Скрыть
34:3
34:6
34:7
34:10
34:11
34:13
34:15
34:17
34:18
34:20
34:21
34:22
34:23
34:25
34:29
34:32
Английский (NKJV)
Josiah was eight years old when he became king, and he reigned thirty-one years in Jerusalem.
And he did what was right in the sight of the LORD, and walked in the ways of his father David; he did not turn aside to the right hand or to the left.
For in the eighth year of his reign, while he was still young, he began to seek the God of his father David; and in the twelfth year he began to purge Judah and Jerusalem of the high places, the wooden images, the carved images, and the molded images.
They broke down the altars of the Baals in his presence, and the incense altars which were above them he cut down; and the wooden images, the carved images, and the molded images he broke in pieces, and made dust of them and scattered it on the graves of those who had sacrificed to them.
He also burned the bones of the priests on their altars, and cleansed Judah and Jerusalem.
And so he did in the cities of Manasseh, Ephraim, and Simeon, as far as Naphtali and all around, with axes.
When he had broken down the altars and the wooden images, had beaten the carved images into powder, and cut down all the incense altars throughout all the land of Israel, he returned to Jerusalem.
In the eighteenth year of his reign, when he had purged the land and the temple, he sent Shaphan the son of Azaliah, Maaseiah the governor of the city, and Joah the son of Joahaz the recorder, to repair the house of the LORD his God.
When they came to Hilkiah the high priest, they delivered the money that was brought into the house of God, which the Levites who kept the doors had gathered from the hand of Manasseh and Ephraim, from all the remnant of Israel, from all Judah and Benjamin, and which they had brought back to Jerusalem.
Then they put it in the hand of the foremen who had the oversight of the house of the LORD; and they gave it to the workmen who worked in the house of the LORD, to repair and restore the house.
They gave it to the craftsmen and builders to buy hewn stone and timber for beams, and to floor the houses which the kings of Judah had destroyed.
And the men did the work faithfully. Their overseers were Jahath and Obadiah the Levites, of the sons of Merari, and Zechariah and Meshullam, of the sons of the Kohathites, to supervise. Others of the Levites, all of whom were skillful with instruments of music,
were over the burden bearers and were overseers of all who did work in any kind of service. And some of the Levites were scribes, officers, and gatekeepers.
Now when they brought out the money that was brought into the house of the LORD, Hilkiah the priest found the Book of the Law of the LORD given by Moses.
Then Hilkiah answered and said to Shaphan the scribe, «I have found the Book of the Law in the house of the LORD.» And Hilkiah gave the book to Shaphan.
So Shaphan carried the book to the king, bringing the king word, saying, «All that was committed to your servants they are doing.
And they have gathered the money that was found in the house of the LORD, and have delivered it into the hand of the overseers and the workmen.»
Then Shaphan the scribe told the king, saying, «Hilkiah the priest has given me a book.» And Shaphan read it before the king.
Thus it happened, when the king heard the words of the Law, that he tore his clothes.
Then the king commanded Hilkiah, Ahikam the son of Shaphan, Abdon the son of Micah, Shaphan the scribe, and Asaiah a servant of the king, saying,
«Go, inquire of the LORD for me, and for those who are left in Israel and Judah, concerning the words of the book that is found; for great is the wrath of the LORD that is poured out on us, because our fathers have not kept the word of the LORD, to do according to all that is written in this book.»
So Hilkiah and those the king had appointed went to Huldah the prophetess, the wife of Shallum the son of Tokhath, the son of Hasrah, keeper of the wardrobe. (She dwelt in Jerusalem in the Second Quarter.) And they spoke to her to that effect.
Then she answered them, «Thus says the LORD God of Israel, «Tell the man who sent you to Me,
«Thus says the LORD: «Behold, I will bring calamity on this place and on its inhabitants, all the curses that are written in the book which they have read before the king of Judah,
because they have forsaken Me and burned incense to other gods, that they might provoke Me to anger with all the works of their hands. Therefore My wrath will be poured out on this place, and not be quenched.»»
But as for the king of Judah, who sent you to inquire of the LORD, in this manner you shall speak to him, «Thus says the LORD God of Israel: «Concerning the words which you have heard--
because your heart was tender, and you humbled yourself before God when you heard His words against this place and against its inhabitants, and you humbled yourself before Me, and you tore your clothes and wept before Me, I also have heard you,» says the LORD.
«Surely I will gather you to your fathers, and you shall be gathered to your grave in peace; and your eyes shall not see all the calamity which I will bring on this place and its inhabitants.»»́ So they brought back word to the king.
Then the king sent and gathered all the elders of Judah and Jerusalem.
The king went up to the house of the LORD, with all the men of Judah and the inhabitants of Jerusalem--the priests and the Levites, and all the people, great and small. And he read in their hearing all the words of the Book of the Covenant which had been found in the house of the LORD.
Then the king stood in his place and made a covenant before the LORD, to follow the LORD, and to keep His commandments and His testimonies and His statutes with all his heart and all his soul, to perform the words of the covenant that were written in this book.
And he made all who were present in Jerusalem and Benjamin take a stand. So the inhabitants of Jerusalem did according to the covenant of God, the God of their fathers.
Thus Josiah removed all the abominations from all the country that belonged to the children of Israel, and made all who were present in Israel diligently serve the LORD their God. All his days they did not depart from following the LORD God of their fathers.
Церковнославянский (рус)
Осми́ лѣ́тъ бы́сть Иосі́а, егда́ ца́р­ст­вовати нача́, и три́десять еди́но лѣ́то ца́р­ст­вова во Иерусали́мѣ,
и сотвори́ пра́вое предъ Го́сподемъ, и ходи́ въ путе́хъ дави́да отца́ сво­его́, и не уклони́ся ни на де́сно, ни на лѣ́во.
И во осмо́е лѣ́то ца́р­ст­ва сво­его́, и то́й еще́ сы́й о́трокъ, нача́ взыска́ти Го́спода Бо́га отца́ сво­его́ дави́да: и во второ­е­на́­де­сять лѣ́то ца́р­ст­ва сво­его́ нача́ очища́ти Иуде́ю и Иерусали́мъ от­ высо́кихъ и лѣсо́въ, и от­ ка́пищъ и от­ истука́н­ныхъ.
И разори́ша предъ лице́мъ его́ олтари́ Ваали́мли, и высо́кая, я́же на ни́хъ: и посѣче́ дубра́вы и истука́н­ныя, и слiя́н­ная сокруши́ и истни́, и растопи́ и пове́рже предъ лице́мъ гробо́въ жру́щихъ и́мъ:
и ко́сти жерце́въ сожже́ на олтаре́хъ и́хъ, и очи́сти Иу́ду и Иерусали́мъ,
и во градѣ́хъ Манассі́иныхъ и Ефре́млихъ и Симео́нихъ да́же до Нефѳали́ма, и въ мѣ́стѣхъ и́хъ о́крестъ:
и олтари́ размета́ и лѣ́сы, и и́долы разсѣче́ въ ча́стицы, и вся́ высо́кая изсѣче́ от­ всея́ земли́ Изра́илевы, и воз­врати́ся во Иерусали́мъ.
И во осмо­е­на́­де­сять лѣ́то ца́р­ст­ва сво­его́, егда́ очище́на бы́сть земля́ и це́рковь Госпо́дня, посла́ Сафа́на сы́на еселі́ева и Амесі́ю нача́лника гра́да и Иоа́са сы́на Иоаха́зова памятопи́сца сво­его́, да утвердя́тъ до́мъ Го́спода Бо́га сво­его́.
И прiидо́ша ко хелкі́и свяще́н­нику вели́кому, и да́ша сребро́ при­­несе́н­ное въ до́мъ Госпо́день, е́же собра́ша леви́ти храня́щiи две́рь от­ руки́ Манассі́ины и Ефре́мли, и от­ нача́лниковъ и от­ всѣ́хъ про́чихъ во Изра́или, и от­ сыно́въ Иу́диныхъ и Венiами́нихъ и обита́ющихъ во Иерусали́мѣ,
и да́ша о́ное въ ру́цѣ творя́щихъ дѣла́, при­­ста́вницы въ дому́ Госпо́дни, и да́ша е́ творя́щымъ дѣла́, и́же творя́ху въ дому́ Госпо́дни да, обновя́тъ и укрѣпя́тъ хра́мъ:
и да́ша текто́номъ и домоздателемъ, да ку́пятъ ка́менiе четверо­уго́лное и древа́ на бе́рвна на покры́тiе домо́въ, и́хже разори́ша ца́рiе Иу́дины.
И му́жiе вѣ́рно творя́ху въ дѣ́лѣхъ, и надъ ни́ми надзира́теле Ие́ѳъ и Авді́а леви́ти от­ сыно́въ Мера́риныхъ, и Заха́рiа и мосолла́мъ от­ сыно́въ Каа́ѳовыхъ надзира́ти, и вся́къ Леви́тинъ, и вся́къ зна́яй во орга́ны пѣ́ти:
и надъ нося́щими бремена́ и надъ всѣ́ми творя́щими дѣла́, вся́кимъ дѣ́ланiемъ: и от­ Леви́тъ бѣ́ша пи́сареве и судiи́ и две́рницы.
И внегда́ износи́ти и́мъ сребро́ при­­несе́н­ное въ це́рковь Госпо́дню, обрѣ́те хелкі́а свяще́н­никъ кни́гу зако́на Госпо́дня, [я́же дана́ бы́сть] руко́ю Моисе́овою.
И от­вѣща́ хелкі́а и рече́ къ Сафа́ну пи́сарю: кни́гу зако́на обрѣто́хъ въ дому́ Госпо́дни. И даде́ хелкі́а кни́гу Сафа́ну.
И при­­несе́ Сафа́нъ кни́гу ко царю́, и воз­вѣсти́ еще́ ко царю́ сло́во, глаго́ля: все́ сребро́ дано́ въ ру́ки рабо́въ тво­и́хъ творя́щихъ дѣла́:
и слiя́ша сребро́ обрѣ́тен­ное въ дому́ Госпо́дни, и да́ша въ ру́ки надзира́телей и въ ру́ки творя́щихъ дѣ́ло.
И воз­вѣсти́ Сафа́нъ пи́сарь сло́во царю́, глаго́ля: кни́гу даде́ ми хелкі́а свяще́н­никъ. И прочте́ ю́ Сафа́нъ предъ царе́мъ.
И бы́сть егда́ услы́ша ца́рь словеса́ зако́на, и растерза́ ри́зы своя́.
И повелѣ́ ца́рь хелкі́еви и Ахика́му сы́ну Сафа́нову и Авдо́ну сы́ну Михе́еву, и Сафа́ну пи́сарю и Аса́iю рабу́ царе́ву, глаго́ля:
иди́те и моли́теся Го́споду за мя́ и за вся́каго оста́в­шагося во Изра́или и Иу́дѣ, о словесѣ́хъ кни́ги, я́же обрѣ́тена е́сть, вели́къ бо гнѣ́въ Госпо́день разгорѣ́ся на на́съ, поне́же не послу́шаша отцы́ на́ши слове́съ Госпо́днихъ, е́же твори́ти по всѣ́мъ напи́сан­нымъ въ кни́зѣ се́й.
И и́де хелкі́а, и и́мже повелѣ́ ца́рь, ко Олда́нѣ проро́чицѣ, женѣ́ Селли́ма сы́на Ѳеку́ева, сы́на есері́и ризохрани́теля, храня́щей за́повѣди, я́же обита́­ше во Иерусали́мѣ въ Маса́нѣ, и глаго́лаша е́й по си́мъ.
И та́ от­вѣща́ и́мъ: сiя́ рече́ Госпо́дь Бо́гъ Изра́илевъ: глаго́лите му́жу, и́же посла́ ва́съ ко мнѣ́: сiя́ рече́ Госпо́дь:
се́, а́зъ наведу́ зла́я на мѣ́сто сiе́ и на обита́ющихъ въ не́мъ вся́ словеса́, я́же пи́сана су́ть въ кни́зѣ прочте́н­нѣй предъ царе́мъ Иу́динымъ,
зане́ оста́виша мя́ и кадя́ху бого́мъ чужди́мъ, да прогнѣ́ваютъ мя́ во всѣ́хъ дѣ́лѣхъ ру́къ сво­и́хъ: и разгорѣ́ся я́рость моя́ на мѣ́сто сiе́ и не угаси́т­ся:
и ко царю́ Иу́дину, и́же посла́ ва́съ ко Го́споду помоли́тися, та́ко глаго́лите ему́: сiя́ рече́ Госпо́дь Бо́гъ Изра́илевъ: словеса́, я́же слы́шалъ еси́,
и сокруши́ся се́рдце твое́, и смири́л­ся еси́ предъ лице́мъ мо­и́мъ, егда́ услы́шалъ еси́ словеса́ моя́ на мѣ́сто сiе́ и на обита́ющихъ въ не́мъ, и смири́л­ся еси́ предо мно́ю, и растерза́лъ еси́ ри́зы твоя́, и пла́калъ еси́ предо мно́ю, и а́зъ услы́шахъ, рече́ Госпо́дь:
се́, при­­ложу́ тя́ ко отце́мъ тво­и́мъ, и при­­ложи́шися ко гробо́мъ тво­и́мъ въ ми́рѣ, и не у́зрятъ о́чи тво­и́ вся́каго зла́, я́же а́зъ наведу́ на мѣ́сто сiе́ и на обита́ющихъ въ не́мъ. И воз­вѣсти́ша царю́ сло́во.
И посла́ ца́рь, и собра́ старѣ́йшины Иу́дины и Иерусали́мли.
И взы́де ца́рь въ до́мъ Госпо́день и вси́ му́жiе Иу́дины и живу́щiи во Иерусали́мѣ, и свяще́н­ницы и леви́ти, и вси́ лю́дiе от­ ма́ла да́же до вели́ка: и чита́­ше во ушеса́ и́хъ вся́ словеса́ кни́ги завѣ́та обрѣ́тен­ныя въ дому́ Госпо́дни.
И ста́ ца́рь на столпѣ́, и завѣща́ завѣ́тъ предъ Го́сподемъ ходи́ти предъ Го́сподемъ, храни́ти за́повѣди его́ и свидѣ́нiя его́ и повелѣ́нiя его́ всѣ́мъ се́рдцемъ и все́ю душе́ю, е́же твори́ти словеса́ завѣ́та напи́сан­ная въ кни́зѣ се́й.
И поста́ви всѣ́хъ, и́же обрѣ́тени бя́ху во Иерусали́мѣ и Венiами́нѣ, и сотвори́ша обита́ющiи во Иерусали́мѣ завѣ́тъ въ дому́ Го́спода Бо́га оте́цъ сво­и́хъ.
И отъ­я́ Иосі́а вся́ ме́рзости от­ всея́ земли́, я́же бѣ́ сыно́въ Изра́илевыхъ, и сотвори́ всѣ́хъ обрѣ́тшихся во Иерусали́мѣ и во Изра́или служи́ти Го́споду Бо́гу сво­ему́ во вся́ дни́ своя́, и не уклони́ся от­ Го́спода Бо́га оте́цъ сво­и́хъ.
Таджикский
Дар вақти подшоҳ шуданаш Йӯшиёҳу ҳаштсола буд, ва сию як сол дар Уршалим подшоҳӣ кард.
Ва он чи дар назари Парвардигор дуруст буд, ба амал овард, ва бо роҳҳои падараш Довуд равона шуда, ба тарафи рост ё чап майл накард.
Ва дар соли ҳаштуми подшоҳии худ, вақте ки ҳанӯз навҷавон буд, ба ҷустани Худои падараш Довуд оғоз кард, ва дар соли дувоздаҳум ба тоза кардани Яҳудо ва Уршалим аз баландиҳо ва Ашераҳо ва бутҳо ва санамҳо шурӯъ намуд.
Ва қурбонгоҳҳои Баалҳоро пеши ӯ валангор карданд; ва ҳайкалҳои офтобпарастиро, ки бар болои онҳо буд, шикаста афтонид; ва Ашераҳо, ва бутҳо ва санамҳоро дарҳам шикаст ва гард-гард карда, бар рӯи қабрҳои онҳое ки барояшон қурбонӣ мекарданд, пошид.
Ва устухонҳои коҳинонро бар қурбонгоҳҳошон сӯзонид, ва Яҳудо ва Уршалимро тоза кард.
Ва дар шаҳрҳои Менашше ва Эфроим ва Шимъӯн ва ҳатто Нафтолӣ, дар харобазори онҳо, гирдогирд,
Қурбонгоҳҳоро валангор намуд, ва Ашераҳо ва санамҳоро бутҳоро дарҳам шикаста, гард-гард кард, ва ҳамаи ҳайкалҳои офтобпарастиро дар тамоми замини Исроил шикаста афтонид; ва ба Уршалим баргашт.
Ва дар соли ҳаждаҳуми подшоҳии худ, баъд аз он ки замин ва хонаро тоза кард, Шофон писари Асалёҳу, ва Маасиёҳуи раиси шаҳр, ва Юоҳ писари Юоҳози воқеанависро фиристод, то ки хонаи Парвардигор Худои худро мустаҳкам намоянд.
Ва онҳо назди Ҳилқиёи саркоҳин омаданд, ва нуқраеро, ки ба Худо оварда шуда буд, ва левизодагони остонабон онро аз дасти Менашше ва Эфроим, ва аз тамоми бақияи Исроил, ва аз тамоми Яҳудо ва Бинёмин ҷамъ карда буданд, супурданд, ва ба Уршалим баргаштанд.
Ва онро ба дасти саркороне ки дар хонаи Парвардигор таъин шуда буданд, супурданд; ва онҳо онро ба коргароне ки дар хонаи Парвардигор барои таъмир ва мустаҳкам намудани хона кор мекарданд, доданд.
Ва онро ба дуредгарон ва бинокорон доданд, то ки сангҳои тарошида ва чӯб барои пайвастани деворҳо ва пӯшидани боми хонаҳое ки подшоҳони Яҳудо хароб карда буданд, бихаранд.
Ва он одамон аз рӯи виҷдон кор мекарданд, ва бар онҳо левизодагон Яҳат ва Убадёҳу аз банӣ Марорӣ, ва Закарё ва Машуллом аз банӣ қаҳотиён барои назорат кардан таъин шуда буданд; ва аз левизодагон ҳар касе ки навохтани асбоби мусиқӣ аз дасташон меомад.
Ва бар боркашон низ таъин шуда буданд, ва онҳо ба ҳамаи коргароне ки бо ҳар навъ корҳо шуғл доштанд, назорат мекарданд; ва аз левизодагон котибон ва нозирон назораткунандагон назоратчиён ва дарбонон буданд.
Ва ҳангоме ки нуқраи ба хонаи Парвардигор дохилшударо берун меоварданд, Ҳилқиёи коҳин китоби Тавроти Парвардигорро, ки ба воситаи Мусо дода шуда буд, ёфт.
Ва Ҳилқиё ба Шофони котиб хитоб намуда, гуфт: «Китоби Тавротро дар хонаи Парвардигор ёфтаам». Ва Ҳилқиё он китобро ба Шофон дод.
Ва Шофон китобро назди подшоҳ овард, ва дар айни ҳол ба подшоҳ хабар дода, гуфт: «Ҳар коре ки ба бандагонат супурда шудааст, онҳо ба ҷо меоваранд;
Ва нуқраеро, ки дар хонаи Парвардигор буд, берун оварданд, ва онро ба дасти гумоштагон ва ба дасти саркорон супурданд».
Ва Шофони котиб ба подшоҳ хабар расонида, гуфт: «Ҳилқиёи коҳин китобе ба ман додааст». Ва Шофон онро ба ҳузури подшоҳ хонд.
Ва ҳангоме ки подшоҳ суханони Тавротро шунид, либоси худро чок зад.
Ва подшоҳ ба Ҳилқиё ва Аҳиқом писари Шофон ва Абдун писари Мико ва Шофони котиб ва Асоёи навкари подшоҳ фармуда, гуфт:
«Биравед ва аз Парвардигор барои ман ва барои бақияи Исроил ва Яҳудо дар бораи суханони ин китоби ёфтшуда илтиҷо намоед, зеро ғазаби Парвардигор, ки бар мо аланга гирифтааст, бузург аст, аз барои он ки падарони мо сухани Парвардигорро риоя накардаанд, то ки мувофиқи ҳар он чи дар ин китоб навишта шудааст, амал намоянд».
Ва Ҳилқиё ва онҳое ки подшоҳ фармуд, назди Ҳулдои набия, зани Шаллум писари Тоқҳат писари Ҳасрои посбони либосҳо, ки дар Уршалим, дар маҳаллаи дуюми он истиқомат дошт, рафтанд, ва бо вай дар ин бобат сухан ронданд.
Ва ӯ ба онҳо гуфт: «Парвардигор Худои Исроил чунин мегӯяд: ́Ба касе ки шуморо назди ман фиристодааст, бигӯед:
Парвардигор чунин мегӯяд: инак, Ман мусибате бар ин макон ва бар сокинонаш хоҳам овард, – ҳамаи лаънатҳоеро, ки дар ин китоб, ки онро пеши подшоҳи Яҳудо хондаанд, навишта шудааст;
Азбаски онҳо Маро тарк карда, ба худоёни дигар бухур сӯзондаанд, то ки Маро бо тамоми амали дастҳои худ ба хашм оваранд, ғазаби Ман бар ин макон аланга гирифтааст, ва хомӯш нахоҳад шуд.
Ва ба подшоҳи Яҳудо, ки шуморо фиристодааст, то ки аз Парвардигор илтиҷо намоед, чунин гӯед: Парвардигор Худои Исроил дар бораи суханоне ки шунидаӣ, чунин мегӯяд:
Азбаски дили ту нарм шудааст, ва дар вақти шунидани суханони Худо дар бораи ин макон ва сокинонаш ба ҳузури Ӯ гардан фуровардаӣ, – ва ба ҳузури Ман гардан фуроварда, либоси худро чок задаӣ, ва ба ҳузури Ман гиря кардаӣ, бинобар ин Ман низ ба ту ҷавоб додам, мегӯяд Парвардигор;
Инак, Ман туро ба падаронат ҳамроҳ хоҳам кард, ва ту дар мақбараи худ ба осоиштагӣ гузошта хоҳӣ шуд, ва тамоми он мусибатро, ки Ман бар ин макон ва бар сокинонаш меоварам, чашмони ту нахоҳад дид́». Ва ҷавобро ба подшоҳ расониданд.
Ва подшоҳ фиристода, ҳамаи пирони Яҳудо ва Уршалимро ҷамъ кард.
Ва подшоҳ ба хонаи Парвардигор омад, ва тамоми мардуми Яҳудо ва сокинони Уршалим бо ӯ буданд, –коҳинон ва левизодагон ва тамоми қавм аз калон то хурд; ва ӯ ҳамаи суханони китоби паймонро, ки дар хонаи Парвардигор ёфт шуд, дар гӯши онҳо хонд.
Ва подшоҳ бар минбари худ истод, ва ба ҳузури Парвардигор паймон баст, ки Парвардигорро пайравӣ намоянд, ва аҳком ва шаҳодатҳо ва фароизи Ӯро бо тамоми дилу ҷон риоя кунанд, ва суханони ин паймонро, ки дар ин китоб навишта шудааст, ба ҷо оваранд.
Ва ӯ ҳамаи онҳоеро, ки дар Уршалим ва Бинёмин буданд, бар ин ӯҳдадор гардонид; ва сокинони Уршалим мувофиқи паймони Худо, Худои падаронашон рафтор карданд.
Ва Йӯшиёҳу ҳамаи чизҳои зиштро аз ҳамаи заминҳое ки ба банӣ Исроил тааллуқ дошт, дур кард, ва ҳамаи онҳоеро, ки дар Исроил буданд, водор намуд, ки Парвардигор Худои худро парастиш кунанд; дар тамоми айёми ӯ онҳо аз пайравии Парвардигор Худои падаронашон дур нашудаанд.

1 Благочестивое царствование Иосии; 3 будучи еще отроком, он начал очищать Иуду и Иерусалим от идолов; 8 повелевает первосвященнику Хелкии возобновить дом Господень; 14 Хелкия посылает Иосии книгу закона, найденную в доме Господнем; Иосия востревожен при чтении слов закона; 22 Олдана пророчица возвещает посланным царя, что все предсказанные в законе проклятия совершатся, но что Иосия будет избавлен; 29 царь собрал старейшин, чтобы прочитать им закон, и весь народ вместе с ним заключили завет с Господом, чтобы соблюдать заповеди Его.
Восемь лет было Иосии, когда он воцарился, и тридцать один год царствовал в Иерусалиме,
и делал он угодное в очах Господних, и ходил путями Давида, отца своего, и не уклонялся ни направо, ни налево.
В восьмой год царствования своего, будучи еще отроком, он начал прибегать к Богу Давида, отца своего, а в двенадцатый год начал очищать Иудею и Иерусалим от высот и посвященных дерев и от резных и литых кумиров.
И разрушили пред лицем его жертвенники Ваалов и статуи, возвышавшиеся над ними; и посвященные дерева он срубил, и резные и литые кумиры изломал и разбил в прах, и рассыпал на гробах тех, которые приносили им жертвы,
и кости жрецов сжег на жертвенниках их, и очистил Иудею и Иерусалим,
и в городах Манассии, и Ефрема, и Симеона, даже до колена Неффалимова, и в опустошенных окрестностях их
он разрушил жертвенники и посвященные дерева, и кумиры разбил в прах, и все статуи сокрушил по всей земле Израильской, и возвратился в Иерусалим.
В восемнадцатый год царствования своего, по очищении земли и дома Божия, он послал Шафана, сына Ацалии, и Маасею градоначальника, и Иоаха, сына Иоахазова, дееписателя, возобновить дом Господа Бога своего.
И пришли они к Хелкии первосвященнику, и отдали серебро, принесенное в дом Божий, которое левиты, стоящие на страже у порога, собрали из рук Манассии и Ефрема и всех прочих Израильтян, и от всего Иуды и Вениамина, и от жителей Иерусалима,
и отдали в руки производителям работ, приставленным к дому Господню, чтоб они раздавали его работникам, которые работали в доме Господнем, при исправлении и возобновлении дома.
И они раздавали плотникам и строителям на покупку тесаных камней и дерев для связей и для покрытия зданий, которые разорили цари Иудейские.
Люди сии действовали честно при работе, и для надзора над ними поставлены были Иахаф и Овадия, левиты из сыновей Мерариных, и Захария и Мешуллам из сыновей Каафовых, и все левиты, умеющие играть на музыкальных орудиях.
Они же были приставниками над носильщиками и наблюдали над всеми работниками при каждой работе; из левитов же были и писцы, и надзиратели, и привратники.
Когда вынимали они серебро, принесенное в дом Господень, тогда Хелкия священник нашел книгу закона Господня, данную рукою Моисея.
И начал Хелкия, и сказал Шафану писцу: книгу закона нашел я в доме Господнем. И подал Хелкия ту книгу Шафану.
И понес Шафан книгу к царю, и принес при этом царю известие: все, что поручено рабам твоим, они делают;
и высыпали серебро, найденное в доме Господнем, и передали его в руки приставникам и в руки производителям работ.
И также донес Шафан писец царю, говоря: книгу дал мне Хелкия священник. И читал ее Шафан перед царем.
Когда услышал царь слова закона, то разодрал одежды свои.
И дал царь повеление Хелкии и Ахикаму, сыну Шафанову, и Авдону, сыну Михея, и Шафану писцу, и Асаии, слуге царскому, говоря:
пойдите, вопросите Господа за меня и за оставшихся у Израиля и за Иуду о словах сей найденной книги, потому что велик гнев Господа, который воспылал на нас за то, что не соблюдали отцы наши слова Господня, чтобы поступать по всему написанному в книге сей.
И пошел Хелкия и те, которые от царя, к Олдане пророчице, жене Шаллума, сына Тавкегафа, сына Хасры, хранителя одежд, – а жила она во второй части Иерусалима, – и говорили с нею об этом.
И она сказала им: так говорит Господь Бог Израилев: скажите тому человеку, который послал вас ко мне:
так говорит Господь: вот Я наведу бедствие на место сие и на жителей его все проклятия, написанные в книге, которую читали пред лицем царя Иудейского,
за то, что они оставили Меня и кадили богам другим, чтобы прогневлять Меня всеми делами рук своих. И гнев Мой возгорится над местом сим и не угаснет.
А царю Иудейскому, пославшему вас вопросить Господа, так скажите: так говорит Господь Бог Израилев о словах, которые ты слышал:
так как смягчилось сердце твое, и ты смирился пред Богом, услышав слова Его о месте сем и о жителях его, – и ты смирился предо Мною, и разодрал одежды свои, и плакал предо Мною, то и Я услышал тебя, говорит Господь.
Вот Я приложу тебя к отцам твоим, и положен будешь в гробницу твою в мире, и не увидят глаза твои всего того бедствия, которое Я наведу на место сие и на жителей его. И принесли царю ответ.
И послал царь, и собрал всех старейшин Иудеи и Иерусалима,
и пошел царь в дом Господень, и с ним все Иудеи и жители Иерусалима, и священники и левиты, и весь народ, от большого до малого; и он прочитал вслух их все слова книги завета, найденной в доме Господнем.
И стал царь на месте своем, и заключил завет пред лицем Господа последовать Господу и соблюдать заповеди Его и откровения Его, и уставы Его, от всего сердца своего и от всей души своей, чтобы выполнить слова завета, написанные в книге сей.
И велел царь подтвердить это всем находившимся в Иерусалиме и в земле Вениаминовой; и стали поступать жители Иерусалима по завету Бога, Бога отцов своих.
И изверг Иосия все мерзости из всех земель, которые у сынов Израилевых, и повелел всем, находившимся в земле Израилевой служить Господу Богу своему. И во все дни жизни его они не отступали от Господа Бога отцов своих.
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible