Скрыть
6:1
6:3
6:5
6:6
6:7
6:8
6:9
6:11
6:12
6:13
6:14
Глава 7 
7:1
7:2
7:3
7:4
7:5
7:7
7:8
7:9
7:11
7:12
7:13
7:13a
7:13b
7:14
7:15
7:16
Церковнославянский (рус)
[Зач. 181.] Споспѣ́ше­ст­ву­ю­ще же и мо́лимъ, не вотще́ благода́ть Бо́жiю прiя́ти ва́мъ.
Глаго́летъ бо: во вре́мя прiя́тно послу́шахъ тебе́, и въ де́нь спасе́нiя помого́хъ ти́. Се́ ны́нѣ вре́мя благопрiя́тно, се́ ны́нѣ де́нь спасе́нiя.
Ни еди́но ни въ че́мже даю́ще претыка́нiе, да служе́нiе безпоро́чно бу́детъ,
но во все́мъ представля́юще себе́ я́коже Бо́жiя слуги́, въ терпѣ́нiи мно́зѣ, въ ско́рбехъ, въ бѣда́хъ, въ тѣснота́хъ,
въ ра́нахъ, въ темни́цахъ, въ нестро­е́нiихъ, въ трудѣ́хъ, во бдѣ́нiихъ, въ поще́нiихъ,
во очище́нiи, въ ра́зумѣ, въ долготерпѣ́нiи, въ бла́гости, въ Ду́сѣ Святѣ, въ любви́ нелицемѣ́рнѣ,
въ словеси́ и́стины, въ си́лѣ Бо́жiей, ору́жiи пра́вды десны́ми и шу́ими,
сла́вою и безче́стiемъ, гажде́нiемъ и благохвале́нiемъ: я́ко лестцы́, и и́стин­ни:
я́ко незна́еми, и познава́еми: я́ко умира́юще, и се́ жи́ви есмы́: я́ко наказу́еми, а не умерщвля́еми:
я́ко скорбя́ще, при́сно же ра́ду­ю­щеся: я́ко ни́щи, а мно́ги богатя́ще: я́ко ничто́же иму́ще, а вся́ содержа́ще.
[Зач. 182А.] Уста́ на́ша от­верзо́шася къ ва́мъ, Кори́нѳяне, се́рдце на́­ше распространи́ся.
Не тѣ́сно вмѣща́етеся въ на́съ, утѣсня́етеся же во утро́бахъ ва́шихъ.
То́жде же воз­ме́здiе, я́коже ча́домъ глаго́лю, распространи́теся и вы́.
Не быва́йте [удо́бь] прело́жни ко ино́му ярму́, я́коже невѣ́рнiи {не быва́йте прело́жни ко ино́му ярму́ невѣ́рныхъ}. Ко́е бо при­­ча́стiе пра́вдѣ къ беззако́нiю? Или́ ко́е обще́нiе свѣ́ту ко тмѣ́?
Ко́е же согла́сiе Христо́ви съ Велiа́ромъ? Или́ ка́я ча́сть вѣ́рну съ невѣ́рнымъ?
Или́ ко́е сложе́нiе це́ркви Бо́жiей со и́долы? [Зач. 182Б.] Вы́ бо есте́ це́ркви Бо́га жи́ва, я́коже рече́ Бо́гъ: я́ко вселю́ся въ ни́хъ и похожду́, и бу́ду и́мъ Бо́гъ, и ті́и бу́дутъ Мнѣ́ лю́дiе.
Тѣ́мже изыди́те от­ среды́ и́хъ и от­лучи́теся, глаго́летъ Госпо́дь, и нечистотѣ́ не при­­каса́йтеся, и А́зъ прiиму́ вы́:
и бу́ду ва́мъ во Отца́, и вы́ бу́дете Мнѣ́ въ сы́ны и дще́ри, глаго́летъ Госпо́дь Вседержи́тель.
Сицева́ у́бо иму́ще обѣтова́нiя, о, воз­лю́блен­нiи, [Зач. 183.] очи́стимъ себе́ от­ вся́кiя скве́рны пло́ти и ду́ха, творя́ще святы́ню въ стра́сѣ Бо́жiи.
Вмѣсти́те ны́: ни еди́наго оби́дѣхомъ, ни еди́наго истли́хомъ, ни еди́наго лихо­и́м­ст­вовахомъ.
Не на осужде́нiе глаго́лю: пре́жде бо рѣ́хъ, я́ко въ сердца́хъ на́шихъ есте́, во е́же умре́ти съ ва́ми и сожи́ти.
Мно́го ми́ дерзнове́нiе къ ва́мъ, мно́га ми́ похвала́ о ва́съ: испо́лнихся утѣ́хи, преизбы́точе­ст­вую ра́достiю о вся́цѣй печа́ли на́­шей.
И́бо при­­ше́дшымъ на́мъ въ Македо́нiю, ни еди́наго имѣ́ поко́я пло́ть на́ша, но во все́мъ скорбя́ще: внѣу́ду бра́ни, внутрьу́ду боя́зни.
Но утѣша́яй смире́н­ныя, утѣ́ши на́съ Бо́гъ при­­ше́­ст­вiемъ Ти́товымъ,
не то́кмо же при­­ше́­ст­вiемъ его́, но и утѣше́нiемъ, и́мже утѣ́шися о ва́съ, повѣ́дая на́мъ ва́­ше жела́нiе, ва́­ше рыда́нiе, ва́шу ре́вность по мнѣ́, я́ко ми́ па́че воз­ра́доватися.
Я́ко а́ще и оскорби́хъ ва́съ посла́нiемъ, не раска́юся, а́ще и раска́ялъ бы́хъ ся́: ви́жду бо́, я́ко посла́нiе о́но, а́ще и къ часу́, оскорби́ ва́съ.
Ны́нѣ ра́дуюся, не я́ко ско́рбни бы́сте, но я́ко оскорби́стеся въ покая́нiе: оскорбѣ́сте бо́ по Бо́зѣ, да́ ни въ че́мже отщетите́ся от­ на́съ.
[Зач. 184.] Печа́ль бо́, я́же по Бо́зѣ, покая́нiе нераска́ян­но во спасе́нiе содѣ́ловаетъ, а [сего́] мíра печа́ль сме́рть содѣ́ловаетъ.
Се́ бо сiе́ са́мое, е́же по Бо́зѣ оскорби́тися ва́мъ, коли́ко содѣ́ла въ ва́съ тща́нiе? Но от­вѣ́тъ? Но негодова́нiе, но стра́хъ, но вожделѣ́нiе, но ре́вность, но от­мще́нiе? Во все́мъ предста́висте себе́ чи́сты бы́ти въ ве́щи.
А́ще бо и писа́хъ ва́мъ, не оби́дѣв­шаго ра́ди, ниже́ оби́димаго ра́ди, но за е́же яви́тися въ ва́съ тща́нiю на́­шему, е́же о ва́съ предъ Бо́гомъ.
Сего́ ра́ди утѣ́шихомся о утѣше́нiи ва́­шемъ: ли́шше же па́че воз­ра́довахомся о ра́дости Ти́товѣ, я́ко поко́ися ду́хъ его́ от­ всѣ́хъ ва́съ:
я́ко а́ще что́ ему́ о ва́съ похвали́хся, не посрами́хся: но я́ко вся́ во­и́стин­ну глаго́лахомъ ва́мъ, та́ко и похвале́нiе на́­ше, е́же къ Ти́ту, и́стин­но бы́сть:
и утро́ба его́ и́злиха къ ва́мъ е́сть, воспомина́ющаго всѣ́хъ ва́съ послуша́нiе, я́ко со стра́хомъ и тре́петомъ прiя́сте его́.
Ра́дуюся у́бо, я́ко во все́мъ дерза́ю въ ва́съ.
Немецкий (GNB)
Als Gottes Mitarbeiter rufe ich euch also auf: Gebt Acht, dass ihr die Gnade Gottes nicht vergeblich empfangt!
Gott sagt: »Wenn die Zeit kommt, dass ich mich über euch erbarme, erhöre ich euch; wenn der Tag eurer Rettung da ist, helfe ich euch.« Jetzt ist die Zeit der Gnade! Jetzt ist der Tag der Rettung!
zit Jes 49,8; Lk 4,19-21
Weil mir diese Botschaft anvertraut ist, sehe ich darauf, dass mein Verhalten in jeder Hinsicht einwandfrei ist; denn ich möchte nicht, dass der Dienst, der mir aufgetragen ist, in Verruf kommt.
Meine »Empfehlung« ist es, dass ich mich in allem als Diener Gottes erweise:

Mit großer Geduld ertrage ich Sorgen, Nöte und Schwierigkeiten.

Ich werde geschlagen, ich werde eingesperrt, sie hetzen das Volk gegen mich auf. Ich arbeite mich ab, ich verzichte auf Schlaf und Nahrung.
Ich empfehle mich weiter durch ein einwandfreies Leben, durch Erkenntnis, durch Geduld und durch Freundlichkeit, durch Wirkungen des Heiligen Geistes und durch aufrichtige Liebe,
durch das Verkünden der Wahrheit und durch die Kraft, die von Gott kommt. Meine Waffe für Angriff und Verteidigung ist, dass ich tue, was vor Gott und vor Menschen recht ist.
Es macht mir nichts aus, ob ich geehrt oder beleidigt werde, ob man Gutes über mich redet oder Schlechtes. Ich werde als Betrüger verdächtigt und bin doch ehrlich.
Ich werde verkannt und bin doch anerkannt. Ich bin ein Sterbender und doch lebe ich. Ich werde misshandelt und doch komme ich nicht um.
Ich erlebe Kummer und bin doch immer fröhlich. Ich bin arm wie ein Bettler und mache doch viele reich. Ich besitze nichts und habe doch alles.
Meine Lieben in Korinth, ich habe kein Blatt vor den Mund genommen! Ich habe euch mein Herz weit geöffnet.
Es stimmt nicht, dass ihr keinen Platz darin habt. Ihr habt nur euer eigenes Herz zugemacht.
Ich spreche zu euch als zu meinen Kindern. Begegnet mir so, wie ich euch begegne! Öffnet auch ihr eure Herzen weit!
Macht keine gemeinsame Sache mit Ungläubigen! Wie passen denn Gerechtigkeit und Ungerechtigkeit zusammen? Was hat das Licht mit der Finsternis zu tun?
Ist Christus in Einklang zu bringen mit dem Teufel? Haben Glaubende etwas mit Ungläubigen gemeinsam?
Haben Götzenbilder etwas im Tempel Gottes zu suchen?

Und das sind wir doch: der Tempel des lebendigen Gottes! Denn Gott hat gesagt: »Ich will bei ihnen wohnen und mitten unter ihnen leben. Ich will ihr Gott sein und sie sollen mein Volk sein.«
nach Lev 26,12; Ez 37,26-28S

Deshalb sagt er auch: »Zieht weg von hier, trennt euch von ihnen! Berührt nichts Unreines! Dann werde ich euch meine Liebe zuwenden.
nach Jes 52,11
Ich will euer Vater sein und ihr sollt meine Söhne und Töchter sein. Das sagt der Herr, der Herrscher der ganzen Welt.«
nach 2Sam 7,14 und Jes 43,6
Uns, meine Lieben, gelten diese Zusagen! Wir wollen uns darum von allem reinigen, was Körper und Geist beschmutzt. Wir wollen Gott ernst nehmen und uns bemühen, vollends ganz sein heiliges Volk zu werden.
Gebt mir Raum in euren Herzen! Ich habe doch keinem von euch Unrecht getan! Ich habe niemand zugrunde gerichtet oder ausgebeutet!
Ich sage das nicht, um euch zu verurteilen. Ich habe euch ja schon gesagt, dass ich euch in meinem Herzen trage. Ihr seid in Tod und Leben so untrennbar mit mir verbunden, wie wir es mit Christus im Sterben und Leben sind.
Ich habe volles Vertrauen zu euch, ich bin sogar stolz auf euch. Trotz aller Not bin ich zuversichtlich und voll überschwänglicher Freude.
Auch als ich nach Mazedonien kam, fand ich keine Ruhe. Von allen Seiten stürmte es auf mich ein: von außen Feinde, von innen Sorgen.
Doch Gott, der die Niedergeschlagenen ermutigt, gab mir durch die Ankunft von Titus neuen Mut.
Es war aber nicht nur seine Ankunft – noch viel mehr bedeutet es für mich, dass ihr Titus so ermutigt habt. Er hat mir erzählt, wie gern ihr mich sehen wollt, wie sehr ihr das Vorgefallene bedauert und wie rückhaltlos ihr bereit seid, euch auf meine Seite zu stellen. Das hat mich noch glücklicher gemacht.
Ich habe euch durch meinen Brief wehgetan; aber ich bedaure es nicht, dass ich ihn geschrieben habe. Als ich hörte, wie hart er euch zuerst getroffen hat, tat es mir zwar Leid,
aber jetzt freue ich mich darüber. Natürlich nicht deshalb, weil mein Brief euch Schmerz bereitet hat, sondern weil dieser Schmerz euch zur Besinnung gebracht hat. Es war ein Schmerz, wie Gott ihn haben will. Deshalb war es nicht zu eurem Schaden, dass ich euch so geschrieben habe.
Denn der Schmerz, wie Gott ihn haben will, ruft eine Reue hervor, die niemand je bereut; denn sie führt zur ewigen Rettung. Der Schmerz, wie ihn die Menschen dieser Welt empfinden, führt dagegen zum ewigen Tod.
Meine Worte haben euch einen Schmerz bereitet, wie Gott ihn haben will. Seht doch, welchen Gewinn euch das gebracht hat! Wie viel guten Willen zeigt ihr jetzt! Wie eifrig seid ihr bemüht, eure Unschuld zu beweisen! Der Unwille über den Schuldigen, die Furcht vor meinem Zorn, die Sehnsucht nach meiner Gegenwart und der Eifer, den Schuldigen zu bestrafen – das alles ist daraus erwachsen. Damit habt ihr gezeigt, dass ihr in dieser Sache unschuldig seid.
Es ging mir also bei meinem Brief nicht um den, der Unrecht getan hat, oder um mich, dem Unrecht geschehen ist. Ihr solltet Gelegenheit bekommen, vor Gott zu beweisen, dass ihr voll zu mir steht.
So ist es geschehen und das hat mir wieder Mut gegeben.

Aber noch viel mehr als über diese Ermutigung habe ich mich gefreut über die Freude, mit der Titus von euch zurückkam. Er war ganz glücklich, weil ihr alle so freundlich zu ihm gewesen seid.
Ich hatte euch vor ihm gerühmt und ihr habt mich nicht enttäuscht. So wie ich euch gegenüber immer die Wahrheit gesagt habe, so hat sich nun auch das, was ich Titus gegenüber von euch gerühmt habe, als Wahrheit erwiesen.
Jetzt liebt er euch noch mehr als zuvor. Er hat ja erlebt, wie ihr ihn mit Angst und Bangen aufnahmt und wie bereitwillig ihr euch meinen Anordnungen gefügt habt.
Ich bin froh, dass ich mich in allem auf euch verlassen kann.
1 Павел умоляет, чтобы благодать была принята не напрасно, но как подобает истинным служителям Божиим; признаки таковых. 11 Увещание не входить в компромисс с неверными.
[Зач. 181.] Мы же, как споспешники, умоляем вас, чтобы благодать Божия не тщетно была принята вами.
Ибо сказано: во время благоприятное Я услышал тебя и в день спасения помог тебе. Вот, теперь время благоприятное, вот, теперь день спасения.
Мы никому ни в чем не полагаем претыкания, чтобы не было порицаемо служение,
но во всем являем себя, как служители Божии, в великом терпении, в бедствиях, в нуждах, в тесных обстоятельствах,
под ударами, в темницах, в изгнаниях, в трудах, в бдениях, в постах,
в чистоте, в благоразумии, в великодушии, в благости, в Духе Святом, в нелицемерной любви,
в слове истины, в силе Божией, с оружием правды в правой и левой руке,
в чести и бесчестии, при порицаниях и похвалах: нас почитают обманщиками, но мы верны;
мы неизвестны, но нас узнают; нас почитают умершими, но вот, мы живы; нас наказывают, но мы не умираем;
нас огорчают, а мы всегда радуемся; мы нищи, но многих обогащаем; мы ничего не имеем, но всем обладаем.
[Зач. 182А.] Уста наши отверсты к вам, Коринфяне, сердце наше расширено.
Вам не тесно в нас; но в сердцах ваших тесно.
В равное возмездие, – говорю, как детям, – распространитесь и вы.
Не преклоняйтесь под чужое ярмо с неверными, ибо какое общение праведности с беззаконием? Что общего у света с тьмою?
Какое согласие между Христом и Велиаром? Или какое соучастие верного с неверным?
Какая совместность храма Божия с идолами? [Зач. 182Б.] Ибо вы храм Бога живаго, как сказал Бог: вселюсь в них и буду ходить в них; и буду их Богом, и они будут Моим народом.
И потому выйдите из среды их и отделитесь, говорит Господь, и не прикасайтесь к нечистому; и Я прииму вас.
И буду вам Отцем, и вы будете Моими сынами и дщерями, говорит Господь Вседержитель.
1 «Вы в сердцах наших, так чтобы вместе и умереть и жить». 5 «Печаль ради Бога производит неизменное покаяние ко спасению».
Итак, возлюбленные, имея такие обетования, [Зач. 183.] очистим себя от всякой скверны плоти и духа, совершая святыню в страхе Божием.
Вместите нас. Мы никого не обидели, никому не повредили, ни от кого не искали корысти.
Не в осуждение говорю; ибо я прежде сказал, что вы в сердцах наших, так чтобы вместе и умереть и жить.
Я много надеюсь на вас, много хвалюсь вами; я исполнен утешением, преизобилую радостью, при всей скорби нашей.
Ибо, когда пришли мы в Македонию, плоть наша не имела никакого покоя, но мы были стеснены отовсюду: отвне – нападения, внутри – страхи.
Но Бог, утешающий смиренных, утешил нас прибытием Тита,
и не только прибытием его, но и утешением, которым он утешался о вас, пересказывая нам о вашем усердии, о вашем плаче, о вашей ревности по мне, так что я еще более обрадовался.
Посему, если я опечалил вас посланием, не жалею, хотя и пожалел было; ибо вижу, что послание то́ опечалило вас, впрочем на время.
Теперь я радуюсь не потому, что вы опечалились, но что вы опечалились к покаянию; ибо опечалились ради Бога, так что нисколько не понесли от нас вреда.
[Зач. 184.] Ибо печаль ради Бога производит неизменное покаяние ко спасению, а печаль мирская производит смерть.
Ибо то самое, что вы опечалились ради Бога, смотри́те, какое произвело в вас усердие, какие извинения, какое негодование на виновного, какой страх, какое желание, какую ревность, какое взыскание! По всему вы показали себя чистыми в этом деле.
Итак, если я писал к вам, то не ради оскорбителя и не ради оскорбленного, но чтобы вам открылось попечение наше о вас пред Богом.
Посему мы утешились утешением вашим; а еще более обрадованы мы радостью Тита, что вы все успокоили дух его.
Итак я не остался в стыде, если чем-либо о вас похвалился перед ним, но как вам мы говорили все истину, так и перед Титом похвала наша оказалась истинною;
и сердце его весьма расположено к вам, при воспоминании о послушании всех вас, как вы приняли его со страхом и трепетом.
Итак радуюсь, что во всем могу положиться на вас.
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible