Ве́тхий Заве́т:
Быт.
Исх.
Лев.
Чис.
Втор.
Нав.
Суд.
Руф.
1Цар.
2Цар.
3Цар.
4Цар.
1Пар.
2Пар.
1Езд.
Неем.
2Езд.
Тов.
Иудиф.
Есф.
Иов.
Пс.
Прит.
Еккл.
Песн.
Прем.
Сир.
Ис.
Иер.
Плч.
ПослИер.
Вар.
Иез.
Дан.
Ос.
Иоил.
Ам.
Авд.
Ион.
Мих.
Наум.
Авв.
Соф.
Аг.
Зах.
Мал.
1Мак.
2Мак.
3Мак.
3Езд.
Но́вый Заве́т: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
Но́вый Заве́т: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
Скрыть
2:1
2:2
2:5
2:7
2:8
2:9
2:10
2:12
2:13
2:14
Суди́хъ же въ себѣ́ сiе́, не па́ки ско́рбiю къ ва́мъ прiити́.
А́ще бо а́зъ ско́рбь творю́ ва́мъ, то́ кто́ е́сть веселя́яй мя́, то́чiю прiе́мляй ско́рбь от мене́?
И писа́хъ ва́мъ сiе́ и́стое, да не прише́дъ ско́рбь на ско́рбь прiиму́, о ни́хже подоба́ше ми́ ра́доватися, надѣ́яся на вся́ вы́, я́ко [Зач. 171.] моя́ ра́дость всѣ́хъ ва́съ е́сть.
От печа́ли бо мно́гiя и туги́ се́рдца написа́хъ ва́мъ мно́гими слеза́ми, не я́ко да оскорби́теся, но любо́вь да позна́ете, ю́же и́мамъ изоби́лно къ ва́мъ.
А́ще ли кто́ оскорби́лъ [мене́], не мене́ оскорби́, но от ча́сти, да не отягчу́, всѣ́хъ ва́съ.
Дово́лно [бо] таково́му запреще́нiе сiе́, е́же от мно́гихъ:
тѣ́мже сопроти́вное па́че вы́ да да́руете и утѣ́шите, да не ка́ко мно́гою ско́рбiю поже́ртъ бу́детъ таковы́й:
тѣ́мже молю́ вы́, утверди́те къ нему́ любо́вь.
На сiе́ бо и писа́хъ, да разумѣ́ю иску́сство ва́ше, а́ще во все́мъ послушли́ви есте́.
Ему́же а́ще что́ да́руете, и а́зъ: и́бо а́зъ а́ще что́ дарова́хъ, ему́же дарова́хъ, ва́съ ра́ди, о лицы́ Иису́съ Христо́вѣ,
да не оби́дими бу́демъ от сатаны́: не не разумѣва́емъ бо умышле́нiй его́.
Прише́дъ же въ Троа́ду во благовѣ́стiе Христо́во, и две́ри отве́рзенѣ ми́ бы́вшей о Го́сподѣ,
не имѣ́хъ поко́я ду́ху моему́, не обрѣ́тшу ми́ Ти́та бра́та моего́: но отре́кся и́мъ {цѣлова́въ и́хъ}, изыдо́хъ въ Македо́нiю.
[Зач. 172.] Бо́гу же благодаре́нiе, всегда́ побѣди́тели на́съ творя́щему о Христѣ́ Иису́сѣ и воню́ ра́зума Его́ явля́ющу на́ми во вся́цѣмъ мѣ́стѣ.
Я́ко Христо́во благоуха́нiе есмы́ Богови въ спаса́емыхъ и въ погиба́ющихъ.
О́вѣмъ у́бо воня́ сме́ртная въ сме́рть, о́вѣмъ же во́ня живо́тная въ живо́тъ. И къ си́мъ кто́ дово́ленъ?
Нѣ́смы бо, я́коже мно́зи, нечи́сто проповѣ́дающiи сло́во Бо́жiе, но я́ко от чи́стоты́, но я́ко от Бо́га, предъ Бо́гомъ, во Христѣ́ глаго́лемъ.
Je résolus donc en moi-même de ne pas retourner chez vous dans la tristesse.
Car si je vous attriste, qui peut me réjouir, sinon celui qui est attristé par moi?
J'ai écrit comme je l'ai fait pour ne pas éprouver, à mon arrivée, de la tristesse de la part de ceux qui devaient me donner de la joie, ayant en vous tous cette confiance que ma joie est la vôtre à tous.
C'est dans une grande affliction, le coeur angoissé, et avec beaucoup de larmes, que je vous ai écrit, non pas afin que vous fussiez attristés, mais afin que vous connussiez l'amour extrême que j'ai pour vous.
Si quelqu'un a été une cause de tristesse, ce n'est pas moi qu'il a attristé, c'est vous tous, du moins en partie, pour ne rien exagérer.
Il suffit pour cet homme du châtiment qui lui a été infligé par le plus grand nombre,
en sorte que vous devez bien plutôt lui pardonner et le consoler, de peur qu'il ne soit accablé par une tristesse excessive.
Je vous exhorte donc à faire acte de charité envers lui;
car je vous ai écrit aussi dans le but de connaître, en vous mettant à l'épreuve, si vous êtes obéissants en toutes choses.
Or, à qui vous pardonnez, je pardonne aussi; et ce que j'ai pardonné, si j'ai pardonné quelque chose, c'est à cause de vous, en présence de Christ,
afin de ne pas laisser à Satan l'avantage sur nous, car nous n'ignorons pas ses desseins.
Au reste, lorsque je fus arrivé à Troas pour l'Évangile de Christ, quoique le Seigneur m'y eût ouvert une porte, je n'eus point de repos d'esprit, parce que je ne trouvai pas Tite, mon frère;
c'est pourquoi, ayant pris congé d'eux, je partis pour la Macédoine.
Grâces soient rendues à Dieu, qui nous fait toujours triompher en Christ, et qui répand par nous en tout lieu l'odeur de sa connaissance!
Nous sommes, en effet, pour Dieu la bonne odeur de Christ, parmi ceux qui sont sauvés et parmi ceux qui périssent:
aux uns, une odeur de mort, donnant la mort; aux autres, une odeur de vie, donnant la vie. -Et qui est suffisant pour ces choses? -
Car nous ne falsifions point la parole de Dieu, comme font plusieurs; mais c'est avec sincérité, mais c'est de la part de Dieu, que nous parlons en Christ devant Dieu.
А я постановив у собі те, щоб до вас не прийти знов у смутку.
Бо коли я засмучую вас, то хто той, хто потішить мене, як не той, кого я засмутив?
І це саме писав я до вас, щоб, прийшовши, я смутку не мав би від тих, що від них мені тішитися належало, про всіх вас бувши певний, що радість моя то радість усіх вас!
Бо з великого горя та з туги сердечної я написав вам з рясними слізьми не на те, щоб були ви засмучені, але щоб пізнали любов, що в мене її пребагато до вас!
А як хто засмутив, не мене засмутив, а почасти щоб не пригнітити і всіх вас.
Досить такому карання того, що від багатьох,
через те навпаки, краще простити й потішити, щоб смуток великий його не пожер.
Через те вас благаю: зміцніть до нього любов!
Бо на це я й писав, щоб пізнати ваш досвід, чи в усім ви слухняні.
А кому ви прощаєте що, тому й я;
бо й я, як простив що кому, то кому я простив, зробив те через вас від Особи Христа,
бо й я, як простив що кому, то кому я простив, зробив те через вас від Особи Христа,
щоб нас сатана не перехитрував, відомі бо нам його задуми!
А коли я прийшов до Троади звіщати Христову Євангелію, і були двері для мене відчинені в Господі,
не мав я спокою для духа свого, бо я не знайшов був свого брата Тита;
але, попрощавшися з ними, я пішов в Македонію.
але, попрощавшися з ними, я пішов в Македонію.
А Богові подяка, що Він постійно чинить нас переможцями в Христі, і запашність знання про Себе через нас виявляє на всякому місці!
Ми бо для Бога Христова запашність серед тих, хто спасається, і тих, які гинуть,
для одних бо смертельна запашність на смерть, а для других запашність життєва в життя.
І хто здатен на це?
І хто здатен на це?
Бо ми не такі, як багато-хто, що Боже Слово фальшують, але ми провіщаємо, як із щирости, як від Бога, перед Богом, у Христі!
Узбекский
Языки
- Добавить язык
- Церковнослав. (рус)
- Церковнослав. (цс)
- Рус. (Синодальный)
- Рус. (Синод. с ударе́-ми)
- Рус. (еп. Кассиан)
- Рус. (К.П. Победоносцев)
- Arab (JAB)
- Arab (AVD)
- Azerbaijani
- Armenian
- Belarusian
- Bulgarian
- Chinese (simpl.)
- Croatian (S&D)
- English (NKJV)
- English (NRSV)
- English (KJV)
- Estonian
- Finnish (1992)
- French (LSG)
- Georgian (ancient)
- Georgian
- German (MLU, 1912)
- German (GNB)
- Greek (Koine)
- Greek (TGV)
- Greek (NA, 28)
- Hebrew NT by Delitzsch
- Italian (CEI 1974)
- Italian
- Kyrgyz
- Latin (Nova Vulgata)
- Latvian
- Romanian
- Polish
- Portuguese
- Serbian (synod.)
- Serbian
- Spanish (RVR 1995)
- Swedish (Folkbibeln)
- Tajik
- Ukrainian (Homenko)
- Ukrainian (Ogienko)
- Uzbek
Шундай қилиб, мен кўнглимда ёнингизга яна хафагарчилик билан келмасликка қарор қилдим.
Агар мен сизларни хафа қиладиган бўлсам, хафа қилганларимдан бошқа кимлар ҳам мени овунтира оларди?
Мен ҳам олдиндан шунинг учун сизларга ёздимки, ёнингизга келганимда мени хурсанд қиладиган одамлардан хафагарчилик кўрмайин. Чунки ишончим комилки, менинг севинчим ҳаммангизнинг севинчингиздир.
Мен сизларни хафа қилиш учун эмас, балки сизларга бўлган чексиз муҳаббатимни сезишингиз учун чуқур қайғу ва юрак изтироби ичида ҳамда тўхтовсиз кўз ёшлари билан ёздим.
Агар ким хафа қилган бўлса ҳам, мени эмас, муболаға қилмасдан айтяпманки, деярли ҳаммангизни хафа қилган бўлади.
Хафа қилган одамга кўпчилик томонидан берилган бундай жазо етар.
Шунинг учун энди бу одам ҳаддан ортиқ хафа бўлмаслиги учун, уни кечириб тасалли беришингиз маъқулдир.
Ҳа, унга бошқатдан муҳаббат қўйишингизни илтимос қиламан.
Сизлар ҳар ишда итоатли бўлганингизни амалда билиш учун сизларга ёздим.
Бирор кишини бирор нарса хусусида кечирсангизлар, мен ҳам кечираман. Мен кимни кечирган бўлсам (агар кечирадиган бирор нарса бўлса), уни сизлар учун, Масиҳнинг ҳузурида туриб кечирдим.
Зинҳор шайтоннинг панд беришига йўл қўймайлик, унинг фитналаридан хабарсиз эмасмиз-ку.
Масиҳнинг Хушхабарини етказиш учун Троас шаҳрига келганимда, Раббим менга бир эшик очиб берган эди.
Шунга қарамай, руҳим тинч эмас эди, чунки биродарим Титусни у ерда топмаган эдим. Ниҳоят, у ёқдагилар билан хайрлашиб, Македонияга жўнадим.
Худога шукр! У бизни доимо Масиҳнинг тантанали юришида олиб бораётир ва биз орқали ҳар ерда Ўз ҳақидаги билимнинг хуш бўйларини тарқатаётир.
Биз халос бўладиганларнинг ҳам, ҳалок бўладиганларнинг ҳам орасида Худо шаънига таралаётган Масиҳнинг хуш ҳидимиз.
Бу – ҳалок бўладиганлар учун ҳалокатли ўлим ҳидидир, халос бўладиганлар учун эса яшатувчи ҳаёт ҳидидир.Бундай масъулиятга ким лойиқ?
Мана биз кўпчилик қилаётгандай, Худонинг каломини бозорга солмаймиз. Аксинча, Худо томонидан юборилган ва Масиҳ хизматида бўлган кишилардек, Худонинг кўзи олдида соф кўнгилдан воизлик қилмоқдамиз.