Скрыть
5:6
5:9
5:11
5:12
5:14
5:16
5:19
5:20
Церковнославянский (рус)
[Зач. 178.] Вѣ́мы бо, я́ко а́ще земна́я на́ша хра́мина тѣ́ла разори́т­ся, созда́нiе от­ Бо́га и́мамы, хра́мину нерукотворе́ну, вѣ́чну на небесѣ́хъ.
И́бо о се́мъ воз­дыха́емъ, въ жили́ще на́­ше небе́сное облещи́ся жела́юще:
а́ще то́чiю и обле́кшеся, не на́зи обря́щемся.
И́бо су́щiи въ тѣ́лѣ се́мъ воз­дыха́емъ отягча́еми, поне́же не хо́щемъ совлещи́ся, но пооблещи́ся, да поже́рто бу́детъ ме́ртвен­ное живото́мъ.
Сотвори́вый же на́съ въ сiе́ и́стое Бо́гъ, И́же и даде́ на́мъ обруче́нiе Ду́ха.
Дерза́юще у́бо всегда́ и вѣ́дяще, я́ко живу́ще въ тѣ́лѣ от­хо́димъ от­ Го́спода:
вѣ́рою бо хо́димъ, а не видѣ́нiемъ:
дерза́емъ же и благоволи́мъ па́че от­ити́ от­ тѣ́ла и вни́ти ко Го́споду:
тѣ́мже и тщи́мся, а́ще входя́ще, а́ще от­ходя́ще, благо­уго́дни Ему́ бы́ти:
[Зач. 179.] всѣ́мъ бо яви́тися на́мъ подоба́етъ предъ суди́щемъ Христо́вымъ, да прiи́метъ кі́йждо, я́же съ тѣ́ломъ содѣ́ла, или́ бла́га, или́ зла́.
Вѣ́дуще у́бо стра́хъ Госпо́день, человѣ́ки увѣщава́емъ, Богови же явле́ни есмы́: упова́емъ же, я́ко и въ со́вѣстехъ ва́шихъ явле́ни есмы́.
Не па́ки бо себе́ хва́лимъ предъ ва́ми, но вину́ дае́мъ ва́мъ похвале́нiю о на́съ, да и́мате къ хваля́щымся въ лицы́, а не въ се́рдцы.
А́ще бо изуми́хомся, Богови: а́ще ли цѣлому́др­ст­вуемъ, ва́мъ.
И́бо любы́ Бо́жiя обдержи́тъ на́съ су́ждшихъ сiе́: я́ко а́ще еди́нъ за всѣ́хъ у́мре, то́ у́бо вси́ умро́ша.
[Зач. 180.] Христо́съ же за всѣ́хъ у́мре, да живу́щiи не ктому́ себѣ́ живу́тъ, но уме́ршему за ни́хъ и воскре́сшему.
Тѣ́мже и мы́ от­ны́нѣ ни еди́наго вѣ́мы по пло́ти: а́ще же и разумѣ́хомъ по пло́ти Христа́, но ны́нѣ ктому́ не разумѣ́емъ.
Тѣ́мже а́ще кто́ во Христѣ́, нова́ тва́рь: дре́вняя мимо­идо́ша, се́ бы́ша вся́ нова́:
вся́ческая же от­ Бо́га, при­­мири́в­шаго на́съ Себѣ́ Иису́съ Христо́мъ и да́в­шаго на́мъ служе́нiе при­­мире́нiя:
зане́ Бо́гъ бѣ́ во Христѣ́ мíръ при­­миря́я Себѣ́, не вмѣня́я и́мъ согрѣше́нiй и́хъ и положи́въ въ на́съ сло́во при­­мире́нiя.
По Христѣ́ у́бо мо́лимъ {посо́л­ст­вуемъ}, я́ко Бо́гу моля́щу на́ми, мо́лимъ по Христѣ́: при­­мири́теся съ Бо́гомъ.
Не вѣ́дѣв­шаго бо грѣха́ по на́съ грѣ́хъ сотвори́, да мы́ бу́демъ пра́вда Бо́жiя о Не́мъ.
Синодальный
1 «Выйти из тела и водвориться у Господа». 11 «Любовь Христова объемлет нас»; во Христе новая тварь.
[Зач. 178.] Ибо знаем, что, когда земной наш дом, эта хижина, разрушится, мы имеем от Бога жилище на небесах, дом нерукотворенный, вечный.
Оттого мы и воздыхаем, желая облечься в небесное наше жилище;
только бы нам и одетым не оказаться нагими.
Ибо мы, находясь в этой хижине, воздыхаем под бременем, потому что не хотим совлечься, но облечься, чтобы смертное поглощено было жизнью.
На сие самое и создал нас Бог и дал нам залог Духа.
Итак мы всегда благодушествуем; и как знаем, что, водворяясь в теле, мы устранены от Господа, –
ибо мы ходим верою, а не ви́дением, –
то мы благодушествуем и желаем лучше выйти из тела и водвориться у Господа.
И потому ревностно стараемся, водворяясь ли, выходя ли, быть Ему угодными;
[Зач. 179.] ибо всем нам должно явиться пред судилище Христово, чтобы каждому получить соответственно тому, что́ он делал, живя в теле, доброе или худое.
Итак, зная страх Господень, мы вразумляем людей, Богу же мы открыты; надеюсь, что открыты и вашим совестям.
Не снова представляем себя вам, но даем вам повод хвалиться нами, дабы имели вы что́ сказать тем, которые хвалятся лицем, а не сердцем.
Если мы выходим из себя, то для Бога; если же скромны, то для вас.
Ибо любовь Христова объемлет нас, рассуждающих так: если один умер за всех, то все умерли.
[Зач. 180.] А Христос за всех умер, чтобы живущие уже не для себя жили, но для умершего за них и воскресшего.
Потому отныне мы никого не знаем по плоти; если же и знали Христа по плоти, то ныне уже не знаем.
Итак, кто во Христе, тот новая тварь; древнее прошло, теперь все новое.
Все же от Бога, Иисусом Христом примирившего нас с Собою и давшего нам служение примирения,
потому что Бог во Христе примирил с Собою мир, не вменяя людям преступлений их, и дал нам слово примирения.
Итак мы – посланники от имени Христова, и как бы Сам Бог увещевает через нас; от имени Христова просим: примиритесь с Богом.
Ибо не знавшего греха Он сделал для нас жертвою за грех, чтобы мы в Нем сделались праведными пред Богом.
Французский (LSG)
Nous savons, en effet, que, si cette tente où nous habitons sur la terre est détruite, nous avons dans le ciel un édifice qui est l'ouvrage de Dieu, une demeure éternelle qui n'a pas été faite de main d'homme.
Aussi nous gémissons dans cette tente, désirant revêtir notre domicile céleste,
si du moins nous sommes trouvés vêtus et non pas nus.
Car tandis que nous sommes dans cette tente, nous gémissons, accablés, parce que nous voulons, non pas nous dépouiller, mais nous revêtir, afin que ce qui est mortel soit englouti par la vie.
Et celui qui nous a formés pour cela, c'est Dieu, qui nous a donné les arrhes de l'Esprit.
Nous sommes donc toujours pleins de confiance, et nous savons qu'en demeurant dans ce corps nous demeurons loin du Seigneur-
car nous marchons par la foi et non par la vue,
nous sommes pleins de confiance, et nous aimons mieux quitter ce corps et demeurer auprès du Seigneur.
C'est pour cela aussi que nous nous efforçons de lui être agréables, soit que nous demeurions dans ce corps, soit que nous le quittions.
Car il nous faut tous comparaître devant le tribunal de Christ, afin que chacun reçoive selon le bien ou le mal qu'il aura fait, étant dans son corps.
Connaissant donc la crainte du Seigneur, nous cherchons à convaincre les hommes; Dieu nous connaît, et j'espère que dans vos consciences vous nous connaissez aussi.
Nous ne nous recommandons pas de nouveau nous-mêmes auprès de vous; mais nous vous donnons occasion de vous glorifier à notre sujet, afin que vous puissiez répondre à ceux qui tirent gloire de ce qui est dans les apparences et non dans le coeur.
En effet, si je suis hors de sens, c'est pour Dieu; si je suis de bon sens, c'est pour vous.
Car l'amour de Christ nous presse, parce que nous estimons que, si un seul est mort pour tous, tous donc sont morts;
et qu'il est mort pour tous, afin que ceux qui vivent ne vivent plus pour eux-mêmes, mais pour celui qui est mort et ressuscité pour eux.
Ainsi, dès maintenant, nous ne connaissons personne selon la chair; et si nous avons connu Christ selon la chair, maintenant nous ne le connaissons plus de cette manière.
Si quelqu'un est en Christ, il est une nouvelle créature. Les choses anciennes sont passées; voici, toutes choses sont devenues nouvelles.
Et tout cela vient de Dieu, qui nous a réconciliés avec lui par Christ, et qui nous a donné le ministère de la réconciliation.
Car Dieu était en Christ, réconciliant le monde avec lui-même, en n'imputant point aux hommes leurs offenses, et il a mis en nous la parole de la réconciliation.
Nous faisons donc les fonctions d'ambassadeurs pour Christ, comme si Dieu exhortait par nous; nous vous en supplions au nom de Christ: Soyez réconciliés avec Dieu!
Celui qui n'a point connu le péché, il l'a fait devenir péché pour nous, afin que nous devenions en lui justice de Dieu.
[Заⷱ҇ 178] Вѣ́мы бо, ꙗ҆́кѡ а҆́ще земна́ѧ на́ша хра́мина тѣ́ла разори́тсѧ, созда́нїе ѿ бг҃а и҆́мамы, хра́минꙋ нерꙋкотворе́нꙋ, вѣ́чнꙋ на нб҃сѣ́хъ.
И҆́бо ѡ҆ се́мъ воздыха́емъ, въ жили́ще на́ше нбⷭ҇ное ѡ҆блещи́сѧ жела́юще:
а҆́ще то́чїю и҆ ѡ҆бле́кшесѧ, не на́зи ѡ҆брѧ́щемсѧ.
И҆́бо сꙋ́щїи въ тѣ́лѣ се́мъ воздыха́емъ ѡ҆тѧгча́еми, поне́же не хо́щемъ совлещи́сѧ, но поѡблещи́сѧ, да поже́рто бꙋ́детъ ме́ртвенное живото́мъ.
Сотвори́вый же на́съ въ сїѐ и҆́стое бг҃ъ, и҆́же и҆ дадѐ на́мъ ѡ҆брꙋче́нїе дх҃а.
Дерза́юще ᲂу҆̀бо всегда̀ и҆ вѣ́дѧще, ꙗ҆́кѡ живꙋ́ще въ тѣ́лѣ ѿхо́димъ ѿ гдⷭ҇а:
вѣ́рою бо хо́димъ, а҆ не видѣ́нїемъ:
дерза́емъ же и҆ благоволи́мъ па́че ѿитѝ ѿ тѣ́ла и҆ вни́ти ко гдⷭ҇ꙋ:
тѣ́мже и҆ тщи́мсѧ, а҆́ще входѧ́ще, а҆́ще ѿходѧ́ще, бл҃гоꙋго́дни є҆мꙋ̀ бы́ти:
[Заⷱ҇ 179] всѣ̑мъ бо ꙗ҆ви́тисѧ на́мъ подоба́етъ пред̾ сꙋди́щемъ хрⷭ҇то́вымъ, да прїи́метъ кі́йждо, ꙗ҆̀же съ тѣ́ломъ содѣ́ла, и҆лѝ бла̑га, и҆лѝ ѕла̑.
Вѣ́дꙋще ᲂу҆̀бо стра́хъ гдⷭ҇ень, человѣ́ки ᲂу҆вѣщава́емъ, бг҃ови же ꙗ҆вле́ни є҆смы̀: ᲂу҆пова́емъ же, ꙗ҆́кѡ и҆ въ со́вѣстехъ ва́шихъ ꙗ҆вле́ни є҆смы̀.
Не па́ки бо себѐ хва́лимъ пред̾ ва́ми, но винꙋ̀ дае́мъ ва́мъ похвале́нїю ѡ҆ на́съ, да и҆́мате къ хвалѧ́щымсѧ въ лицы̀, а҆ не въ се́рдцы.
А҆́ще бо и҆зꙋми́хомсѧ, бг҃ови: а҆́ще ли цѣломꙋ́дрствꙋемъ, ва́мъ.
И҆́бо любы̀ бж҃їѧ ѡ҆бдержи́тъ на́съ сꙋ́ждшихъ сїѐ: ꙗ҆́кѡ а҆́ще є҆ди́нъ за всѣ́хъ ᲂу҆́мре, то ᲂу҆́бѡ всѝ ᲂу҆мро́ша.
[Заⷱ҇ 180] Хрⷭ҇то́съ же за всѣ́хъ ᲂу҆́мре, да живꙋ́щїи не ктомꙋ̀ себѣ̀ живꙋ́тъ, но ᲂу҆ме́ршемꙋ за ни́хъ и҆ воскрⷭ҇шемꙋ.
Тѣ́мже и҆ мы̀ ѿнн҃ѣ ни є҆ди́нагѡ вѣ́мы по пло́ти: а҆́ще же и҆ разꙋмѣ́хомъ по пло́ти хрⷭ҇та̀, но нн҃ѣ ктомꙋ̀ не разꙋмѣ́емъ.
Тѣ́мже а҆́ще кто̀ во хрⷭ҇тѣ̀, нова̀ тва́рь: дрє́внѧѧ мимоидо́ша, сѐ бы́ша всѧ̑ нѡва̀.
Всѧ́чєскаѧ же ѿ бг҃а, примири́вшагѡ на́съ себѣ̀ і҆и҃съ хрⷭ҇то́мъ и҆ да́вшагѡ на́мъ слꙋже́нїе примире́нїѧ:
занѐ бг҃ъ бѣ̀ во хрⷭ҇тѣ̀ мі́ръ примирѧ́ѧ себѣ̀, не вмѣнѧ́ѧ и҆̀мъ согрѣше́нїй и҆́хъ и҆ положи́въ въ на́съ сло́во примире́нїѧ.
По хрⷭ҇тѣ̀ ᲂу҆̀бо мо́лимъ {посо́льствꙋемъ}, ꙗ҆́кѡ бг҃ꙋ молѧ́щꙋ на́ми, мо́лимъ по хрⷭ҇тѣ̀: примири́тесѧ съ бг҃омъ.
Не вѣ́дѣвшаго бо грѣха̀ по на́съ грѣ́хъ сотворѝ, да мы̀ бꙋ́демъ пра́вда бж҃їѧ ѡ҆ не́мъ.
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible