Скрыть
Церковнославянский (рус)
[Зач. 167А.] Па́велъ, посла́н­никъ Иису́съ Христо́въ во́лею Бо́жiею, и тимоѳе́й бра́тъ, це́ркви Бо́жiей су́щей въ кори́нѳѣ, со святы́ми всѣ́ми су́щими во все́й Аха́iи:
благода́ть ва́мъ и ми́ръ от­ Бо́га Отца́ на́­шего, и Го́спода Иису́са Христа́.
[Зач. 167Б.] Благослове́нъ Бо́гъ и Оте́цъ Го́спода на́­шего Иису́са Христа́, Оте́цъ щедро́тъ и Бо́гъ вся́кiя утѣ́хи,
утѣша́яй на́съ о вся́цѣй ско́рби на́­шей, я́ко воз­мощи́ на́мъ утѣ́шити су́щыя во вся́цѣй ско́рби, утѣше́нiемъ, и́мже утѣша́емся са́ми от­ Бо́га.
Зане́ я́коже избы́точе­ст­вуютъ страда́нiя Христо́ва въ на́съ, та́ко Христо́мъ избы́точе­ст­вуетъ и утѣше́нiе на́­ше.
А́ще ли же скорби́мъ, о ва́­шемъ утѣше́нiи и спасе́нiи, дѣ́й­ст­ву­ю­щемся въ терпѣ́нiи тѣ́хже страда́нiй, я́же и мы́ стра́ждемъ:
и упова́нiе на́­ше извѣ́стно о ва́съ. А́ще ли утѣша́емся, о ва́­шемъ утѣше́нiи и спасе́нiи, вѣ́дяще, зане́ я́коже о́бщницы есте́ страсте́мъ на́шымъ, та́кожде и утѣше́нiю.
[Зач. 168.] Не бо́ хо́щемъ ва́съ, бра́тiе, не вѣ́дѣти о ско́рби на́­шей бы́в­шей на́мъ во Асі́и, я́ко по премно́гу [и] па́че си́лы отяготи́хомся, я́ко не надѣ́ятися на́мъ и жи́ти.
Но са́ми въ себѣ́ осужде́нiе сме́рти имѣ́хомъ, да не надѣ́ющеся бу́демъ на ся́, но на Бо́га воз­ставля́ющаго ме́ртвыя,
и́же от­ толи́кiя сме́рти изба́вилъ ны́ е́сть и избавля́етъ, на́ньже и упова́хомъ, я́ко и еще́ изба́витъ,
споспѣше­ст­ву́ющымъ и ва́мъ по на́съ моли́твою, да от­ мно́гихъ ли́цъ, е́же въ на́съ дарова́нiе, мно́гими благодари́т­ся о ва́съ {въ нѣ́кiихъ: о на́съ}.
[Зач. 169.] Похвале́нiе бо на́­ше сiе́ е́сть, свидѣ́тел­ст­во со́вѣсти на́­шея, я́ко въ простотѣ́ и чи́стотѣ́ Бо́жiей, [а] не въ му́дрости пло́ти, но благода́тiю Бо́жiею жи́хомъ въ мíрѣ, мно́жае же у ва́съ.
Не ина́я бо пи́шемъ ва́мъ, но я́же чтете́ и разумѣва́ете: упова́ю же, я́ко и до конца́ уразумѣ́ете,
я́коже и разумѣ́сте на́съ от­ ча́сти, я́ко похвале́нiе ва́мъ есмы́, я́коже и вы́ на́мъ, въ де́нь Го́спода на́­шего Иису́са Христа́.
И си́мъ упова́нiемъ хотѣ́хъ къ ва́мъ прiити́ пре́жде, да втору́ю благода́ть и́мате,
и ва́ми про­ити́ въ македо́нiю, и па́ки от­ македо́нiи прiити́ къ ва́мъ, и ва́ми проводи́тися во Иуде́ю.
Сiе́ же хотя́, еда́ что́ у́бо легкото́ю дѣ́яхъ? Или́ я́же совѣщава́ю, по пло́ти совѣщава́ю, да бу́детъ у мене́ е́же е́й, е́й, и е́же ни́, ни́.
Вѣ́ренъ же Бо́гъ, я́ко сло́во на́­ше, е́же къ ва́мъ, не бы́сть е́й и ни́.
И́бо Бо́жiй Сы́нъ Иису́съ Христо́съ, и́же у ва́съ на́ми проповѣ́дан­ный, мно́ю и Силуа́номъ и тимоѳе́емъ, не бы́сть е́й и ни́, но въ не́мъ самѣ́мъ е́й бы́сть:
ели́ка бо обѣтова́нiя Бо́жiя, въ то́мъ е́й и въ то́мъ ами́нь: Бо́гу къ сла́вѣ на́ми.
[Зач. 170.] Извѣ­ст­ву́яй же на́съ съ ва́ми во Христа́ и пома́завый на́съ, Бо́гъ,
и́же и запечатлѣ́ на́съ, и даде́ обруче́нiе Ду́ха въ сердца́ на́ша.
А́зъ же свидѣ́теля Бо́га при­­зыва́ю на мою́ ду́шу, я́ко щадя́ ва́съ, ктому́ не прiидо́хъ въ кори́нѳъ,
не я́ко облада́емъ вѣ́рою ва́­шею, но [я́ко] споспѣ́шницы есмы́ ва́­шей ра́дости: вѣ́рою бо сто­ите́.
Синодальный
[Зач. 167А.] Павел, волею Божиею Апостол Иисуса Христа, и Тимофей брат, церкви Божией, находящейся в Коринфе, со всеми святыми по всей Ахаии:
благодать вам и мир от Бога Отца нашего и Господа Иисуса Христа.
[Зач. 167Б.] Благословен Бог и Отец Господа нашего Иисуса Христа, Отец милосердия и Бог всякого утешения,
утешающий нас во всякой скорби нашей, чтобы и мы могли утешать находящихся во всякой скорби тем утешением, которым Бог утешает нас самих!
Ибо по мере, как умножаются в нас страдания Христовы, умножается Христом и утешение наше.
Скорбим ли мы, скорбим для вашего утешения и спасения, которое совершается перенесением тех же страданий, какие и мы терпим.
И надежда наша о вас тверда. Утешаемся ли, утешаемся для вашего утешения и спасения, зная, что вы участвуете как в страданиях наших, так и в утешении.
[Зач. 168.] Ибо мы не хотим оставить вас, братия, в неведении о скорби нашей, бывшей с нами в Асии, потому что мы отягчены были чрезмерно и сверх силы, так что не надеялись остаться в живых.
Но сами в себе имели приговор к смерти, для того, чтобы надеяться не на самих себя, но на Бога, воскрешающего мертвых,
Который и избавил нас от столь близкой смерти, и избавляет, и на Которого надеемся, что и еще избавит,
при содействии и вашей молитвы за нас, дабы за дарованное нам, по ходатайству многих, многие возблагодарили за нас.
Ибо похвала наша сия есть свидетельство совести нашей, что мы в простоте и богоугодной искренности, не по плотской мудрости, но по благодати Божией, жили в мире, особенно же у вас.
И мы пишем вам не иное, как то, что вы читаете или разумеете, и что, как надеюсь, до конца уразумеете,
так как вы отчасти и уразумели уже, что мы будем вашею похвалою, равно и вы нашею, в день Господа нашего Иисуса Христа.
И в этой уверенности я намеревался прийти к вам ранее, чтобы вы вторично получили благодать,
и через вас пройти в Македонию, из Македонии же опять прийти к вам; а вы проводили бы меня в Иудею.
Имея такое намерение, легкомысленно ли я поступил? Или, что́ я предпринимаю, по плоти предпринимаю, так что у меня то «да, да», то «нет, нет»?
Верен Бог, что слово наше к вам не было то «да», то «нет».
Ибо Сын Божий, Иисус Христос, проповеданный у вас нами, мною и Силуаном и Тимофеем, не был «да» и «нет»; но в Нем было «да», –
ибо все обетования Божии в Нем «да» и в Нем «аминь», – в славу Божию, через нас.
[Зач. 170.] Утверждающий же нас с вами во Христе и помазавший нас есть Бог,
Который и запечатлел нас и дал залог Духа в сердца наши.
Бога призываю во свидетели на душу мою, что, щадя вас, я доселе не приходил в Коринф,
не потому, будто мы берем власть над верою вашею; но мы споспешествуем радости вашей: ибо верою вы тверды.
Киргизский
Кудайдын каалоосу менен Ыйса Машайактын элчиси болууга чакырылган Пабылдан жана бир тууганыбыз Тиметейден Кудайдын Корунт шаарындагы Жыйынына жана Ахаядагы бардык ыйыктарга салам!
Кудай Атабыз жана Тењирибиз Ыйса Машайак силерге ырайымын тљгєп, тынчтыгын бере берсин.
Тењирибиз Ыйса Машайактын Кудайы жана Атасы, боорукердиктин жана сооронуунун булагы болгон Кудай Ата макталсын!
Кудай бизди соороткондой эле, ар кандай кыйынчылыктарды башынан кечирип жаткандарды соорото алышыбыз єчєн, Ал бизди бардык кыйынчылыктарыбызда сооротуп жатат.
Машайак жолунда биз азапты канчалык кљп тарткан сайын, Машайак аркылуу ошончолук сооронуп жатабыз.
Эгерде кайгырып жатсак, силердин сооронушуњар єчєн жана куткарылышыњар єчєн кайгырып жатабыз. Эгерде сооронуп жатсак, силердин сооронушуњар єчєн сооронуп жатабыз. Анткени бул сооронуу биз сыяктуу эле кыйынчылыктарды башынан љткљрєп жаткан силерге да кыйынчылыктарды чыдамкайлык менен кљтљрєєгљ жардам берет.
Биздин силерден ємєтєбєз чоњ, анткени биз сыяктуу эле силер да кыйынчылыктарды башыњардан љткљрєп жатканыњарды, биз сыяктуу эле сооронуп жатканыњарды билебиз.
Бир туугандар, Асия жеринде башыбызга тєшкљн кыйынчылык жљнєндљ билишињерди каалайм. Љтљ оор, адам чыдагыс кыйынчылыкка туш болгон элек, тирєє каларыбызга да ємєттљнбљй калганбыз.
Љзєбєздє љлєм жазасына љкєм кылынган адамдардай сезген элек. Бул кыйынчылык љзєбєзгљ таянбай, љлгљндљрдє тирилткен Кудайга таянышыбыз єчєн болду.
Ал бизди љлєм коркунучунан куткарып алды, куткарып жатат, дагы да куткарат деп, биз Андан ємєттљнљбєз.
Силердин да биз єчєн сыйынганыњар боюнча, кљптљрдєн арачылык кылып сыйынганы боюнча Кудай бизге ырайым кылгандыгы єчєн, кљптљр Кудайга ыраазычылык билдиришет.
Дєйнљдљ, айрыкча, силердин арањарда биз адамдык акылмандуулук менен эмес, Кудайдын ырайымы, Кудайдан келген ыйыктык, тазалык менен жашаганыбызга абийирибиз кєбљ. Бул биздин мактанычыбыз.
Биздин силерге жазганыбыз силер окуп тєшєнљ албагыдай нерсе эмес, бизди толук тєшєнљсєњљр деп ємєттљнљм.
Тењирибиз Ыйса Машайак келген кєнє биз силердин мактанычыњар болорубузду, силер биздин мактанычыбыз болоруњарды силер азыр кандайдыр бир дењгээлде тєшєнєп калдыњар.
Буга мен бекем ишенгендиктен, эки ирет батага ээ болушуњар єчєн,
Македонияга бара жатып да, ал жактан келе жатып да силерге тие кетейин деп ойлогом. Силер мени Жєйєт аймагына узатып коймоксуњар.
Ушундай максатты алдыма койгонум жењил ойлуулукпу? Же эмне, мен адамдык акыл менен чечим чыгарып, бир туруп «ооба», бир туруп «жок» деп жатыптырмынбы?
Кудай ишенимдєє, биз силерге бир туруп «ооба», бир туруп «жок» дечє эмеспиз.
Мен, Сылас жана Тиметей аркылуу арањарда жарыяланган Кудай Уулу Ыйса Машайак бир туруп «ооба», бир туруп «жок» болгон эмес, Анда «ооба» гана болгон.
Кудайдын бардык убадалары Машайак аркылуу «ооба». Ошол себептєє Кудай дањкталыш єчєн Машайак аркылуу Кудайга «Оомийин» дейбиз.
Машайак аркылуу силерди да, бизди да бекемдеген жана бизди майлаган – Кудай.
Мљљрєн басып, жєрљгєбєзгљ Рухту аманат кылып салып берген да – Ал.
Кудайды кєбљгљ тартам, Корунтка кайра келбегенимдин себеби: силерди аядым.
Биз силердин ишенимињердин єстєнљн бийлик кылып жаткан жокпуз, тескерисинче, силердин кубанышыњарга љбљлгљ тєзєп жатабыз, анткени силердин ишенимињер бекем.
Од Павла, апостола Исуса Христа по вољи Божијој и брата Тимотија цркви Божјој у Коринту, са свима светима који су у свој Ахаји:
Благодат вам и мир од Бога Оца нашег, и Господа Исуса Христа.
Благословен Бог и Отац Господа нашег Исуса Христа, Отац милости и Бог сваке утехе,
Који нас утешава у свакој невољи нашој, да бисмо могли утешити оне који су у свакој невољи утехом којом нас саме Бог утешава.
Јер како се страдања Христова умножавају на нама тако се и утеха наша умножава кроз Христа.
Ако ли смо, пак, у невољи, за вашу је утеху и спасење, које постаје у трпљењу тих истих страдања која и ми подносимо.
И надање наше тврдо је за вас. Ако ли се утешавамо, за вашу је утеху и спасење, знајући да као што сте заједничари у нашем страдању тако и у утеси.
Јер вам нећемо, браћо, затајити невољу нашу која нам се догоди у Азији кад нам је било претешко и преко силе тако да се нисмо надали ни живети;
Него сами у себи расудисмо да нам ваља помрети, да се већ не уздасмо у себе него у Бога који подиже мртве.
Који нас је од толике смрти избавио, и избавља; и у Њега се уздамо да ће нас и још избавити,
С помоћу и ваше молитве за нас; да многи људи многу хвалу дају Богу за даре који су нама дати вас ради.
Јер је наша слава ово: сведочанство савести наше да смо у простоти и чистоти Божјој, а не у мудрости телесној него по благодати Божјој живели на свету, а особито међу вама.
Јер вам друго не пишемо него шта читате и разумевате. А надам се да ћете и до краја разумети.
Као што неки и разуместе да смо вам слава као и ви нама за дан Господа нашег Исуса Христа.
И у овом поуздању хтедох да вам дођем пре, да другу благодат имате;
И кроз вас да дођем у Македонију, и опет из Македоније да дођем к вама, и ви да ме пратите у Јудеју.
Али кад сам ово хтео, еда ли сам дакле шта непристојно чинио? Или што се накањујем, да се по телу накањујем, да буде у мене да да, а не не?
Али је Бог веран, те реч наша к вама не би да и не.
Јер Син Божји Исус Христос, ког ми вама приповедасмо ја и Силван и Тимотије, не би да и не, него у Њему би да.
Јер колико је обећања Божијих, у Њему су да, и у Њему амин, Богу на славу кроз нас.
А Бог је који нас утврди с вама у Христу, и помаза нас,
Који нас и запечати, и даде залог Духа у срца наша.
А ја за сведока Бога призивам на своју душу да штедећи вас не дођох више у Коринт.
Не као да ми владамо вером вашом, него смо помагачи ваше радости; јер у вери стојите.
Копировать текст Копировать ссылку Толкования стиха

Настройки