Скрыть
5:6
5:9
5:11
5:12
5:14
5:16
5:19
5:20
Церковнославянский (рус)
[Зач. 178.] Вѣ́мы бо, я́ко а́ще земна́я на́ша хра́мина тѣ́ла разори́т­ся, созда́нiе от­ Бо́га и́мамы, хра́мину нерукотворе́ну, вѣ́чну на небесѣ́хъ.
И́бо о се́мъ воз­дыха́емъ, въ жили́ще на́­ше небе́сное облещи́ся жела́юще:
а́ще то́чiю и обле́кшеся, не на́зи обря́щемся.
И́бо су́щiи въ тѣ́лѣ се́мъ воз­дыха́емъ отягча́еми, поне́же не хо́щемъ совлещи́ся, но пооблещи́ся, да поже́рто бу́детъ ме́ртвен­ное живото́мъ.
Сотвори́вый же на́съ въ сiе́ и́стое Бо́гъ, И́же и даде́ на́мъ обруче́нiе Ду́ха.
Дерза́юще у́бо всегда́ и вѣ́дяще, я́ко живу́ще въ тѣ́лѣ от­хо́димъ от­ Го́спода:
вѣ́рою бо хо́димъ, а не видѣ́нiемъ:
дерза́емъ же и благоволи́мъ па́че от­ити́ от­ тѣ́ла и вни́ти ко Го́споду:
тѣ́мже и тщи́мся, а́ще входя́ще, а́ще от­ходя́ще, благо­уго́дни Ему́ бы́ти:
[Зач. 179.] всѣ́мъ бо яви́тися на́мъ подоба́етъ предъ суди́щемъ Христо́вымъ, да прiи́метъ кі́йждо, я́же съ тѣ́ломъ содѣ́ла, или́ бла́га, или́ зла́.
Вѣ́дуще у́бо стра́хъ Госпо́день, человѣ́ки увѣщава́емъ, Богови же явле́ни есмы́: упова́емъ же, я́ко и въ со́вѣстехъ ва́шихъ явле́ни есмы́.
Не па́ки бо себе́ хва́лимъ предъ ва́ми, но вину́ дае́мъ ва́мъ похвале́нiю о на́съ, да и́мате къ хваля́щымся въ лицы́, а не въ се́рдцы.
А́ще бо изуми́хомся, Богови: а́ще ли цѣлому́др­ст­вуемъ, ва́мъ.
И́бо любы́ Бо́жiя обдержи́тъ на́съ су́ждшихъ сiе́: я́ко а́ще еди́нъ за всѣ́хъ у́мре, то́ у́бо вси́ умро́ша.
[Зач. 180.] Христо́съ же за всѣ́хъ у́мре, да живу́щiи не ктому́ себѣ́ живу́тъ, но уме́ршему за ни́хъ и воскре́сшему.
Тѣ́мже и мы́ от­ны́нѣ ни еди́наго вѣ́мы по пло́ти: а́ще же и разумѣ́хомъ по пло́ти Христа́, но ны́нѣ ктому́ не разумѣ́емъ.
Тѣ́мже а́ще кто́ во Христѣ́, нова́ тва́рь: дре́вняя мимо­идо́ша, се́ бы́ша вся́ нова́:
вся́ческая же от­ Бо́га, при­­мири́в­шаго на́съ Себѣ́ Иису́съ Христо́мъ и да́в­шаго на́мъ служе́нiе при­­мире́нiя:
зане́ Бо́гъ бѣ́ во Христѣ́ мíръ при­­миря́я Себѣ́, не вмѣня́я и́мъ согрѣше́нiй и́хъ и положи́въ въ на́съ сло́во при­­мире́нiя.
По Христѣ́ у́бо мо́лимъ {посо́л­ст­вуемъ}, я́ко Бо́гу моля́щу на́ми, мо́лимъ по Христѣ́: при­­мири́теся съ Бо́гомъ.
Не вѣ́дѣв­шаго бо грѣха́ по на́съ грѣ́хъ сотвори́, да мы́ бу́демъ пра́вда Бо́жiя о Не́мъ.
Латинский (Nova Vulgata)
Scimus enim quoniam, si terre stris domus nostra huius taber naculi dissolvatur, aedificationem ex Deo habemus domum non manufactam, aeternam in caelis.
Nam et in hoc ingemiscimus, habitationem nostram, quae de caelo est, superindui cupientes,
si tamen et exspoliati, non nudi inveniamur.
Nam et, qui sumus in tabernaculo, ingemiscimus gravati, eo quod nolumus exspoliari, sed supervestiri, ut absorbeatur, quod mortale est, a vita.
Qui autem effecit nos in hoc ipsum, Deus, qui dedit nobis arrabonem Spiritus.
Audentes igitur semper et scientes quoniam, dum praesentes sumus in corpore, peregrinamur a Domino;
per fidem enim ambulamus et non per speciem.
Audemus autem et bonam voluntatem habemus magis peregrinari a corpore et praesentes esse ad Dominum.
Et ideo contendimus sive praesentes sive absentes placere illi.
Omnes enim nos manifestari oportet ante tribunal Christi, ut referat unusquisque pro eis, quae per corpus gessit, sive bonum sive malum.
Scientes ergo timorem Domini hominibus suademus, Deo autem manifesti sumus; spero autem et in conscientiis vestris manifestos nos esse.
Non iterum nos commendamus vobis, sed occasionem damus vobis gloriandi pro nobis, ut habeatis ad eos, qui in facie gloriantur et non in corde.
Sive enim mente excedimus, Deo; sive sobrii sumus, vobis.
Caritas enim Christi urget nos, aestimantes, hoc, quoniam, si unus pro omnibus mortuus est, ergo omnes mortui sunt;
et pro omnibus mortuus est, ut et, qui vivunt, iam non sibi vivant, sed ei, qui pro ipsis mortuus est et resurrexit.
Itaque nos ex hoc neminem novimus secundum carnem; et si cognovimus secundum carnem Christum, sed nunc iam non novimus.
Si quis ergo in Christo, nova creatura; vetera transierunt, ecce, facta sunt nova.
Omnia autem ex Deo, qui reconciliavit nos sibi per Christum et dedit nobis ministerium reconciliationis,
quoniam quidem Deus erat in Christo mundum reconcilians sibi, non reputans illis delicta ipsorum; et posuit in nobis verbum reconciliationis.
Pro Christo ergo legatione fungimur, tamquam Deo exhortante per nos. Obsecramus pro Christo, reconciliamini Deo.
Eum, qui non noverat peccatum, pro nobis peccatum fecit, ut nos efficeremur iustitia Dei in ipso.
Синодальный
1 «Выйти из тела и водвориться у Господа». 11 «Любовь Христова объемлет нас»; во Христе новая тварь.
[Зач. 178.] Ибо знаем, что, когда земной наш дом, эта хижина, разрушится, мы имеем от Бога жилище на небесах, дом нерукотворенный, вечный.
Оттого мы и воздыхаем, желая облечься в небесное наше жилище;
только бы нам и одетым не оказаться нагими.
Ибо мы, находясь в этой хижине, воздыхаем под бременем, потому что не хотим совлечься, но облечься, чтобы смертное поглощено было жизнью.
На сие самое и создал нас Бог и дал нам залог Духа.
Итак мы всегда благодушествуем; и как знаем, что, водворяясь в теле, мы устранены от Господа, –
ибо мы ходим верою, а не ви́дением, –
то мы благодушествуем и желаем лучше выйти из тела и водвориться у Господа.
И потому ревностно стараемся, водворяясь ли, выходя ли, быть Ему угодными;
[Зач. 179.] ибо всем нам должно явиться пред судилище Христово, чтобы каждому получить соответственно тому, что́ он делал, живя в теле, доброе или худое.
Итак, зная страх Господень, мы вразумляем людей, Богу же мы открыты; надеюсь, что открыты и вашим совестям.
Не снова представляем себя вам, но даем вам повод хвалиться нами, дабы имели вы что́ сказать тем, которые хвалятся лицем, а не сердцем.
Если мы выходим из себя, то для Бога; если же скромны, то для вас.
Ибо любовь Христова объемлет нас, рассуждающих так: если один умер за всех, то все умерли.
[Зач. 180.] А Христос за всех умер, чтобы живущие уже не для себя жили, но для умершего за них и воскресшего.
Потому отныне мы никого не знаем по плоти; если же и знали Христа по плоти, то ныне уже не знаем.
Итак, кто во Христе, тот новая тварь; древнее прошло, теперь все новое.
Все же от Бога, Иисусом Христом примирившего нас с Собою и давшего нам служение примирения,
потому что Бог во Христе примирил с Собою мир, не вменяя людям преступлений их, и дал нам слово примирения.
Итак мы – посланники от имени Христова, и как бы Сам Бог увещевает через нас; от имени Христова просим: примиритесь с Богом.
Ибо не знавшего греха Он сделал для нас жертвою за грех, чтобы мы в Нем сделались праведными пред Богом.
Жердеги єйєбєз, бул чатырыбыз, кыйрагандан кийин, Кудай бизге асмандан адамдын колу менен жасалбаган имаратты, тєбљлєк єйдє, берерин билебиз.
Ошон єчєн асмандагы єйєбєздє кийєєнє каалап, улутунуп жатабыз.
Кийимчен туруп, жылањач деп табылып калбасак эле болду.
Бул чатырыбызда турганыбызда кыйналып, єшкєрєнєп жатабыз. Анткени љлљ турган нерсенин бардыгынын єстєнљн љмєр жењишке жетиши єчєн, биз жылањач болууну эмес, кийимчен болууну каалайбыз.
Кудай бизди ошого даярдаган жана бизге Рухту аманат кылып берген.
Ошондуктан ар дайым кайраттуубуз, бул денебизде жашап жатканыбызда, Тењирден алыс экенибизди билебиз.
Анткени биз кљргљнєбєз боюнча эмес, ишенимибиз менен жашап жатабыз.
Ошондуктан биз кайраттуубуз, денеден чыгып, Тењирдин жанына барууну артык кљрљбєз.
Денебизде жашап жатсак да, денебизден чыгып кете турган болсок да, Тењирге жагууга аракеттенип жатабыз.
Анткени денеде жашап жєргљндљ кылган жаман же жакшы иштерибизге жараша тиешебизди алуу єчєн, баарыбыз Машайактын сот тактысынын алдына келишибиз керек.
Ошентип, Кудайдан коркуу деген эмне экенин билгендиктен, адамдарды ынандырууга аракеттенип жатабыз. Кудай алдында ачыкпыз, силердин абийирињердин алдында да ачыкпыз деп ойлойм.
Биз љзєбєздє силерге кайрадан тааныштырып жаткан жокпуз. Жєрљгє менен эмес, сырткы кљрєнєшє менен мактангандарга жооп бере алгыдай болушуњар єчєн, биз менен мактана алгыдай мємкєнчєлєк берип жатабыз.
Эгерде љзєбєздє кармай албай калып жатсак, анда Кудай єчєн ошентип жатабыз. Эгерде љзєбєздє токтоо алып жєрсљк, анда силер єчєн ошентип жатабыз.
Анткени Машайактын сєйєєсє: «Бирљљ бардыгы єчєн љлдє, демек, бардыгы љлєштє», – деп ойлогон бизди ошентєєгљ милдеттендирет.
Жашап жаткандар эми љздљрє єчєн эмес, љздљрє єчєн љлгљн жана кайра тирилген Машайак єчєн жашашы єчєн, Машайак бардыгы єчєн љлгљн.
Ошондуктан биз мындан ары эч кимди сырткы кљрєнєшє боюнча баалабайбыз. Биз мурун Машайакты сырткы кљрєнєшє боюнча адам катары бааласак да, азыр андай баалабайбыз.
Ошентип, ким Машайактын ичинде болсо, ал – жањы адам. Мурункунун баары љтєп кетти, азыр баары жањы болду.
Мунун баары Кудайдан, Кудай Машайак аркылуу бизди Љзє менен элдештирди жана бизге элдештирєє кызматын берди.
Анткени Кудай Машайактын ичинде дєйнљнє Љзє менен элдештирди, адамдардын кєнљљлљрєн эске алган жок. Бизге болсо Кудай менен элдешєє жљнєндљгє сљздє жарыялоону тапшырды.
Ошентип, биз Машайактын атынан келген элчилербиз, Кудай Љзє биз аркылуу адамдарга кайрылып жатат. Машайактын атынан суранабыз: Кудай менен элдешкиле.
Машайак аркылуу Љзєнєн алдында бизди адилеттєє кылыш єчєн, кєнљљнє билбеген Машайакты биз єчєн кєнљљ кылды.
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible