надъ нося́щими бремена́ и надъ всѣ́ми творя́щими дѣла́, вся́кимъ дѣ́ланiемъ: и от­ Леви́тъ бѣ́ша пи́сареве и судiи́ и две́рницы.
И внегда́ износи́ти и́мъ сребро́ при­­несе́н­ное въ це́рковь Госпо́дню, обрѣ́те хелкі́а свяще́н­никъ кни́гу зако́на Госпо́дня, [я́же дана́ бы́сть] руко́ю Моисе́овою.
И от­вѣща́ хелкі́а и рече́ къ Сафа́ну пи́сарю: кни́гу зако́на обрѣто́хъ въ дому́ Госпо́дни. И даде́ хелкі́а кни́гу Сафа́ну.
И при­­несе́ Сафа́нъ кни́гу ко царю́, и воз­вѣсти́ еще́ ко царю́ сло́во, глаго́ля: все́ сребро́ дано́ въ ру́ки рабо́въ тво­и́хъ творя́щихъ дѣла́:
и слiя́ша сребро́ обрѣ́тен­ное въ дому́ Госпо́дни, и да́ша въ ру́ки надзира́телей и въ ру́ки творя́щихъ дѣ́ло.
И воз­вѣсти́ Сафа́нъ пи́сарь сло́во царю́, глаго́ля: кни́гу даде́ ми хелкі́а свяще́н­никъ. И прочте́ ю́ Сафа́нъ предъ царе́мъ.
И бы́сть егда́ услы́ша ца́рь словеса́ зако́на, и растерза́ ри́зы своя́.
И повелѣ́ ца́рь хелкі́еви и Ахика́му сы́ну Сафа́нову и Авдо́ну сы́ну Михе́еву, и Сафа́ну пи́сарю и Аса́iю рабу́ царе́ву, глаго́ля:
иди́те и моли́теся Го́споду за мя́ и за вся́каго оста́в­шагося во Изра́или и Иу́дѣ, о словесѣ́хъ кни́ги, я́же обрѣ́тена е́сть, вели́къ бо гнѣ́въ Госпо́день разгорѣ́ся на на́съ, поне́же не послу́шаша отцы́ на́ши слове́съ Госпо́днихъ, е́же твори́ти по всѣ́мъ напи́сан­нымъ въ кни́зѣ се́й.
И и́де хелкі́а, и и́мже повелѣ́ ца́рь, ко Олда́нѣ проро́чицѣ, женѣ́ Селли́ма сы́на Ѳеку́ева, сы́на есері́и ризохрани́теля, храня́щей за́повѣди, я́же обита́­ше во Иерусали́мѣ въ Маса́нѣ, и глаго́лаша е́й по си́мъ.
И та́ от­вѣща́ и́мъ: сiя́ рече́ Госпо́дь Бо́гъ Изра́илевъ: глаго́лите му́жу, и́же посла́ ва́съ ко мнѣ́: сiя́ рече́ Госпо́дь:
се́, а́зъ наведу́ зла́я на мѣ́сто сiе́ и на обита́ющихъ въ не́мъ вся́ словеса́, я́же пи́сана су́ть въ кни́зѣ прочте́н­нѣй предъ царе́мъ Иу́динымъ,
зане́ оста́виша мя́ и кадя́ху бого́мъ чужди́мъ, да прогнѣ́ваютъ мя́ во всѣ́хъ дѣ́лѣхъ ру́къ сво­и́хъ: и разгорѣ́ся я́рость моя́ на мѣ́сто сiе́ и не угаси́т­ся:
и ко царю́ Иу́дину, и́же посла́ ва́съ ко Го́споду помоли́тися, та́ко глаго́лите ему́: сiя́ рече́ Госпо́дь Бо́гъ Изра́илевъ: словеса́, я́же слы́шалъ еси́,
и сокруши́ся се́рдце твое́, и смири́л­ся еси́ предъ лице́мъ мо­и́мъ, егда́ услы́шалъ еси́ словеса́ моя́ на мѣ́сто сiе́ и на обита́ющихъ въ не́мъ, и смири́л­ся еси́ предо мно́ю, и растерза́лъ еси́ ри́зы твоя́, и пла́калъ еси́ предо мно́ю, и а́зъ услы́шахъ, рече́ Госпо́дь:
се́, при­­ложу́ тя́ ко отце́мъ тво­и́мъ, и при­­ложи́шися ко гробо́мъ тво­и́мъ въ ми́рѣ, и не у́зрятъ о́чи тво­и́ вся́каго зла́, я́же а́зъ наведу́ на мѣ́сто сiе́ и на обита́ющихъ въ не́мъ. И воз­вѣсти́ша царю́ сло́во.
И посла́ ца́рь, и собра́ старѣ́йшины Иу́дины и Иерусали́мли.
И взы́де ца́рь въ до́мъ Госпо́день и вси́ му́жiе Иу́дины и живу́щiи во Иерусали́мѣ, и свяще́н­ницы и леви́ти, и вси́ лю́дiе от­ ма́ла да́же до вели́ка: и чита́­ше во ушеса́ и́хъ вся́ словеса́ кни́ги завѣ́та обрѣ́тен­ныя въ дому́ Госпо́дни.
И ста́ ца́рь на столпѣ́, и завѣща́ завѣ́тъ предъ Го́сподемъ ходи́ти предъ Го́сподемъ, храни́ти за́повѣди его́ и свидѣ́нiя его́ и повелѣ́нiя его́ всѣ́мъ се́рдцемъ и все́ю душе́ю, е́же твори́ти словеса́ завѣ́та напи́сан­ная въ кни́зѣ се́й.
И поста́ви всѣ́хъ, и́же обрѣ́тени бя́ху во Иерусали́мѣ и Венiами́нѣ, и сотвори́ша обита́ющiи во Иерусали́мѣ завѣ́тъ въ дому́ Го́спода Бо́га оте́цъ сво­и́хъ.
И отъ­я́ Иосі́а вся́ ме́рзости от­ всея́ земли́, я́же бѣ́ сыно́въ Изра́илевыхъ, и сотвори́ всѣ́хъ обрѣ́тшихся во Иерусали́мѣ и во Изра́или служи́ти Го́споду Бо́гу сво­ему́ во вся́ дни́ своя́, и не уклони́ся от­ Го́спода Бо́га оте́цъ сво­и́хъ.
И сотвори́ Иосі́а во Иерусали́мѣ па́сху Го́споду Бо́гу сво­ему́, и пожре́ па́сху въ четвертый­на́­де­сять де́нь ме́сяца пе́рваго:
и поста́ви свяще́н­ники на стра́жахъ и́хъ, и укрѣпи́ и́хъ на дѣла́ до́му Госпо́дня,
и рече́ леви́томъ си́льнымъ во все́мъ Изра́или, да освятя́т­ся Го́споду и поста́вятъ киво́тъ святы́й въ дому́ Госпо́дни. И поста́виши киво́тъ святы́й во хра́мѣ, его́же созда́ Соломо́нъ сы́нъ дави́да царя́ Изра́илева. И рече́ ца́рь: нѣ́сть ва́мъ на ра́менахъ носи́ти ничто́же: ны́нѣ у́бо служи́те Го́споду Бо́гу ва́­шему и лю́демъ его́ Изра́илю,
и угото́вайтеся по домо́мъ оте́че­ст­въ ва́шихъ и по чреда́мъ ва́шымъ, по писа́нiю дави́да царя́ Изра́илева и руко́ю Соломо́на сы́на его́,
и сто́йте во хра́мѣ по раздѣле́ниемъ домо́въ оте́че­ст­въ ва́шихъ во бра́тiи ва́­шей сынѣ́хъ людски́хъ, и по ча́сти до́му оте́че­ст­ва въ леви́тѣхъ:
и пожри́те па́сху и свята́я угото́вайте бра́тiи ва́­шей, е́же сотвори́ти по словеси́ Госпо́дню, [е́же глаго́ла] руко́ю Моисе́овою.
И даде́ нача́тки Иосі́а сыно́мъ людски́мъ о́вцы и а́гнцы и козлы́ от­ ко́зъ, вся́ на па́сху, и всѣ́хъ обрѣ́теныхъ въ число́ три́десять ты́сящъ, и воло́въ три́ ты́сящы, сiя́ от­ царе́ва имѣ́нiя.
И нача́лницы его́ да́ша нача́тки лю́демъ и свяще́н­никомъ и леви́томъ: даде́ же и хелкі́а и Заха́рiа и Иеiи́лъ нача́лницы свяще́н­никомъ до́му Госпо́дня, и да́ша на па́сху ове́цъ и а́гнцевъ и ко́злищъ двѣ́ ты́сящы ше́сть со́тъ и воло́въ три́ста.
Хонені́а же и ване́а, и саме́а и наѳанаи́лъ бра́тъ его́, и Асаві́а и Иеiи́лъ и Иозава́дъ, нача́лницы леви́товъ, да́ша леви́томъ на па́сху пя́ть ты́сящъ ове́цъ и воло́въ пя́ть со́тъ.
И угото́вано бы́сть служе́нiе, и ста́ша свяще́н­ницы въ чи́нѣ сво­е́мъ и леви́ти по раздѣле́ниемъ сво­и́мъ по повелѣ́нiю царе́ву,
и пожро́ша па́сху, и пролiя́ша свяще́н­ницы рука́ма сво­и́ма кро́вь, и леви́ти одира́ху ко́жы:
и угото́ваша всесожже́нiя преда́ти и́мъ по раздѣле́нiю, по домо́мъ оте́че­ст­въ сыно́мъ людски́мъ, при­­нести́ Го́сподеви всесожже́нiя, я́коже пи́сано е́сть въ кни́зѣ зако́на Моисе́ова: та́ко и зау́тра:
и испеко́ша па́сху на огни́ по чи́ну, и свята́я свари́ша въ мѣ́дницахъ и въ котлѣ́хъ, и предуспѣ́ и́мъ, и раздѣли́ша всѣ́мъ сыно́мъ людски́мъ:
себѣ́ же и свяще́н­никомъ пото́мъ угото́ваша, я́ко въ воз­ноше́нiи всесожега́емыхъ и ту́ковъ да́же до но́щи свяще́н­ницы [бы́ша не пра́здни], и леви́ти угото́ваша и́мъ и бра́тiи и́хъ сыно́мъ Ааро́нимъ.
И пѣвцы́ сы́нове Аса́фовы [стоя́ху] въ чи́нѣ сво­е́мъ по повелѣ́нiю дави́да, и Аса́фа и Ема́на и Идиѳу́ма проро́ковъ царе́выхъ: и нача́лницы и две́рницы всѣ́хъ вра́тъ, и́мже не бѣ́ воз­мо́жно от­лучи́тися от­ слу́жбы святы́хъ, поне́же бра́тiя и́хъ леви́ти угото́ваша и́мъ [бра́шна].
И упра́вися и угото́вася вся́ слу́жба Госпо́дня въ де́нь то́й, да сотворя́тъ па́сху и при­­несу́тъ всесожже́нiя на олта́рь Госпо́день по повелѣ́нiю царя́ Иосі́и.
И сотвори́ша сы́нове Изра́илевы, и́же обрѣ́тени бя́ху, па́сху во вре́мя то́ и пра́здникъ опрѣсно́ковъ се́дмь дні́й.
И не бы́сть па́схи подо́бныя то́й во Изра́или от­ дні́й самуи́ла проро́ка, и вси́ ца́рiе Изра́илева не сотвори́ша па́схи, ю́же сотвори́ Иосі́а и свяще́н­ницы и леви́ти, и ве́сь Иу́да и Изра́иль, и́же обрѣ́тенъ бы́сть, и обита́ющiи во Иерусали́мѣ, Го́споду.
Во осмо­е­на́­де­сять лѣ́то ца́р­ст­ва Иосі́ина* сiя́ па́сха пра́зднована бы́сть.
По си́хъ всѣ́хъ, и́хже сотвори́ Иосі́а въ дому́,
и басночре́вныхъ и волхву́ющихъ, и куми́рницы и и́долы и дубра́вы, я́же бя́ху во Иерусали́мѣ и во Иуде́и, пожже́ огне́мъ ца́рь Иосі́а, да утверди́тъ глаго́лы зако́на пи́сан­ныя въ кни́зѣ, ю́же обрѣ́те хелкі́а жре́цъ въ дому́ Госпо́дни:
подо́бенъ ему́ не бы́сть предъ ни́мъ, и́же бы обрати́л­ся ко Го́споду всѣ́мъ се́рдцемъ сво­и́мъ и все́ю душе́ю сво­е́ю и все́ю крѣ́постiю сво­е́ю по всему́ зако́ну Моисе́ову, и по не́мъ не воста́ подо́бенъ ему́.
Оба́че не от­врати́ся Госпо́дь от­ гнѣ́ва я́рости сво­ея́ вели́кiя, е́юже разгнѣ́вася я́ростiю Госпо́дь на Иуде́ю, всѣ́хъ ра́ди разгнѣ́ванiй ея́, и́миже прогнѣ́ва Манассі́а.
И рече́ Госпо́дь: и Иу́ду у́бо от­ри́ну от­ лица́ мо­его́, я́коже от­ри́нухъ до́мъ Изра́илевъ, и от­верго́хъ гра́дъ, его́же избра́хъ, Иерусали́мъ, и хра́мъ, о не́мже рѣ́хъ: бу́детъ и́мя мое́ та́мо.
И изы́де фарао́нъ нехао́ ца́рь Еги́петскiй на царя́ Ассирі́йскаго на рѣку́ Евфра́тъ, е́же ра́товати его́ въ Хархами́сѣ. И изы́де во срѣ́тенiе ему́ Иосі́а ца́рь.
И посла́ къ нему́ послы́, глаго́ля: что́ мнѣ́ и тебѣ́, царю́ Иу́динъ? не проти́ву тебе́ дне́сь иду́ во­ева́ти, но на мѣ́сто бра́ни мо­ея́: и Бо́гъ рече́ потща́тися мнѣ́: внемли́ ты́ о Бо́зѣ и́же со мно́ю, да не убiе́тъ тя́.
И не воз­врати́ Иосі́а лица́ сво­его́ от­ него́, но ра́товати его́ укрѣпи́ся, ниже́ послу́ша слове́съ нехао́выхъ, я́же от­ у́стъ Бо́жiихъ, но и́де, да вою́етъ на по́ли Магеддо́.
И устрѣли́ша стрѣлцы́ въ царя́ Иосі́ю. И рече́ ца́рь отроко́мъ сво­и́мъ: изведи́те мене́ [от­ бра́ни], я́ко изнемого́хъ зѣло́.
И сведо́ша его́ о́троцы его́ съ колесни́цы, и въ другу́ю колесни́цу посади́ша его́, я́же бя́ше ему́, и при­­везо́ша его́ во Иерусали́мъ, и у́мре и погребе́нъ бы́сть со отцы́ сво­и́ми: и ве́сь Иу́да и Иерусали́мъ пла́каша о Иосі́и.
И Иеремі́а воз­рыда́ по Иосі́и, и глаго́лаша вси́ кня́зи и княги́ни пла́чь по Иосі́и да́же до дне́сь: и да́ша его́ въ повелѣ́нiе Изра́илю, и се́, пи́сано е́сть въ рыда́нiихъ.
Про́чая же словеса́ Иосі́ина и упова́нiе его́ бя́ху пи́сана въ зако́нѣ Госпо́дни:
дѣла́ же его́, пе́рвая и послѣ́дняя, се́, пи́сана су́ть въ кни́зѣ царе́й Изра́илевыхъ и Иу́диныхъ.
After these deeds of faithfulness, Sennacherib king of Assyria came and entered Judah; he encamped against the fortified cities, thinking to win them over to himself.
And when Hezekiah saw that Sennacherib had come, and that his purpose was to make war against Jerusalem,
he consulted with his leaders and commanders to stop the water from the springs which were outside the city; and they helped him.
Thus many people gathered together who stopped all the springs and the brook that ran through the land, saying, «Why should the kings of Assyria come and find much water?»
And he strengthened himself, built up all the wall that was broken, raised it up to the towers, and built another wall outside; also he repaired the Millo in the City of David, and made weapons and shields in abundance.
Then he set military captains over the people, gathered them together to him in the open square of the city gate, and gave them encouragement, saying,
«Be strong and courageous; do not be afraid nor dismayed before the king of Assyria, nor before all the multitude that is with him; for there are more with us than with him.
With him is an arm of flesh; but with us is the LORD our God, to help us and to fight our battles.» And the people were strengthened by the words of Hezekiah king of Judah.
After this Sennacherib king of Assyria sent his servants to Jerusalem (but he and all the forces with him laid siege against Lachish), to Hezekiah king of Judah, and to all Judah who were in Jerusalem, saying,
«Thus says Sennacherib king of Assyria: «In what do you trust, that you remain under siege in Jerusalem?
Does not Hezekiah persuade you to give yourselves over to die by famine and by thirst, saying, «The LORD our God will deliver us from the hand of the king of Assyria»?
Has not the same Hezekiah taken away His high places and His altars, and commanded Judah and Jerusalem, saying, «You shall worship before one altar and burn incense on it»?
Do you not know what I and my fathers have done to all the peoples of other lands? Were the gods of the nations of those lands in any way able to deliver their lands out of my hand?
Who was there among all the gods of those nations that my fathers utterly destroyed that could deliver his people from my hand, that your God should be able to deliver you from my hand?
Now therefore, do not let Hezekiah deceive you or persuade you like this, and do not believe him; for no god of any nation or kingdom was able to deliver his people from my hand or the hand of my fathers. How much less will your God deliver you from my hand?»́
Furthermore, his servants spoke against the LORD God and against His servant Hezekiah.
He also wrote letters to revile the LORD God of Israel, and to speak against Him, saying, «As the gods of the nations of other lands have not delivered their people from my hand, so the God of Hezekiah will not deliver His people from my hand.»
Then they called out with a loud voice in Hebrew to the people of Jerusalem who were on the wall, to frighten them and trouble them, that they might take the city.
And they spoke against the God of Jerusalem, as against the gods of the people of the earth--the work of meńs hands.
Now because of this King Hezekiah and the prophet Isaiah, the son of Amoz, prayed and cried out to heaven.
Then the LORD sent an angel who cut down every mighty man of valor, leader, and captain in the camp of the king of Assyria. So he returned shamefaced to his own land. And when he had gone into the temple of his god, some of his own offspring struck him down with the sword there.
Thus the LORD saved Hezekiah and the inhabitants of Jerusalem from the hand of Sennacherib the king of Assyria, and from the hand of all others, and guided them on every side.
And many brought gifts to the LORD at Jerusalem, and presents to Hezekiah king of Judah, so that he was exalted in the sight of all nations thereafter.
In those days Hezekiah was sick and near death, and he prayed to the LORD; and He spoke to him and gave him a sign.
But Hezekiah did not repay according to the favor shown him, for his heart was lifted up; therefore wrath was looming over him and over Judah and Jerusalem.
Then Hezekiah humbled himself for the pride of his heart, he and the inhabitants of Jerusalem, so that the wrath of the LORD did not come upon them in the days of Hezekiah.
Hezekiah had very great riches and honor. And he made himself treasuries for silver, for gold, for precious stones, for spices, for shields, and for all kinds of desirable items;
storehouses for the harvest of grain, wine, and oil; and stalls for all kinds of livestock, and folds for flocks.
Moreover he provided cities for himself, and possessions of flocks and herds in abundance; for God had given him very much property.
This same Hezekiah also stopped the water outlet of Upper Gihon, and brought the water by tunnel to the west side of the City of David. Hezekiah prospered in all his works.
However, regarding the ambassadors of the princes of Babylon, whom they sent to him to inquire about the wonder that was done in the land, God withdrew from him, in order to test him, that He might know all that was in his heart.
Now the rest of the acts of Hezekiah, and his goodness, indeed they are written in the vision of Isaiah the prophet, the son of Amoz, and in the book of the kings of Judah and Israel.
So Hezekiah rested with his fathers, and they buried him in the upper tombs of the sons of David; and all Judah and the inhabitants of Jerusalem honored him at his death. Then Manasseh his son reigned in his place.
Manasseh was twelve years old when he became king, and he reigned fifty-five years in Jerusalem.
But he did evil in the sight of the LORD, according to the abominations of the nations whom the LORD had cast out before the children of Israel.
For he rebuilt the high places which Hezekiah his father had broken down; he raised up altars for the Baals, and made wooden images; and he worshiped all the host of heaven and served them.
He also built altars in the house of the LORD, of which the LORD had said, «In Jerusalem shall My name be forever.»
And he built altars for all the host of heaven in the two courts of the house of the LORD.
Also he caused his sons to pass through the fire in the Valley of the Son of Hinnom; he practiced soothsaying, used witchcraft and sorcery, and consulted mediums and spiritists. He did much evil in the sight of the LORD, to provoke Him to anger.
He even set a carved image, the idol which he had made, in the house of God, of which God had said to David and to Solomon his son, «In this house and in Jerusalem, which I have chosen out of all the tribes of Israel, I will put My name forever;
and I will not again remove the foot of Israel from the land which I have appointed for your fathers--only if they are careful to do all that I have commanded them, according to the whole law and the statutes and the ordinances by the hand of Moses.»
So Manasseh seduced Judah and the inhabitants of Jerusalem to do more evil than the nations whom the LORD had destroyed before the children of Israel.
And the LORD spoke to Manasseh and his people, but they would not listen.
Therefore the LORD brought upon them the captains of the army of the king of Assyria, who took Manasseh with hooks, bound him with bronze fetters, and carried him off to Babylon.
Now when he was in affliction, he implored the LORD his God, and humbled himself greatly before the God of his fathers,
and prayed to Him; and He received his entreaty, heard his supplication, and brought him back to Jerusalem into his kingdom. Then Manasseh knew that the LORD was God.
After this he built a wall outside the City of David on the west side of Gihon, in the valley, as far as the entrance of the Fish Gate; and it enclosed Ophel, and he raised it to a very great height. Then he put military captains in all the fortified cities of Judah.
He took away the foreign gods and the idol from the house of the LORD, and all the altars that he had built in the mount of the house of the LORD and in Jerusalem; and he cast them out of the city.
He also repaired the altar of the LORD, sacrificed peace offerings and thank offerings on it, and commanded Judah to serve the LORD God of Israel.
Nevertheless the people still sacrificed on the high places, but only to the LORD their God.
Now the rest of the acts of Manasseh, his prayer to his God, and the words of the seers who spoke to him in the name of the LORD God of Israel, indeed they are written in the book of the kings of Israel.
Also his prayer and how God received his entreaty, and all his sin and trespass, and the sites where he built high places and set up wooden images and carved images, before he was humbled, indeed they are written among the sayings of Hozai.
So Manasseh rested with his fathers, and they buried him in his own house. Then his son Amon reigned in his place.
Amon was twenty-two years old when he became king, and he reigned two years in Jerusalem.
But he did evil in the sight of the LORD, as his father Manasseh had done; for Amon sacrificed to all the carved images which his father Manasseh had made, and served them.
And he did not humble himself before the LORD, as his father Manasseh had humbled himself; but Amon trespassed more and more.
Then his servants conspired against him, and killed him in his own house.
But the people of the land executed all those who had conspired against King Amon. Then the people of the land made his son Josiah king in his place.
Josiah was eight years old when he became king, and he reigned thirty-one years in Jerusalem.
And he did what was right in the sight of the LORD, and walked in the ways of his father David; he did not turn aside to the right hand or to the left.
For in the eighth year of his reign, while he was still young, he began to seek the God of his father David; and in the twelfth year he began to purge Judah and Jerusalem of the high places, the wooden images, the carved images, and the molded images.
They broke down the altars of the Baals in his presence, and the incense altars which were above them he cut down; and the wooden images, the carved images, and the molded images he broke in pieces, and made dust of them and scattered it on the graves of those who had sacrificed to them.
He also burned the bones of the priests on their altars, and cleansed Judah and Jerusalem.
And so he did in the cities of Manasseh, Ephraim, and Simeon, as far as Naphtali and all around, with axes.
When he had broken down the altars and the wooden images, had beaten the carved images into powder, and cut down all the incense altars throughout all the land of Israel, he returned to Jerusalem.
In the eighteenth year of his reign, when he had purged the land and the temple, he sent Shaphan the son of Azaliah, Maaseiah the governor of the city, and Joah the son of Joahaz the recorder, to repair the house of the LORD his God.
When they came to Hilkiah the high priest, they delivered the money that was brought into the house of God, which the Levites who kept the doors had gathered from the hand of Manasseh and Ephraim, from all the remnant of Israel, from all Judah and Benjamin, and which they had brought back to Jerusalem.
Then they put it in the hand of the foremen who had the oversight of the house of the LORD; and they gave it to the workmen who worked in the house of the LORD, to repair and restore the house.
They gave it to the craftsmen and builders to buy hewn stone and timber for beams, and to floor the houses which the kings of Judah had destroyed.
And the men did the work faithfully. Their overseers were Jahath and Obadiah the Levites, of the sons of Merari, and Zechariah and Meshullam, of the sons of the Kohathites, to supervise. Others of the Levites, all of whom were skillful with instruments of music,
were over the burden bearers and were overseers of all who did work in any kind of service. And some of the Levites were scribes, officers, and gatekeepers.
Now when they brought out the money that was brought into the house of the LORD, Hilkiah the priest found the Book of the Law of the LORD given by Moses.
Then Hilkiah answered and said to Shaphan the scribe, «I have found the Book of the Law in the house of the LORD.» And Hilkiah gave the book to Shaphan.
So Shaphan carried the book to the king, bringing the king word, saying, «All that was committed to your servants they are doing.
And they have gathered the money that was found in the house of the LORD, and have delivered it into the hand of the overseers and the workmen.»
Then Shaphan the scribe told the king, saying, «Hilkiah the priest has given me a book.» And Shaphan read it before the king.
Thus it happened, when the king heard the words of the Law, that he tore his clothes.
Then the king commanded Hilkiah, Ahikam the son of Shaphan, Abdon the son of Micah, Shaphan the scribe, and Asaiah a servant of the king, saying,
«Go, inquire of the LORD for me, and for those who are left in Israel and Judah, concerning the words of the book that is found; for great is the wrath of the LORD that is poured out on us, because our fathers have not kept the word of the LORD, to do according to all that is written in this book.»
So Hilkiah and those the king had appointed went to Huldah the prophetess, the wife of Shallum the son of Tokhath, the son of Hasrah, keeper of the wardrobe. (She dwelt in Jerusalem in the Second Quarter.) And they spoke to her to that effect.
Then she answered them, «Thus says the LORD God of Israel, «Tell the man who sent you to Me,
«Thus says the LORD: «Behold, I will bring calamity on this place and on its inhabitants, all the curses that are written in the book which they have read before the king of Judah,
because they have forsaken Me and burned incense to other gods, that they might provoke Me to anger with all the works of their hands. Therefore My wrath will be poured out on this place, and not be quenched.»»
But as for the king of Judah, who sent you to inquire of the LORD, in this manner you shall speak to him, «Thus says the LORD God of Israel: «Concerning the words which you have heard--
because your heart was tender, and you humbled yourself before God when you heard His words against this place and against its inhabitants, and you humbled yourself before Me, and you tore your clothes and wept before Me, I also have heard you,» says the LORD.
«Surely I will gather you to your fathers, and you shall be gathered to your grave in peace; and your eyes shall not see all the calamity which I will bring on this place and its inhabitants.»»́ So they brought back word to the king.
Then the king sent and gathered all the elders of Judah and Jerusalem.
The king went up to the house of the LORD, with all the men of Judah and the inhabitants of Jerusalem--the priests and the Levites, and all the people, great and small. And he read in their hearing all the words of the Book of the Covenant which had been found in the house of the LORD.
Then the king stood in his place and made a covenant before the LORD, to follow the LORD, and to keep His commandments and His testimonies and His statutes with all his heart and all his soul, to perform the words of the covenant that were written in this book.
And he made all who were present in Jerusalem and Benjamin take a stand. So the inhabitants of Jerusalem did according to the covenant of God, the God of their fathers.
Thus Josiah removed all the abominations from all the country that belonged to the children of Israel, and made all who were present in Israel diligently serve the LORD their God. All his days they did not depart from following the LORD God of their fathers.
Now Josiah kept a Passover to the LORD in Jerusalem, and they slaughtered the Passover lambs on the fourteenth day of the first month.
And he set the priests in their duties and encouraged them for the service of the house of the LORD.
Then he said to the Levites who taught all Israel, who were holy to the LORD: «Put the holy ark in the house which Solomon the son of David, king of Israel, built. It shall no longer be a burden on your shoulders. Now serve the LORD your God and His people Israel.
Prepare yourselves according to your fatherś houses, according to your divisions, following the written instruction of David king of Israel and the written instruction of Solomon his son.
And stand in the holy place according to the divisions of the fatherś houses of your brethren the lay people, and according to the division of the fatheŕs house of the Levites.
So slaughter the Passover offerings, consecrate yourselves, and prepare them for your brethren, that they may do according to the word of the LORD by the hand of Moses.»
Then Josiah gave the lay people lambs and young goats from the flock, all for Passover offerings for all who were present, to the number of thirty thousand, as well as three thousand cattle; these were from the kinǵs possessions.
And his leaders gave willingly to the people, to the priests, and to the Levites. Hilkiah, Zechariah, and Jehiel, rulers of the house of God, gave to the priests for the Passover offerings two thousand six hundred from the flock, and three hundred cattle.
Also Conaniah, his brothers Shemaiah and Nethanel, and Hashabiah and Jeiel and Jozabad, chief of the Levites, gave to the Levites for Passover offerings five thousand from the flock and five hundred cattle.
So the service was prepared, and the priests stood in their places, and the Levites in their divisions, according to the kinǵs command.
And they slaughtered the Passover offerings; and the priests sprinkled the blood with their hands, while the Levites skinned the animals.
Then they removed the burnt offerings that they might give them to the divisions of the fatherś houses of the lay people, to offer to the LORD, as it is written in the Book of Moses. And so they did with the cattle.
Also they roasted the Passover offerings with fire according to the ordinance; but the other holy offerings they boiled in pots, in caldrons, and in pans, and divided them quickly among all the lay people.
Then afterward they prepared portions for themselves and for the priests, because the priests, the sons of Aaron, were busy in offering burnt offerings and fat until night; therefore the Levites prepared portions for themselves and for the priests, the sons of Aaron.
And the singers, the sons of Asaph, were in their places, according to the command of David, Asaph, Heman, and Jeduthun the kinǵs seer. Also the gatekeepers were at each gate; they did not have to leave their position, because their brethren the Levites prepared portions for them.
So all the service of the LORD was prepared the same day, to keep the Passover and to offer burnt offerings on the altar of the LORD, according to the command of King Josiah.
And the children of Israel who were present kept the Passover at that time, and the Feast of Unleavened Bread for seven days.
There had been no Passover kept in Israel like that since the days of Samuel the prophet; and none of the kings of Israel had kept such a Passover as Josiah kept, with the priests and the Levites, all Judah and Israel who were present, and the inhabitants of Jerusalem.
In the eighteenth year of the reign of Josiah this Passover was kept.
After all this, when Josiah had prepared the temple, Necho king of Egypt came up to fight against Carchemish by the Euphrates; and Josiah went out against him.
But he sent messengers to him, saying, «What have I to do with you, king of Judah? I have not come against you this day, but against the house with which I have war; for God commanded me to make haste. Refrain from meddling with God, who is with me, lest He destroy you.»
Nevertheless Josiah would not turn his face from him, but disguised himself so that he might fight with him, and did not heed the words of Necho from the mouth of God. So he came to fight in the Valley of Megiddo.
And the archers shot King Josiah; and the king said to his servants, «Take me away, for I am severely wounded.»
His servants therefore took him out of that chariot and put him in the second chariot that he had, and they brought him to Jerusalem. So he died, and was buried in one of the tombs of his fathers. And all Judah and Jerusalem mourned for Josiah.
Jeremiah also lamented for Josiah. And to this day all the singing men and the singing women speak of Josiah in their lamentations. They made it a custom in Israel; and indeed they are written in the Laments.
Now the rest of the acts of Josiah and his goodness, according to what was written in the Law of the LORD,
and his deeds from first to last, indeed they are written in the book of the kings of Israel and Judah.
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible