Скрыть
1:3
1:5
1:6
1:7
1:11
1:13
1:14
1:15
1:16
Церковнославянский (рус)
И от­ступи́ Моа́въ от­ Изра́иля, по уме́ртвiи Ахаа́вли.
Охозі́а же паде́ изъ окна́, е́же въ го́рницѣ его́ въ самарі́и, и разболѣ́ся, и посла́ послы́ и рече́ къ ни́мъ: иди́те и вопроси́те у Ваа́ла скве́рнаго бо́га аккаро́нска, а́ще жи́въ бу́ду от­ болѣ́зни мо­ея́ сея́? и идо́ша вопроша́ти его́ ра́ди.
И а́нгелъ Госпо́день рече́ ко илiи́ Ѳесви́тянину, глаго́ля: воста́въ, иди́ на срѣ́тенiе посло́мъ Охозі́и царя́ самарі́йска и рече́ши къ ни́мъ: или́ нѣ́сть Бо́га во Изра́или, я́ко гряде́те вопроша́ти Ваа́ла скве́рнаго бо́га во аккаро́нѣ?
и сего́ ра́ди си́це глаго́летъ Госпо́дь: о́дръ, на него́же воз­ше́лъ еси́ ту́, не и́маши слѣ́зти съ него́, я́ко ту́ сме́ртiю у́мреши, И и́де илiа́ и рече́ къ ни́мъ.
И воз­врати́шася послы́ къ нему́, и рече́ къ ни́мъ: что́ я́ко воз­врати́стеся?
И рѣ́ша къ нему́: му́жъ изы́де въ срѣ́тенiе на́мъ и рече́ къ на́мъ: иди́те воз­врати́теся къ царю́ посла́в­шему вы́ и глаго́лите къ нему́: си́це глаго́летъ Госпо́дь: или́ не́сть Бо́га во Изра́или, я́ко вы́ гряде́те вопроша́ти Ваа́ла скве́рнаго бо́га во аккаро́нѣ? сего́ ра́ди от­ одра́, на него́же воз­ше́лъ еси́, не и́маши слѣ́зти съ него́, я́ко ту́ сме́ртiю у́мреши.
И рече́ къ ни́мъ ца́рь, глаго́ля: како́въ взо́ромъ бя́ше му́жъ то́й в­ше́дый въ срѣ́тенiе ва́мъ и глаго́лавый ва́мъ словеса́ сiя́?
И рѣ́ша къ нему́: му́жъ косма́тъ и по́ясомъ усме́н­нымъ препоя́санъ о чре́слѣхъ сво­и́хъ. И рече́ ца́рь: илiа́ Ѳесви́тянинъ се́й е́сть.
И посла́ къ нему́ старѣ́ишину пятьдеся́тника и пятьдеся́тъ муже́й его́. И взы́де и прiи́де къ нему́: и се́, илiа́ бѣ́ сѣдя́ верху́ горы́. И глаго́ла пятьдеся́тникъ къ нему́ и рече́: человѣ́че Бо́жiи, ца́рь зове́тъ тя́, сни́ди.
И от­вѣща́ илiа́ и рече́ къ пятьдеся́тнику: а́ще е́смь человѣ́къ Бо́жiй а́зъ, то́ да сни́детъ о́гнь съ небесе́ и снѣ́стъ тя́ и пятьдеся́тъ тво­и́хъ [съ тобо́ю]. И сни́де о́гнь съ небесе́ и снѣде́ его́ и пятьдеся́тъ муже́й его́.
И при­­ложи́ ца́рь посла́ти къ нему́ друга́го пятьдеся́тника и пятьдеся́тъ [муже́й] съ ни́мъ. И воз­ше́дъ, и глаго́ла пятьдеся́тникъ къ нему́ и рече́: человѣ́че Бо́жiй, си́це глаго́летъ ца́рь: потща́вся сни́ди.
И от­вѣща́ илiа́ и глаго́ла къ нему́ и рече́: а́ще человѣ́къ Бо́жiй а́зъ е́смь, то́ да сни́детъ о́гнь съ небесе́, и да снѣ́стъ тя́ и пятьдеся́тъ [муже́й] съ тобо́ю. И сни́де о́гнь съ небесе́ и снѣде́ его́ и пятьдеся́тъ муже́й его́.
И при­­ложи́ ца́рь еще́ посла́ти старѣ́ишину, пятьдеся́тника тре́тiяго, и пятьдеся́тъ муже́й съ ни́мъ. И прiи́де къ нему́ пятьдеся́тникъ тре́тiй, и поклони́ся на колѣ́на своя́ предъ илiе́ю, и моли́ его́, и глаго́ла къ нему́ и рече́: человѣ́че Бо́жiй, пощади́ ду́шу мою́ и ду́шу ра́бъ тво­и́хъ си́хъ пятьдеся́тъ предъ очи́ма тво­и́ма:
се́, сни́де о́гнь съ небесе́ и пояде́ два́ пятьдеся́тника пе́рвыя съ пятiюдесятми́ и́хъ: и ны́нѣ да пощади́т­ся душа́ рабо́въ тво­и́хъ предъ очи́ма тво­и́ма.
И глаго́ла а́нгелъ Госпо́день ко илiи́ и рече́: сни́ди съ ни́мъ, не убо́йся от­ лица́ и́хъ. И воста́ илiа́ и сни́де съ ни́мъ къ царю́,
и глаго́ла къ нему́ и рече́: си́це глаго́летъ Госпо́дь: что́ я́ко посла́лъ еси́ послы́ вопроша́ти Ваа́ла скве́рнаго бо́га во аккаро́нѣ, а́ки бы не бы́лъ Бо́гъ во Изра́или, е́же вопроси́ти от­ него́ словесе́? сего́ ра́ди от­ одра́, на́ньже воз­ше́лъ еси́ ту́, не и́маши слѣ́зти съ него́ я́ко сме́ртiю у́мреши.
И у́мре по глаго́лу Госпо́дню, его́же глаго́ла илiа́. И ца́р­ст­вова Иора́мъ бра́тъ Охозі́инъ вмѣ́сто его́, поне́же не имѣ́ сы́на Охозі́а, въ лѣ́то второ́е Иора́ма сы́на Иосафа́та царя́ Иу́дина.
И про́чая слове́съ Охозі́иныхъ, ели́ка сотвори́, не се́ ли, сiя́ пи́сана въ кни́гахъ слове́съ дні́й царе́й Изра́илевыхъ?
Синодальный
1 Охозия, заболев, отправляет послов к Веельзевулу, божеству Аккаронскому, но Илия встречает их и передает царю, что тот умрет; 9 два пятидесятка, посланные взять Илию, пали мертвыми, и пророк идет с третьим, чтобы извеситить царя о его смерти; 17 смерть Охозии.
И отложился Моав от Израиля по смерти Ахава.
Охозия же упал чрез решетку с горницы своей, что в Самарии, и занемог. И послал послов, и сказал им: пойдите, спросите у Веельзевула, божества Аккаронского: выздоровею ли я от сей болезни? [И пошли они спрашивать.]
Тогда Ангел Господень сказал Илии Фесвитянину: встань, пойди навстречу посланным от царя Самарийского и скажи им: разве нет Бога в Израиле, что вы идете вопрошать Веельзевула, божество Аккаронское?
За это так говорит Господь: с постели, на которую ты лег, не сойдешь с нее, но умрешь. И пошел Илия, [и сказал им].
И возвратились к Охозии посланные. И он сказал им: что это вы возвратились?
И сказали ему: навстречу нам вышел человек и сказал нам: пойдите, возвратитесь к царю, который послал вас, и скажите ему: так говорит Господь: разве нет Бога в Израиле, что ты посылаешь вопрошать Веельзевула, божество Аккаронское? За то с постели, на которую ты лег, не сойдешь с нее, но умрешь.
И сказал им: каков видом тот человек, который вышел навстречу вам и говорил вам слова сии?
Они сказали ему: человек тот весь в волосах и кожаным поясом подпоясан по чреслам своим. И сказал он: это Илия Фесвитянин.
И послал к нему пятидесятника с его пятидесятком. И он взошел к нему, когда Илия сидел на верху горы, и сказал ему: человек Божий! царь говорит: сойди.
И отвечал Илия, и сказал пятидесятнику: если я человек Божий, то пусть сойдет огонь с неба и попалит тебя и твой пятидесяток. И сошел огонь с неба и попалил его и пятидесяток его.
И послал к нему царь другого пятидесятника с его пятидесятком. И он стал говорить ему: человек Божий! так сказал царь: сойди скорее.
И отвечал Илия и сказал ему: если я человек Божий, то пусть сойдет огонь с неба и попалит тебя и твой пятидесяток. И сошел огонь Божий с неба, и попалил его и пятидесяток его.
И еще послал в третий раз пятидесятника с его пятидесятком. И поднялся, и пришел пятидесятник третий, и пал на колена свои пред Илиею, и умолял его, и говорил ему: человек Божий! да не будет презрена душа моя и душа рабов твоих – сих пятидесяти – пред очами твоими;
вот, сошел огонь с неба, и попалил двух пятидесятников прежних с их пятидесятками; но теперь да не будет презрена душа моя пред очами твоими!
И сказал Ангел Господень Илии: пойди с ним, не бойся его. И он встал, и пошел с ним к царю.
И сказал ему: так говорит Господь: за то, что ты посылал послов вопрошать Веельзевула, божество Аккаронское, как будто в Израиле нет Бога, чтобы вопрошать о слове Его, – с постели, на которую ты лег, не сойдешь с нее, но умрешь.
И умер он по слову Господню, которое изрек Илия. И воцарился Иорам [брат Охозии], вместо него, во второй год Иорама, сына Иосафатова, царя Иудейского, так как сына у того не было.
Прочее об Охозии, что он сделал, написано в летописи царей Израильских.
Арабский (Arabic Van Dyke)
وَعَصَى مُوآبُ عَلَى إِسْرَائِيلَ بَعْدَ وَفَاةِ أَخْآبَ.
وَسَقَطَ أَخَزْيَا مِنَ الْكَوَّةِ الَّتِي فِي عُلِّيَّتِهِ الَّتِي فِي السَّامِرَةِ فَمَرِضَ، وَأَرْسَلَ رُسُلاً وَقَالَ لَهُمُ: «اذْهَبُوا اسْأَلُوا بَعْلَ زَبُوبَ إِلهَ عَقْرُونَ إِنْ كُنْتُ أَبْرَأُ مِنْ هذَا الْمَرَضِ».
فَقَالَ مَلاَكُ الرَّبِّ لإِيلِيَّا التِّشْبِيِّ: «قُمِاصْعَدْ لِلِقَاءِ رُسُلِ مَلِكِ السَّامِرَةِ وَقُلْ لَهُمْ: أليس لأَنَّهُ لاَ يُوجَدُ فِي إِسْرَائِيلَ إِلهٌ، تَذْهَبُونَ لِتَسْأَلُوا بَعْلَ زَبُوبَ إِلهَ عَقْرُونَ؟
فَلِذلِكَ هكَذَا قَالَ الرَّبُّ: إِنَّ السَّرِيرَ الَّذِي صَعِدْتَ عَلَيْهِ لاَ تَنْزِلُ عَنْهُ بَلْ مَوْتًا تَمُوتُ». فَانْطَلَقَ إِيلِيَّا.
وَرَجَعَ الرُّسُلُ إِلَيْهِ، فَقَالَ لَهُمْ: «لِمَاذَا رَجَعْتُمْ؟»
فَقَالُوا لَهُ: «صَعِدَ رَجُلٌ لِلِقَائِنَا وَقَالَ لَنَا: اذْهَبُوا رَاجِعِينَ إِلَى الْمَلِكِ الَّذِي أَرْسَلَكُمْ وَقُولُوا لَهُ: هكَذَا قَالَ الرَّبُّ: أَليسَ لأَنَّهُ لاَ يُوجَدُ فِي إِسْرَائِيلَ إِلهٌ أَرْسَلْتَ لِتَسْأَلَ بَعْلَ زَبُوبَ إِلهَ عَقْرُونَ؟ لِذلِكَ السَّرِيرُ الَّذِي صَعِدْتَ عَلَيْهِ، لاَ تَنْزِلُ عَنْهُ بَلْ مَوْتًا تَمُوتُ».
فَقَالَ لَهُمْ: «مَا هِيَ هَيْئَةُ الرَّجُلِ الَّذِي صَعِدَ لِلِقَائِكُمْ وَكَلَّمَكُمْ بِهذَا الْكَلاَمِ؟»
فَقَالُوا لَهُ: «إِنَّهُ رَجُلٌ أَشْعَرُ مُتَنَطِّقٌ بِمِنْطَقَةٍ مِنْ جِلْدٍ عَلَى حَقْوَيْهِ». فَقَالَ: «هُوَ إِيلِيَّا التِّشْبِيُّ».
فَأَرْسَلَ إِلَيْهِ رَئِيسَ خَمْسِينَ مَعَ الْخَمْسِينَ الَّذِينَ لَهُ، فَصَعِدَ إِلَيْهِ وَإِذَا هُوَ جَالِسٌ عَلَى رَأْسِ الْجَبَلِ. فَقَالَ لَهُ: «يَا رَجُلَ اللهِ، الْمَلِكُ يَقُولُ انْزِلْ».
فَأَجَابَ إِيلِيَّا وَقَالَ لِرَئِيسَ الْخَمْسِينَ: «إِنْ كُنْتُ أَنَا رَجُلَ اللهِ، فَلْتَنْزِلْ نَارٌ مِنَ السَّمَاءِ وَتَأْكُلْكَ أَنْتَ وَالْخَمْسِينَ الَّذِينَ لَكَ». فَنَزَلَتْ نَارٌ مِنَ السَّمَاءِ وَأَكَلَتْهُ هُوَ وَالْخَمْسِينَ الَّذِينَ لَهُ.
ثُمَّ عَادَ وَأَرْسَلَ إِلَيْهِ رَئِيسَ خَمْسِينَ آخَرَ وَالْخَمْسِينَ الَّذِينَ لَهُ. فَأَجَابَ وَقَالَ لَهُ: «يَا رَجُلَ اللهِ، هكَذَا يَقُولُ الْمَلِكُ: أَسْرِعْ وَانْزِلْ».
فَأَجَابَ إِيلِيَّا وَقَالَ لَهُمْ: «إِنْ كُنْتُ أَنَا رَجُلَ اللهِ، فَلْتَنْزِلْ نَارٌ مِنَ السَّمَاءِ وَتَأْكُلْكَ أَنْتَ وَالْخَمْسِينَ الَّذِينَ لَكَ». فَنَزَلَتْ نَارُ اللهِ مِنَ السَّمَاءِ وَأَكَلَتْهُ هُوَ وَالْخَمْسِينَ الَّذِينَ لَهُ.
ثُمَّ عَادَ فَأَرْسَلَ رَئِيسَ خَمْسِينَ ثَالِثًا وَالْخَمْسِينَ الَّذِينَ لَهُ. فَصَعِدَ رَئِيسُ الْخَمْسِينَ الثَّالِثُّ وَجَاءَ وَجَثَا عَلَى رُكْبَتَيْهِ أمَامَ إِيلِيَّا، وَتَضَرَّعَ إِلَيْهِ وَقَالَ لَهُ: «يَا رَجُلَ اللهِ، لِتُكْرَمْ نَفْسِي وَأَنْفُسُ عَبِيدِكَ هؤُلاَءِ الْخَمْسِينَ فِي عَيْنَيْكَ.
هُوَذَا قَدْ نَزَلَتْ نَارٌ مِنَ السَّمَاءِ وَأَكَلَتْ رَئِيسَيِ الْخَمْسِينَيْنِ الأَوَّلَيْنِ وَخَمْسِينَيْهِمَا، وَالآنَ فَلْتُكْرَمْ نَفْسِي فِي عَيْنَيْكَ».
فَقَالَ مَلاَكُ الرَّبِّ لإِيلِيَّا: «انْزِلْ مَعَهُ. لاَ تَخَفْ مِنْهُ». فَقَامَ وَنَزَلَ مَعَهُ إِلَى الْمَلِكِ.
وَقَالَ لَهُ: «هكَذَا قَالَ الرَّبُّ: مِنْ أَجْلِ أَنَّكَ أَرْسَلْتَ رُسُلاً لِتَسْأَلَ بَعْلَ زَبُوبَ إِلهَ عَقْرُونَ، أَلَيْسَ لأَنَّهُ لاَ يُوجَدُ فِي إِسْرَائِيلَ إِلهٌ لِتَسْأَلَ عَنْ كَلاَمِهِ! لِذلِكَ السَّرِيرُ الَّذِي صَعِدْتَ عَلَيْهِ لاَ تَنْزِلُ عَنْهُ بَلْ مَوْتًا تَمُوتُ».
فَمَاتَ حَسَبَ كَلاَمِ الرَّبِّ الَّذِي تَكَلَّمَ بِهِ إِيلِيَّا. وَمَلَكَ يَهُورَامُ عِوَضًا عَنْهُ فِي السَّنَةِ الثَّانِيَةِ لِيَهُورَامَ بْنِ يَهُوشَافَاطَ مَلِكِ يَهُوذَا، لأَنَّهُ لَمْ يَكُنْ لَهُ ابْنٌ.
وَبَقِيَّةُ أُمُورِ أَخَزْيَا الَّتِي عَمِلَ، أَمَا هِيَ مَكْتُوبَةٌ فِي سِفْرِ أَخْبَارِ الأَيَّامِ لِمُلُوكِ إِسْرَائِيلَ؟
Царство Израиљево: болест и смрт Охозије. Илија пушта огањ с неба.
А по смрти Ахавовој одметнуше се Моавци од Израиља.
А Охозија паде кроз решетку из горње собе своје у Самарији и разбоље се; па посла посланике и рече им: Идите, питајте Велзевула, бога Акаронскога, хоћу ли оздравити од ове болести.
Али анђео Господњи рече Илији Тесвићанину: Устани, изиди на сусрет посланицима цара Самаријскога и реци им: Еда ли нема Бога у Израиљу, те идете да питате Велзевула, бога у Акарону?
А зато овако вели Господ: Нећеш се дигнути са постеље на коју си легао, него ћеш умријети. Потом отиде Илија.
А слуге се вратише к Охозији и он им рече: Што сте се вратили?
А они му рекоше: Срете нас један човјек и рече нам: Идите, вратите се к цару који вас је послао и реците му: Овако вели Господ: Еда ли нема Бога у Израиљу, те шаљеш да питаш Велзевула, бога у Акарону? Зато нећеш се дигнути с постеље на коју си легао, него ћеш умријети.
А он им рече: Какав бјеше на очи тај човјек који вас срете и то вам рече?
А они му одговорише: Бјеше сав космат и опасан кожнијем појасом. А он рече: То је Илија Тесвићанин.
Тада посла к њему педесетника с његовом педесеторицом; и он отиде к њему; и гле, он сјеђаше наврх горе, и педесетник му рече: Човјече Божји, цар је заповједио, сиђи.
А Илија одговарајући рече педесетнику: Ако сам човјек Божји, нека сиђе огањ с неба и прождре тебе и твоју педесеторицу. И сиђе огањ с неба и прождрије њега и његову педесеторицу.
Опет посла к њему другог педесетника с његовом педесеторицом, који проговори и рече му: Човјече Божји, цар је тако заповједио, сиђи брже.
А Илија одговори и рече им: Ако сам човјек Божји, нека сиђе огањ с неба и прождре тебе и твоју педесеторицу. И сиђе огањ Божји с неба и прождрије њега и његову педесеторицу.
Тада опет посла трећега педесетника с његовом педесеторицом. А овај трећи педесетник кад дође, клече на кољена своја пред Илијом и молећи га, рече му: Човјече Божји, да ти је драга душа моја и душа ове педесеторице, слуга твојих.
Ето, сишао је огањ с неба и прождро прва два педесетника с њиховом педесеторицом; али сада да ти је драга душа моја.
А анђео Господњи рече Илији: Иди с њим и не бој га се. И уста Илија и отиде с њим к цару.
И рече му: Овако вели Господ: Зато што си слао посланике да питају Велзевула, бога у Акарону, као да нема Бога у Израиљу да би га питао, нећеш се дигнути с постеље на коју си легао, него ћеш умријети.
И умрије, по ријечи Господњој, коју рече Илија, а на његово се мјесто зацари Јорам друге године царовања Јорама, сина Јосафатова, над Јудом, јер он нема сина.
А остала дјела Охозијина што је чинио, нијесу ли записана у дневнику царева Израиљевијех?
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible