Скрыть
9:1
9:2
9:3
9:4
9:5
9:11
9:12
9:13
9:14
9:15
Английский (NKJV)
Now concerning the ministering to the saints, it is superfluous for me to write to you;
for I know your willingness, about which I boast of you to the Macedonians, that Achaia was ready a year ago; and your zeal has stirred up the majority.
Yet I have sent the brethren, lest our boasting of you should be in vain in this respect, that, as I said, you may be ready;
lest if some Macedonians come with me and find you unprepared, we (not to mention you!) should be ashamed of this confident boasting.
Therefore I thought it necessary to exhort the brethren to go to you ahead of time, and prepare your generous gift beforehand, which you had previously promised, that it may be ready as a matter of generosity and not as a grudging obligation.
But this I say: He who sows sparingly will also reap sparingly, and he who sows bountifully will also reap bountifully.
So let each one give as he purposes in his heart, not grudgingly or of necessity; for God loves a cheerful giver.
And God is able to make all grace abound toward you, that you, always having all sufficiency in all things, may have an abundance for every good work.
As it is written: «He has dispersed abroad, He has given to the poor; His righteousness endures forever.»
Now may He who supplies seed to the sower, and bread for food, supply and multiply the seed you have sown and increase the fruits of your righteousness,
while you are enriched in everything for all liberality, which causes thanksgiving through us to God.
For the administration of this service not only supplies the needs of the saints, but also is abounding through many thanksgivings to God,
while, through the proof of this ministry, they glorify God for the obedience of your confession to the gospel of Christ, and for your liberal sharing with them and all men,
and by their prayer for you, who long for you because of the exceeding grace of God in you.
Thanks be to God for His indescribable gift!
Церковнославянский (рус)
О слу́жбѣ бо, я́же ко святы́мъ, ли́шше ми́ е́сть писа́ти ва́мъ,
вѣ́мъ бо усе́рдiе ва́­ше, и́мже о ва́съ хвалю́ся Македо́няномъ, я́ко Аха́iа при­­гото́вися от­ мимоше́дшаго лѣ́та: и я́же от­ ва́съ ре́вность раздражи́ мно́жайшихъ.
Посла́хъ же бра́тiю, да не похвале́нiе на́­ше, е́же о ва́съ, испраздни́т­ся въ ча́сти се́й, но да, я́коже глаго́лахъ, при­­гото́вани бу́дете:
да не ка́ко, а́ще прiи́дутъ со мно́ю Македо́няне и обря́щутъ ва́съ непригото́ван­ныхъ, постыди́мся мы́, да не глаго́лемъ вы́, въ ча́сти се́й похвале́нiя.
Потре́бно у́бо умы́слихъ умоли́ти бра́тiю, да пре́жде прiи́дутъ къ ва́мъ и предугото́вятъ пре́жде воз­вѣще́н­ное благослове́нiе ва́­ше, сiе́ гото́во бы́ти та́ко, я́коже благослове́нiе, а не я́ко лихо­и́м­ст­во.
[Зач. 188.] Се́ же глаго́лю: сѣ́яй ску́достiю, ску́достiю и по́жнетъ: а сѣ́яй о благослове́нiи, о благослове́нiи и по́жнетъ.
Кі́йждо я́коже изволе́нiе и́мать се́рдцемъ, не от­ ско́рби, ни от­ ну́жды: доброхо́тна бо да́теля лю́битъ Бо́гъ.
Си́ленъ же Бо́гъ вся́ку благода́ть изоби́ловати въ ва́съ, да о все́мъ всегда́ вся́ко дово́л­ст­во иму́ще, избы́точе­ст­вуете во вся́ко дѣ́ло благо,
я́коже е́сть пи́сано: расточи́, даде́ убо́гимъ: пра́вда его́ пребыва́етъ во вѣ́къ вѣ́ка.
Дая́й же сѣ́мя сѣ́ющему и хлѣ́бъ въ снѣ́дь, да пода́стъ и умно́житъ сѣ́мя ва́­ше, и да воз­расти́тъ жи́та пра́вды ва́­шея,
да о все́мъ богатя́щеся во вся́ку простоту́, я́же содѣва́етъ на́ми благодаре́нiе Бо́гу.
[Зач. 189.] Я́ко рабо́та сего́ служе́нiя не то́кмо е́сть исполня́ющая лише́нiя святы́хъ, но и избы́точе­ст­ву­ю­щая мно́гими благодаре́ньми Богови:
искуше́нiемъ служе́нiя сего́ сла́вяще Бо́га о покоре́нiи исповѣ́данiя ва́­шего въ Благовѣ­ст­вова́нiи Христо́вѣ, и о простотѣ́ сообще́нiя къ ни́мъ и ко всѣ́мъ,
и о тѣ́хъ моли́твѣ о ва́съ, воз­желѣ́ющихъ ва́съ за премно́гую благода́ть Бо́жiю на ва́съ.
Благодаре́нiе же Богови о неисповѣди́мѣмъ Его́ да́рѣ.
Украинский (Огієнко)
А про службу святим мені зайво писати до вас,
бо відаю вашу охоту, і нею хвалюся за вас македонянам, що Ахая готова з минулого року, а ваша ревність заохотила багатьох.
А я послав братів, щоб моя похвала, щодо вас, не даремна була в цім випадкові, але, як казав, щоб були ви приготовані,
щоб, коли македоняни прийдуть зо мною та знайдуть, що ви неготові, щоб не осоромитись нам не кажемо вам у цій речі.
Отож, я надумався, що треба вблагати братів, щоб пішли перше до вас та приготували заздалегідь оголошений ваш щедрий дар, щоб був він приготований, як щедрий дар, а не річ примусова.
А до цього кажу: Хто скупо сіє, той скупо й жатиме, а хто сіє щедро, той щедро й жатиме!
Нехай кожен дає, як серце йому призволяє, не в смутку й не з примусу, бо Бог любить того, хто з радістю дає!
А Бог має силу всякою благодаттю вас збагатити, щоб ви, мавши завжди в усьому всілякий достаток, збагачувалися всяким добрим учинком,
як написано: Розсипав та вбогим роздав, Його справедливість триває навіки!
А Той, Хто насіння дає сіячеві та хліб на поживу, нехай дасть і примножить ваше насіння, і нехай Він зростить плоди праведности вашої,
щоб усім ви збагачувались на всіляку щирість, яка через нас чинить Богові дяку.
Бо діло служіння цього не тільки виповнює недостачі святих, але й багатіє багатьма подяками Богові.
Досвідченням цього служіння вони хвалять Бога за послух Христовій Євангелії, що ви визнаєте її, та за щирість учасництва з ними й усіма,
вони за вас моляться й тужать по вас із-за дуже великої Божої благодаті на вас.
Дяка Богові за невимовний дар Його!
Дар бораи хизмате ки ба мадади муқаддасон аст, ба шумо навиштанам зиёдатист,
Зеро ҷидду ҷаҳди шуморо медонам ва аз шумо пеши аҳли Мақдуния фахр менамоям, ки Охоия аз соли гузашта тайёр шудааст; ва иштиёқи шумо аксарияти онҳоро ба шавқ овард.
Бародаронро барои он фиристодам, ки фахре ки мо аз шумо дорем, беҳуда набарояд, то ки шумо,чунон ки гуфтаам, тайёр бошед,
То ки, агар аз аҳли Мақдуния бо ман омада, шуморо нотайёр ёбанд, мо, намегўем, ки́шумо́, аз чунин эътимоде ки бо он фахр кардаем, хиҷил нашавем.
Бинобар ин лозим донистам аз бародарон илтимос кунам, ки аз ман пештар назди шумо рафта, хайроти ваъдагии шуморо пешакӣ муҳайё кунанд, то ки он ҳамчун хайроте тайёр бошад, на ҳамчун хироҷе.
Хуллас, касе ки хасисона мекорад, вай хасисона дарав мекунад, ва касе ки саховатмандона мекорад, вай саховатмандона дарав мекунад.
Бигзор ҳар кас ба дилхоҳи худ бидиҳад, на бо ғамгинӣ ва на бо таври маҷбурӣ; зеро Худо он касро дўст медорад, ки сахӣ бошад.
Ва Худо қодир аст ки ҳар гуна файзро дар шумо афзун кунад, то ки шумо ҳамеша аз ҳар ҷиҳат ба қадри кофӣ қонеъ буда, барои ҳар кори хайр афзунӣ зоҳир намоед,
Чунон ки навишта шудааст: ́Исроф намудааст: ба мискинон тақсим карда додааст; кори хайраш то абад қоим аст́.
Ва Он ки барои коранда тухм ва барои хўранда нон муҳайё менамояд, кишти шуморо фаровон ва самари кори хайри шуморо афзун хоҳад кард,
То ки шумо дар ҳар чиз барои ҳар гуна саховат бой гардед, ки он ба воситаи мо шукри Худоро ба амал меоварад.
Зеро ба ҷо овардани ин хизмат, на танҳо норасогии муқаддасонро пур мекунад, балки шукри Худоро низ бениҳоят афзун мегардонад;
Зеро ки, дар натиҷаи ин хизмат, онҳо Худоро ҳамду сано мехонанд барои итоати шумо ба Инҷиле ки пайравӣ манамоед, ва барои ҳиммати шумо дар ширкате ки бо онҳо ва бо ҳама доред,
Ва онҳо дар дуое ки дар ҳаққи шумо мегўянд, барои файзи Худо, ки дар шумо фаровон аст, иштиёқманди шумо мебошанд.
Худоро шукр бод барои бахшоиши молокаломи Ў!

Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible